Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja

Autor Tema: studije i titule  (Pročitano 53578 puta)

0 Članovi i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

posmatrac

  • Zvezda
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 1110
studije i titule
« poslato: 05-07-2009, 19:35:26 »

Deo iz jednog mog predavanja:

Студије првог степена су:

1) основне академске студије;
2) основне струковне студије.

Студије другог степена су:
1) Дипломске академске студије - master;
2) Специјалистичке струковне студије;
3) Специјалистичке академске студије.

Студије трећег степена су докторске академске студије.

Организација студија

Beclor

Oсновне студије организују све високошколске установе предвиђене Законом о високом образовању.

Основне академске студије трају три до четири године.

Основне струковне студије трaју три године.

Студијским програмом основних и специјалистичких студија може бити предвиђен завршни рад.

Лице које заврши основне академске студије стиче стручни назив са назнаком звања првога степена академских студија из одговарајуће области-Beclor.

Лице које заврши основне струковне студије стиче стручни назив са назнаком звања првога степена струковних студија из одговарајуће области-Beclor ...

Master

Дипломске академске студије могу да организују универзитет, факултет и висока школа.

Дипломске академске студије трају једну или две године у зависности од трајања основних академских студија.

Студијски програм дипломских академских студија садржи обавезу израде завршног рада.

Лице које заврши дипломске академске студије стиче академски назив дипломирани, са назнаком звања другог степена дипломских академских студија из одговарајуће области -      -Master.

Интегрисане студије (програм у једном циклусу)

Академски студијски програми из медицинских наука могу се организовати интегрисано у оквиру основних и дипломских академских студија, са укупним обимом од највише 360 ЕСПБ бодова

Doktorat

Докторске студије могу да организују универзитети и факултети.

Докторске студије трају најмање годину дана уз претходно трајање основних и дипломских акдемских студија од најмање пет година.

Докторска дисертација је завршни део студијског програма докторских студија, осим доктората уметности који је уметнички пројекат.

Изузетно, докторат наука може да стекне лице са завршеним студијама медицине и завршеном специјализацијом, на основу одбрањене дисертације засноване на радовима објављеним у врхунским светским часописима.

Систем оцењивања

Успешност студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се поенима.

Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена.

Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту, при чему предиспитне обавезе учествују са најмање 30, а највише 70 поена.

Успех студента на испиту изражава се оценом од 5 (није положио) до 10 (одличан).

Високошколска установа може прописати и други, ненумерички начин оцењивања, утврђивањем односа ових оцена са оценама од 5 до 10.

Општим актом високошколске установе ближе се уређује начин полагања испита и оцењивање на испиту.

Формални услови за наставак високог образовања

Кандидат за упис на студије првог степена полаже пријемни испит или испит за проверу склоности и способности, у складу са општим актом самосталне високошколске установе.

Редослед кандидата за упис на студије првог степена утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутих на пријемном испиту, односно испиту за проверу склоности и способности. Кандидат који има положену општу матуру не полаже пријемни испит. Уместо пријемног испита овом кандидату вреднују се резултати опште матуре, у складу са општим актом самосталне високошколске установе.

Самостална високошколска установа може кандидата са положеном стручном, односно уметничком матуром, уместо пријемног испита, упутити на полагање одређених предмета опште матуре.

На основу критеријума из конкурса, самостална високошколска установа сачињава ранг листу пријављених кандидата.

Право уписа на студије првог степена стиче кандидат који је на ранг листи рангиран у оквиру броја студената из члана 84. Закона о високом образовању.

Студент студија првог степена друге самосталне високошколске установе, лице које има стечено високо образовање на студијама првог степена и лице коме је престао статус студента у складу са овим законом, може се уписати на студије првог степена, под условима и на начин прописан општим актом самосталне високошколске установе, на лични захтев.

На студије другог и трећег степена кандидат се уписује под условима, на начин и по поступку утврђеном општим актом и конкурсом самосталне високошколске установе.

Врсте институција и њихов статус

Делатност високог образовања обављају следеће високошколске установе:

 Универзитет- Универзитет је самостална високошколска установа која у обављању делатности обједињује образовни и научноистраживачки, стручни, односно уметнички рад, као компоненте јединственог процеса високог образовања.Универзитет може остваривати све врсте и нивое студија.Високошколска установа има статус универзитета ако остварује академске студијске програме на свим нивоима студија, у оквиру најмање три поља (природно-математичке, друштвено-хуманистичке, медицинске, техничко-технолошке науке и уметност) и три области ( које ће у оквиру наведених поља утврдити Национални савет). Изузетно, универзитет се може основати у пољу уметности, ако има сва три нивоа студија из најмање три области уметности

 Факултет, односно уметничка академија, у саставу универзитета- Факултет, односно уметничка академија, јесте високошколска установа, односно високошколска јединица у саставу универзитета, која остварује академске студијске програме и развија научноистраживачки, стручни, односно уметнички рад у једној или више области. Факултет, односно уметничка академија, може остваривати и струковне студијске програме. Факултет, односно уметничка академија, у правном промету наступа под називом универзитета у чијем је саставу и под својим називом, у складу са статутом универзитета.

Академија струковних студија- Академија струковних студија је самостална високошколска установа која у обављању делатности обједињује образовни, истраживачки, стручни и уметнички рад, као компоненте јединственог процеса високог образовања. Академија струковних студија може остваривати основне струковне студије и специјалистичке струковне студије. Високошколска установа има статус академије струковних студија ако остварује најмање пет акредитованих студијских програма струковних студија из најмање три поља.

Висока школа-Висока школа је самостална високошколска установа која остварује академске основне, специјалистичке и дипломске академске студије из једне или више области.

Висока школа струковних студија- Висока школа струковних студија је самостална високошколска установа која остварује основне струковне и специјалистичке струковне студије из једне или више области.

Наведене установе имају својство правног лица. Наведене установе су самосталне високошколске установе, осим факултета и уметничких академија.

Врсте и нивои студија

Делатност високог образовања остварује се кроз академске и струковне студије на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма за стицање високог образовања.

На академским студијама изводи се академски студијски програм, који оспособљава студенте за развој и примену научних, стручних и уметничких достигнућа.

На струковним студијама изводи се струковни студијски програм, који оспособљава студенте за примену знања и вештина потребних за укључивање у радни процес.

Студије првог степена су:

1) основне академске студије;
2) основне струковне студије.

Студије другог степена су:
1) Дипломске академске студије - master;
2) Специјалистичке струковне студије;
3) Специјалистичке академске студије.

Студије трећег степена су докторске академске студије.

Акредитација

Акредитацијом се утврђује да високошколска установа и студијски програми испуњавају стандарде које је утврдио Национални савет и да високошколска установа има право на издавање јавних исправа у складу са Законом о високом образовању.

У поступку акредитације високошколске установе утврђује се да ли установа испуњава и одговарајуће услове који су, по Закону о високом образовању, предвиђени за дате установе које обављају високошколску делатност.

У поступку акредитације студијског програма утврђује се и да ли су испуњени услови за увођење тог програма, у складу са законом.

Поступак акредитације спроводи се на захтев Министарства, оснивача, односно саме високошколске установе.

У поступку акредитације Комисија за акредитацију и проверу квалитета:

1. издаје уверење о акредитацији високошколске установе, односно студијског програма;

2. упућује високошколској установи акт упозорења, којим се указује на недостатке у погледу испуњености услова, квалитета рада високошколске установе, односно студијског програма, и оставља рок за отклањање наведених недостатака, с тим што по истеку тог рока одлучује о захтеву;

3. доноси решење којим се одбија захтев за акредитацију.

У поступку одлучивања о акредитацији Комисија узима у обзир резултате вредновања квалитета из члана 15.Закона о високом образовањуи резултате самовредновања из члана 17. истог закона.

Ако Комисија донесе решење којим се одбија захтев за акредитацију, оснивач, односно високошколска установа, може у року од 30 дана од дана пријема решења уложити жалбу Националном савету.

Против решења Националног савета по жалби не може се водити управни спор.

Оснивач, односно високошколска установа има право да понови захтев за акредитацију по истеку рока од годину дана од дана доношења решења којим се одбија захтев за акредитацију.

Високошколска установа може почети са радом и обављати делатност по добијању дозволе за рад.

Дозволу за рад издаје Министарство, на захтев високошколске установе, а на територији Аутономне покрајине Војводине, дозволу издају њени органи надлежни за поверене послове.


 :xq008:
Drugi put o titulama u celom svetu, ako ova tema bude interesantna na FORUMU.
Sačuvana

Tony Clifton

  • Stalni učesnik
  • **
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 607
Одг: studije i titule
« Odgovor #1 poslato: 05-07-2009, 21:32:28 »

"doktor opste prakse"

Nisi cuo zato sto i ne postoji...to je "doktor medicine"...a ako zavrsi specijalizaciju opste prakse onda je "doktor medicine specijalista opste prakse(skraceno- dr med spec)"... ali ne i "doktor medicinskih nauka"...kao sto rekoh,nije isto.

Uglavnom, "dr" se stavlja ispred imena posto se doktorira.

Da skratim: "dr medicine"="lekar"...ali je "doktor medicinskih nauka" nesto sasvim drugo.
I specijalizacija nema veze sa doktoratom...specijalizacija je samo strucno usavrsavanje a doktorat je akademska titula dobijena na osnovu naucno-istrazivackog rada u polju medicine/stomatologije.

Nasi lekari nisu hteli godinama da podizu diplome o zavrsenom fakultetu zato sto im nije pisalo doktor.


To "dr" nakon zavrsenih osnovnih studija stoji vec dugo pa necu da ulazim u eventualne razloge nepodizanja diplome pre "sto godina"...ali u poslednje vreme(zadnjih 20-tak godina za koliko ja znam) nisu podizali zato sto nisu bili u obavezi da je isticu(privatnici) i nije im bila potrebna za uclanjenje u komore. Sada su obe stvari neophodne pa moraju da izvade diplome. Ja sam se zaposlio na uverenje a diplomu sam kasnije uzeo...da mi nije trebala za komoru,ne bih je ni uzimao...

« Poslednja izmena: 05-07-2009, 21:37:16 od strane Tony Clifton »
Sačuvana

Tony Clifton

  • Stalni učesnik
  • **
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 607
Одг: studije i titule
« Odgovor #2 poslato: 05-07-2009, 21:32:43 »

Eh, druga je stvar sto zapad ne priznaje te nase takve  "doktore

Sada mi nista nije jasno. Koje sada zvanje ima student koji zavrsi integrisane studije medicine/stomatologije po Bolonji? Znas li?
« Poslednja izmena: 05-07-2009, 21:38:06 od strane Tony Clifton »
Sačuvana

Tony Clifton

  • Stalni učesnik
  • **
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 607
Одг: studije i titule
« Odgovor #3 poslato: 05-07-2009, 21:42:10 »

Neka se prebaci ovo u "Obrazovanje"...bice preglednije...
Sačuvana

posmatrac

  • Zvezda
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 1110
Одг: studije i titule
« Odgovor #4 poslato: 05-07-2009, 21:52:06 »

Postoji problem kod Medicinskog fakulteta koji je presao na studije po Bolonji.
Nas narod kaze da je predavac u srednjoj skoli profesor, pa tako mnogi srednjoskolski predavaci stavljaju ispred svog imena "profesor", a sto nema nikakve veze sa titulom profesor, jer su srednjoskolski predavaci zavrsili po starom cetvorogodisnje studije.
Slicno je i sa doktorima-lekarima.
Navescu uslove za doktorske studije na medicinskom fakultetu u Beogradu (citat):
"Na doktorske studije na Medicinskom fakultetu u Beogradu mogu se upisati:
lica sa završenim integrisanim akademskim studijskim programom iz medicinskih nauka u trajanju od 6 godina (360 ESPB bodova);
lica sa završenim akademskim studijama biološke ili medicinske orijentacije koje je na prethodnim nivoima studija ostvarilo najmanje 300 ESPB bodova;
završene akademske specijalističke studije na Medicinskom fakultetu (60 ESPB), posle završenog integrisanog akademskog studijskog programa iz medicinskih nauka (360 ESPB) – ovi studenti stiču pravo upisa direktno na drugu godinu doktorskih studija.
završena najmanje jedna godina magistarskih studija i položeni svi predviđeni ispiti;
lica sa završenim akademskim studijama biološke ili medicinske orijentacije u trajanju od najmanje 4 godine (240 ESPB) stiču pravo upisa na akademske specijalističke studije na Medicinskom fakultetu, a po ostvarenom programu stiču pravo upisa na doktorske studije;..."
Deluje zamrseno, zar ne? Da bi neko postao "dr" ili "doktor medicinskih nauka" treba sa zavrsi malo vece skole.
Sačuvana

Tony Clifton

  • Stalni učesnik
  • **
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 607
Одг: studije i titule
« Odgovor #5 poslato: 05-07-2009, 22:00:30 »

Ma znam ja razliku izmedju "doktora medicine" i "doktora medicinskih nauka"...ali znas li da li postoji razlika u nazivu nas koji smo zavrsili po 6-togodisnjem statutu i Bolonjaca koji zavrse integrisane studije u trajanju od 5 godina?
Ne interesuje mene nego pitam zbog sestre.

P.S. koliko bodova imam sa starim,6-togodisnjim statutom a koliko sa integrisanim 5-togodisnjim studijama?
« Poslednja izmena: 05-07-2009, 22:02:48 od strane Tony Clifton »
Sačuvana

posmatrac

  • Zvezda
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 1110
Одг: studije i titule
« Odgovor #6 poslato: 05-07-2009, 22:09:07 »

Evo kako to titulisanje izgleda po novom, uz napomenu da nisu sve evropske zemlje prihvatile BOLONJU:
B.Sci. - Bachelor of Science - beclor nauke ( Ne koristi se ova skracenica);   
B.S., B.Sc. ili redje koriscene skracenice, S.B. ili Sc.B. od latinskog naziva
 Scientiæ Baccalaureus (Bachelor of Science).

M.S., MSc - master nauka ili diplomirani master

Titula inzenjer je akademska titula koja se u americkoj prosveti rangira izmedju titula master i doktor nauka. U Evropi, titula inzenjer je ekvivalentna tituli master.

Titula inzenjer u Evropi:
U vecini drzava kontinentalne Evrope ( ne racuna se V. Britanija) univerziteti na kojima se uce tehnicke nauke su svojim svrsenim studentima dodeqivali titulu inzenjer umesto titule master. Prosek trajanja studija na tehnickim fakultetima je pet godina.
Pojavom Bolonjske deklaracije o reformi univerzitetskog skolovanja, univerziteti su studije na tehnickim fakultetima podelili na dva dela, prvi deo je skolovanje posle cijeg se zavrsetka dobija titula beclora, a drugi deo je gde se posle zavrsene dodatne dve godine studiranja dobija titula Inzenjer, odnosno titula Master.

U drzavama u kojima se koristio Nemacki princip visokog skolstva, studenti koji su uspesno zavrsili skolovanje, u trajanju od pet godina, dobijali su titulu Diplomirani Inzenjer.  Ovaj nacin dodeqivawa titula, osim u Nemackoj, koristio se jos u Austriji, Belorusiji, Belgiji, Bugarskoj, Grckoj, Madjarskoj, Norveskoj, Poljskoj, Portugaliji, Republici Ceskoj, Rumuniji, Rusiji, Slovackoj, Srbiji, Ukrajini, Finskoj, Holandiji, Hrvatskoj, Svajcarskoj, Svedskoj i  Spaniji.

U Nemackoj titula inzenjera tehnickih nauka zvala se Diplomirani Inzenjer (Diplomingenieur - Dipl.-Ing). Rec diploma se odnosi na zavrsni rad na fakultetu (Diplomski rad). Titula nekadasnjeg diplomiranog inzenjera je ekvivalentna sadasnjoj tituli mastera nauka. Titula Master ne treba da se mesa sa starom titulom Magistar. Stari programi visokog skolovanja, nakon cijeg se zavrsetka dobijala titula Diplomirani Inzenjer, sada rade po Bolonjskoj deklaraciji po kojoj se sada posle uspesnog zavrsenog skolovanja dobija titula Master.

U Hrvatskoj, stari sistem visokog skolovanja imao je titulu Diplomirani Inzenjer (dipl.ing.)  koju je dodeljivao fakultet i titulu Inzenjer (ing.) koju je dodeljivala visa skola. Titula Diplomirani Inzenjer mogla se kasnije povisiti na titulu Magistar (mr) i na kraju povisiti na titulu Doktor Nauka (dr). Ovaj sistem visokog skolovanja imale su i sve ostale clanice bivse Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije (i Srbija).

Titula Beclor (B.S., B.Sc. ili redje koriscene skracenice, S.B. ili Sc.B. od latinskog naziva
Scientiæ Baccalaureus) je titula koja se dobija posle uspesno zavrsenih osnovnih akademskih studija koje traju od tri do pet godina.
 
Sačuvana

posmatrac

  • Zvezda
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 1110
Одг: studije i titule
« Odgovor #7 poslato: 05-07-2009, 22:11:13 »

Ma znam ja razliku izmedju "doktora medicine" i "doktora medicinskih nauka"...ali znas li da li postoji razlika u nazivu nas koji smo zavrsili po 6-togodisnjem statutu i Bolonjaca koji zavrse integrisane studije u trajanju od 5 godina?
Ne interesuje mene nego pitam zbog sestre.

P.S. koliko bodova imam sa starim,6-togodisnjim statutom a koliko sa integrisanim 5-togodisnjim studijama?

Nisam studirao na medicinskom fakultetu, pa me to nije mnogo interesovalo. Zato u ovom trenutku ne mogu odmah da odgovorim.
Sačuvana

Tony Clifton

  • Stalni učesnik
  • **
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 607
Одг: studije i titule
« Odgovor #8 poslato: 05-07-2009, 22:16:52 »

O.K. Ako saznas,baci neku info. Interesuje me i medicina i stomatologija.
Sačuvana

Alkar

  • Zvezda
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 1089
  • Pravda za LUNU
Одг: studije i titule
« Odgovor #9 poslato: 06-07-2009, 00:54:41 »

Ok Tony, hvala sto si pojasnio. Sada mi reci da li ti stavljas dr ispred imena?
Sačuvana
Kupicu bela kola,
tako mi imena,
i vodicu te u svoj svet.

Mac

  • Zvezda
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 1252
Одг: studije i titule
« Odgovor #10 poslato: 06-07-2009, 01:07:39 »

E a mene zanima, da li je dovoljno da se zavrse osnovne akademske studije u trajanju od tri godina da bi bio profesor informatike u srednjoj skoli ili treba da se zavrsi i master?
Sačuvana
Dark Eagle

Fanta

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 5090
Одг: studije i titule
« Odgovor #11 poslato: 06-07-2009, 01:35:10 »

Mac, trebaju ti master studije.


Vidim da postoji zabuna:
Npr. Student mašinskog fakulteta je sa završene dve godine + par nekih ispita imao naziv inženjer. Primenom novog Zakona potrebno je završiti osnovne studije (za konkretan fakultet koji smo naveli na Maš. fakultetu u Beogradu, osnovne studije traju tri godine). Po završetku te tri godine imaš zvanje inženjera. Po okončanju diplomskih studija (koje, opet za navedeni Fakultet, traju dve godine) imaš zvanje master, što bi po doskorašnjim pravilima bilo diplomirani inženjer mašinstva.
Sačuvana

Fanta

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 5090
Одг: Одг: studije i titule
« Odgovor #12 poslato: 06-07-2009, 01:40:54 »


P.S. koliko bodova imam sa starim,6-togodisnjim statutom a koliko sa integrisanim 5-togodisnjim studijama?

Tony, taj podatak ćeš dobiti na Fakultetu. U toku reforme, Fakultetima je ostavljeno da samostalno obave, slobodno rečeno, deobu bodova.
Sačuvana

Mac

  • Zvezda
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 1252
Одг: studije i titule
« Odgovor #13 poslato: 06-07-2009, 13:17:43 »

E to je meni sada izuzetna glupost, koji ce meni djavo master studije da bi drzao predavanja u srednjoj skoli???
Sa masterom mozes bez problema da budes asistent na fakultetu a ista ta diploma ti treba za profesora u srednjoj, mislim stvarno glupo.
Nadam se da ce uskoro da usklade vise taj zakon jer i nema smisla da se diplomirani inzenjeri koji su zavrsili 4 godina studija poistovecuju sa master diplomama koji pored toga sto su ucili 5 godina specijalizirali su i jednu oblast.
Sačuvana
Dark Eagle

Fanta

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 5090
Одг: studije i titule
« Odgovor #14 poslato: 06-07-2009, 13:23:50 »

Istina je Mac da sa masterom možeš raditi kao asistent na fakultetu. No, prilikom konkursa za asistenta gledaju se i drugi uslovi: prosek na studijama, broj objavljenih radova itd s tim što imaš četiri godine da završiš višu instancu studija, dakle da doktoriraš. U suprotnom, ukoliko nemaš tvrdu zaleđinu, gubiš posao.

E sada, reforma srednjih škola takođe obuhvata stalno usavršavanje nastavničkog kadra. Bilo je nekih priča da će se izdavati licence ili će bak biti reizbori. No, srednja i osnovna škola su tek na početku početka reforme i jako loše ide.
Sačuvana

Fanta

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 5090
Одг: studije i titule
« Odgovor #15 poslato: 06-07-2009, 13:34:41 »

I, da Mac, mnogo je rupa u tom usklađivanju. No, ni to nije za DZ. Velike pare uzimaju fakulteti jer gro ljudi sada uplaćuje školarine ne bi li završili fak. na brzaka, tj. po Bolonji.
Npr. imaš nekog kome je ostalo jooš par ispita do diplomskog. Tim usklađivanjem, njemu umesto 5 ispita sada trebaju 2 - i eto ti diplome. Fakultet je tu zaradio ohohoooo... naplatio ti skoro pa celi upis u godinu studija, pa plus još po neki trošak.
Sačuvana

Tony Clifton

  • Stalni učesnik
  • **
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 607
Одг: studije i titule
« Odgovor #16 poslato: 06-07-2009, 13:47:22 »

Ok Tony, hvala sto si pojasnio. Sada mi reci da li ti stavljas dr ispred imena?

Ne...ne stavljam. Sem u slucajevima kada moram(popunjavanje sluzbene dokumentacije i kada udaram pecat na kome to mora da stoji uz moj ID broj).
Sto se konkretno stomatologije tice,stari naziv "zubni lekar" nije tacan jer danas nije ni isti program studija niti kompetentnost svrsenih akademaca. Jer,dok se "zubni lekar" bavi samo zubima,stomatolog se,po sadasnjem programu,obucava kako da tretira celokupno tkivo usta(dakle meka i tvrda tkiva usta) i manje hirurske intervencije u ustima. Dakle,obuhvata sire polje.
Zapravo je naziv "stomatolog" jedini ispravan. Dakle,Pera Petrovic kada zavrsi doktorske studije je "Petrovic dr Pera" a kada zavrsi osnovne studije je "doktor stomatologije Petrovic Pera"...a ako specijalizira npr stomatolosku protetiku,onda je "doktor specijalista stomatoloske protetike Petrovic Pera".

Tako da to prebacivanje iz jednog statusa u drugi nema samo didakticki znacaj. E sad,iako je Luna,na tvoju konstataciju o nacinu studija u inostranstvu rekla da je student koji zavrsi studije u Nemackoj "lekar"(tako je i kod nas),taj lekar mora da ima ispred svog imena "dr"...to je sigurno...tako je svuda u svetu. A ako gresim,voleo bih da mi kazete sta taj lekar nosi ispred svog imena u sluzbenom registru...on mora da ima neku titulu.
I po Bolonji,petogodisnje studije(3 + 2)donose naziv "dipl. ing." ili "dr". S' tim sto za medicinske fakultete ne mogu da uvedu zvanje nakon 3-godisnjih studija...mozda za stomatologiju mogu da uvedu "zubni lekar". Tako je svuda u svetu,tako je i kod nas i tu nema nikakve razlike.
Sačuvana

Mac

  • Zvezda
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 1252
Одг: studije i titule
« Odgovor #17 poslato: 06-07-2009, 14:04:57 »

Valjda kao asistent ne moras da doktoriras, nego samo kao profesor moras da imas doktorsku titulu koliko se secam. U svakom slucaju nadam se da ce za nekih 5-6 godina da se srede ove zbrke vise i da ce da se zna ko je sta i zbog radi cega.
Sačuvana
Dark Eagle

Fanta

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 5090
Одг: studije i titule
« Odgovor #18 poslato: 06-07-2009, 14:17:23 »

Mac, evo ti izvod iz Zakona.

Услови за избор у звање наставника
Члан 64.
У звање наставника може бити изабрано лице које има одговарајући стручни, академски, односно научни назив и способност за наставни рад.
У звање предавача може бити изабрано лице које има академски назив магистра или стручни назив специјалисте.
У звање професора струковних студија може бити изабрано лице које има научни назив доктора наука, односно доктора уметности.
У звање предавача и професора струковних студија из поља уметности може бити изабрано и лице које има високо образовање првог степена и призната уметничка дела.
У звање доцента може бити изабрано лице које, поред услова из става 3. овог члана, има и научне, односно стручне радове објављене у научним часописима или зборницима, са рецензијама.
У звање доцента из поља уметности може бити изабрано и лице које има високо образовање првог степена и призната уметничка дела.
У звање ванредног професора може бити изабрано лице које поред услова из става 5. овог члана има и више научних радова од значаја за развој науке, односно уметности у ужој научној, односно уметничкој области објављених у међународним или водећим домаћим часописима, са рецензијама, оригинално стручно остварење (пројекат, студију, патент, оригинални метод, нову сорту и сл.), односно руковођење или учешће у научним пројектима, објављен уџбеник, монографију, практикум или збирку задатака за ужу научну, односно уметничку област за коју се бира и више радова саопштених на међународним или домаћим научним скуповима.
У звање ванредног професора из поља уметности може бити изабрано и лице које има високо образовање првог степена и уметничка дела која представљају самосталан допринос уметности.
У звање редовног професора може бити изабрано лице које поред услова из става 7. овог члана има и већи број научних радова који утичу на развој научне мисли у ужој области објављених у међународним или водећим домаћим часописима, са рецензијама, већи број научних радова и саопштења изнетих на међународним или домаћим научним скуповима, објављен уџбеник, монографију или оригинално стручно остварење, остварене резултате у развоју научно-наставног подмлатка на факултету, учешће у завршним радовима на специјалистичким и дипломским академским студијама.
У звање редовног професора из поља уметности може бити изабрано и лице које има високо образовање првог степена и изузетна уметничка дела која су значајно утицала на развој културе и уметности.
Ближи услови за избор у звање наставника утврђују се општим актом високошколске установе, у складу са препорукама Националног савета из члана 11. став 1. тачка 13) овог закона.
Заснивање радног односа и стицање звања наставника
Члан 65.
Високошколска установа расписује конкурс за заснивање радног односа и стицање звања наставника за уже области утврђене општим актом високошколске установе.
Универзитет врши избор у сва звања наставника, на предлог факултета, односно друге високошколске јединице, а академија струковних студија за наставнике у звању предавача и професора струковних студија, на предлог одговарајуће високошколске јединице академије струковних студија.
Висока школа врши избор у сва звања наставника, а висока школа струковних студија врши избор у звања предавача и професора струковних студија.
Лице изабрано у звање предавача, доцента и ванредног професора стиче звање и заснива радни однос на период у трајању од пет година.
Лице изабрано у звање професора струковних студија и редовног професора стиче звање и заснива радни однос на неодређено време.
Са лицем изабраним у звање наставника уговор о раду закључује орган пословођења високошколске установе из става 1. овог члана.
Начин и поступак заснивања радног односа и стицања звања наставника уређују се општим актом самосталне високошколске установе.
Приликом избора у звања наставника, високошколска установа цени следеће елементе: оцену о резултатима научног, истраживачког односно уметничког рада, оцену о ангажовању у развоју наставе и развоју других делатности високошколске установе, оцену о резултатима педагошког рада, као и оцену резултата постигнутих у обезбеђивању научно-наставног, односно уметничко-наставног подмлатка.
Оцена о резултатима научноистраживачког рада даје се на основу услова из члана 64. став 11. овог закона.
Оцену о резултатима ангажовања у развоју наставе и других делатности и оцену о резултатима постигнутим у обезбеђивању научно-наставног, односно уметничко-наставног подмлатка даје високошколска јединица у оквиру које наставник изводи наставу.
При оцењивању резултата педагошког рада узима се у обзир мишљење студената, у складу са општим актом самосталне високошколске установе.



ukoliko imas nekih nedoumica, rado cu ti objasniti.
Sačuvana

posmatrac

  • Zvezda
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 1110
Одг: studije i titule
« Odgovor #19 poslato: 06-07-2009, 15:08:58 »

Izvinjavam se zbog slovnih gresaka, jer je ovo copy-paste sa jednog mog predavanja u power-pointu.

Sve titule koje se dobijaju na kraju uspesnog zavrsetka visoke skole:
(Levo je anglonaziv, a desno srpski naziv)

Anglo nazivi:                                             Srpski nazivi:

Master's in Human Services (MHS)               Master ljudskih potreba (MHS)
Master's degree in North America               Titula Master u Severnoj Americi
Master's degree in Europe                  Titula Master u Evropi
Master's degree non-Euroamerican               Titula Master u ne-Evroamerickim zemljama  
Master of Arts (Oxbridge and Dublin)            Master Umetnosti (Oksbrix i Dablin)
Online MBA Programs                                                        Master Biznis Administracije stecena na internet skolovawu
Associate's Degree                                                                Titula stecena na kraju uspesnog zavrsenog koledza
Bachelor's degree                     Beclor Titula
Professional Master's degree                                                   Master titula stecena u praksi
Master of Accountancy                                              Master Racunovo|stva
Master of Accounting Science                                     Master Nauke o racunovostvu                                          
Master of Administrative Science                                              Master Nauke o Administraciji
Master of Architecture                                Master Arhitekture
Master of Arts in Teaching                    Master Umetnosti U~iteqa
Master of Business Administration               Master Biznis Administracije
Master of Business and Engineering                                          Master Biznisa i In`eweringa
Master of Business Informatics                                                 Master Biznis Informatike
Master of Computer Management(MCM)                                   Master Kompjuterskog Rada
Master of Computer Science                  Master Kompjuterskih Nauka
DEA (former French degree)                                Titula Francuske vise skole (Ne postoji vise)
Master of Chemistry                     Master Hemije
Master of Divinity                     Master Teologije
Master of Economics                     Master Ekonomije
Master of Education                                  Master Prosvete (Radi kao savetnik u prosveti, ne kao prof.)
Master of Engineering                           Master Inzeweringa
Master of Environmental Science                                             Master Nauke zivotne Sredine
Master of Environmental Studies               Master zivotne Sredine
Master of Finance                                                                  Master Finansija
Master of Fine Arts                     Master Lepih Umetnosti
Master of Health Administration                             Master Ekonomije u Zdravstvu
Master of Arts in History                                Master Umetnosti Istorije (Master Istorije)
Master of Information and Operations Management                    Master Informatike i Ekonomije Informatike
Master of Innovation and Entrepreneurship                               Master Inovacija i Zaposiwawa Inovativnih Poslova
Master of International Business                      Master Internacionalonog Biznisa
Master of Library and Information Science                                 Master Bibliotekarskih i Informacijskih Nauka
Master of Mathematics                    Master Matematike
Master of Ministry                      Master Veronauke
Master of Music                     Master Muzike
Master of Pharmacy                     Master Farmacije
Master of Philosophy                     Master Filozofije
Master of Physics                     Master Fizike
Master of Plant Science                  Master nauke o Biqkama
Master of Psychology                     Master Psihologije
Master of Public Administration                                                Master Javne Administracije
Master of Public Health                                           Master Javnog Zdravstva (Master Zdravstva)
Master of Public Policy                  Master Javnih Prava
Master of Social Science                  Master Socijalnih Nauka
Master of Social Work                            Master Socijalnog Rada
Master of Theology                                                                Master Teologije (Vi{i stepen)
Master of Urban Planning                  Master Urbanog Graditeqstva
Licentiate                            Licenca ili Sertifikat
Engineer's degree                     Titula In`ewer
Doctorate                        Doktor Nauka
Diploma mill                                                      Titula koja se dodequje qudima koji nemaju visoku skolu, ali su svojim radom nju zasluzili

Degrees of the University of Oxford               Posebne titule na Oksford Univerzitetu
Degrees of the University of Cambridge            Posebne titule na Kembrix Univerzitetu


« Poslednja izmena: 08-07-2009, 00:23:23 od strane posmatrac »
Sačuvana
 

Stranica je napravljena za 0.141 sekundi sa 25 upita.