Razne zanimljive teme > Zanimljivosti iz sveta

CIA FBI KGB MOSAD....

<< < (11/12) > >>

donwlayco:


FBI je pokrao Teslu!


Prvi sam u Jugoslaviji otvorio kovčege sa arhivom Nikole Tesle, koja je brodom „Srbija“ stigli iz Amerike 1951. godine. Bio sam uzbuđen kao da sam otkrio sve tajne sveta. Čitajući Tesline zapise i njegove jedinstvene ideje, osećao sam kao da se Tesla i ja celog života znamo, i to kao dva iskrena prijatelja. Bio sam, međutim, iznenađen, čak i uplašen, kada sam video da su delovi beležaka ovog genija iscepani i pokradeni. Amerikanci su ga mrtvog pokrali!
Ovom svojom najvećom životnom impresijom Sava Sremac, američki inženjer iz Vašingtona, srpskog porekla, danas penzioner iz sela Crepaja, prenosi ekskluzivno za „Novosti“ delove svoje knjige memoara „Uspomene“.
Sa delom Nikole Tesle se, otkriva nam, sreo u vreme dok je radio u beogradskom institutu koji nosu njegovo ime. Imao je tek dvadesetak godina, kada su mu, veli, direktori rekli da pregleda svih Teslinih ogromnih sedam sanduka literature, zapisa, skica, naučnih beležaka i finalnih projekata.
- Trebalo mi je dve godine da prelistam i zavedem Teslinu arhivu, koja nije imala svoj registar. Tada sam video da je američka tajna policija FBI iz svakog Teslinog projekta i izuma iscepala i uzela od po tri do četiri strane – priseća se Sremac.
- FBI je po nalogu vlasti istraživao Teslinu dokumentaciju i iz nje vadio beleške koje su procenjene kao opasne ili jako interesantne za budućnost Amerike.

Ovaj Banaćanin je rođen u Crepaji 1932. godine, u porodici koja vodi poreklo od ruske familije Romanovih i od porodice slavnog pisca Stevana Sremca. Rano je ostao bez oba roditelja, pa mu je život bez njih bio trnovit. Školovao se u Beogradu, gde su mu elektrotehnika, radiotehnika i kasnije kompjuteri postali glavni smisao života. Radio je u Institutu „Nikola Tesla“, na poslovima analogne tehnologije. Dizajnirao je komandni sto za prvi analogni kompjuter koji je instaliran u čuvenom „Simensu“. Projektovao je prvi jugoslovenski digitalni kompjuter i instalirao ga u „Industriji mašina i traktora“, u „Jugoslovenskoj železnici“ i mnogim drugim preduzećima.
- Nikola Tesla, kroz čije je naučne zapise provejavao genijalni duh, prepun snage i sigurnosti u svoju pamet, uticao je na mene da se i ja kao mlad istraživač osećam snažno i sigurno. Uplašila me činjenica da je Tesla umro 1943. godine, a da je Amerika njegove beleške držala i tajno pregledala punih osam godina. SAD su se plašile da bi Teslini planovi mogli da završe u neprijateljskim rukama – u prvom redu Sila osovine, ali i SSSR. Do polaska za Jugoslaviju 1951. godine Teslini sanduci su stajali u magacinu Biroa za imovinu stranaca, čime su sačuvani od krađe. Sanduci koji su potom stigli u Beograd predati su Opštini Zvezdara. U Opštini Zvezdara su celokupnu pošiljku smestili u jednu praznu sobicu i zaboravili na nju. Možda bi tu ta zaostavština srpskog genija propala, da nije slučajno došla u moje ruke – pita se i danas Sremac.
Naime, Opštini Zvezdari je bio neophodan poslovni prostor, pa je htela po svaku cenu da izbaci Tesline sanduke sa dokumentacijom. Pozvali su Institut „Nikola Tesla“ da ih „negde skloni“.
- Mi smo bili obradovani kad smo dobili Teslinu naučnu arhivu. Vozač Jovan je kamionom prebacio u institut, gde smo Branko Bijelić, Mika Mihajlović i ja odvajali list po list. Srećom, FBI nije pokrao dokumenta za Teslin transformator iz kog sevaju munje, pa smo došli na ideju da ga izradimo od originalnog materijala i predstavimo javnosti. Ostale eksponate smo uradili za 18 meseci. Kako sam se dosetio da otvorimo muzej sa delima Nikole Tesle, uselili smo se u praznu kuću bivšeg ministra Đorđa Genčića u Krunskoj ulici – seća se Sava Sremac, koji je četiri godine kasnije uzeo u ruke urnu sa pepelom slavnog naučnika, koja je stigla iz Njujorka.
Tada, Sremac nije ni slutio da će i on krenuti putevima Nikole Tesle da u Americi usavršava svoja naučna istraživanja. Kao američki stipendista obreo se početkom šezdesetih godina prošlog veka u Klivlendu, gde je započeo ciklus od šest stručnih specijalizacija, posle čega je postao poznati „ekspert za računare“.
- Kada sam došao u Ameriku, u Klivlendu sam otvorio firmu za proizvodnju i prodaju kompjutera. Prvi svoj kompjuter, na kome sam ja radio hardver, a moj sin Milan softver, prodao sam NASA. U njemu je bio ugrađen kontroler za rad pulzacionih avionskih motora koje je NASA proizvodila. Bio sam potom saradnik Pentagona, NCR, Hanivela, IBM-a, Mornaričkog centra SAD, Vojnog odeljenja NASA i Komsata. Kao čovek od poverenja ulazio sam u najzabranjenije delove NASA i rešavao probleme u radu njenih komjutera. Jedan problem koji su stručnjaci NASA smatrali nerešivim, ja sam rešio za pet minuta – priča nam Sava Sremac, ali ne otkriva tajne svog naučnog znanja i rada, koje će, kako obećava, da opiše u svojim memoarima.
SVET IZVAN TREĆE DIMENZIJE
Pod uticajem Teslinih razmišljanja o kosmosu, Sava Sremac je počeo da se bavi istraživanjem najvećih tajni svemira – šta se nalazi u vasioni iza Sunčevog sistema. U knjizi „Svet izvan treće dimenzije“ postavio je tezu o tamnoj energiji kao sili koja vlada univerzumom.
- Ta tamna energija nevidljivo ispunjava celokupni prostor svemira, sve do prostora u svakom atomu. U toj energiji smešten je sveobuhvatni „natprirodni sistem“, koji je po meni srž univerzuma, i koji je organizovan po principu trouglastih piramidalnih veza, od osnove pa do vrha negde u beskonačnosti – kategoričan je Sremac.
SRPSKE PATRIOTE
Kada je Sava doveo Desanku, Milana i Danijelu u SAD, supruga je magistrirala psihologiju, sin je diplomirao tehniku na Univerzitetu Case Vestern Reserve, a ćerka političke nauke i diplomatiju. Desanka Sremac je bila aktivni humanitarac, Sava Sremac je napisao „Srpski nacionalni program“, a ćerka Danijela se afirmisala kao srpski lobista, osnivač Srpskog instituta u Vašingtonu.

donwlayco:


CIA i FBI regrutirali naciste poslije Drugog svjetskog rata

Preko 130 nacistickih zlocinaca i kolaboratora dobilo je oko 20 miliona dolara socijalnih primanja u SAD, naveli su inspektori Socijalne službe.

Prema navodima iz prošlogodišnje istrage Asošijejted Presa, SAD su decenijama finansirale naciste osumnjicene za ratne zlocine. Inspektori Socijalne službe pokrenuli su istragu i oni ce predstaviti svoja otkrica sledece nedelje.

Izveštaj navodi da je oko 130 osumnjicenih i potvrdenih nacistickih ratnih zlocinaca, poput cuvara logora i SS oficira, kao i desetine nacistickih kolaboratora, primilo benificije i penzijska primanja od strane SAD nakon Drugog Svetskog rata.

Nekih 5,6 miliona dolara isplaceno je 38-orici nacista koji su kasnije deportovani iz SAD, dok je 14 miliona dolara placeno 95-orici koji su ostali u SAD.

Iako izveštaj navodi tacan broj nacista osumnjicenih da su primali sredstva od SAD, u izveštaju se ne navode se njihova imena.

Izveštaj Socijalne službe SAD pokazuje tacan broj nacistickih ratnih zlocinaca koji su bili na platnom spisku ali ne navodi njihova imena.

Izveštaj kritikuje trošenje državnih sredstava na finansiranje davanja ratnim zlocincima dok istovremeno uskracuje socijalnu pomoc ugroženim porodicama.

Kongres SAD usvojio je nakon 70 godina zakon koji sprecava dalju manipulaciju pravnim sistemom u kome su nacisticki zlocinci, ako se odreknu sociijalnih primanja, mogli izbeci krivicno gonjenje nakon napuštanja SAD.

Kongresmen iz Demokratske partije Karolina Maloni, koja je inicirala istragu, rekla je da "ovaj izveštaj je još jedan podsetnik da nikada ne smemo zaboraviti užase pocinjene od strane nacista".

"133 navodnih i potvrdenih nacistickih zlocinaca i saradnika, aktivno je radilo na sakrivanju svog identiteta od vlade i primalo milione dolara od strane SAD", kaže ona.

Dokumenti sa kojih je skinuta oznaka tajnosti pokazali su da su 1950-ih CIA i FBI poceli aktivno da regrutuju bivše naciste i njihove saradnike, u cilju borbe protiv Sovjetskog saveza tokom Hladnog rata.

Prema dokumentima, cak ni zlocini za koje su bili optuženi, pa ni oni za koje su bili osudeni, nisu predstavljali prepreku za saradnju sa ovim agencijama.

Jedan od takvih primera je Baron Oto von Bolšcving, oficir zloglasnog SS-a i bliski saradnik Adolfa Ajhmana, idejnog tvorca plana za istrebljenje jevrejske nacije pod nazivom "Konacno rešenje".

On je regrutovan od strane CIA odmah nakon Drugog svetskog rata, potom je 1954. preseljen u SAD i dodeljeno mu je državljanstvo kao "nagrada za odanu posleratnu službu", živeo je 20 godina u SAD, pred smrt napustio zemlju i iskoristio rupu u zakonu odrekavši se primanja u zamenu da ne bude gonjen.

Pocetkom 1980-ih, pozivajuci se na "zaštitu tajnosti", zvanicnici FBI odbili su da se izjasne o navodima da 16 osumnjicenih nacista žive u SAD, razlog za to je što su oni u to vreme u stvari radili kao operativci FBI.

https://www.youtube.com/watch?v=cBoPzkC6HO8



Satanisticki rituali pod kontrolom CIA i FBI

http://www.ivantic.net/Dejvid%20Ajk%20i%20zavere/Keti.htm

donwlayco:


CIA RAZOTKRIVENA: Evo koga je Amerika htela da postavi posle Tita!

Ponude, bilo one pristojne ili nepristojne, događaju se onda kada se čovjek najmanje nada, a tako je bilo i sa Dobricom Ćosićem, književnikom i bivšim, prvim predsjednikom Savezne Republike Jugoslavije.
Naime, nije ni slutio šta će mu se dogoditi u vrijeme pada Berlinskog zida i velikih previranja u Evropi krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog vijeka.
Evo šta se tih čudnih meseci dogodilo Ćosiću, a počelo je sa pozivom da hitno dođe u London.
“Dvadesetak dana posle Titove smrti, pozvao me je moj izdavač iz Amerike, Vilijem Jovanović, koji je štampao “Vreme smrti” i na srpskom i na engleskom jeziku, da hitno otputujem London. Spremio sam se, i zajedno sa mojom ćerkom koja odlično govori engelski, otišli smo u Birtansku prestonicu.

Ćosić priča da ih je rezervacija čekala u hotelu “Klervidž”, gde su odsjedali Tito i saudijski naftni bogataši – kraljevi nafte.
“Otišao sam u najnormalniji hotel sa Anom. Javimo se mi Jovanoviću, on nas pozove na ručak u „Klervidž“. Posle ručka on kaže:
– Hajde da prošetamo malo Londonom. Izađemo, on nas vodi u ulice, u najveće gužve. I govori mi sledeću sledeću stvar:
– Da vam odmah bude jasno, ja sam predstavnik CIA i prenosim vam poruku Andropova i američke vlade. Američka i sovjetska vlada hoće posle Tita da mu nađu zamenika. Bila su dva kandidata, Milovan Đilas i vi. Zaključili su da ste vi mlađi i da ste popularniji od Đilasa. Stalo se na stanovište da naše službe, američke i sovjetske, rade na tome da vi zamenite Tita i da preuzmete vlast u Jugoslaviji.
Zaprepastio sam se. Moja ćerka prebledela dok mi je to prevodila.
– Odbio sam Titovu ponudu, odbijam i vašu, jer ja nemam te sposobnosti. Kako može da vam padne na pamet da jedan pisac, potpuno nekvalifikovan, može da zameni Tita. Kako može da se zameni Tito? Nemojte, gospodine Jovanoviću, o tome uopšte da razgovaramo.
– Nemate vi tu ništa da radite. To će sve da rade službe. Vi samo treba da pristanete i da se ponašate prema prilikama kako ih mi procenimo. Radićemo i na tome da dobijete Nobelovu nagradu za književnost.”



CIA U PROBLEMU Jedna od najvećih misterija američke i svetske istorije pred razrešenjem

http://www.blic.rs/Riznica/Istorije/562369/CIA-U-PROBLEMU-Jedna-od-najvecih-misterija-americke-i-svetske-istorije-pred-razresenjem



CIA sakrila atentatore na predsednike

http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/418363/CIA-sakrila--atentatore-na--predsednike

donwlayco:


Madlen Olbrajt i CIA osnovali Haški tribunal!

Ricard Goldston, prvi tužilac Medunarodnog suda u Hagu, o pravdi koju deli ovaj tribunal U „San Francisko Kroniklu“(12. 11. 2013) je rekao:
„Medunarodna krivicna pravda, sve je to politika…“
Drugi Amerikanac, Endi Vilkokson, istraživac rada suda u prestonici Holandije, trag o „ideji“ za sudu, na kome bi bili kažnjeni Srbi kao „loši momci“, našao je na sajtu „foia.cia.gov“ u dokumentu naslovljenim „Yugoslavia Policy Options“ od 1. februara 1993. U papirima sa kojih je nedavno Klintonova predsednicka biblioteka skinula oznaku tajnosti jasno piše da je tribunal zamisao CIA. U dopisu od 1. februara stoje procene americkih obaveštajaca kako bi razlicite zemlje reagovale na ideju osnivanja ovakvog Tribunala.
Prema ovoj analizi, zapadni Evropljani bi trebalo da podrže Tribunal. Moskva bi se tome protivila, a muslimanske države bi odobrile Tribunal za ratne zlocine. CIA iznosi i svoje zapažanje:
„Ravnopravno krivicno gonjenje muslimanskih prestupa u Bosni, medutim bi se smatralo kao naklonost prema Beogradu.“
Vilkokson dalje u studiji „Srebrenica – Ružna istina“ navodi govor Gabrijele Kirk Mekdonald, bivšeg predsednika suda u Hagu, za govornicom Vrhovnog suda SAD u Vašingtonu. Ona je 5. 4. 1995. imenovala Medlin Olbrajt za „majku Tribunala“.

„Mi smo imali velike koristi od podrške zainteresovanih vlada i pojedinaca kao što je sekretar Olbrajt… Zaista cesto govorimo o njoj kao o majci Tribunala.“
Ricard Holbruk za „Bi-Bi-Si“, 9. septembra 2003. kaže: „Kada me je predsednik Klinton vratio u Vašington da preuzmem pregovore za Bosnu, shvatio sam da je Tribunal za ratne zlocine ogromno i dragoceno sredstvo. Koristili smo ga da bi dva najtraženija ratna zlocinca u Evropi, Karadžica i Mladica, držali van Dejtonskog mirovnog procesa i upotrebili smo ga da opravdamo sve što je usledilo.“
Nekadašnji portparol NATO Džejmi Šej na Konferenciji za novinare 28. maja 1999. u Briselu, u jeku NATO kampanje na Srbiju, bio je izricit: „NATO zemlje su obezbedile finansije za uspostavljanje Tribunala, mi smo medu vodecim finansijerima.“
Prema Šeju, „bez NATO zamalja ne bi bilo ni Medunarodnog suda pravde, niti bi postojao bilo kakav medunarodni krivicni sud za bivšu Jugoslaviju, jer su zemlje NATO, pre svega uspostavile ova dva tribunala, finansiraju ove sudove, koji podržavaju njihove aktivnosti“.
KADA su Englezi, pocetkom jula ove godine „gurali u SB UN“ rezoluciju o srpskom genocidu u Srebrenici, ovdašnju javnost su ubedivali da je to, što u britanskom dokumentu piše genocid, u stvari formalnost koju su sudovi vec ustanovili i koja ne može imati pravne posledice na terenu u Bosni. Kako se objašnjavalo i u Njujorku ali i u Beogradu, RS je ustanovljena Dejtonskim sporazumom i formulacije iz predložene rezolucije u kojoj se na desetine mesta pominje rec „genocid“ ima „jubilejsko znacanje“ buduci da se obeležava dve decenije od dogadaja.
Na sajtu „Vikiliksa“ pod oznakom Sarajevo, nalazi se dokument koji govori da je termin „genocid“ izuzetno mocno oružje americke politike u Bosni ali i da ga zasad Amerikanci cvrsto drže pod svojom kontrolom.
Prema istim izvorima, „bošnjacki politicki lideri, predvodeni Harisom Silajdžicem, poceli su prodornu kampanju za ‘specijalni status Srebrenice’, u suštini pozivajuci na njeno otcepljenje od Republike Srpske (RS). Oni su, takode, podržali masovnu emigraciju Bošnjaka povratnika iz Srebrenice, tvrdeci da su uslovi tamo bili nepodnošljivi“.
CIA dalje citira Silajdžica, koji navodi da „Srebrenica zaslužuje poseban status jer je bila kao Aušvic gde su dovodeni ljudi da bi bili ubijeni“.
Silajdžicevi argumenti su izloženi detaljno u dokumentima.
Prema Silajdžicevim recima „izricanje presude Medunarodnog suda pravde obezbedilo je novu pravnu osnovu, sa koje ce se retroaktivno preispitati uslovi ‘Dejtona'“. On je rekao da Srebrenica nije „kao bilo koje drugo mesto; genocid se desio tamo“.
U sledecoj depeši Silajdžic govori da je bio u stanju da prihvati da Srebrenica bude u sastavu RS u Dejtonu, jer nije bilo „zvanicne odluke“ 1995. godine da se genocid dogodio 11. jula 1995. godine u Srebrenici. Silajdžic planira da „iscrpi sva zakonska sredstva da revidira rezultate genocida“. Prema njemu, „moramo da promenimo strukturu i Ustav, koji su kreirani kao direktan rezultat genocida“.
Muslimanski lider je izjavio da je „Dejton“ formiran nužno pod pritiskom Miloševica, Tudmana i medunarodne zajednice, ali RS ne može ostati kao što jeste; inace ce legalizovati genocid. „Morali smo da potpišemo ‘Dejton’ sa pištoljem uperenim u naše glave“, rekao je on, a CIA dojavila u Vašington.
Jedan od dokumenata govori da je „cilj Silajdžica jasan. On nastoji da koristi presudu Medunarodnog suda pravde kao osnov za eliminaciju Republike Srpske“. Drugi izvor citirao je Silajdžica, koji je otvoreno izjavio da je „Republika Srpska proizvod genocida, da je treba ukinuti“. Prema tim izvorima, Silajdžiceva strategija ima za cilj da dodatno raspaljuje bošnjacko muslimansko mišljenje ovde, cime se pažnja SAD i medunarodne zajednice fokusira na njihove žalbe.
„Mi smo iskreno zabrinuti zbog radikalnih ideja koje Silajdžic uspešno seje ovde medu Bošnjacima“, kažu operativci ove agencije. Dokument takode razotkriva eksploataciju i manipulaciju preživelih clanova porodica žrtava masakra od strane režima u Sarajevu.
U depeši koja izveštava o protestu protiv posete americkog ambasadora Memorijalnom centru u Potocarima, koji je organizovala NVO „Majke Srebrenice“ na celu sa Hatidžom Mehmedovic, istice se da „bošnjacki politicari cesto manipulišu i koriste patnju majki srebrenickih žrtava, koje nemaju sofisticirano razumevanje sistema krivicnog pravosuda u BiH, a kamoli medunarodne sudske prakse“.
TESTIRANJE PRAVDE
Amerikanac Vilkokson testirao je „pravdu“ koja se deli u Hagu postavljajuci retoricno pitanje da li bi ovaj sud eventualno mogao da optuži pilote NATO za njihove kolateralne greške u kojima je u bivšoj Jugoslaviji 1999. stradalo hiljade ljudi. Odgovor na ovo pitanje Vilkokson je našao u recima Lestera Mansona, direktora komunikacija Komiteta za medunarodne odnose Predstavnickog doma Amerike u kanadskom listu „Nešnl post“ 22. maja 1999. godine: „Verovatnije je da vidite kako se zgrada UN demontira ciglu po ciglu koje bacaju u Atlantik nego da vidite da NATO piloti idu pred UN Tribunal.“

donwlayco:



Bivši zaposlenik CIA-e: "Američka policija ne zapošljava relativno inteligentne osobe, treba ljude koji nisu sposobni za logičko suosjećajno razmišljanje"

Bivši zaposlenik američke CIA-e, Steven Kelley, osvrnuo se u intervjuu za Press TV o brutalnosti američke policije o kojoj se u zadnje vrijeme često govori ponajviše zahvaljujući video snimkama i slučajevima uporabe prekomjerne sile.

Kelley ističe kako pouzdano zna da u američkoj policiji postoji "pravilo prema kojem se osobama s relativno visokim kvocijentom inteligencije ne dozvoljava da postanu policajci".

"Zapravo postoji test koje se daje prijavljenima i ako dobiju previše bodova ne daje im se mogućnost priključenja policiji zato jer američka policija treba ljude koji nisu sposobni za logičko suosjećajno razmišljanje", rekao je Kelley.

Komentar je dao povodom video snimke koja se ovih dana pojavila u javnosti - na snimci pripadnik policije koristi prekomjernu silu protiv jedne 14-godišnje djevojčice te poteže pištolj na njene vršnjake. Incident se desio u američkom gradiću McKinney, savezna država Teksasa, a policija je intervenirala zbog tinejdžerske zabave koja je postala nemirna.

https://www.youtube.com/watch?v=R46-XTqXkzE

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

[*] Prethodna strana