Razne zanimljive teme > Video snimci - clipovi

Nikola Tesla

<< < (2/5) > >>

donwlayco:


9 stvari koje niste znali o životu Nikole Tesle

http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/433385/9-stvari-koje-niste-znali-o-zivotu-Nikole-Tesle

donwlayco:


Nikola Tesla - Gospodar svijeta

https://www.youtube.com/watch?v=ZpA-GunmlNs



Tajna Nikole Tesle / film (1980.)

https://www.youtube.com/watch?v=jNHAhgQUVeI



Tesla - HTV dokumentarac 2007

https://www.youtube.com/watch?v=Kn86BA1NaWQ
https://www.youtube.com/watch?v=_NzKRHaK30Q
https://www.youtube.com/watch?v=7DFa3tGiiAA
https://www.youtube.com/watch?v=sfXc54o5_2I
https://www.youtube.com/watch?v=KYoLw2Sy-dg



Nikola Tesla - Neshvaceni genije


https://www.youtube.com/watch?v=3o83QWqWX6E
https://www.youtube.com/watch?v=hoUm_lID7jE
https://www.youtube.com/watch?v=VR1QSg8FNv8
https://www.youtube.com/watch?v=SbVT6fV2sik
https://www.youtube.com/watch?v=9qQbRpAnI0w



Tesla ili prilagodjavanje andjela

https://www.youtube.com/watch?v=lN35F-mTn74

donwlayco:


Tajne Nikole Tesle: Mogao je da prepolovi Zemlju

Daleko u praistoriji anonimni genije je pronašao točak. To je bilo jedno od najkorisnijih dela koje je jedan čovek bilo kada dao svome rodu. Ovaj pronalazak bio je možda sasvim očigledan, ali pronalazak jednog nevidljivog točka, koji je napravljen ni od čega drugog nego od magnetskog polja, bio je daleko od očiglednog i to je ono što mi dugujemo velikom srpskom naučniku Nikoli Tesli. To je moglo da ponikne samo u jednom briljantnom i jedinstvenom intelektu’.

 Profesor R.Kap, iz predavanja povodom
stogodišnjice rođenja Nikole Tesle

Gotovo svakog trena u svom zrelom stvaralačkom dobu Tesla je istovremeno radio na nekoliko ideja. Neke je privodio kraju i već radio na svojim čuvenim ‘vizuelnim’ eksperimentima, a druge zamisli su se tek rađale. U vreme kada je razmišljao o daljinskom upravljaču počeo je da skicira i svoj prvi sistem bežičnog komuniciranja na velikim razdaljinama. Prvi testovi su bili ohrabrujući. Na reci Hadson je postavio maketu broda. Mogao je da upravlja njegovim kretanjem iz svoje laboratorije, na razdaljini od 40 kilometara. Ali, i to je bio tek delić onoga što su uređaji obećavali.

Godine 1898. odobrena mu je patentna prijava broj 613.809, u kojoj je opisao daljinsku radio-kontrolu za upravljanje vozilima. Bio je to prvi praktični rezultat bežične transmisije. Tesla, kao ni mnogo puta kasnije, nije smatrao za potrebno da odvojeno prijavi radio, a zatim prvo ostvarenje u automatizaciji. Prikazao je zajedno i jedno i drugo i tako otvorio mogućnost da mnogi prisvoje njegove zamisli.

Tesla je već bio toliko uveren u svoje napore da je tvrdio da će za kratko vreme omogućiti komunikaciju sa Marsom. Časopis ‘Electrical Review’ donosi članak o Teslinom radu: ‘Tesla ima nameru da bez upotrebe žica ostvari prenos kroz prirodnu sredinu – zemlju i vazduh – ogromnih količina energije na razdaljine od hiljade kilometara.

To nam liči na san, na priču iz ‘1001’ noći. Međutim, izuzetna Teslina otkrića tokom poslednjih godina napornog rada potvrđuju da je njegov rad u ovoj oblasti uspešno prošao kroz fazu laboratorijskih eksperimenata i da je spreman za praktičnu proveru u proizvodnji. Ostvarenje njegovih zamisli značilo bi da će energija sa energetskih izvora kao što su Nijagarini vodopadi jednog dana moći da se koristi u bilo kom delu sveta, bez obzira na razdaljinu’.

U to vreme on je uporno gradio ‘Tesline’ transformatore različitih oblika i veličina. Tako je došao i do rezonantnog transformatora, kojim je proizvodio elektropokretačku silu od nekoliko miliona volti. Ovaj transformator postao je okosnica čitave ideje, jer je bio tako napravljen da je drastično smanjivao gubitak energije.

MARSOVCI STATISTIČKI POSTOJE

Za primenu takvog uređaja, verovao je, nije bilo granica, poruka se mogla poslati do Marsa, sa istom lakoćom kao i do Čikaga. U časopisu ‘Electrical Review’ Tesla je pisao: ‘Istražujući u ovoj oblasti, došao sam i do otkrića nekoliko izuzetno važnih činjenica.

Atmosferski vazduh, na primer, mada je obično savršen izolator, slobodno provodi struju ogromne elektromotorne sile stvorene u mom novom transformatoru… Takođe sam došao do zaključka da se provodljivost vazduha brže povećava što je razređenost atmosfere i električnog pritiska veća. Provodljivost dostiže nivo kada se potpuno izjednačava sa provodljivošću bakarne žice’.

Baveći se provodljivošću vazduha, Tesla je došao do jednog sporednog otkrića. Primetio je da pražnjenje elektromotorne sile od nekoliko miliona volti izaziva promene u strukturi atmosferskog azota tako da se on jedini sa kiseonikom  i drugim elementima. Govorio je: ‘Promene su toliko dinamične i neobične, da sam često strahovao da se može dogoditi da se atmosfera odjednom zapali, što bi zaista bilo užasno’.


Uz pomoć električne rezonance i precizne sinhronizacije elektičnog kola, Tesla je tumačio: ‘Azot bi mogao da se izvoji iz vazduha i da se proizvede bogato azotno đubrivo. Mogla bi se proizvoditi i svetlost difuzna kao što je sunčeva i uz daleko manje troškova, sa ‘sijalicama’ koje nikada ne bi pregorevale.

Njegovi snovi kao da su prepisani iz Utopije: Zemlja oslobođena gladi i žeđi, olakšano komuniciranje u svetu, kontrola klime, obilje energije, neograničeni izvori svetla i poslednji ali ne i najmanje važan Teslin san – veza sa životom za koje je verovao da postoji na drugim planetama. Smatrao je da postojanje Marsovaca statistički ne može da se dovede u pitanje.

Tih godina Tesla je sa istim žarom istraživao na području mehaničkih vibracija. Jednog dana 1898. godine, dok je proveravao elektromehanički oscilator, povezao ga je, bez ikakve prethodne ideje, sa gvozdenim stubom koji je pored njegovog prozora u hotelskoj sobi bio postavljen duž cele zgrade.

Uključio je oscilator i seo da beleži sve što primeti. Ovi aparati su ga uvek zabavljali, jer je povećanjem učestalosti vibracija dolazio do rezonance, prvo u jednom, a zatim u drugim predmetima u radionici. Dok je beležio zapažanja, Tesla nije bio svestan da se vibracije preko stuba učvršćenog u peskovito tlo šire čitavim Menhetnom u svim pravcima. Zgrade su počele da se ljuljaju, prozori tresu, a gomile ljudi su istrčavale na ulicu u velikoj panici.

U policijskoj stanici, gde je Tesla već stekao reputaciju sumnjivog lica, odmah su shvatili da je ‘zeljotres’ zahvatio samo ovaj deo grada. Dva policajca su, naravno, pošla pravo do Tesle. On je i sam primetio da nešto nije bilo u redu i čekićem je brzo razbio oscilator. Istog trenutka kada su policajci ušli u njegovu sobu, prestao je i zemljotres.

KAKO RAZLOMITI PLANETU
Tesla ih je dočekao sa rečima: ‘Gospodo, žao mi je. Malo je nedostajalo pa da prisustvujete mom eksperimentu. Morao sam iznenada da ga prekinem na neobičan način. Međutim, ako želite možete doći večeras pa ću oscilatore priključiti na dve platforme na kojima možete da se drmusate do mile volje. Sada morate da odete, jer imam još mnogo toga da uradim. Do viđenja, gospodo’.
Posle policajaca stigli su i novinari. Njima je rekao da bi začas mogao da sruši Bruklinski most kad god poželi.Zaista je to i mogao. Ohrabren svojim prvim uspehom, napravio je oscilator veličine budilnika, stavio ga u džep i pošao da potraži poluzavršenu građevinu. Pronašao je jednu desetospratnicu u kojoj je bio postavljen tek čelični skelet. Na jedan od stubova je priključio svoj oscilator.

Tesla to opisuje:’ Za nekoliko minuta osetio sam lagano treperenje. Povećanjem intenziteta počela je da podrhtava čitava čelična masa. Konačno, građevina se zaljuljala. Radnici su u panici trčali ka prizemlju. Vikali su da se zgrada ruši i pozvali policiju. Pre nego što je nešto ozbiljno moglo da se dogodi, otkačio sam oscilator, stavio ga u džep i izgubio se odatle. Da sam sačekao još deset minuta, zgrada bi bila sravnjena sa zemljom. Na isti način, za Bruklinski most trebalo bi mi manje od jednog časa’.

To nije sve. Tesla je tvrdio da bi oscilator mogao da prepolovi Zemlju – kao kada dečak raspoluti jabuku. Pričao je: ‘Vibracije Zemlje ponavljaju se u periodama od jednog časa i četrdeset devet minuta. To znači, ako ovog trena udarim Zemlju, talas kontrakcije će proći kroz nju i vratiće se za sat i četrdeset devet minuta u obliku ekspozije. U stvari, Zemlja je, kao i sve drugo, u stanju neprekidnog vibriranja. Ona se stalno skuplja i širi.

Pretpostavimo sada da u momentu kada započinje kontrakcija izazovem ekspolziju jedne tone dinamita. To će ubrzati kontrakciju i vratiće se takođe ubrzan talas eksplozije. Tada ću detonirati još jednu tonu dinamita i opet povećati talas kontrakcije. Kada bi se to stalno ponavljalo, možete pretpostaviti št a bi se dogodilo. Zamlja bi pukla napola. Po prvi put u svojoj istoriji čovek je upoznao sile kojima se može umešati u kosmičke procese’.

Pitali su ga koliko bi mu trebalo vremena da razdvoji Zemlju. ‘Možda nekoliko meseci, možda godina ili dve. Ali, samo za nekoliko nedelja, planine i brda bi se pokretali za desetine metara gore i dole, reke bi se izlivale iz korita, zgrade bi se rušile – civilizacija bi praktično nestala’.

ČAROBNJAK IZ MENLO PARKA
Zašto je Nikola Tesla  pričao o tome? Da li je pretpostavljao da bi neki suludi um mogao da zloubotrebi takvu zamisao? Bio je to samo hir genija. Da bi smirio ljude, sve je odmah objasnio do kraja. Teorijski je pretpostavka sasvim ispravna, ali nemoguće je utvrditi savršenu mehaničku rezonancu Zemlj. Možda… neki drugi put.
Bez obzira šta je želeo i na način kojim je popularisao svoje ideje – premaonome šta je govorio i činio niko se nije odnosio indiferentno. On lično je duboko osećao da sve što radi mora imati pristanak javnosti, kojoj se uvek i obraćao, njoj razumljivim jezikom, kad god se nešto novo dogodilo u njegovoj laboratoriji. Iz zahvalnosti, dali su mu ime kakvo zaslužuju pomalo čudni, ali dobri ljudi: Stari čarobnjak iz Menlo parka.

Godina 1898. za Teslu i Edisona je protekla u najžešćem odmeravanju snaga. Edison je nagovestio da je spreman da fotografiše ljudske misli i time je skrenuo pažnju čitave američke javnosti. Za uzvrat, Tesla saopštava novinaru ‘Newyorker’-a da je u stanju da ‘ukroti Sunce’. Uz pomoć uređaja jednostavne konstrukcije razvio je ‘metod za proizvodnju pare sa sunčevom energijom’.

Para pokreće parnu mašinu, a mašina stvara elektricitet.
Te godine dalje radi na stvaranju najpodesnijeg izvora veštačke svetlosti za fotografije. ‘Blizu sam da dobijem nešto što će biti bolje i od dnevne svetlosti, ali za sada nemam vremena da ideju razvijem do kraja…’ Pet godina ranije Tesla je prvi u istoriji napravio fotografije sa fosforescentnim svetlom.

Edison je već imao razloga da oseti zavist, a onda Tesla saopštava još jedan zanimljiv koncept: razvoj električnog voza. Bio je to nesumnjivo krupan tehnički prodor, ali za Teslu je i ovo ostao samo jedan od onih izuma koje je teorijski uspeo da reši i time iscrpeo svoje razloge da im dalje poklanja svoje dragoceno vreme. Smatrao je, i tako je i objavio, da bi električni voz, na odgovarajućim šinama, postizao brzine od preko 300 kilometara na čas. Njegova ideja ostvarena je u Japanu, a zatim u Francuskoj i drugim zemljama.


MAŠINE SA RAZUMOM

Demonstracija prvog radio kontrolisanog čamca-robota, poslednjeg Teslinog dostignuća, nije izazvala pažnju kakvu zaslužuje, ali ne samo zbog ratnih prilika već i njegovom ličnom krivicom. Da je prikazao samo bežični način upravljanja, čime je pretekao moderni radio, bilo bi sasvim dovoljno, ali Tesla je istovremeno želeo da pokaže i brod-robot. Bio je to prevelik zalogaj.
Tog dana, 1898. godine, demonstracijom preteče modernih daljinskih upravljanih vozila i oružja,automatske industrije i robotike, on je saopštio ideje koje svet još godinama neće biti spreman da čuje i razume. Istim ovim Teslinim principima istraživači vanzemaljskih prostora danas upravljaju svemirskim letelicama.
Tesla je svojim izumom izazvao i podozrenje naučnika. U časopisu ‘Public Opinion’ kritikovali su njegov rad i metod u članku pod nazivom ‘Nauka i senzacionalizam’. Tesla je, međutim bio duboko uveren u svoju koncepciju i nije ni pokušavao da odgovori kritičarima. Prve robote, smatrao je prethodnicom za razvoj teleautomatike. Tesla je pisao: ‘Sledeće logično poboljšanje je njihova primena u automatskim mehanizmima, koji bi funkcionisali na velikim udaljenostima od kontrolnog centra. Na primer, mogao bi da se lansira avion, da se po utvrđenom kursu pošalje na zadatak i da izvrši predviđene operacije na stotine kilometara daleko od baze’. Danas svi znaju za bespilotne letelice u vojskama sveta.

O takvom avionu Tesla je maštao još u studentskim danima. Njegov avion budućnosti, kome je kasnije posvetio mnogo više pažnje, ne bi imao propelere, krila, niti bilo koji drugi spoljni mehanizam. Pokretao bi se uz pomoć energije koju bi primao bežičnim putem. Godine 1898. predlagao je i proizvodnju automatskog automobila. Tesla kaže: ‘Kola bi mogla da izvršavaju niz uobičajenih i neke nove operacije, ali u vreme kada sam se za to zalagao smatrali su me za ludaka, i od svega nije bilo ništa’.

TESLA TVORAC KOMPJUTERA?

Istraživače moderne kompjuterske tehnologije u drugoj polovini 20. veka često su, želeći da prijave patente u ovoj oblasti, bili neprijatno iznenađeni kada bi utvrdili da je Tesla mnoge izume već prijavio. Iako je Tesla u mnogo čemu dao prve doprinose u razvoju komjuterske tehnologije, o tome se danas mnogo manje zna nego o Bretejnu, Bardinu i Šokliju, koji su pronalaskom tranzistora omogućili elektronske kompjutere. Istina je, međutim, da su njihovi napori tek na osnovu Teslinih patenata doveli do stvaranja kompjuterskih sistema sa elementima za logičko rasuđivanje.
Godine 1903. Teslini patenti 723.188 i 725.605 sadrže osnove principa logičkog kola (AND). Mada se u Teslinoj prijavi računalo sa naizmeničnom strujom, dok današnji kompjuteri koriste pulseve istosmerne struje, princip je ostao isti. Ipak, Nobelova nagrada, 1956. godine dodeljena je Barinu, Bretejnu i Šokliju za njihov rad na razvoju transistora, koji su u mnogim oblastima zamenili elektronske lampe. Tek odoskora, i stidljivo, i Tesli se odaje priznanje za pionirski posao u ovoj oblasti.

Na žalost, Tesla, iako je učinio toliko mnogo za eru automatizacije, nije želeo da gubi vreme na dalji razvoj osnovnih principa automatike. Imao je utisak, tada sasvim ispravan, da je svet još nespreman da prihvati primenu automata. Njegovi napori bili su usmereni ka ostvarenju još krupnijih zamisli – ukoliko su ove, uopšte, bile ostvarive. Njegova laboratorija u Njujorku više nije bila podobna i sigurna za proveru takvih projekata, ili tačnije, njegovi eksperimenti su postali previše opasni za mnogobrojni Njujork.

Tesla je pisao Leonardu Kertisu, koji je štitio njegova prava: ‘Moji generatori proizvode struju od 4 miliona volti. Radi se o tajnim eksperimentima. Moram sebi da obezbedim nezavisno snabdevanje strujom i nesmetan rad u sopstvenoj i izolovanoj laboratoriji’. Kertis, u dobrim odnosima sa kompanijom Colorado Springs Electic, odmah je krenuo da reši Teslin problem. Rešenje koje je našao imaće dalekosežne posledice.

U prethodnoj deceniji, Tesla je već prijavio čitavu seriju patenata iz oblasti bežićnog prenosa energije i poruka, počev od osnovnih uređaja za proizvodnju visokih frekvencija i napona. Njegov aparat je mogao da proizvede struju od četiri miliona volti, a sada je imao nameru da napravi jedan još daleko snažniji. Ispitivanja je trebalo obaviti u najvećoj tajnosti ili, bar, u tajnosti kakva je bila moguća u malom mestu u kome se iznenada pojavio čuveni pronalazač sa čitavom gomilom čudne opreme.

Za vreme gradnje eksperimentalne stanice Tesla je svakodnevno put do gradilišta prelazio čezama. Uvek je sedeo tako da su mu noge visile sa strane, spreman da iskoči, ako bude trebalo. U konji i liftove, podjednako nije imao poverenja. Uskoro, konji u Kolorado Springsu imaće isto toliko razloga da ne veruju njemu, jer kada je obavljao svoje eksperimente, elektricitet, koji se širiookolnim livadama u svim pravcima, plašio je i terao jadne životinje da beže glavom bez obzira. Evo još nekih Teslinih ideja:

■ Veštačko osvetljenje mora i okeana – Propuštanjem struja visoke frekvencije kroz gornje slojeve atmosfere, gde su gasovi razređeni, dolazi do jonizovanja i svetlucanja, slično procesu koji se odvija u neonskim cevima, i stvaranja efekta sličnog polarnoj svetlosti.
■ Prsten oko Ekvatora – Ideja se sastoji u tome da se konstruiše prsten oko ekvatora koji bi slobodno plovio, a njegovo okretanje bi kočile inercijalne sile, pa bi tako bilo moguće putovati brzinom od 2.000 kilometara na čas.
■ Elektromagnetno kupatilo – Ulaskom u jako električno polje mogla bi se odstraniti sva prašina i nečistoće sa ljudske odeće, kao i iz pora ljudske kože, pa bi to bio idealan način kupanja bez vode.
■ Projektor misli – Inspirisan sopstvenim iskustvom, Tesla je zamislio obrnut postupak od onog kada svetlost sa nekog predmeta u našoj okolini pada na mrežnjaču i stvara impuls koji odlazi do mozga. U tom obrnutom postupku naš koncentrisani napor da zamislimo neku sliku stvorio bi impuls koji bi išao na mrežnjaču, gde bismo ga na neki način registrovali i odvodili na ekran.

NEOBJAŠNJIVE POJAVE

Na ogradu oko gradilišta bilo je postavljeno upozorenje: ‘Ne prilazi – veoma opasno’. Kada je stanica završena, na tabli je pisalo: ‘Neka izgube svaku nadu oni koji ulaze’. Vrlo brzo raširene su glasine da bi Teslini novi uređaji jednim bleskom mogli da ubiju stotine ljudi. Stanica je, po završetku, dominirala čitavim ovim područjem. Iz otvorenog dela krova podizala se kula na 24 metra od zemlje. Na njoj se nalazila još jedna, uža, sa bakarnom kuglom na vrhu, visoka 37 metara.
Odašiljač koji je tada napravio u Koloradu, Tesla će kasnije proglasiti svojim najvećim pronalaskom. Istina je da ovaj Teslin izum do danas izaiva najviše interesovanja. Kad god se poslednjih godina raspravljalo o nekom fenomenu, koji nastaje slanjem snažnih radio signala vrlo niske frekvencije, novinari znalački razmatraju i takozvani Teslin efekt.

U Americi su se širile priče da tadašnji Sovjetski Savez koristi gigantski Teslin magnetski odašiljač kojima utiču na vremenske prilike u svetu, izazivajući poplave i topljenje lednika. S druge strane, velike sile se optužuju da na sličan način povremeno izazivaju poremećaje radio komunikacije i vrše uticaje na moždane talase, probijajući zvučni zid, i da utiču na još čitav niz drugih pojava koje se na drugi način ne mogu objasniti.

Tesla je pisao da je u nekoliko navrata uspeo da stvori i takozvane ‘kuglaste munje’, lopte usijanih gasova, koje su trajale još desetak sekundi pošto bi on isključio kalem sa naponom od 12 miliona volti. Teorijskim postavkama ovog eksperimenta posvetio je osam stranica svog dnevnika iz Kolorado Springsa. Međutim, posle njegove smrti taj rad je zaboravljen i nikada kasnije nije dalje proveravan – barem što se tiče javnosti.

STO MILIONA VOLTI

Sa stanovišta novih naučnih prodora izuzetno su značajni pokušaji američkog naučnika Roberta Golka koji je još od 1968. godine, kao direktor ‘Projekta Tesla’, tragao za rešenjem kako da vrlo tople gasove u procesu fuzije zadrži na ‘okupu’ bez upotrebe magnetskog polja. Godine 1968. Golka je posetio Beograd i u Muzeju ‘Nikola Tesla’ našao Teslin dnevnik. Na osnovu beležaka je rekonstuisao visokonaponski uređaj i udvostručio njegovu snagu.
Kako je, zapravo, Tesla tumačio svoj izum?  Govorio je: ‘Na prvom mestu, to je rezonantni transformator sa sekundarnim namotajem u kome su delovi, sa visokim električnim nabojem, zauzimajući veliki prostor, raspoređeni duž idealnog omotača velike radijalne zakrivljenosti i na odgovarajućoj međusobnoj udaljenosti, tako da i na malim površinama osiguraju dovoljnu električnu gustinu kako ne bi došlo do oticanja, čak i ako je provodnik ogoljen.

Transformator je podsesan za svaki frekventni opseg, od nekoliko do mnogo hiljada herca, pa se može upotrebiti za proizvodnju struje velike amperaže i male snage ili manje amperaže i ogromne elektro-pokretačke sile. Maksimalan električni naboj zavisi od zakrivljenosti površine na kojoj se nalaze elementi i njihove sopstvene površine’.

Sa ovim uređajem Tesla je smatrao da može da se proizvede struja od sto miliona volti. Tesla je pisao: ‘Rezonantni transformator precizno je podešen da odgovara zahtevima električne konstante i drugim osobinama Zemljine kugle, tako da bude veoma efikasan za bežični prenos energije. Na taj način značaj razdaljine se potpuno eliminiše’.

Kada su moćni uređaji konačno postavljeni i kada je Tesla započeo probe, u vazdušnom prostoru oko stanice izgledalo je kao da se sučeljavaju najsnažnije munje i gromovi. Za vreme noćnog rada predajnika čitavo područje od dvadesetak kilometara unaokolo bilo je bolje osvetljeno nego u sred dana. Tesla se nadao da će urađaji koje je svakodnevno dorađivao jednog dana moći da se prilagode i za komercijalnu upotrebu. Ali, pre toga, valjalo je završiti na hiljade manjih i većih prepravki. Da bi sačuvao toliko obilje novih informacija, Tesla više nije imao poverenja u svoju legendarnu memoriju.

U Koloradu su počeli da blede i njegovi vizuelni doživljaji. Slike i svetlosni bljesci koji su se nekada javljali na njegovom ‘mentalnom platnu’ , u eksperimentima su počeli da oživljavaju i dobijaju drugačiji oblik, u opisima, matematičkim formulama, detaljnim, lepršavim, gotovo erotskim portretima električnih munja. Prema Džejmsu Vejtu, najpoznatijem stručnjaku za teoriju elektromagnetnih talasa, Teslini eksperimenti imaju dosta sličnosti sa kasnijim ispitivanjima super niskih frekvencija (SNF) u komunikacijama. U stvari, Teslin veliki odašiljač bio je prvi u svetu dovoljno snažan da stvori SNF rezonancu u Zemljinoj jonosferi.

On je takođe dosta precizno utvrdio da Zemlja rezonira na 6, 18 i 30 Hz. Sam je imao nameru da napravi uređaje kako bi tačno utvrdio rezonancu, međutim, eksperimentalni dokazi izvedeni su tek 1960. godine. Tek tada je ustanovljeno da je tesla bio veoma blizu: Zemlja rezonira na 8, 14 i 20 Hz.
Tesla se u Koloradu bavio raznovrskim istraživanjima ali je najviše pažnje posvetio proveri moćnih oscilatora, bežičnom prenosu energije, prijemu i prenosu poruka i, sa tim u vezi, efektima visokofrekventnog električnog polja.
Na žalost, o nekim njegovim ispitivanjima naučnici i danas imaju samo nejasne predstave. Njegove beleške i kasnija tumačenja nisu dovoljni za objašnjenje nekih eksperimenata.

Na primer, zna se da je jedno vreme radio na proizvodnji moćnog izvora zračenja. Među opremom koja je stigla u Kolorado nalazi se i dvostruko-fokusna rendgenska cev sa pločom od platine, a u jednom časopisu Tesla je pisao: ‘Budući da snaga oscilatora praktično nema ograničenja, sada je problem da se napravi cev koja bi izdržala svaki potreban pritisak…

Tačna namera ili rezultat ovih eksperimenata još uvek su nepoznati, barem za javnost.
U čemu je Tesla zaista uspeo za vreme svojih napornih ispitivanja u Kolorado Springsu? Sasvim je sigurno da u vreme njegovog čudesnog rada u velu tajne i ogromnih troškova nije nastao nijedan praktičan pronalazak – ako pod praktičnim mislimo na telefon ili poboljšanje bombine. Sudeći po ‘Edisonomvim’ standardima, međutim, na isti način bi se moglo zameriti Ajnšajnu što nije pronašao mašinu za pranje veša.

Naučnici ne zanju i možda nikada neće saznati potpun domet njegovih istraživanja, a nevolja je u tome što ni on sam često nije sledio svoju intuiciju, teorije ili preliminarne eksperimente do faze provere. Ali je, u svakom slučaju, ostavio za sobom neka fundamentalna otkrića koja njegovi naučni naslednici u mnogim disciplinama i danas, povremeno, ponovo otkrivaju.

Zbog tajnovitosti koja i dalje okružuju ovaj najznačajniji period Teslinih istraživanja, ‘Dnevnik iz Kolorado Springsa’, jedno je od najradije čitanih Teslinih dela. Mnogim naučnicima je Dnevnik polazna osnova za upoznavanje Tesle ili za rekonstrukciju onoga što je Tesla smatrao da je uspeo da dostigne.

donwlayco:


Nikola Tesla - Paralelni svjetovi

https://www.youtube.com/watch?v=o3fLkP04cww



Intuicija - Nikola Tesla

https://www.youtube.com/watch?v=5cKhHpO35pE

donwlayco:


Nikola Tesla nije umro, njega je ubio dvostruki agent

Ovo je tajna koja se krije: Nikola Tesla nije umro prirodnom smrću, njega je ubio dvostruki agent

Nikola Tesla je bio jedan od najvećih i najtalentovanijih ljudi koji su ikada živeli na Zemlji.

Ukratko, Tesla je bio neobičan, intuitivni i kreativni genije koji je, između ostalog, izumeo naizmeničnu struju (koja napaja moderni svet) i radio (koji je lažno pripisan Markoniju).

Tesla je nazivan „ocem fizike“, „čovekom koji je izumeo 21. vek“ i „svecem zaštitnikom moderne struje“.

Veći deo života, on je pokušavao svetu da omogući besplatnu energiju, za koju je zamišljao da bi mogla bežično da se emituje kroz vazduh ili samu Zemlju bez potrebe za dalekovodima, ali nikada nije uspeo da prikupi sredstva za finansiranje svog sna.

Poznato je da je Tesla izumeo ili razvio mnoge električne i elektronske uređaje koji su bili decenijama ispred njegovog vremena i koji su veoma zanimali vojsku SAD. Tesla je zaveo ukupno 300 patenata u 25 država.

Prema zvaničnoj priči, Tesla je umro od starosti, ali neki tvrde da nije baš bilo tako.

Erik Bermen je otkrio da je njegova bivša devojka u stvari ćerka bivšeg nacističkog SS komandanta, Otoa Skorcenija, te da ga je jednom prilikom i upoznao, pošto je Skorceni radio u SAD kao tapetar, što mu je omogućila CIA nakon Drugog svetskog rata.

Bermen je od Skorcenija dobio priznanje na samrti, ali i punu kutiju fotografija koje potvrđuju njegove tvrdnje.

Pored drugih značajnih priznanja, Skorzeni je Bermenu saopštio da je on lično ugušio Teslu 6. januara 1943. godine uz pomoć kolege naciste, Rajnharda Gelena. Tesla je tada imao 86 godina.
Prema Skorzenijevim rečima, on i Gelen su naveli Teslu da im ispriča sve detalje o svojim značajnijim otkrićima. Oni su nakon ubistva ukrali sav sadržaj iz Teslinog sefa i dostavili ga Hitleru (Naravno, vojska SAD je došla u posed ovih dokumenata za vreme projekta Spajalica na kraju rata).


Oto Skorzeni je bio Hitlerov telohranitelj i ubica, jedan od mnogih nacista koji su završili u SAD nakon Drugog svetskog rata. Mnogi nacistički naučnici su kasnije radili za NASA-u, CIA-u i druge tajne službe SAD.

Iako je navodno umro 1975. godine u Španiji, Skorceni se ponovo pojavio 1999. godine. Oto Skorceni je opisao kako je pomogao Hitleru da pobegne u Austriju avionom kojim je upravljala Hana Rajč.

„Hitler nije počinio samoubistvo“, ispričao je Skorzeni. „Njegov dvojnik je upucan, a analiza zuba je pokazala da to nije bio Hitler. Amerikanci su zataškali tu činjenicu, zabrinuti da bi prava istina mogla razljutiti Ruse“.
Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. godine kao Srbin u Smiljanu u Lici, tada srpskoj provinciji u Austrougarskom carstvu, a današnjoj Hrvatskoj. Pre Prvog svetskog rata, Smiljan se nalazio na granici sa Austrougarskim carstvom.

Sin srpskog pravoslavnog sveštenika, kasnije arhiepiskopa, dobio je priliku da uči o raznim temama iz raznih knjiga koje su se nalazile u ličnoj biblioteci njegovog oca. On je kao mladić išao sa svojim ocem u Rim, gde je imao priliku da prouči manje poznate radove u naučnim arhivama Vatikana.

Nakon završetka studija inženjerstva i fizike na Politehničkom institutu u Gracu, Austrija, Tesla se upisao na Univerzitet u Pragu. On je već kao jako mlad pokazao urođenu sposobnost da rešava mehaničke i naučne probleme, posebno iz oblasti elektrike i primene u proizvodnji struje.

Nakon što je radio u podružnicama Edison Telephone Company u Budimpešti, Parizu i drugim gradovima širom Evrope, Nikola Tesla je otišao u Ameriku da upozna čoveka koji ga je prvobitno i zaposlio – Tomasa Edisona.

gbvre3

Rad za Edisona je bio težak (pošto Edison nije ispunjavao svoja finansijska obećanja), ali Tesla je ubrzo pronašao podršku za svoja istraživanja, razvojne projekte i pronalaske.

Sponzori poput Džona Pijerponta Morgana (J.P Morgan), Džordža Vestinghausa i Džona Džejkoba Astora bili su među onima koji su videli pravi potencijal u Teslinom mladom, preduzetničkom duhu, koji će doneti kapital svojim tehnološkim otkrićima iz oblasti elektrike, bežične komunikacije i fizike.

Prema zvaničnim dokumentima, Nikola Tesla se u Ameriku doselio 7. aprila 1882. godine u 25. godini, iako se već nekoliko puta našao tamo sedamdesetih godina 19. veka, sarađujući sa Edisonom.

Tesla je u Njujork došao kao „radnik“, iako se na kraju ispostavilo da je postao vrsan pronalazač, kome se pripisuje oko 700 patenata.

Njegova silna tehnološka otkrića su privukla pažnju onih željnih svetske dominacije i superiornosti.

Nažalost, mnogi Teslini izumi su ukradeni i kasnije iskorišćeni za stvaranje oružja.

Takođe, mnogi Teslini patenti dospeli su u ruke nacista pre i za vreme svetskih ratova. Kao rezultat toga, Tesla je često nailazio na sporove oko prava na patente.

Iako je uspeo da dobije većinu sporova, njegova tehnologija je više puta ukradena i prodata nemačkim nacistima, ali i drugim stranim vlastima, tako da nikad nije ostvario finansijski uspeh koji je zaslužio.

U vreme svoje smrti (ili ubistva, kako kaže Skorzeni), 6. januara 1943. godine, Tesla bukvalno nije imao ni dinara.

On je na pravoslavno badnje veče pronađen u krevetu, obučen u svečano crno odelo, sa rukama prekrštenim na grudima. Priča se da je znao šta ga čeka, te je zato obukao svečano crno odelo pre smrti. Velika je to laž čak i za velike umove kao što je t bio Nikola Tesla.


To je pravi i jedini dokaz da je Tesla ubijen i da su ga njegove ubice, Oto Skorzeni i Rajnhard Gelen, preobukle i ostavile u krevetu. Razlog? Teslini uspesi nisu prošli nezapaženo od strane mnogih industrijskih kapitalista i svetskih vlasti.

Zapravo, veći broj njegovih izuma je razvijen kroz tajne vladine programe koji su počeli ubrzo nakon otkrića naizmenične struje, elektromagnetne energije, električnih motora, generatora, kalema, radio prenosa, uređaja za uštedu energije i tehnologija za bežični prenos.

Pošto je Tesla bio isuviše zauzet istraživanjem u laboratorijama, njegove finansijske i pravne poslove je obavljao njegov najbliži saradnik, Džordž H. Šerf.

Šerf je često savetovao Teslu u vezi sporova, ugovora, ponuda i finansijskih poslova.

Šerf je bio uz Teslu tokom svih njegovih uspona i padova, često tražeči kredite za Teslina istraživanja.

Pred kraj svoje karijere, Tesla je izbačen iz Valdorf-Astorije, gde je boravio dugi niz godina, zbog duga koji je prevazišao 20.000 dolara, što je tada bila ogromna suma novca.

Dok je Tesla radio na tajnim vladinim projektima u Kolorado Springsu, Šerf je vodio Tesline poslove. Ubrzo je započela izgradnja tornja za bežični prenos energije (Vordenklif) uz pomoć novca koji je uložio J.P. Morgan.

Kada je Morgan otkrio da će toranj emitovati besplatnu struju i radio talase, otkazao je projekat i naredio da se toranj uništi. Morgan nije smeo da dozvoli da Amerikanci dobiju besplatnu struju, televiziju i radio.

Tesla je bio veoma razočaran kada je čuo vesti, ali je nastavio da stvara nove pronalaske.

Međutim, Tesla nije ni bio svestan da mu neko radi o glavi.

vbdhgfeur67dgh6

Njegov asistent, Džordž Šerf, bio je povezan sa kompanijom Union Sulphur Co, čiji je vlasnik bio nemački hemičar.

Ko je bio Džordž Šerf? Ne postoje nikakvi verodostojni dokazi da je Džordž H. Šerf rođen u SAD od kraja 19. veka do 1925. godine, ali Džordž Šerf je bio asistent i računovođa Nikole Tesle.

Da li je moguće da je Šerf rođen u Nemačkoj i da li bi otkrivanje njegovog porekla dalo neke informacije?

Ukratko, Oto Skorzeni je tvrdio da je Džordž H.V. Buš u stvari Džordž H. Šerf mlađi, sin računovođe rođenog u Nemačkoj i Teslinog pomoćnika, Džordža H. Šerfa starijeg.

Skorzeni je nakon ovog šokantnog otkrića izvadio punu kutiju svojih ličnih slika, počevši da ih objašnjava Bermanu, jednu po jednu.

Među njima se našla i jedna fotografija mladog Skorzenija u nacističkoj SS uniformi, na kojoj je stajao pokraj Adolfa Hitlera. Zatim su tu bile fotografije Rajnharda Gelena, dr Jozefa Mengelea („anđela smrti“) i Martina Bormana (Hitlerovog pomoćnika i SS ubice).

Erik Berman je 17. januara 2006. godine objavio sledeće:

„Skorzeni je umro 31. decembra 1999. godine. Njegovo telo je kremirano, a ja sam video pepeo i posedujem kopiju umrlice. On je nakon rata pomogao Džordžu Bušu da osnuje CIA-u putem operacije Spajalica i organizacije ODESSA. Više od 50.000 nacističkih ratnih zločinaca, ne samo naučnika, dovedeno je u Ameriku nakon rata“.

vhdjshuwe

Kada je upitan zašto je Skorzeni poverio ove informacije baš njemu, Berman je odgovorio:

„Ja sam se zabavljao sa njegovom ćerkom. On je znao da sam Jevrej. Znao je da sam iskren i pošten momak i da ću se potruditi da se sazna za ove ratne zločine. On je bio prevaren od strane Džordža Buša za velike sume novca. Ovo je na neki način njegova osveta“.

U biografskom članku o Nikoli Tesli iz 2006. godine, koji je napisao Dastin Volas, napisano je sledeće:

„Jugoslovenska vlada u egzilu je pozvana da poseti Teslu na jesen 1942. godine. Međutim, posetila ga je sekretarka Šarlota Muzar. Ona ga je zatekla u takvom stanju da je mislila da neće doživeti jutro.

Bilo je očigledno da se Tesli bliži kraj. On se do kraja decembra 1942. godine sastao sa dva agenta vlade SAD kako bi sa njima podelio neka od svojih važnijih otkrića.

Teslin verni asistent, Džodrž Šerf, posetio ga je 4. januara 1943. godine po poslednji put. Tesla je pronađen mrtav 8. januara 1943. godine.

Ubrzo nakon Tesline smrti, FBI je konfiskovao sve njegove papire i vlasništvo jer se Tesla vodio kao državljanin SAD“.

Kako je Skorzeni objasnio Bermanu, Tesla nije umro prirodnom smrću, već su ga on i Rajnhard Gelen ugušili 6. januara 1943. godine.
Pre ubistva, Skorzeni i Gelen su razgovarali sa Teslom o njegovim najnaprednijim tehnologijama, a zatim ukrali planove za njegove najbolje i najtajnije izume.

Da li su njih dvojica bila „dva vladina agenta“ o kojima piše Dastin Volas? Vreme posete Džordža Šerfa je takođe sumnjivo.

Skorzeni je Bermanu takođe naveo svoj alijas (koji nije pomenut radi zaštite Skorzenijeve ćerke), ali i alijase Rajnharda Gelena (Henk Janovic) i dr Jozefa Mengelea (Stiven Rabel).

Berman je istražio Skorzenijeve tvrdnje i kontaktirao ministarstvo pravde SAD kako bi ih obavestio da se nacistički špijuni nalaze u obaveštajnim agencijama SAD, konkretno u CIA-i.

„Želeo sam da dovedem ove nacističke ubice pred lice pravde“, rekao je Berman. „Kada sam im rekao sve što sam saznao, rečeno mi je da me je neko prevario i da su svi ti ljudi mrtvi“.

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana