Štampaj

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.
1 čas 1 dan 1 nedelja 1 mesec Zauvek
Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

[autentik]

U čudnom komešanju zbilje i uobrazilje
ukrstismo poglede
možda trajalo je samo tren
tren dovoljno dug
da osetim da me prepoznaješ
da osetiš da te prepoznajem
Svetovi naši činili su celinu
U času, u beskraju
U nepostojanju
Sve i da više nikad ne okrznu se
Bilo je lepo videti te
Čistog, Bliskog, Neskrivenog
Prisutnog, dragog, otvorenog...
Drskost bi mi tražila više

[autentik]

Iako me plaši ta oluja što mogla bi mi polomiti grane
iako očaj kuca na vrata svom silinom
iako suze pomeraju brane
iako sve što mislila sam da znam u trenu jednom preti da nestane
iako sve mi govori da je pravo ono što pogrešno je
iako u nepovrat bacam nepovratne dane
i u duši nosim kamen dovoljan u ceo bezdan da stane
iako prepoznah te na samo dva trzaja beskraja
nekako kao da oduvek voleo si me
i kao da oduvek volela sam i tebe ja

[autentik]

Ljudi mnogo traže
Kad premalo daju
Ljubav je bol sakrila
U svom zagrljaju
Dela tako sitna
Posle krupnih reči
I sve nas isto čeka
Što niko ne može da spreči
Tražimo razlog za tugu
Dok sreća nas okružuje
Osećamo se prozvanim
Kad niko nas ne optužuje
Komplikujemo jednostavne stvari
Od sitnica pravimo drame
Vrištimo da nas puste na miru
A mrzimo kad nas ostave same
Opravdamo se bespomoćnošću
Preuveličavamo svoje probleme
Tamo gde je moguć samo jedan izlaz
Mi izmišljamo dileme
Izgubljeni u velikim stvarima
Među velikim ljudima
Tvrdimo nešto o čemu dovoljno ne znamo
Zemlja je pod nama
Ali nam noge nisu na tlu
Proteći će još mnogo vremena
Dok ne saznamo
Šta je to život

[autentik]

Kada nam se dešava nešto novo.
Sveže
Ili smo arogantni
Ili smo alarmantni
Retko onakvim kakvim bi voleli da nas dožive
A ponajmanje ono što jesmo
Prokletstvo malog čoveka
Neynanje umeća prepuštanja
Vekovni strah od odbijanja
Večita privlačnost trijumfa
Samo je čovek
U stanju da uništi ono što je dobro
Zarad osećaja nadmoćnosti

[autentik]

Ako je danas dan za tugu,
Onda joj vrata otvaram širom
Postaviću joj crveni tepih
I pokloniti svu pažnju
Neka je,
Neka mi kaže šta misli da treba
Neka me ščepa za srce
I zagleda mi se u dušu
Neka protrese svaku misao
I poljulja svaku sigurnost
Neka mi u jednom potezu
Zada šah-mat
Neka izvrne sva moja gledišta
Neka uništi sve moje istine
Neka satre svaku nadu
Neka učini da se osećam bedno
Neka bude njen ovaj dan
Ako će sutra biti mi sve jedno

[autentik]

Veličanstvena velikodušnost neba
Svakom oku prijemčava
Nekako uvek pogledu izmiče
U komešanju svetlosti
i Tame
Mrak je ono što prepoznajemo
Sjaj nas može kruživati
A da ga tvrdoglavo ne naslućujemo
S nepodnosljivom lakocom
Klisure u ravnice pretvaramo
Mudre misli izvrćemo
I banalnih ih pretstavljamo
Uvek zaobilaznim putem
Svome cilju stremimo
Dok se rvemo sa istinom
Laž je ono što usvajamo
Bespomoćni pred sobom
Jakim se pred drugim pravimo
I čini nam se sve je nekako preče
Od samog života koji smatramo da živimo

[autentik]

Ja sam od onih
Koji ne znaju šta će
Ne znaju gde će
A hoće sve da znaju
I svuda da stignu
Ja sam od onih
Koji nikad nemaju vremena
A uvek imaju razloga
Da promišljaju
I razmišljaju
O već utvrđenim istinama
Ja sam od onih
Što znaju iznenaditi pameću,
Pa poraziti glupošću
I od onih što ponekad ne završe
sopstvenu misao, pa ni pesmu
Godinama unazad započetu
Kao ovu

[emmaorabelle]

U tom trenutku spoja zbilje i uobrazilje,
Naše poglede smo isprepletli u čudnom komešanju.
Možda je to trajalo samo tren,
Ali taj trenutak je bio dovoljno dug
Da osetim da me prepoznaješ,
Da osetiš da te prepoznajem.

Naši svetovi su se spojili i postali celina,
U tom času, u beskraju, u nepostojanju.
Čak i ako se više nikada ne dodirnemo,
Bilo je divno videti tebe.

Videti tebe u svom čistom, bliskom, neskrivenom obliku,
Prisutnog, dragog i otvorenog.
Moja drskost bi želela još,
Ali čak i ovaj trenutak je bio poseban. Bitlife