evo kako se to u svetu radi:
Vašington post - Standardi i etika
Vašington post se obavezuje da će uvek istrajno, odgovorno i nepristrasno tragati za istinom, bez straha i navijanja.
Izveštači i urednici «Vašington posta» obavezuju se da svakom zadatku prilaze pravično i otvoreno, bez predubeđenja. Traženje suprotstavljenih mišljenja mora da bude rutina. Komentar osobe koja je optužena ili prozvana u tekstu takođe mora da bude uključen. Motivi onih koji nam nude svoje izjave moraju se stalno preispitivati, sa svešću da mogu biti plemeniti i niski, očigledni i skriveni.
Potpuno smo svesni da uticaj koji smo nasledili kao vodeće dnevne novine u prestonici slobodnog sveta nosi i posebne odgovornosti:
- da slušamo obespravljene,
- da izbegavamo svaki vid sujete,
- da pred javnošću budemo pristojni i otvoreni.
Nacionalni i javni interes
Nacionalni i javni interes naša su prva briga. Verujemo da se tim interesima najbolje služi širenjem informacija u najvećoj mogućoj meri. Kada državni zvaničnik nešto proglasi za nacionalni interes, ne znači da to stvarno jeste nacionalni interes.
Kada lokalni zvaničnik nešto proglasi javnim interesom svoje zajednice, ne znači da to i jeste javni interes.
Medjutim, «Vašington post» neće namerno otkrivati indentitet službenika tajnih službi SAD, osim pod iznimnim okolnostima, čiju ozbiljnost treba da procene stariji urednici.
Uloga izveštača
Mada je to našim novinama, i štampi uopšte, sve teže nakon «Votergejta», izveštači moraju učiniti sve da ostanu u publici, da budu scenski radnici, a ne glavne zvezde, da saopštavaju vesti, ne da ih proizvode. Dok skupljaju informacije, izveštači se neće lažno predstavljati. Neće se predstavljati kao policajci, lekari ili bilo šta osim novinara.
Sukob interesa
Ove novine izbegavaće sukob interesa ili prividni sukob interesa gde god i kad god je to moguće. Usvojili smo strogu politiku o ovim pitanjima, svesni da je ona možda restriktivnija nego što je uobičajeno u svetu privatnog biznisa. Posebno podvlačimo sledeće:
Sami plaćamo svoje račune.
Ne primamo poklone od izvora. Ne prihvatamo besplatan put. Ne tražimo i ne prihvatamo da se prema nama bilo ko ophodi na način koji proizlazi iz našeg zvanja. Izuzetaka od pravila da ne primamo poklone ima malo i oni su očigledni – pozive u restoran, na primer, možemo prihvatiti kada su povremeni i nevini, ali ne i kada se ponavljaju i imaju svesno proračunate motive. Zabranjeno je besplatno prisustvovanje bilo kom događaju zatvorenom za javnost. Jedini izuzetak su sedišta koja nisu na prodaju, kao ona u novinarskoj loži. Kad god je moguće, mi ćemo ta mesta platiti.
Ne radimo ni za koga osim za «Vašington post» bez dozvole urednika. Mnoge spoljne delatnosti i poslovi nisu u skladu sa samim načinom rada u nezavisnim novinama. Veze sa vladom ubrajaju se u najspornije. Da bi se izbegao stvaran ili prividan sukob interesa kada pišemo o poslovnim ili finansijskim tržištima, od svih članova ekonomske redakcije traži se da prijave svoj finansijski imetak i investicije zameniku odogovornog urednika te rubrike. Mogućnost da se pojavi sukob interesa nije, međutim, ograničena na novinare ekonomskih rubrika. Od svih izveštača i urednika, gde god radili, traži se da uredniku svoje rubrike prijave svaki finansijski interes koji bi mogao stvarno ili prividno da bude u sukobu sa njihovim novinarskim ili uredničkim dužnostima. Urednici rubrika svoje finansijsko stanje prijaviće odgovornom uredniku.
Ne radimo honorarno ni za koga i ne prihvatamo javne nastupe bez dozvole urednika rubrike. Pisanje za drugog dozvoljeno je samo u slučaju da «Post» nije zainteresovan za priču i samo ako će biti objavljena u mediju koji nije naša konkurencija. Važno je da naši novinari ne prihvataju poslove za druge medije niti honorare koji bi se mogli protumačiti kao prerušeni pokloni ili usluge.
Činimo sve što možemo da ne budemo u obavezi prema svojim izvorima i posebnim interesima. Moramo se čuvati povezivanja sa onima koji su na položaju na kojem mogu biti predmet novinarskog interesovanja ili istraživanja. Naše ponašanje, privatno kao i profesionalno, ne sme da šteti ugledu naše profesije ili «Posta».
Izbegavamo da aktivno učestvujemo u bilo kakvom udruženom delovanju – politici, javnim poslovima, društvenim akcijama, demonstracijama – koje bi moglo stvarno ili naizgled da ugrozi našu sposobnost da posao izveštača ili urednika obavljamo pravično. Rođake možda i možemo na korektan način da podrvrgnemo opštim pravilima «Posta», ali moramo znati da njihovo zapošljavanje ili učešće mogu barem naizgled da ugroze naš integritet. Uredniku rubrike moramo da prijavimo poslovne ili profesionalne veze sa bliskim članovima porodice ili drugim članovima našeg domaćinstva.
Pravičnost
Izveštači i urednici «Posta» posvećeni su pravičnosti. Dok mišljenja o objektivnosti ima bezbroj, pojam pravičnosti uredinci i izveštači mogu lako da razumeju i primene. Pravičnost proizlazi iz nekoliko jednostavnih činjenica:
Nijedan tekst nije pravičan ako su u njemu izostavljene najznačajnije i najvrednije činjenice. Pravičnost podrazumeva celovitost.
Nijedan tekst nije pravičan ako svesno ili nesvesno navodi na pogrešan zaključak ili čak obmanjuje čitaoca. Pravičnost podrazumeva iskrenost prema čitaocima.
Nijedan tekst nije pravičan ako izveštači skrivaju svoju pristrasnost ili osećanja iza suptilno pogrdnih reči kao što su «odbio», «uprkos», «mirno», «priznaje», ili «masovno». Korektnost pre zahteva otvorenost nego nacifranost.
Plagijat i autorstvo
Obavezno navodimo autora materijala koji preuzimamo od drugih novina i medija. Plagiranje je jedan od smrtnih novinarskih grehova. Naša je politika da potpisujemo druge publikacije čije ekskluzivne tekstove po mišljenju «Posta» treba preneti.
Ukus
Kao dnevne novine, «Vašington post» uvažava ukus i pristojnost, znajući da se pojmovi ukusa i pristojnosti u društvu neprestano menjaju. Reč koja jednoj generaciji zvuči uvredljivo može da postane deo svakodnevnog govora sledeće generacije. Ali, svakako ćemo izbegavati lascivne reči. Izbegavaćemo proste i opscene reči osim ukoliko je njihova upotreba toliko potrebna u nekom važnom tekstu da on bez njih ne bi imao smisla. Ni u kom slučaju nećemo upotrebljavati opscenosti bez dozvole izvršnog urednika, odgovornog urednika ili njegovog zamenika.
Načela «Posta»
Kad je Judžin Mejer kupio «Vašington post» 1933. godine i započeo porodično vlasništvo nad novinama koje traje i danas, objavio je «Načela»:
GLAVNI JE ZADATAK NOVINA DA GOVORE ISTINU ONOLIKO TAČNO KOLIKO JE ISTINU MOGUĆE UTVRDITI.
NOVINE ĆE REĆI SVU ISTINU KOJU SU USPELE DA SAZNAJU, VODEĆI RAČUNA O POSLOVIMA AMERIKE I SVETA.
KAO RASADNIK VESTI, NOVINE ĆE UVAŽAVATI PRISTOJNOST KOJA SE DUGUJE SVAKOJ PRIVATNOJ LIČNOSTI.
ONO ŠTO JE U NJIMA ODŠTAMPANO BIĆE PRIKLADNO ŠTIVO I ZA MLADE I ZA STARE.
NOVINE SU ODGOVORNE SVOJIM ČITAOCIMA I OPŠTOJ JAVNOSTI, A NE VLASNIKU I NJEGOVIM PRIVATNIM INTERESIMA.
U TRAGANJU ZA ISTINOM, NOVINE ĆE BITI SPREMNE DA ŽRTVUJU SVOJE MATERIJALNO BOGATSTVO, AKO JE TAKAV PUT NEOPHODAN ZA OPŠTU DOBROBIT.
NOVINE NEĆE BITI SAVEZNIK NIJEDNOM POSEBNOM INTERESU, ALI ĆE NEGOVATI PRAVIČAN, SLOBODAN I SVEOBUHVATAN PRISTUP JAVNIM POSLOVIMA I JAVNIM LJUDIMA.
Ovim potvrđujemo svoju privrženost «Načelima».
Prevela Ana Davičo
Autor
Tema: JAGODINSKI MEDIJI (Pročitano 100966 puta)