Štampaj

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.
1 čas 1 dan 1 nedelja 1 mesec Zauvek
Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

[NameNo]

Traži se jedna reč.
Traži se ona reč što mi je već danima na vrh jezika, a nikako da je izgovorim, i, možda, napišem. Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem pa izlazim da je tražim po ulicama. Pre toga otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?) ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene. Odlazim da je tražim po Terazijama i možda sedi pred Moskvom i pije pivo, a možda je u kiosku s novinama.
" Šta radiš?"- pitaju me poznanici. Šta da im kažem? da tražim neku reč, a ne mogu da je nađem?
Sve što su tražili, to su i našli, zato što i nisu hteli ništa naročito. Lepo se vidi: umrle su u njima prave reči a ostali samo brojevi i opšta mesta...

  - OGLAS -
Momo Kapor

[NameNo]

Dugo sam verovao da u svakoj generaciji ima nekoliko duša, nazovite ih srećnicima ili prokletima, koje su prosto rođene tako da ne pripadaju, koje dolaze na svet poluodvojene, ako hoćete, bez čvrste veze sa porodicom ili mestom ili nacijom ili rasom; da možda ima na milione, milijarde takvih duša, možda isto toliko nepripadajućih koliko i pripadajućih. Jer su oni koji cene stabilnost, koji se plaše prolaznosti, neizvesnosti, promena, podigli moćan sistem stigmi i tabua protiv neukorenjenosti, te razarajuće antidruštvene sile, tako da se uglavnom prilagođavamo, pretvaramo se da nas motivišu vernost i solidarnost koje u stvari ne osećamo, krijemo svoje tajne identitete ispod lažne kože onih identiteta koji su odobreni pečatom "pripadajućih". Ali, istina procuri u naše snove; dok smo sami u krevetu (jer noću smo potpuno sami, čak i ako spavamo sa nekim), vinemo se, letimo, bežimo. A u budnim sanjama koja naša društva dozvoljavaju, u našim mitovima, umetnostima, pesmama, slavimo nepripadajuće, drugačije, odmetnike, čudake.

Tako ja to vidim. Vi ne morate da se složite.
Možda nas, na kraju krajeva, i nema tako mnogo.
Možda i unosimo razdor i možda smo antidruštvena sila i možda nas treba zabraniti. Vi imate pravo na svoje mišljenje. Sve što ću ja reći je: mirno spavaj, dušice. Čvrsto spavaj i lepo sanjaj.

TLO POD NJENIM NOGAMA - Salman Ruzdi
_________________________________________________________________________________________

[NameNo]

"Bre, cutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio - badava, sve zlo, te zlo!"
Kako, uopste, prevesti to malo, a tako znacajno bre, na bilo koji svetski jezik?
A, u njemu ima inata, ima prkosa, neznosti i lezernosti, ima neceg bundzijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog... Ono sluzi da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i zaljenje, sluzi za cudjenje, za poziv i opomenu, za iznenadjenje, za podsticanje, hrabarenje, sokolenje i za preklinjanje.
U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama - cini se, ono je nasa sustina... I da se nekim cudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo, iz ta tri slova!'

M.Kapor

[Svilena]

Vidi, stvarno,bre 

[NameNo]

Ti kažem bre!

 Ma, idi, bre!

[NameNo]

"Takodje bih voleo da imas na umu da dogadjaji u mojoj prici mogu da se odigraju samo u svetu u kojem muskarac sebe smatra superiornijim od zene. Koji Amerikanci zovu 'muski svet'. Sto ce reci svet u kojem vladaju brutalna sila, arogancija bez humora, iluzorni prestiz i iskonska glupost." Gledao je u ekran. "Muskarci vole rat jer im omogucuje da izgledaju ozbiljni. Jer zamisljaju da im se u ratu zene ne smeju. Jer u ratu mogu da svedu zenu na status predmeta. U tome je velika razlika izmedju polova. Muskarci vide predmete, zene vide odnose medju predmetima. Da li su predmeti potrebni jedni drugima, vole jedni druge, odgovaraju jedni drugima. To je posebna dimenzija osecanja koju mi muskarci nemamo, ona dimenzija zbog koje je rat odvratan svim istinskim zenama - i apsurdan. Reci cu ti sta je rat. Rat je psihoza koja nastaje iz nesposobnosti da se vide odnosi. Odnos s nasom ljudskom sabracom. Nas odnos s ekonomskom i istorijskom situacijom. I iznad svega, odnos prema nistavilu. Smrti."

 - Carobnjak - Dzon Fauls

[NameNo]

Što se, pak, tiče moje deobe ljudi na obične i neobične, priznajem da je ona unekoliko proizvoljna, ali ja i ne insistiram na tačnim brojčanim podacima... Ja samo verujem u svoju glavnu misao. A ona se sastoji u tome da se ljudi već po prirodnom zakonu uopšte dele na dve kategorije: na nižu (na obične), to jest, tako reći na materijal koji služi samo za radjanje sebi sličnih, i na ljude u pravom smislu, to jest ljude koji imaju dara ili talenta da u svojoj sredini kažu novu reč.
Tu, razume se, postoji beskonačno mnogo podela, ali osobne crte obeju kategorija su dovoljno izrazite: prvu kategoriju, to jest materijal, uopšteno govoreći, čine ljudi koji su po svojoj prirodi konzervativni, uljudni, ljudi koji žive u poslušnosti i vole slušati.
Po mom mišljenju, oni su i obavezani biti poslušni, jer to je njihova namena i u tome nema apsolutno ništa što bi ih ponižavalo. Čitava druga kategorija gazi zakon, to su rušitelji, ili su, sudeći po njihovim sposobnostima, naklonjeni rušenju. Zločini tih ljudi su, razume se, relativni i vrlo različiti; u većini slučajeva, u veoma raznolikim izjavama, oni traže obaranje postojećeg u ime nečeg boljeg. Ali ako je jednom od tih ljudi potrebno zbog svoje ideje pregaziti i preko mrtvog tela i krvi, po mom mišljenju, on sam sebi to može dopustiti - uostalom, sve u zavisnosti od njegove ideje i njenih razmera - to imajte u vidu...
Prva kategorija je uvek - gospodar svog vremena, a druga - gospodar budućnosti. Prvi održavaju svet i brojčano ga umnožavaju; drugi pokreću svet i vode ga cilju. I jedni i drugi imaju potpuno ista prava na postojanje.

Zločin i kazna - Dostojevski

[Svilena]

...
Ne sanjamo svi jednako
i to nikom ne smeta.

A zašto svima smetamo
kad smo drugačije budni?...
...
Rasejana pesma - Mika Antic

[NameNo]

A kad nas je sunce, na jednoj okuci, zaobišlo i javilo se na Jeleninoj strani, ona zaklopi za trenutak oči. Tada sam ugledao njene teške i čudne očne kapke, ispod kojih su živeli i sopstvenim plamenom sijali svetovi od kojih su trepavke, ne uspevajući da zadrže sav sjaj, bleštale tankim odsevima žeženog, zagasitog zlata u čudesnim prelivima. Dok je tako držala sklopljene oči, ja sam posmatrao njeno čelo, obraze i vrat. Oko njih je, kao letnja jara oko voćnih plodova, treptao neoivičen oreol moćnog ali jedva vidljivog sjaja, i gubio se na krajevima u pokrenutom i žitkom predelu koji brzina vožnje nosi, kida i rasipa u očima putnika.

Izmedju nas je uvek bilo tako: kad je nema, onda je nema kao da se zaista više neće pojaviti, a kad je tu, onda je prisutna tako kao da je najprirodnija stvar na svetu i kao da će doveka ostati i bez promene ostati tu.
_____________________________
Jelena, žena koje nema
Ivo Andrić

[Svilena]

Kako mi bolno zvuče njegovi citati sad,
celo jutro mi pada na pamet da stavim neki i odustanem... pomislim: čemu?

[Svilena]

NIKADA SE NE PREDAJ.AKO KRENES U PRETICANJE,DODAJ GAS.RADI ONO STO SMATRAS ISPRAVNO,A NE STO CE VECINA DA PODRZI...

[NameNo]

"Niko nije tako dobar kako bi mogao da bude ako se još potrudi"

"U promenama je nužno nekoliko stvari, povrh svega jedinstvena vizija društva.
Pozivam ljude da se sete te vizije zbog koje su se borili za promene, vizije uređene i uspešne zemlje u kojoj se zna svačije  mesto, svačija odgovornost."

                                                                                                                         Dr Zoran Đinđić

[FLOYD]

"OGRANICAVA ME MORALNI ZAKON U MENI I ZVEZDANO NEBO IZNAD MENE" - KANT

[FLOYD]

SIGMUND, MA NIJE NI CUDO STO SE BAVIO PSIHANALIZAMA, NJEGOVA TEORIJA JE MAC SA 3 OSTRICE.

AL' AJD SAD 1 OD VILJEMA:
"KAD IMAS SVE, NE VREDI NISTA, PROGLEDAS TEK, KAD NEMAS NISTA."

[FLOYD]

"ZNAS LI STA JE NAJLEPSE U ZIVOTU?
ZELJA, PRIJATELJU TVRDJAVA."

 M.SELIMOVIC.

[FLOYD]

"LJUBAV JE POPUT RAJA, ALI BOLI KAO U PAKLU."

[NameNo]

Voleti drugog čoveka znači i razumeti ga, a svakako i opraštati mu.
Nije, doduše, lako voleti čoveka onakvog kakav jeste, ali samo ako budemo u stanju da ga ne samo prihvatimo,
već i da ga zavolomo upravo onakvog kakav je, podstaći ćemo ga da postane onakav kakav može da bude.

Vladeta Jerotić

[NameNo]

Koji čovek nije nikad prekršio Tvoj zavet, reci?
Život bez greha, kakav ukus ima, reci?
Ako zlim kažnjavaš zlo koje počinih,
Kakva je razlika između Tebe i mene, reci?

Omar Hajam

[NameNo]

Sreće i nesreće, to su beli i crni konji koji trče u istom pravcu, blisko i naporedo, tako da čas promaknu beli pored crnih, a čas crni pored belih.
Tako ide celog života, koji je sav sazdan od takve utakmice belog i crnog.


Jovan Dučić

[NameNo]

To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem.
Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila, ali, kao i uvek, jedinstvena je. Čemu moji talismani: bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije Biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna?
Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena.
Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj.
To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življenja u budućnosti.
To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama.
Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem.
Vojske me već opkoljavaju, horde.
(Ova soba je nestvarna; ona je nije videla.)
Ime jedne žene me odaje.
Boli me jedna žena svuda po telu.
______________________________________________

Horhe Luis Borhes-Pretnja