Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin
Razne zanimljive teme => Psihologija i on-line savetovalište => Temu započeo: autentik_paracin 29-04-2006, 10:52:59
-
Dakle..................................!?!
-
Ovaj citat je nesto kao da sam ja napisala (a nisam) :aq22:
"Ovaj život ne treba preterano ozbiljno shvatati. Ionako se niko iz njega nije izvukao živ."
-
lepo, to mi govori da iako počenš da ga shvataš ozbiljno
nećeš dugo da budeš živ
-------------------------------------------
kad pogledaš i jeste tako, ako razmišljaš non stop o tome i kako će sve to da bude pod stresom non stop
završićeš ovu priču veoma brzo
u suprotnom doživećeš duboku starost nasmejan i srećan
-
nema strah
ali mi nije sve jedno
ps. radim mnogo pa ni ne stižem da razmišljam o tome
to mi je kao neka odbrana od svega toga
-
pa mozDA
-
Vreme je veliki učitelj...Šteta je samo u tome što ono ubija svoje učenike...
Što se mene tiče-strah ne postoji...
-
Od smrti ne. Ali od umiranja je druga priča.
-
To je nešto neminovno i ne vredi bežati ni plašiti se!
-
Naravno,slazem se sa tobom... Ali oni ljudi koji poseduju ovakav strah zapravo nisu ni svesni ocigledne neminovnosti... To je jos jedan od mnogobrojnih strahova,nazalost...
-
Naravno da se bojim, pa jos sam mlada, zelim jos puno toga da uradim i dozivim. :aq29:
-
Naravno da se bojim, pa jos sam mlada, zelim jos puno toga da uradim i dozivim. :aq29:
E,sad taj strah samo zamenish tim svojim ciljevima...
-
E,sad taj strah samo zamenish tim svojim ciljevima...
Ka njima idem svakako. A za moj strah postoje osnove.
Ne brinem bas dovoljno o sebi i svom zdravlju. Podlozna sam stresu i dugogodisnji sam pusac.
I u kratkom vremenskom razmaku je umrlo dvoje mojih jako dobrih prijatelja. Mladji od mene.
A neminovnost...pa znam da nema bezanja...
A Ivanka je dobro rekla za strah od umiranja.
Moj prijatelj je u trenutku napustio "placnu dolinu". U momentu!
A moja prijateljica je bila jako bolesna. Patnja, bolovi, duga borba...
Ona je bila veliki avanturista, hrabra da bude drugacija, najintenzivnije je zivela od svih nas.
A bojala se kada se razbolela....Pa to je toliko normalno.
A da vam ne pricam o svom ocu....
Što se mene tiče-strah ne postoji...
Da li ovo znaci da ti nemas strahove ili...
-
Ne,naprotiv!
Trudim se da, se koliko toliko, suočavam sa svojim strahovima-bili realni ili nerealni,imali osnovu u spoljašnjem svetu ili u meni samoj...
Kada sam prvi put čula za taj "fenomen":SUOČI SE SA STRAHOM!, odmah sam pomislila:A šta ako imam strah od smrti?Onda mi nema izlečenja?
Onda sam,čitajući razne knjige,shvatila da ja,zapravo,u smrti vidim život,a da je ovaj život samo jedan stepenik više u našem razvoju i da,upravo zbog toga, treba izvlačiti maksimum pouka... Veruj mi, znam zašto ovo govorim.
Tebe shvatam u potpunosti,i iako te ne znam,mogu,makar,da se nakratko stavim u svačiju poziciju,pa i u tvoju!
-
Radim u zdravstvu.Imao sam prilike da vidim dosta bolesnih ljudi,gledao sam one koji umiru.Mogu samo da kazem da ne bih voleo da umrem u krevetu.Nema nista gore od toga!Mucenje,bolovi,fizioloske potrebe u krevetu,oko coveka propadaju i njegovi najmiliji dok ga gledaju kako umire...Ivanka,plasim se umiranja i ja!Ma samo da me strefi odjednom ili u snu,nema niceg boljeg od toga.A sto se tice same smrti,nisam siguran.To je nesto nepoznato,a u svima nama postoji taj strah od nepoznatog.To je nova teritorija,ne znam.Mozda,s godinama,naucim neke nove stvari,pa i na smrt pocnem da gledam drugacije.
-
Да, нажалост
-
Plašili se ili ne neminovno će doći. Zato treba iživeti svaki dan kao da je poslednji, ne opterećujući se nikakvim strahovima, jer šta može samo da se dogodi - da umreš?To će se desiti sigurno ali razmišljajmo o tome da nam je dat večni život i to pravi.
Ja se smrti uopšte ne bojim jar ona za mene ne postoji - čak jedva čekam da se vratim "kući". :aq29:
-
Nemam strah od same smrti,
imam strah od nasilja wq42