Ratni zločini
OBELEŽENA GODIŠNJICA U SREBRENICI
Izvor:B92
Banja Luka -- Tela 775 ubijenih u Srebrenici pre 15 godina položeno je u grobove u memorijalnom centru Potočare.
Na ulazu u Memorijalni kompleks predsednik Srbije se susreo sa tri majke žrtava ratnog zločina u Srebrenici koje su mu rekle da im "mnogo znači što je danas došao u Srebrenicu".
Tadić je istakao da "Srbija neće odustati od traganja za počinicima ratnih zločina, posebno Ratka Mladića" kako bi ljudi nastavili da žive zajedno.
Na obeležavanju decenije i po od stravičnih događaja u tom gradu naglašena je potreba za pomirenjem, ali i da se svi odgovorni za zločine privedu pravdi, a pre svega ratni komandant bosanskih Srba Ratko Mladić.
Nekoliko desetina hiljada ljudi prisustvovalo je obeležavanju 15 godina od ubistva oko 8000 ljudi, žena i dece iz Srebrenice. U Memorijalnom centru u Potočarima sahranjeno je 775 identifikovanih žrtava. Među njima se nalaze i posmrtni ostaci dvojice 14-godišnjaka ubijenih 11. jula 1995. - Rijada Gabeljića i Mehmeda Varnića.
U Potočarima su se okupili i lideri iz regiona, šaljući na taj način poruke pomirenja. Jedna od Srebreničanki, koja je 11. jula 1995. izgubila dva sina, presrela je po dolasku u Potočare, predsednika Srbije Borisa Tadića.
Osnovna por uka koja se čula s komemoracije je da je potrebno učiniti sve da se i preostali odgovorni, a pre svih Ratko Mladić, privedu pravdi, ali i da je potrebno nastaviti s procesom pomirenja u regionu.
"Pravda mora podrazumevati potpunu odgovornost za počinjene zločine, kompletnu identifikaciju i utvrđivanje istine o nestalima, te sudski progon i osudu za izvršioce genocida. To uključuje i Ratka Mladića koji je predvodio egzekucije, a koji je još uvek na slobodi. SAD pozivaju sve vlade da udvostruče napore na pronalaženju odgovornih, njihovom hapšenju i izvođenju pred lice pravde. Sveta dužnost je da se pamti sta se desilo u Srebrenici i spreči da se zločin ponovi", rekao je Čarls Ingliš, američki ambasador u Bosni i Hercegovini.
Premijer Turske, Redžep Tajip Erdogan naveo je jednu situaciju kojoj je, prema sopstvenim rečima, prisustvovao.
"Ja ovde posebno želim da podvučem i da pohvalim jedan čin kojem sam prisustvovao. Jedna majka, koja je izgubila dva sina i supruga, došla je do predsednika Tadića. U očima te majke sam video tugu, video sam spokoj i ponos, ali nisam video mržnju. Nisam video mržnju jer je ona časna kao osoba i kao majka. Upravo ovakve majke su potrebne svima nama, ovakve majke su potrebne celom svetu. Jer, ko je ubio jednog čoveka, kao da je ubio ceo svet", ispričao je Erdogan.
Bernar Kušner, ministar spoljnih poslova Francuske, kaže da „ne treba misliti na osvetu“.
„Potrebna je tolerancija i politika koja će BiH voditi napred. Za to ima nade, jer su ovde došli predstavnici mnogih zemalja, među kojima i predsednik Srbije Boris Tadić“, dodao je on.
Na komemoraciji je posebno istaknuta deklaracija o Srebrenici koju je usvojio srpski parlament, ali i podsećanje da je Evropski parlament proglasio 11. jul kao dan sećanja na genocid.
„Nigde u svetu se ne poriče genocid osim u BiH. Predlog zakona blokiran je od onih koji podstiču genocid, jasno je da će aktuelni poricatelji završiti na otpadu svetske istorije srpskog naroda kao Sloba i Radovan“, naveo je Haris Silajdžić, predsedavaću Predsedništva BiH.
„Verujemo da će časni ljudi iz bilo koje zemlje i iz bilo koje zajednice, iz bilo koje etničke grupe pobediti nad onima koji šire mržnju. Verujem da će časni ljudi pobediti nad onima koji dovode u pitanje genicid u Srebrenici. Oni nemaju budućnosti, oni nisu deo naše civilizacije“, objasnio je Valentin Incko, specijalni izaslanik UN za BiH.
Petnaest godina nakon zločina, utvrđen je identitet ukupno 6.481 osobe nestale u Srebrenici u julu 1995. godine. Međunarodni sud pravde u Hagu je zločine u Srebrenici pre tri godine okarakterisao kao genocid, a glavni osumnjičeni, genaral Ratko Mladić pod čijom komandom je taj zločin izvršen, i dalje je u bekstvu.
Slovenački poslanik u EP, Jelko Kacin kaže da je genocid u Srebrenici bio najstrašniji trenutak u posleratnoj istoriji Evrope, koji mora sve da
podseti na obavezu da rade zajedno na izgradnji bolje budućnosti regiona i celog kontinenta.
"Mi sami smo odgovorni za uspostavljanje tolerantne i pozitivne zajednice demokratija, u kojoj se tako tragičan, nasilan gubitak ljudskih života neće moći ponoviti", naveo je u saopštenju Kacin, koji je danas u Spomen centru u Potočarima prisustvovao obeležavanju 15. godišnjice genocida.
On je pozdravio učešće predstavnika EU, Turske, Srbije i visokih predstavnika BiH, navodeći da oni i svi ostali mogu "više doprineti širenju EU i ubrzanju tog procesa u regionu".
Kacin, koji je i potpredsednik Delegacije EP za odnose sa jugoistočnom Evropom, ocenio je da se upravo uloga Turske pokazala kao ključna u otvaranju novog poglavlja u odnosima izmedju Srbije i BiH nakon rata.
"To je konstruktivna uloga koju iskreno pozdravljam i koju će, nadam se, slediti i vlade svih država na Balkanu", naveo je Kacin i dodao da "toliko predsednika država i vlada, članova vlada i evropskih i nacionalnih poslanika na obeležavanju 15. godišnjice masakra u Srebrenici svedoči o privrženosti tih država izgradnji novih i boljih odnosa u regionu".
On je istakao da je Srebrenica "postala simbol trpljenja nedužnih u ratovima na području bivše Jugoslavije" i ocenio da je "odnos prema toj humanitarnoj katastrofi i prema hvatanju odbeglog Ratka Mladića prerastao u evropski test za sve političke snage koje moraju dokazati da su potpuno privržene jasnoj osudi zločina i uspostavljanju novih, prijateljskih odnosa u regionu".
"Tek kada se poslednji optuženi pred Haškim sudom nađe pred rukom pravde i bude odgovarao za sve optužbe doći ćemo do tačke na kojoj se možemo istinski okrenuti budućnosti i izgradnji otvorenih, tolerantnih, integrisanih i višekulturnih društava na zapadnom Balkanu", rekao je Kacin.
On je poručio da je potrebno moralno, političko i pravosudno suočavanje sa posledicama genocida, i to ne samo zbog žrtava i njihovih porodica već i zbog budućih generacija, kojima ne sme biti "ostavljeno to breme za koje nisu odgovorni".
Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, Ketrin Ešton i komesar za proširenje, Štefan File naveli su u zajedničkoj izjavi da su zločini koji su se dogodili, mrlja na temeljnim vrednostima Evrope, i da je Srebrenica spomen da se tako nešto nikad više ne dogodi.Oni su dodali da puna saradnja s Međunarodnim kaznenim sudom za bivšu Jugoslaviju ostaje i dalje hitna i bitna.
Predsednica udruženja "Žene u crnom" Staša Zajević kazala je da je nekoliko desetina članova došlo u Srebrenicu da odaju poštu žrtvama genocida.
Ona je izrazila nadu da će do pomirenja u regionu doći uskoro, ali da je osnovni predusov prihavatanje pravne i moralne odgovornost.
Komemoraciji su prisustvovali predstavnici Turske, Malezije, Francuske, Holandije, Saveta Evrope, američki ambasador za pitanje ratnih zločina Stiven Rap i drugi evropski i svetski zvaničnici.
Autor
Tema: Bezumlje drugo (Pročitano 2964 puta)