Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin
Razne zanimljive teme => Religija => Temu započeo: Pajko 15-01-2010, 12:05:44
-
МАНАСТИРИ "МОРАВСКЕ СВЕТЕ ГОРЕ"
Манастири "Моравске Свете Горе" се налазе на десној обали реке Велике Мораве у висини
"Багрданског теснаца" и дужини од 18 км и, идући низводно, поређани су следећим редом:
1. Манастир Светог Апостола Јакова брата Господњег у народу познатог и као "Јаковић"
који се налази атару села Дубока, општина Јагодина, и припада Шумадијској епархији, сада
је парохијска црква,
2. Манастир Светог Апостола Томе, познатијег као "Томић", се налази у атару села Војска,
манастир је женски
3. Манастир Успења Пресвете Богородице, зтари назив "Зидине" у атару села Радошин,
манастир је женски
4. Манастир Хум, стари назив "Духне", налази се на брду Хум у атару села Гложане, у њему
тренутно нема монаштва
5. Манастир Светих Врача Козме и Дамјана, познатији као "Златенац", налази се у атару села
Гложане, манастир је женски
6. Манастир Светог Николе, познат и као "Добршево", налази се у атару села Гложане, манастир
је метох Миљковог манастира а у њену тренутно нема монаха
7. Манастир Ваведења Пресвете Богородице, познат као "Миљков манастир", атар села Гложане,
манастир је женски. Заслужан је за обнову "Златенца" и "Добршеве".
За разлику од "Јаковића", осталих шест припадају, територијално, општини Свилајнац и Браничевској
епархији. Готово је сигурно да свих седам именованих манастира потичу из времена краја 14. и
почетка 15. века, припадају, по архитектури Моравској уметничкој школи, која је доживела највећи
процват за време владавине Деспота Стефана Лазаревића који живео од 1376-1427. године.
Самим тим се као ктитори најчешће помињу Деспот Стефан Високи или неко од властеле блиске
владарској династији Лазаревића. Историја ових манастира је испреплетана, често су их мешали кроз
историју а турски пописи из средњег века врло оскудно описују стање у овим манастирима.
Такође из ових пописа се, врло често,не може извршити прецизна идентификација.
-
Мапа манастира Моравске свете горе
(https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpa1/v/t1.0-9/10392029_102211386471341_540458_n.jpg?oh=d0349b2f1c9d0f43af762e8956c4722e&oe=548A6654&__gda__=1422317668_795ac0675436b89c361b4b0e9bf4f85a)
-
(https://fbcdn-sphotos-f-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpa1/v/t1.0-9/17150_104028752956271_3658180_n.jpg?oh=bdd1a4a4a978b15a6771c455397fbaac&oe=54D83418&__gda__=1423606761_f1f26ac82c09c3779435ac7346fe6253)
Захтев, уз благослов Епископа Господина Игнатија, упућен општини Свилајнац услед потребе за
постављање путоказа за обележавање манастира "Моравске свете горе".
Приложио: Драган Б. Милић - Пајко из Војске.
-
(https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xap1/v/t1.0-9/17150_104028759622937_3567108_n.jpg?oh=3bf36746e5809549db4144907943310e&oe=54D95420&__gda__=1427117631_a0398cf70c5ffd2b4c8e312a1bcfe55f)
НАПОМЕНА: Прилог уз Захтев бр. 65 од дана 05. септембар 2008. Л.Г. Архијерејског
намесништва из Свилајнца. Приложио уз захтев: Драган Б. Милановић из Војске
Наведена километража представља удаљеност манастира Моравске свете горе од ауто-пута
Е-75, излаз код Марковца, преко Свилајнца, скретање за Црквенац, преко Гложана где су
манастири: Миљков, Добршева, Златенац и Хум, десно остаје Радошин где се налази манастир Зидине,
преко Војске где се налази манастир Томић, и преко Рајкинца до села Дубока где се налази манастир
Јаковић. Подручје на коме се налазе манастири Моравске свете горе обухвата око 20-ак км и сви
су тик уз Мораву преко које се налази, уз ауто-пут Е-75, железничка пруга Београд-Ниш илити чувени
"Цариградски друм". Такође, до манастира се може стићи и регионалним путем Пожаревац-Свилајнац-
Јагодина а и чамцима који у овом пловном делу Велике Мораве имају добар пролаз тако да је могућ
прилаз манастирима са реке. У близини ових манастира се налазе и остаци римских утврђења, ранијих
насеља и још неколико зидина старих манастира и црквишта која су неистражена а некима ни тачна
локација није утврђена. За посету овим манастирима више није неопходно напорно ходочашће јер су
сви путеви проходни са малим изузетком је пут до манастира Хум.
-
МАНАСТИР СВЕТОГ АПОСТОЛА ЈАКОВА, брата Господњег ''ЈАКОВИЋ'' - Дубока
(https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-prn1/20472_105538882805258_5595729_n.jpg)
Манастир Св. апостола Јакова "брата Господњег", манастир "Јаковић". Атар села Дубока, Општина Јагодина. Као ктитор се помиње Кнез Лазар.
Турски попис из 1572. год. га помиње као манастир Светог Арханђела у Ресавској нахији. Попис из времена владавине султана Мурата III
од 1574-1595 бележи да у њему живи само један монах. Оба пописа помињу да је манастир код села Грaнчар.
Тешко је прецизно утврдити да ли је то тај манастир јер село тог имена данас не постоји али постоје насеља Грнчар у селима Добра вода и
Мали Поповић а та села се катастарски граниче са селом Дубока.
-
(https://scontent-b-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xap1/v/t1.0-9/20472_105538886138591_7529387_n.jpg?oh=b63c49bd5022dff58afa85431a005ac0&oe=54C5AAE5)
Манастир Св. апостола Јакова, манастир "Јаковић". Атар села Дубока. Овај манастир Моравске свете горе
једини припада Шумадијској епархији. У порти се налази споменик палим јунацима у Српско-турским
ратовима, Првом светском рату и Кочи Анђелковићу који се ту прчестио пре него је подигао устанак
против Турака 1787. год. ("кочина крајина" или Фрајкорски рат).
-
МАНАСТИР СВЕТОГ АПОСТОЛА ТОМЕ ''ТОМИЋ'' - Војска
(https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xap1/v/t1.0-9/17150_104472136245266_8192182_n.jpg?oh=44414d628e1b4330cd55ce78d9633496&oe=551BAD01&__gda__=1427431198_72ddb808f8f7ba88e947e920dc49703a)
Манастир Св. апостола Томе, "Томић", атар села Војска. Не постоје извори о времену изградње, ктитору, имовини итд.
Више пута је обнављан а скромна грађевина сведочи о скромним могућностима ктитора и обновитеља јер се обнова вршила
на старим темељима. Вероватно је подигнут у време Деспота Стефана Лазаревића, за време српске Деспотовине, када се
формирао нови слој властеле (стара је погинула на Косову).
Први пут се помиње 1467. године у "Тефтеру браничевског субашилука", под именом "Идин" уписан заједно са селом Војска,
из кога се види да манастир плаћа турцима порез у износу од 20 акчи што сведочи да је био сиромашан. Старо име је "Идин"
је можда грешка турског писара који је "Ваведење" скратио у "Идин" али је то нерешена претпоставка.
Турски попис из 1572. помиње манастир код села Грнчар али не може се са сигурношћу рећи да је то "Томић".
У време владавине султана Мурата XXX од 1574-1595 г. манастир постоји и у њему живи један монах.
Касније се губе помени о њему.
-
(https://scontent-b-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/v/t1.0-9/17150_104469812912165_6001849_n.jpg?oh=67be0e7d26e8eb38a5b45e3f22870be0&oe=551A79BC)
Манастир Св. апостола Томе. Манастир "Томић". Атар села Војска. Поседује више хектара земље
а доказ за то је Повеља из 1847.г. потписана од стране Књаза Србског Александра Карађорђевића.
То је тапија (гаранција) у којој пише "...да калуђерима нико не смета...". Повеља се сада налази у
библиотеци цркв.општ. Војска а пронашао ју је свештеник Теодоровић Зоран.
-
МАНАСТИР УСПЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ''ЗИДИНЕ'' - Радошин
(http://www.manastiri.rs/eparhije/branicevska/radosin/00radossinwe2.jpg)
Манастир Успења Пресвете Богородице. Од раније познат и као манастир "Зидине". Атар села Радошин.
Првобитно се помиње као задужбина деспота Стефана Високог. Градио га је, око 1402.г. деспотов војвода
Радослав Радош Михаљевић, у народним песмама познат као "Облачић Раде". Храм је обновљен 1944.г. на
темељима средњевековног манастира а предање каже да је био један од највећих и најбогатијих, да је имао
златна звона и да је у њему живело неколико стотина монаха. Сматра се да садашњи лежи на олтарном делу
некада огромног храма. Војвода Радослав се упокојио 04. јануара 1436. год. а даља историја манастира није
позната јер га турски пописи не помињу.
Један запис казује да је чувени преписивач и илуминатор књига преписао за овај манастир следеће књиге:
типик, пет минеја и два пангерика. А у самом манастиру је исписао и илуминирао један саборник у коме је
оставио запис са наведеним подацима. Тај саборник се сада налази у манастиру Св. апостола Павла на
Светој Гори.
-
МАНАСТИР СВЕТОГ АПОСТОЛА ТОМЕ ''ДУХНЕ'' - брдо Хум, Гложане
(https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpa1/v/t1.0-9/10392029_102210159804797_3124747_n.jpg?oh=4a89bd56b6c70592e3ab8bcd5b9fe595&oe=5490CD7F&__gda__=1418189459_e2592b7ce92a2549bdc6fabee8fe6463)
Манастир Хум. Старији назив манастира је био "Духне". Налази се на брду "Хум". Атар села Гложане.
Помиње се у "Тефтеру браничевског субашилука" из 1467. г. да се налази у Ресавској нахији код села Црвеништа(?),
да је имао монахе и да је плаћао порез у износу од 600 акчи.
Манастир је посвећен Светом апостолу Томи а храм је подигнут на темељима старог који такође
припада Моравској светој гори. Манастир је обнови је и још увек нема монаштва.
-
МАНАСТИР СВЕТИХ ВРАЧА КОЗМЕ И ДАМЈАНА ''ЗЛАТЕНАЦ'' - Гложане
(https://scontent-a-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/v/t1.0-9/10392029_102210766471403_3370537_n.jpg?oh=230f38032567f6c56e4de23a5e6062d6&oe=548F4F2D)
Манастир Св. Врача Козме и Дамјана, "Златенац". Атар села Гложане. Ктитори су непознати али се
претпоставља да је то последња задужбина Деспота Стефана Лазаревића 1427. године или ситнија
Србска властела, због близине Манасије, и сматра се да су овде живели преписивачи за које у Манасији
није било места. Постоји предање да је назив (манастира) позлатио властелин чија се болесна ћерка
опоравила у овој светињи. Одавно се верује да је вода у манастиру исцељујућа.
Први пут, у писаним изворима, се помиње 1718.г. у аустријском попису који га лоцира у атару села
Добршево а које данас не постоји. Ту је постојало село "Златенац" које је било "махала" села Гложана
а које је расељено 1825.г. за време Кнеза Милоша због груписања села т.ј. урбанизације.
Манастир Св. Врача Козме и Дамјана. Манастир "Златенац". Атар села Гложане. Манастир се помиње
1734.г. и у њему је живео јеромонах Софроније. Обнова је почела 1952.г. а завршила се 1966.г. на
темељима старе цркве у атару бившег села Златенац. Највише су заслужни парохијани из Гложана
и монаштво Миљковог манастира. Зидан је од сиге и печшара, ломљеног камена.
-
(https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xap1/v/t1.0-9/10392029_102211373138009_269885_n.jpg?oh=3c8b34b6fea0937e3d2c2d3aa79019fd&oe=5485F622&__gda__=1418918352_0912b46f548a69dba8e1cf389116ded9)
Воденица манастира Златенац - село Гложане. Једина у овом делу тока Велике Мораве. Меље квалитетно кукурузно брашно.
Манастир се налази на платоу изнад саме воденице и до њега се стиже степеницама.
Сама природа у близини је предивна и непоновљива.
-
МАНАСТИР СВЕТОГ НИКОЛЕ ''ДОБРШЕВА'' - Гложане
(http://manastiri.rs/eparhije/branicevska/dobres/00dobress16copybo4.jpg)
Манастир Св. Николе. Познат од раније као "Добршева". Атар села Гложане. У "Тефтеру браничевског субашилука"
из 1467.г. помиње се манастир Светога Николе код села Добршева у Ресавској нахији и бележи да је настањен.
Попис из 1476-78 бележи да су у њему три монаха. Попис извршен око 40.год. касније бележи да је напуштен и да је
манастирско имање сејалиште села Добршева.
Попис извршен 30-их или 40-их год. 16. века бележи да у њему живе два монаха и да има обавезу плаћања од 424 акче.
Попис из времена султана Мурата XXX бележи да у манастиру живи само један монах а обавеза је смањена на 300 акчи.
У селу Добршеву турски пописи помињу Манастир Ваведења и манастир Светог Николе па је могуће идентификовати га
са овим односно са Миљковим манастиром. Предање каже да су турци спалили село Добршева а парохијане су побили
у порти манастира.
Помиње се у Аустријском попису из 1718.г., без навођења посвете цркве, па је онемогућена идентификација.
(http://www.manastiri.rs/eparhije/branicevska/dobres/00dobress30copywv5.jpg)
-
МАНАСТИР ВАВЕДЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ ''МИЉКОВ МАНАСТИР'' - Гложане
(https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpa1/v/t1.0-9/10392029_102210966471383_7879253_n.jpg?oh=b11750fc991b0a85a9b7efaa04d429ec&oe=5490FF7A&__gda__=1422703254_72b73f8db9aa8c8e01ef071b6279885f)
Манастир Ваведење Пресвете Богородице, познат и као "Миљков манастир", атар села Гложане. Саграђен
је, засигурно, пре 1374. год. када га кнез Лазар помиње у својој Хрисовуљи (повељи) којом дарује метохе
(поседе) манастиру Раваница где се каже: "...Буковица брод на Гложансхје на Моравје...".
Претпоставља се да је ман. изградио каравлашки кнез Ђорђе Радулбеговић, војвода у служби Деспота Стефана
Лазаревића за кога се претпоставља да је ктитор. Постоје историјски подаци да је ту 1420.г. радила манастирска
преписивачка школа.
После пада Србије 20. јуна 1459.г., помиње се у "Тефтеру браничевског субашилука" из 1467.г. као напуштен а под именом
"Пресвето Ваведење" што је неоспорно - Буковица. Турски попис из 1476-1478 бележи да у њему живи 4 монаха а последни
пут се у турским пописима помиње 1516. године. уз податак да је манастирско имање сејалиште села Добршева.
-
(https://scontent-b-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/v/t1.0-9/10392029_102210959804717_3645100_n.jpg?oh=ec818ab10914e18f7be20fe172bcd089&oe=5483BE1A)
Конак Миљковог манастира. Манастир обнавља 1787. године трговац Миљко Томић који је сахрањен
у порти. Такође, 1787. преко манастира је одржавана веза са устаницима Коче Анђелковића.
Стеван Синђелић је похађао манастирску школу од 1780-1785. године а живео је и радио на имању
Врховног кнеза 12 Србских нахија Петра Ерчић-Јаковљевића. Чувени србски Обор кнез је 1803. год.
биран за вођу устанка али је то одбио а исте године је посечен у чувеној "Сечи кнезова".
Храм је 1811. обновљен комплетно на старим темељима.
У манастир од 1926-1936.г.бораве руски монаси на челу са јеромонахом Амвросијем Кургановим који су ту
саградили капелу која се и данас налази у склопу манастира. Братству су припадали јеромонах Јован, касније епископ
Шангајски и чувени Отац Тадеј који се ту замонашио.
У манастиру живи сестринство које је заслужно за обнову манастира "Златенца" и манастира "Добршеве"
-
НЕОБНОВЉЕНИ МАНАСТИР МОРАВСКЕ СВЕТЕ ГОРЕ
Манастир Светог Стефана, у Ресавској нахији, у "Тефтеру браничевског субашилука", турском попису
из 1467. године уписан заједно са селом Црквеница (Данашњи Црквенац). Манастир је имао фискалну
обавезу од 200 акчи, а село Црквеница са својих тринаест пореских глава плаћало је 1280 акчи. У ту
суму је улазила и обавеза манастира Светог Стефана. Село и манастир су припадали тимару Војина, сина
Радановог, који је био у турској служби. Попис извршен деценију касније бележи у манастиру три куће,
од којих је само једна монашка. Манастир је идентификован у атару села Црквенац, општина Свилајнац,
са рушевинама старе цркве у Манастирском потоку. По предању манастир је био задужбина Деспота
Ђурђа Бранковића.
-
Reka Velika Morava (sa Juznom i Zapadnom Moravom) je zila kucavica Srbije.
Moravska Sveta Gora je pravi naziv za grupu manastira u Velikom Pomoravlju.
:xq004:
Cestitam na otvaranju teme.
-
Bravo za temu :xq004:
-
Na zalost, mi ne znam o da cuvamo i cenimo to sto imamo, a nemamo mnogo.
-
zasto se ne racunaju manastiri na levoj obali Morave?
Koji? Ja sam sa desne strane brate. Ti brate piši o manastirima sa leve strane. Grlim Vas sve koji pogledaju temu.
-
Манастир ''Јаковић'' - Дубока
(https://scontent-b-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/v/t1.0-9/p417x417/20472_105540189471794_1708143_n.jpg?oh=5e54cc30a7f9e63818db0950f340b571&oe=54D85F61)
"ПОКАЈАЊЕ ПОНЕДЕЉКОМ"
Абортус је велика несрећа. Зато се у манастиру Јаковић
сваког последњег понедељка у месецу служи акатист
покајаних мајки и очева, који су на тај начин извршили
чедоморство. То је тежак грех и надам се да тај грех
више неће чинити. Сваке године у Србији нестане по један
град од 80.000 становника - каже јереј Иван Цветковић,
старешина манастира Јаковић.
(Блиц - четвртак 4. октобар 2007.)
-
zasto se ne racunaju manastiri na levoj obali Morave?
Koji? Ja sam sa desne strane brate. Ti brate piši o manastirima sa leve strane. Grlim Vas sve koji pogledaju temu.
u jeee ko kad zivim u drugoj drzavi
samo bih spomenuo jedan manastir u ataru N.Lanista ne znam kako se zove niti me zanima ima veze s Ognjenom Marijom VALJDA...ali znam da sam kao klinac tamo svake godine odlazio ...
zasto odvajati levu i desnu stranu ne razumem
-
zasto se ne racunaju manastiri na levoj obali Morave?
Koji? Ja sam sa desne strane brate. Ti brate piši o manastirima sa leve strane. Grlim Vas sve koji pogledaju temu.
samo bih spomenuo jedan manastir u ataru N.Lanista ne znam kako se zove niti me zanima ima veze s Ognjenom Marijom VALJDA...ali znam da sam kao klinac tamo svake godine odlazio ...
Ниси ме разумео брате. Слободно узми постави са сликама, наравно, и историјатом (кратким). Мис'им немо' се љутиш.
-
НЕИДЕНТИФИКОВАНИ МАНАСТИР МОРАВСКЕ СВЕТЕ ГОРЕ
Манастир Светога Георгија, код села Мрчовца, Мирчовице или слично, у Ресавској нахији,
помиње се једини пут у турском попису из друге четвртине XВИ века. У њему борави један монах,
а пореска обавеза износи 50 акчи.
Село Мрчовце данас не постоји, али би се могло довести у везу са селом Моrzofschy, које се
помиње у аустријском попису извршеном после Пожаревачког мира 1718. године.
(преписано из шематизма Браничевске епархије)
Смедеревски дефтер, бр. МXТ 629.
Смедеревски дефтер, бр. МXТ 632.
Д. Пантелић, Попис пограничних нахија, 21.
У општини Свилајнац постоји село Мачевац које се налази на 5 км од Мораве. У близини Мачевца,
у потезу према селу Добра вода постоје остаци неког, по предању, старог манастира којег
су мештани Добре воде скоро обновили. Село Мрчовац не постоји, али Мачевац постоји...
-
(https://scontent-a-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xap1/v/t1.0-9/10392029_102211383138008_2889648_n.jpg?oh=69c34c8cf98872ecea43d519b2d217da&oe=54942AAF)
Војштанско језеро-фотографија са"пасуљијаде". Налази се близу леве обале В. Мораве, на потезу
некадашњег села "Кућиште" и катастарски припада селу Војска. На овом вештачком језеру се,
поред разних манифестација које се ту одвијају, плива за Крст часни на празник Богојављања.
-
(https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xap1/v/t1.0-9/10392029_102211379804675_5203041_n.jpg?oh=6a68d3c289f076724106aae1d0c530a1&oe=5485AF2E&__gda__=1418734598_e5c68344d86f1628729d665d032c9fca)
Споменик моравском војводи Стевану Синђелићу у селу Војска, општина Свилајнац, а које је родно
село "Моравског војводе". Он је погинуо у боју на Чегру 31. маја 1809. год. са својих 3000 Мораваца
и Ресаваца јуначком смрћу у шанцу, бранивши мајку Србију.
-
(https://scontent-a-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/v/t1.0-9/10392029_102211189804694_3937636_n.jpg?oh=6d1218ce0390582044bf59ee120354be&oe=54896271)
Пловидба Великом Моравом кроз "Багрдански теснац" представља посебан доживљај и један од начина
како се могу обићи манастири Моравске свете горе. На такав начин се, такође, може видети да је највећа
српска река уствари својеврсна ризница Србије.
-
Cestitam,dajte da pokusamo i mi ostali da dodamo slike i najbitnije podatke o svetinjama koje se nalaze u nasoj blizini,nebitno sa koje se strane morave nalazi,ukolito se postavljac teme slozi sa tim.
-
Манастир Успења Пресвете Богородице - "Зидине" у селу Радошин
(https://fbcdn-sphotos-a-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xaf1/v/t1.0-9/19550_105073799518433_6880984_n.jpg?oh=faea2fafbdc5ca5b7d7ec1bc68851aec&oe=55192B4D&__gda__=1427833944_4edaa91a0db7b78c569e2227dc4ccef9)
-
Манастир Јаковић
(https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpa1/v/t1.0-9/20472_105540179471795_768224_n.jpg?oh=67763e63b71e40bfbb33f2734c4e0b83&oe=54D5C92C&__gda__=1428182477_46726e9af1c05cbc80006372647669c3)
Допринос манастира у ослобађању Србије од вишевековног ропства је непроцењив
О учешћу ових манастира и манастира Србије, уопште, и о понашању монаха у доба Кочине крајине
врло илустративно говори и народна песма у којој је описано учешће калуђера Исаије:
ВОЈСКУ КУПИ КОЧО КАПЕТАНЕ,
БАРЈАКТАРА, ЦРНА КАЛУЂЕРА,
ПО БАРЈАКУ ПОЛОЖИО БРАДУ
ПА ОН УЧИ СРБЕ У ПАРАДУ. (одломак)
Наравно да су Турци, чим сазнају за овакво деловање калуђера, предузимали често веома сурове и
и крваве одмазде - третирајући манастире не као верске објекте већ као легитимне војне циљеве.
-
Šta reći Pajko osim - bravo. Trebalo je dosta truda i vremena uložiti u ovakvu prezentaciju Moravske svete gore. Mislim da se i tvoj komšija Drakče Stanojlović dosta interesovao za ove manastire?
-
(https://scontent-b-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xfa1/v/t1.0-9/430799_569203909772084_1478748819_n.jpg?oh=82c06ac5e3db19103305e2caabaf41ae&oe=54D93ADC)
Храм Св. Саве у селу Војска. Парохијска црква села Војска, Рајкинац и Мачевац. Храм је у фази живописања а порта и конак у њој у фази изградње. За изградњу храма су заслужни, углавном, мештани села Војске и Мачевца.
У Славу Божију
-
Манастир Томић (за време обнове манастира, порте и пратећих објеката)
(https://scontent-a-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/v/t1.0-9/20472_105539509471862_4512488_n.jpg?oh=5a046c61cce6e7fb1968966e79eee480&oe=54D6E9D4)
-
(http://www.manastiri-crkve.com/nenad3/Miljkov%20manastir%2002.jpg)
Миљков манастир - посебан утисак остављају фреске Преподобног Исака Сирина и Деспота Стефана Лазаревића
-
Ваведење Пресвете Богородице - "Миљков манастир"
(http://lh3.ggpht.com/-CYT3amj7Bu0/SueSKAFvPDI/AAAAAAAAAKk/NnEbY-QI4MI/s640/mm_ikona_bogorodice_ahtirske.jpg)
Велика светиња и понос манастира је руска чудотворна икона Пресвете Богородице – Ахтирска из 1739. године коју су донели руски монаси.
Призива се у помоћ за избављење од температуре, а позната су и исцељења по молитвама овој пречесној икони.
-
МИЉКОВ МАНАСТИР СА РУСКИМ МОНАСИМА
(http://2.bp.blogspot.com/-dcqeatL0glk/TomvG614ZaI/AAAAAAAAA9s/8q-6lL_LA9I/s1600/slika11.JPG)
На самом крају 1925. године вршилац дужности старешине манастира је био јеромонах Теодосије (Валаамски) руски избеглица, који је 4. фебруара 1926. год. предао ову дужност Русу јеромонаху Амвросију. Нема сумље да почетком 1926. год. настаје ново доба и ново поглавље у историји миљковог манастира. Наиме, по споразуму представника наше и Руске заграничне цркве овај манастир је проглашен за српскоруски општежитељни манастир. Новом настојатељу Амвросију је остављена инструкција да у манастиру заведе живот по угледу на светогорске и најчувеније манастире у Русији. Крупна морална личност, велики духовник, јеромонах Амвросије, био је и високи интелектуалац. Привукао је цвет руског монаштва у емиграцији а манастир је, у тишини, усамљености и делеко од сваке светске вреве, убрзо постао оазом монаштва. Братство, махом састављено од Руса, веће крајем 1926. год. је бројало 20 душа. У манастиру су се вршиле све уставом црквеним прописане службе а манастир бележи успехе и стални напредак.
у 1928. год., од 15. до29. јуна, пребивала је у Миљковом манастиру чудотворна икона курске Божје Матере, велика светиња руског народа. Огроман број нашега света поклонило се овој светињи док је пребивла у овом манастиру. Те исте године је оправљена и црква споља.
Не само строги монашки живот, какав се у манастиру проводио, уставно богослужење и дивно руско пјеније, били ти који су, из дана у дан, привлачили све већи број посетилаца светињи на Морави, већ је то била и узорна економија: баште, њиве, виноград, воћњак; затим, онај унутрашњи ред и чистоћа, зоографисана трпезарија, поправљен кров, подигнуте нове келије... Све је то одисало једном новом снагом, новим духом, молитвеним и побожним, којим се живело у манастиру. Колики је значај, у то време, придаван манастиру сведоче и безброј забележених посета високих званичника наше и РЗ цркве. О животу у Миљковом манастиру за време игумана Амвросија веома сликовито говори у свом дневнику, иконописац и монах, Наум Андрић који је објавио јеромонах Јован Рапајић у Браничевском веснику за јануар/фебруар 1937. године. јер је одмах видео његов уметнички, историјски и шири значај. Дневник сведочи да је Миљков манастир био дисциплинована радна заједница по вођством Амвросија Курганова рођ. 1. јануара 1896. год. у селу Говорово, срез сарански, Русија. Дипломирао је на богословском и филолошком факултету у Варшави након чега је отишао у чувени манастир Оптину Пустињу. Као руски емигрант, припадао је најпре јурисдикцији бугарске православне цркве, затим је прешао у Југославију, најпре у епархију шабачко-ваљевску а затим у епархију браничевску 1926 год. У чин аримандрита рукоположио га је епископ браничевски др Јован 1931. године. Архимандрит Амвројије настојатељ манастира Миљкова преселио се у вечност 18. маја 1933. год. на велику жалост братије. Покојник је светлео строгим монашким животом а и његова обитељ је могла да служи за углед и узор осталима. Сахрањен је у порти Миљковог манастира. У натпису на мермерном гробу стоји: "Овде почивају земни остаци схиархимандрита Амвросија (Курганова) пож. 40. г. оснивач српскоруске киновије, који се упокојио 17. маја 1933. г. Самопожртвована љубав и преподобна смерност красиле су целог живота овога слугу Христовог и најпримеренијег монаха. Споменик му подижу Срби и Руси који су се уверили да је отац Амвросије"свима био све, да како год кога" и приведе Богу."
Схиархимандрита Амвросија је наследио игуман Лука (Родионов). Тих година су Миљков манастир посетили многи епископи Руске заграничне цркве. Братству је припадао и учени јеромонах Јован (Максимовић) потоњи епископ шангајски. Једно веме је у манастиру била изложена чудотворна икона Мајке Божје из Курска. Игуман Лука Родионов је осликао иконостас цркве у Глоговцу која је саграђена 1936. године по пројекту архитекте Момира Коруновића по чијем је пројекту рађен и иконостас. Одлуком епископа браничевског др Венијамина 478/936. г. од 24. фебруара 1936. године братство манастира Миљковог у архијерејском намесништву ресавском премештено је у манастир Туман а братство манастира Туман у Манастир Миљков.
-
МАНАСТИР РАДОШИН "ЗИДИНЕ"
(http://www.manastiri.rs/eparhije/branicevska/radosin/00radossin7po3.jpg)
Смештен је јужно од истоименог села, на травнатој заравни којом протиче поток и која је са три
стране заштићена брдима обраслим шумом док је на четвртој блага падина са које се пружа видик
на једва 500 метара удаљену Мораву. У том прелепом амбијенту уживају ретки али увек добродошли
путници намерници.
Припада млађем раздобљу "Моравске школе" а црква у порти манастира је једна је две (Манасија) за
које се може поуздано рећи да су засноване као триконхоси развијене варијанте плана уписаног крста
саграђене у време Деспота Стефана Лазаревића.
Манастир је био ограђен, читав метар, дебелим зидом, а црква је била саграђена по шеми која се у
стручној литератури наводи као триконхос развијеног типа, дакле, црква са тролисном основом и куплом
коју носе слободни носачи а не пиластри. Црква је имала, истовремено, подигнуту припрату
која је, такође, могла имати спратно постројење - куполу, слепу калоту, звоник или спратни параклис.
Реч је о монументалној грађевини импресивних димензија - око 20 метара дужине и десетак метара
ширине - изнад које се издизала, за оно време, велика купола ослоњена на четири слободна ступца.
Забележивши ове димензије са рушевина старе цркве, Валтровић је поменуо и остатке живописа.
Обнову цркве је започео четнички повереник у селу Драгослав Јовановић - "Казаница" и то 1941. г.,
уз одобрење немачке Kreis команде у Јагодини. Главни градитељ је био мајстор Калча из Багрдана,
а радове је надгледао Драгутин Аировић, инжењер из Јагодине.
Камен за обнову је вађен са три парцеле локалних мештана а делом је коришћен и материјал
са старе порушене цркве. Током радова је ископана већа количина костију а у близини локалитета
су откривене градске зидине као и два стара гробља, што указује на, највероватниј, постојање
утврђеног насеља у непосредној близини старе цркве.
Црква је довршена 1943. године када је и освећена, да би већ 1944. године добила иконостас.
Уз цркву је 1960. године саграђен звоник чији је ктитор био мештанин Сава "Китин", а поновно
освећење цркве 1966. године је извршио епископ господин Хризостом.
За овај девастирани споменик није постојало занимање стручњака тако да, осим штурих описа
остатака старе цркве, у документацији крагујевачког Завода за заштиту споменика културе и
повременог помињања у књизи "Моравска архитектура" (В. Ристић) ни до данас није било чак ни
покушаја снимања остатака нити системског рекогносцирања терена.
(http://lh6.ggpht.com/_Y5kCjJC6osQ/S9fgukUkIsI/AAAAAAAAHGc/H-wYrZOHDC0/s800/DSCF7998.JPG)
-
''МАНАСТИР ТОМИЋ'' - (у изградњи)
(https://lh5.googleusercontent.com/-aWD0iNEg6gg/TjnaEfKOb7I/AAAAAAAAAek/c8a4bxMVDzI/s640/IMG_2097.jpg)
Из доба деспота Стефана Лазаревића
-
prelepo
-
Манастир "Томић" - Бог је Диван у светињи Својој
(https://lh5.googleusercontent.com/-DrfcGNCzOzo/TjnKUa7y2eI/AAAAAAAAAaQ/WG-isMP2lKc/s800/IMG_2442.jpg)
-
Манастир Успења Пресвете Богородице - "Зидине" у селу Радошин
(https://scontent-b-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xfa1/v/t1.0-9/19550_105073832851763_6917067_n.jpg?oh=38f563467e72fed69d7c3a26811b1e89&oe=54DF6587)
Сала конака манастира Успења Пресвете Богородице у селу Радошину.
-
У селу Црквенцу парохијска црква у средишту села подигнута је почетком XIX века и посвећена је
Успењу Богородице. Према запису, иконостас је новији, радили су га мајстори Серафим Јаковљевић са
синовима Звезданом и Ђорђем из села Битуша код Галичника. Посебну вредност иконостаса представљају
десет икона из средине XIX века анонимног сликара. Одликују се оштрим цртежом, топлим колоритом и
извесном експресивном нотом.
(http://www.infosvilajnac.com/Crkve/Crkvenac_01.jpg)
-
У селу Гложану које се први пут помиње у писаним траговима под овим именом у Хрисовуљи
(повељи) Кнеза Лазара заједно са манастиром Буковица (Миљков манастир) 1374. године,
такође, се налази црква посвећена преносу моштију Св. оца Николаја, која је подигнута
1724. god, а обновљена је 1975. године. У њеној архитектури има елемената који се могу мерити са
најуспелијим остварењима брвнарског начина градње. Припада типу већих цркава ове врсте.
Посебну вредност овог објекта представљају иконе, које потичу из периода градње цркве, а сликао их
је мало познати сликар Костадин. Двери старе цркве су јединствене по томе што су, поред Арханђела
Гаврила и Мајке Божије, насликани и Цар Давид и Цар Соломон (личности из Старог Завета)..
(http://www.infosvilajnac.com/Crkve/CrkvaPMSN_01.jpg)
Нова црква је саграђена и отворена за богослужење 1940. године. Са јужне стране цркве налази се
костурница српских, немачких и аустроугарских војника, страдалих у борбама у Ресавском срезу.
Министарство правде Краљевине Југославије значајно је помогло у изградњи ове костурнице-цркве.
Нова црква је, по речима црквеног свештеника, јединствена по томе што једина на свету има насликану
фреску Светог Јована Кронштатског. Цркву краси леп иконостас и фреске, које су новијег датума.
(http://www.infosvilajnac.com/Crkve/CrkvaPMSN_02.jpg)
Обнова ентеријера је у току.
-
У селу Бресје црква Светог Апостола Томе
(https://scontent-b-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xfp1/v/t1.0-9/1454977_10201832199823356_1382638379_n.jpg?oh=ca297fb75a90f11d816a3c62b35fbb1c&oe=550F7629)
-
У селу Војска, које се први пут помиње под овим именом у Тефтеру браничевског субашилука 1467.
године и уписано је заједно са манастиром Идин (манастир Томић) у Ресавској нахији. Тада је Војска
имала 32 куће и било је тимар Мустафе, диздара тврђаве Ресава и плаћала је порез у износу од 2770
акчи, од чега на манастир отпада 20 акчи, такође, се налази црква посвећена Св. Сави која је
подигнута 1990. године.
(https://fbcdn-sphotos-b-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpa1/v/t1.0-9/556939_569203869772088_366468554_n.jpg?oh=fae822d35469e6c63f2a31df22ea129c&oe=550F81D0&__gda__=1427284028_6333b1d63339328fa06b85ab09622534)
-
http://zapisi-reportaze.com/?p=373
(http://zapisi-reportaze.com/wp-content/uploads/morava00.jpg)
Игуманија Ангелина, мати Теодора и мати Анастасија - Миљков манастир
-
Манастир ''Томић''
(http://farm6.staticflickr.com/5251/5494141096_a52260af24_b.jpg)
-
Трпезарија манастира "Томић"
(https://scontent-b-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpa1/v/t1.0-9/17150_104471326245347_121808_n.jpg?oh=e1443059fb41ca06ae6161c854391913&oe=54DD03DB)
-
Снимак: Моравска света гора
http://www.youtube.com/watch?v=JaVgZXwusgo
-
Емисија: Манастир Златенац
http://www.youtube.com/watch?v=wqLvwjqyMws#t=17
-
Емисија: Манастир Томић
http://www.youtube.com/watch?v=zekFyamNRks#t=50
-
МИЉКОВ МАНАСТИР
(http://www.manastiri.rs/eparhije/branicevska/miljkovo/10miljkov4ra2.jpg)
-
Манастир ''Томић'' - поглед с ону страну Мораве
(https://fbcdn-sphotos-c-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpa1/v/t1.0-9/20472_105539559471857_244721_n.jpg?oh=e832ab7ca5fc19b25ba187f6b045a413&oe=5517E410&__gda__=1424104433_02470e8d89e210c565c96cc565e024d5)
-
Манастир Томић
(http://farm6.staticflickr.com/5298/5494147132_fb8283caef_b.jpg)
(http://www.orthphoto.net/photo/200812/36655.jpg)
-
Без речи:
(https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xfa1/v/t1.0-9/23870_102351706465841_3244323_n.jpg?oh=26312769baf9b895a29672da8a7f74cd&oe=54DF58BC&__gda__=1423451847_74085aa4a3578fb53ebb4756697394b6)
(https://scontent-a-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xaf1/v/t1.0-9/28334_1408761095725_2230748_n.jpg?oh=f16175c3db9194d0b386e06c7435b791&oe=551EE4E1)
-
Манастир Томић
(https://scontent-a-vie.xx.fbcdn.net/hphotos-xpf1/v/t1.0-9/10386356_980911228601348_6210870159361555275_n.jpg?oh=358d9799d417ce5ffacf96cddcb62449&oe=54C67959)
(https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xfp1/v/t1.0-9/10711010_980910808601390_773093708038100016_n.jpg?oh=49fa6446eec2ffce7fed1a7c95177d93&oe=54C793B8&__gda__=1418713123_23ab16a47d584ac45ff853fe0f858991)
-
Миљков манастир
(http://www.manastiri.rs/eparhije/branicevska/miljkovo/10miljkov18br6.jpg)
-
Манастир Светог Апостола Томе "Томић" - село Војска, општина Свилајнац
(https://lh3.googleusercontent.com/-2bCHC0fSjew/TjnKlZdgHKI/AAAAAAAAAbI/mMnzzJHDpTk/panorama-4.jpg)
Коначани изглед манастира, конака и дела порте.
-
Манастир Светог Апостола Томе "Томић" - село Војска, Општина Свилајнац
(https://lh4.googleusercontent.com/-kkpS7Ydc91I/TjnabmH08DI/AAAAAAAAAgk/FEDtFYgEaMg/IMG_4083.jpg)
Ноћна фотографија