Peđa: Gospodin Palma je savršen primer. On je u više hiljada navrata okarakterisao pedere kao bolesne, poremećene i neke veoma gadne ljude. Time je on otvorio vrata da jednog dana njega proglase bolesnikom, na primer, jer ima problem sa viškom kilograma. Nađe se tako neki zgodni frajer, na primer Tadić, i kaže da je Palma jedan debeli bolesnik, koga treba strpati u kamp za mršavljenje, jer tako debeo ne može među normalan i zgodan svet, koji ima problem da objasni deci zašto je taj čika tako nenormalno debeo, te moraju da lažu kako je čika slučajno progutao celu žirafu. I kako posle braniti Palmu od diskriminacije, kad i on sam diskriminiše druge ljude? Svako od nas može biti diskriminisan po nekom osnovu, i to treba imati u vidu.
Pravda: U poslednje vreme u svojim tekstovima, a i fotomontažama, najčešće „obrađujete” Palmu. Zašto Vam je on toliko inspirativan?
Peđa: Palma je interesantan sa svih strana. Ono što je fascinantno, jeste da je on prototip srpskog domaćina kome se divi masa, jer je sposoban da od jednog dinara napravi dva i da je toliko posvećen svom narodu da nema vremena da ode na koncert Betovena i Šopena. Moja majka obožava Palmu, i ja to ne mogu da podnesem, jer često započne razgovore sa: „Vidi šta je Palma uradio, što ovi naši to ne mogu”. S druge strane, gej populacija je Palmina velika inspiracija. Čovek koji non stop ponavlja da sa pederima ne želi da razgovara, nas prečesto uzima u usta. Za vreme rasprave o Zakonu protiv diskriminacije Palma je svakog dana bio na svim televizijama i pričao o homoseksualcima. Trenutno je u Parizu, pa ga nema da priča o nama, ali me zanima da li Palma zna da je gradonačelnik Pariza isto homoseksualac? Mislim da bi Palma promenio mišljenje o gej populaciji kada bi mu kojim slučajem došli Dolče i Gabana, i rekli da će u Jagodinu uložiti 10 miliona evra i napraviti fabriku.fotomontaža: Predrag Azdejković
Nisam se skoro sladje nasmejala
