Profesorka, vi ste krivi
Gospođo profesorka, izvinite, ali na snimku se jasno vidi da ste, što bi deca rekla, „prvi počeli"! Još s prvim kadrovima vašeg višeminutnog šikaniranja maloletnog bizgovčića (u daljem tekstu MB), dobronamernom posmatraču biva jasno da ste incidentna osoba i da ste tog dana došli u školu s jasnom namerom da nekog isprebijate
Pod jedan: Mada vam MB uporno objašnjava da je mesto za katedrom zauzeto (prvi je stigao, uta-ta-ta-ta...), vi insistirate da sednete baš tu.
Pod dva: Kada ste se nadurili što ne možete da sednete tu gde ste svojeglavo namerili, pokušali ste da usred časa napustite učionicu, u čemu vas je MB na sreću sprečio, pokušavajući da vam objasni da nema šetanja dok ne zvoni...
Pod tri: Prigrlili ste dnevnik kao da ste ga od kuće doneli, ne dozvoljavajući MB-u da popravi ocenu, za šta se, inače, spremao čitavu noć, pa čak i poneo svoju olovku da popravi još neke, ukoliko ga krene...
Pod četiri: Kao da vam sve to nije bilo dovoljno, u četvrtom minutu psihičke torture isprepadanog MB-a i posle niza provokacija tipa: „Hoćeš da te nabodem"... fizički ste nasrnuli na slabijeg od sebe i sa dva precizna krošea ubili u njemu žeđ za znanjem i bezgraničnu ljubav prema hemiji.
U opštem metežu koji je potom nastao, kada su istraumirana dečica zagrabila ka vratima i prozoru bežeći od vašeg gneva i razorne desnice, vi zavrćete ruku MB-u, razgoropađeno vičući: „Desnom udaram u meso, levom u leš„... ni trenutka se ne obazirući na njegove suzne oči koje su u vama tražile majku, tetku, baku...
Da zlo bude veće, naterale ste još jednu maloletnu barabicu (u daljem tekstu MBB) da kamerom mobilnog telefona snima vaš pir, zapretivši mu da će, ukoliko se ne smeje i ne podvriskuje, proći kao i MB, pa i gore. Naravno, na stranu to što ste zahtevali da unese mobilni na čas, to vam je još i najmanji greh.
Kud će, šta će, shvativši da vašoj histeriji nema kraja, MB čini jedino što mu u tom trenutku preostaje - pokušava da vas zagrli, ali vi besno krećete obrazima na te dobronamerne detinje ruke, nekoliko puta mu povredivši šake udarcima glavom o njih...
Naravno, insistirate da MBB i dalje snima, ne hajući što mu je baterija pri kraju. Bacate dnevnik na pod, nadajući se da će se MB sagnuti da ga podigne, pa da kolenom u glavu dovršite ono što ste započeli pesnicama...
Teatralno brišete znoj sa čela dok se dete pred vama davi u pljuvački i grca u suzama. Dvojica ga odnose iz učionice, kao poraženog boksera iz ringa, a vi... Vi, kao da ništa nije bilo, vraćate se Mendeljejevom sistemu elemenata i oksidoredukcijama, nadajući se da se neće saznati za pir i da će sramni snimak doveka ostati samo vaš suvenir, trofej sile nad razumom.
Ali ne, draga profesorka, deca sklona internetu smogla su snage i suočila javnost sa poražavajućom istinom o društvu u kojem živimo i činjenicom da ništa niste rekli kolegama i direktoru po završetku časa.
Ćutali ste iz straha i srama - da, ali iz straha da ne budete prokazani što ste sa svojih 60 godina i nešto manje kila udarili na dete koje jedva da može volu rep da iščupa!
Na dete kojem će još dugo brideti dlanovi od vaših pomahnitalih udaraca glavom, a san će mu kidati te teške reči kojima ste ga ponižavali pred čopor..., pardon, odeljenskom zajednicom: „Molim te, pusti me da sednem na svoje mesto"...
Ccc... Eh, moja profesorka, moja profesorka... Vi ćete lepo u penziju i baš vas briga što ste jednom detetu upropastili raspust, što ste digli ruku na tu mladost na kojoj svet treba da ostane!
Briga vas i za nas koji treba da živimo u tom svetu koji će takva mladost da nasledi i vodi...
Samo, sreća da u ovoj skupini gradova i sela pogrešno nazvanoj državom zakon ima razumevanja za mladalačke nestašluke i minere naturščike koji u stanu kriju dovoljno eksploziva da simuliraju „veliki prasak", inače...
Inače bi sad taj deran još i odgovarao za nešto što nije učinio - nije obrisao tablu, vidi se na snimku.
Za sve ostalo su godine izgovor i opravdanje. Dok ne stasa u kontroverznog deliju, zrelog za biznis il' politiku...
U vašem slučaju, profesorka, nema opravdanja. Imate dovoljno godina da znate da dnevnik više glavu ne čuva... i da se profesorima ustaje kad uđu u učionicu još samo u slučaju kada detinje ručice nisu dovoljno dugačke da sklepaju šamarčinu iz klupe...
P. S. Neka me izvinu sva ona divna deca koja su, bogu hvala, još u većini, ali zbog raznoraznih MB-a i MBB-a, nažalost, padaju u zapećak.
Mihailo Medenica, kolumnista Pressa
Autor
Tema: JOŠ JEDAN UŽAS!!! (Pročitano 43180 puta)