Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja

Autor Tema: Satanizam u Srbiji  (Pročitano 23436 puta)

0 Članovi i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

dragnik

  • Gost
Satanizam u Srbiji
« poslato: 16-01-2007, 21:11:46 »

u komunizmu, okultni obredi su bili zabranjeni
sad smo svedoci sirenja satanistickih grupa, koje su se ubacile i u zvanicne crkve, preko donacija crkvenim zajednicama

penthouse?

u americkoj i britanskoj vojsci ubacen satanizam kao vanicna religija

znam za prevrnute krstove po srpskim grobljima
Sačuvana

dragnik

  • Gost
...
« Odgovor #1 poslato: 16-01-2007, 21:15:10 »

u vatikanu postoji tvrdo jezgro satanista
sta ju nacisti nego satanisti?
Sačuvana

dragnik

  • Gost
...
« Odgovor #2 poslato: 16-01-2007, 21:24:17 »

bio sam na nekom americkom forumu, i jedan rece da je on za pedere zato sto sveto pismo osudjuje pedere, a oni rade sve suprotno
ja sam se malo iznenadio, i rekoh da medju tim zapovestima ima i dobrih stvari
cak i bez vere u boga

koliko sam shvatio, oni veruju u boga, ali se bore protiv njega
ja uopste ne verujem u boga
ne verujem ni u sotonu
medjutim, te stvari negativno deluju na moje okruzenje, pa i meni smetaju
Sačuvana

dragnik

  • Gost
...
« Odgovor #3 poslato: 16-01-2007, 21:29:37 »

mene vise zanima gde su pare sa kipra

filipinski diktator markos je godinama slao drzavne pare na razne svoje racune u inostranstvu
pa kad je zbacen (mislim i da je umro), filipinci ne mogu da dodju do tih para

zastita tajnosti podataka je ustvari saucesnistvo u pljacki
kao i kod nas

nacisti su blago opljackano u 2. svetskom ratu jednostavno stavili u svajcarske banke
koje su nedodirljive
pa su posle kobojagi amerikanci dali pare za marsalov plan

centar zla je svajcarska
Sačuvana

dragnik

  • Gost
...
« Odgovor #4 poslato: 16-01-2007, 21:33:48 »

istocna nemacka (ddr), nije imala nikakvog kontinuiteta sa nacistickom nemackom, koje su se gadili
tako da nisu imali ni taj hitlerov novac
zapadna nemacka je preuzela odgovornost za hitlera
naravno i lovu
Sačuvana

dragnik

  • Gost
...
« Odgovor #5 poslato: 16-01-2007, 21:38:02 »

na vlast u ddr-u su dosli nemacki komunisti koji su preziveli hitlerove progone
i bili su u sssr-u ili po logorima i zatvorima
kao recimo honeker
Sačuvana

(•̪●) dR NE$!C™ (•̪●)

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 6
  • Pratite svoju sreću!
Одг: Satanizam u Srbiji
« Odgovor #6 poslato: 27-11-2007, 18:28:48 »

Ne znam zašto je ova tema zapostavljena. Očigledno da vas (nas) slabo zanima satanizam. Meni je ova tema baš zanimljiva, pa ću vam napisat neke zanimljivosti vezane za satanizam i muziku koje sam našao na internetu! Tekst je samo jednim delom vezan za Srbiju, ali i ovo ostalo neće škoditi i ako nema veze sa Satanizmom u Srbiji!

Citat
Neke od muzickih grupa vec u samom imenu odaju pripadnost satanizmu. Tako, na primer nazivi KISS-“Kings of satan’s service” (Kraljevi u satanskoj sluzbi); AC/DC nije kako mnogi misle “Alternate Curent/ Direct Curent” (Naizmenicna struja-jednosmerna struja) nego je “Antichrist/Death to Christ” (antihrist/smrt Hristu); “Black Sabath” (crni sabat- dan kada se izvode crnomagijski i satanski rituali); “Daemon” (demon); “Satans host” (satanski odredi) ; “Morbid Angel” (morbidni andjeo), sto predstavlja samo kraci spisak najpoznatijih od mnogih grupa sa slicnim imenima.

Grupa Led Zeppelin: song “Stairswais to Heaven” (Stepenice ka nebu), gde je preslusavanje unatrag otkrilo snimljeno “ I will live for him…there is no escaping it…I’ve got to live for satan…I love you master satan…” sto prevedeno glasi “Ja zelim da zivim za satanu…ja te ljubim…gospodaru satano”.”Sam djavo je tvoj bog”; grupa KISS, song “God of Thunder”; “Ja te volim, rekao je djavo “- grupa Rolling Stones, songs “Tops”. “Nebo nije daleko od unistenja!”-grupa Princ, song “Purple rain”, “Koracam u grehu”; grupa Madona “Like a virgin”; a slicne poruke se nalaze u pesmama grupa The Eagles, Pink Floyd, Yetro Tull, Elton John i drugih.

John Lennon na jednoj spiritualistickoj seansi javno priznao: “Znam da ce Beatles-i imati uspeha, jer za taj uspeh ja sam djavolu prodao svoju dusu.” Odabrani put sluzenja djavolu se uvek sistematski i dosledno sprovodi, pa zato i ne treba posebno da iznenadjuje sledeci biser John Lennon-a uperen protiv hriscanstva, da je Isus istorijski beznacajan, jer Bitlsi u svakom trenutku uspevaju da sakupe vise ljudi koji ih slusaju, nego sto je On uspeo svojom Besedom na gori. Zanimljivo je da se ne slucajno, od strane Bitlsa, i drugih muzickih sastava huli, omalovazava i klevece iskljucivo hriscanstvo i Isus Hristos, a nikada se ne huli na Muhameda, Budu, Krisnu, Ramu, Zaratustru i Mojsija.

Kao i obicno, prednjace Beatles-i. Oni su komponovali nekoliko hitova posvecenih drogi i stanjima vezanim za nju. To su, na prmer: “Zuta podmornica” (Yellow Submarine)- nakomansko tonjenje posle uzimanja droge, “Lusi na dijamantskom nebu” (Lucy in the Sky with Diamons- LSD halucinogena sinteticka droga), ili “Narednik Peper” (peper- biber- prasak-prah- droga u prahu).

Naravno da Jugosloveni nikad nisu propustili priliku da se ukljuce u svetske civilizacijske tendencije. Zato je grupa “Mobi dik” u godini kulture snimila sprt, koji se emitovao na mnogim televizijskim kanalima, i pevusile su ga simpaticne ucenice osnovnih skola, a cije su reci “Rodices mu sina, kralja kokaina”, “Rodices mu decu belu kao (kokain) sneg”, predstavljaju najvecu mogucu reklamu za prodor kokaina u siroke narodne mase. Nejasno je jedino kojim delom je u finansijskoj konstrukciji spota ucestvovala sluzba ministarstva unutrasnjih poslova za borbu protiv narkomanije, kao bolesti zavisnosti. Ovakvim pesmama se opet postize cilj satanista, odnosno njihovih finansijera, jer od bolesnih omladinaca – narkomana, na mogu postati zdravi clanovi drustva.

...

Ceo tekst možete naći na mom blogu http://mojaomiljenamuzika.blog.hr/2007/10/1623454606/muzika-i-satanizam.html
« Poslednja izmena: 27-11-2007, 18:32:34 od strane (•̪●) dR NE$!C™ (•̪●) »
Sačuvana
PRATITE VAŠU SREĆU I UNIVERZUM ĆE VAM OTVORITI VRATA NA MESTU GDE SU BILI ZIDOVI : )

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Satanizam u Srbiji
« Odgovor #7 poslato: 08-04-2009, 00:35:21 »

СЕКТА је група која:

а) према некој особи, некој идеји или неком предмету испољава велико поштовање или им придаје претеран значај;

б) користи програме измене мишљења да би чланове убедила да прихвате идеје те групе, да би члановима управљала и да бих социјализовала, то јест интегрисала у особени образац односа, веровања, вредности и поступака унутар групе;

в) у члановима систематски ствара стања психолошке зависности;

г) искоришћава чланове да би остварила циљеве вођа;

д) члановима, њиховим породицама и њиховом социјалном окружењу наноси оштећења психичког и физичког здравља.

Секте према садржају њихових учења можемо поделити на:

-верске

-психо(терапеутске)

-политичке

-комерцијалне.

Поред ових наведених обележја потребно је рећи и то да су све секте према унутрашњем устројству и унутрашњим односима тоталитарне, а према последицама својега деловања деструктивне. Отуда је методолошки потпуно погрешно и врло неозбиљно помињати тоталитарне и деструктивне секте, пошто се у том случају може закључити како постоје секте које нису тоталитарне и деструктивне, а то није тачно. Одређења тоталитарно и деструктивно спадају у обим и садржај појма секта, само што се, од групе до групе, испољавају у различитој мери.

Подложност сектама

Када се разговара о врбовању за секте и уласку у њих обично се чују изјаве као што су: “Ја се на то никада не бих упецао” или “Мени се такво нешто не би никада могло догодити”. Такође је раширено и убеђење да само “слабе” или “лабилне” особе могу бити угрожене.

Ниједно убеђење не одговара стварном стању. Стварност, наиме, стално показује да је свако могућна жртва секти. Са нове “спаситеље” занимају се пре свега идеалистички настројени и рефлексивни људи. Начелно гледано, могућне жртве врбовања најпре су људи који се налазе пред неком животно важном одлуком. Насупрот томе, особе које имају чврсте животне ставове мање су томе подложне. Млади су нарочито угрожени, пошто су у годинама пубертета и адолесценције, у којима настају многе празнине које је потребно испунити. За секте се могу занимати људи различитих старосних доба. Скоро свако се некада сусрео са понудама неке секте. Да ли ће, и у коликој мери, те поруке бити опажене и прихваћене, зависи од различитих личних и спољних околности. Између осталих, то могу бити следећи чиниоци:

-Осећање усамљености и потреба за пријатељима или групом којој би човек могао припадати;

-Незадовољство сопственим животом и осећање незадовољства;

-Тескоба због неуспеха у школи или на радном месту;

-Велики притисак за још већим постигнућима, који се не може издржати на дужи рок;

-Осећање да лична постигнућа нису довољно вреднована;

-Жеља за више пажње и уточиштем;

-Разочарeње због прекинуте везе у приватном животу;

-Проблем младих да се одвоје од родитеља;

-Жеља за новом фигуром родитеља или новим узором;

-Страх од преузимања одговорности, што води до жеље да се та одговорност пренесе на групу;

-Потреба за правим дубоким смислом сопственог живота;

-Чежња за духовним искуствима која надилазе површност стварности;
-Жеља за што савршенијим одговорима на личне и друштвене проблеме;

-Потреба за духовним вођством и ауторитетом

-Разочарање садашњим друштвом, његовим материјализмом и егоизмом;

-Страх од будућности који спречава човека да узме живот у своје руке;

Занимање за психолошка питања и решења психолошких проблема;

-Жеља да се следе алтернативни модели живота, с оне стране прихваћених представа о животу и срећи, које се сматрају превазиђенима;

-Занимање за ангажованији приступ будућности.

Све ове жеље, сви ови страхови и циљеви присутни су у свакоме од нас. Нарочито су изражени у добима личних и друштвених криза. Ако се човек тада нађе пред неком таквом понудом није чудно ако за њу покаже занимање. Ово, наравно, важи само онда ако та особа није довољно или није уопште обавештена о правој природи одговарајуће групе. Колика ће бити спремност да се приђе дотичној групи - зависи од многобројних чинилаца. Најважнији чиниоци ипак су поглед на свет којег нека особа односно поглед на свет дотичне групе.

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Satanizam u Srbiji
« Odgovor #8 poslato: 08-04-2009, 00:36:52 »

Основна обележја секти

Основна обележја по којима се једна организација или група препознаје и обележава као секта јесу следећа:

Средишње место у тим групама заузима учење. Оно, по правилу, садржи принцип доношења спасења свима који га прихвате и искључиве исправности/истинитости. Саставни део тих учења јесте супротстављеност унутра/група = добро према споља/свет = зло. Ово упрошћено црно-бело виђење света искључује сложеност стварности и ослобађа човека различитих сукоба са светом. Учење је један затворен систем који не допушта никакву сумњу. У разрађеном систему цензуре и самоцензуре критиковање учења и понашања вреднује се као израз везаности за споља, то јест за зло, Сатану и слично, односно као недостатак свесности/развоја. Сходно томе, сумњичавац се на путу ка спасењу налази на најнижој степеници. Као помоћ при искључивању сумње примењују се методе и средства за измену свести. Групе се одликују строгом организационом структуром која је обележена јаким принципом вође. Вођа је, по правилу, оснивач или следбеник оснивача, неко кога је оснивач именовао или које успео да победи у борби за превласт вођеној после оснивачеве смрти. Постоје и групе у којима вођа има само репрезентативну и уједињавајућу (идентификујућу) улогу, а права моћ је у рукама других особа које се у јавности појављују врло ретко или се уопште не појављују. Тотално потчињавање вођи представља се као средство за постизање спасења, при чему се вођи у појединим групама приписују божанска својства. У складу са овим, одлуке и критеријуми по којима се оне доносе јесу за обичног члана потпуно непознати. Следеће обележје принципа вођства јесу вертикално усмерени односи који стварају велику зависност многих особа од једне особе. Ти односи остају једносмерни, пошто вођа није способан за одговарајући повратни одговор. Уместо културног заједништва, однос ученика и учитеља сведен је у тим групама на форму без садржаја.
Хоризонтални односи између чланова у другом су плану. Уколико се у групама нуде терапеутске технике, онда се обавезно мора испитати стручност тихтерапеута. Свакодневни живот чланова строго је регулисан.
То се односи на одевање, исхрану, молитве, сексуалне партнере и распоред времена. Свакодневица чланова често је испланирана до граница њихове психичке и физичке издржљивости. При томе појединац нема могућност да изгради дистанцу према својој ситуацији и да о њој размисли. Испланираношћу времена и лишавањем сна циљано се снижавају способност концентрације и критичност. Тако се, корак по корак, спроводи обезличавање, односно униформисање свести, што се испољава у спољном изгледу, а пре свега у мишљењу, и што може довести до самоуништења.
Овакво поступно мењање дотадашњег идентитета и стварање новог назива се техником куване жабе: Ако се жива жаба стави у воду загрејану на 100 степени - одмах ће искочити. Ако ли се жаба, међутим, стави у хладну воду, и ако се вода тада постепено загрева до 100 степени, жаба ће бити скувана, а да то није ни осетила! Да би се приказало јединство групе, а нарочито да би се истакла различитост од спољног света, у многим групама развијају се особен језик и појмовни систем. При томе не само да се стварају нове речи (кованице), већ се извесним појмовима одузима њихово право значење којег имају у нашој нормалној језичкој свакодневици и даје им се нов значењски садржај. Тако се контролни механизми језичке свести стављају ван снаге.
Групи својствени језик и појмовни систем често су прилично необични, тако да то изван групе ствара тешкоће у комуникацији и доводи тако до једне врсте изолације. Има ли се још у виду да особен језички свет условљава и особен мисаони свет, онда се може претпоставити да ће се у члана који хоће да напусти групу појавити несигурност и дезоријентисаност.
Свест да се припада “елити изабраних и спасених” само се условно може сматрати олакшањем, будући да снажан притисак који на члана врши наводна мисија коју треба да испуни може бити оптерећење. То је нарочито изражено у есхатолошким групама (онима које предвиђају скору пропаст света), јер је наводни крај света све ближи.
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Satanizam u Srbiji
« Odgovor #9 poslato: 08-04-2009, 00:39:01 »

Психомутација

Процес врбовања и увлачења у секту, који почиње после првог обраћања и побуђивања интересовања, одвија се у три фазе:

Остављање утиска, изазивање задивљености предложеним програмом организације, разарање личне сигурности и одвајање од дотадашњег окружења. У особу која се врбује доводе се у питање и ремете њен дотадашњи религијски став и/или поглед на свет. При томе улогу играју сугестивни елементи и стварање, односно појачавање страхова.

Мењање постојећег идентитета и изградња новог. Тако настали вакуум испуњава се новим начинима размишљања и понашања те новим емоцијама, често сугестивно изазвани доживљаји и испланиране случајности помажу да се измене сопствена схватања. Психолошки утицај групе ту игра важну улогу. Људи се за кратко време промене и истовремено изграде нови идентитет.

Стабилизовање и учвршћивање новог идентитета. Промена и нова оријентација морају бити стабилизоване и учвршћене. Циљ је да нова убеђења и нове вредности буду тако усвојени да их члан и изван групе непоколебиво заступа и брани те за њих врбује нове чланове. При стицању и учвршћивању новог идентитета заједница групе игра суштинску улогу. Ова заједница делује на заинтересованог понекад позитивно, утолико што у њој на изглед постоји истинити однос заједништва. У ствари се та “заједница” своди на јаку социјалну контролу. При томе се користе следеће методе контроле:

Контрола понашања: Начин живота често је строго нормиран.
То значи делимично или потпуно прописану исхрану, одевање или одговарајућа упутства за обреде и медитације. Лични животни простор тако се све више сужава. Док се размишљање и понашање у складу са системом награђују, “отпадничко” понашање може донети казну. Ко активно учествује у својем кажњавању најчешће и сам верује да је заслужио те казне.

Контрола мишљења: Нови чланови често некритички и непромишљено прихватају ново учење и нову терминологију. Послушност наређењима одозго очигледно је важна лекција коју је потребно научити: “Ти си нико и ништа, учитељ је све!”; “Тотална слобода захтева тоталну послушност”. Вође, додуше, не могу прописати лична размишљања, али осећања и разум у нормалним случајевима следе понашање.
Контрола осећања: Стварањем осећања кривице и страха покушава се да се члан веже за групу. За то су нарочито пријемчиви осетљиви, идеалистички настројени људи. Пошто се критички ставови често тумаче као недовољна убеђеност у учење, “кривац” се мора одужити кроз, на пример, више рада, медитације, учења и слично. Ово се у неким групама појачава извештајима о понашању у којима појединац мора дати детаљан опис својих свакодневих погрешака. При томе настаје неизрецив притисак да се, у складу са учењем организације, остварују висока постигнућа. Последице могу бити стална исцрпљеност или осећања кривице и ниже вредности.

Контрола информација и окружења: Тамо где су могућности информисања контролисане, ту је могућност критичког и самосталног делања битно смањена. Што је приступ мас-медијама и образовању мањи, то је веће везивање за учење и праксу одговарајуће групе. Један од облика контроле информација јесте и пракса да се учење заинтересованима предаје само мало по мало.

Поменуте три фазе, скупа са методама контроле понашања и мишљења, могу се кратко означити као “unfreezing” (“одмрзавање”), “changing” (“мењање”) и “refreezing” (“поновно замрзавање”), а цео процес измене назива се психомутација.

Предуслови за психомутацију

Да би се начин одвијања процеса психомутације потпуније схватио потребно је навести и основне предуслове у самој личности који омогућавају примену и извођење фаза психомутације.

Личност је јединствена целина различитих својстава: карактера, темперамента, ставова, занимања, потреба, осећања, способности, физичке конституције итд., која се одликује јединством, јединственошћу и доследношћу. Међутим, та сложена организација својстава није непромењива, што се и те како уважава у деловању савремених секти, за које је личност “једно стварно људско биће”, које дише и мисли, које је оптерећено свим предрасудама, слабостима, похлепом, несталношћу и другим особинама обичног људског бића.
Дакле, наглашена је усмереност ка промењивим саставним деловима склопа личности и неразумским деловима, са тежњом да се у човеку потисне разумско (мотивација, а затим и други саставни делови склопа личности), и да се човек тако учини погодним за манипулацију. Америчка бихејвиористичка школа, не случајно, у примењеној психологији првенство даје социјалним ставовима због њихове промењивости, те отуда и могућности да се тако на понашање утиче, да се оно усмерава и обликује.

У вези са психомутацијом до које долази у сектама посебан значај има разматрање неких својстава и склоности личности које долазе до изражаја у социјалној интеракцији и групној динамици, а најзначајнији су сугестибилност, склоност имитацији, симпатијама и антипатијама, идентификацији итд.
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Satanizam u Srbiji
« Odgovor #10 poslato: 08-04-2009, 00:42:28 »

Контрола осећања: Стварањем осећања кривице и страха покушава се да се члан веже за групу. За то су нарочито пријемчиви осетљиви, идеалистички настројени људи. Пошто се критички ставови често тумаче као недовољна убеђеност у учење, “кривац” се мора одужити кроз, на пример, више рада, медитације, учења и слично. Ово се у неким групама појачава извештајима о понашању у којима појединац мора дати детаљан опис својих свакодневих погрешака. При томе настаје неизрецив притисак да се, у складу са учењем организације, остварују висока постигнућа. Последице могу бити стална исцрпљеност или осећања кривице и ниже вредности.

Контрола информација и окружења: Тамо где су могућности информисања контролисане, ту је могућност критичког и самосталног делања битно смањена. Што је приступ мас-медијама и образовању мањи, то је веће везивање за учење и праксу одговарајуће групе. Један од облика контроле информација јесте и пракса да се учење заинтересованима предаје само мало по мало.

Поменуте три фазе, скупа са методама контроле понашања и мишљења, могу се кратко означити као “unfreezing” (“одмрзавање”), “changing” (“мењање”) и “refreezing” (“поновно замрзавање”), а цео процес измене назива се психомутација.

Предуслови за психомутацију

Да би се начин одвијања процеса психомутације потпуније схватио потребно је навести и основне предуслове у самој личности који омогућавају примену и извођење фаза психомутације.

Личност је јединствена целина различитих својстава: карактера, темперамента, ставова, занимања, потреба, осећања, способности, физичке конституције итд., која се одликује јединством, јединственошћу и доследношћу. Међутим, та сложена организација својстава није непромењива, што се и те како уважава у деловању савремених секти, за које је личност “једно стварно људско биће”, које дише и мисли, које је оптерећено свим предрасудама, слабостима, похлепом, несталношћу и другим особинама обичног људског бића.
Дакле, наглашена је усмереност ка промењивим саставним деловима склопа личности и неразумским деловима, са тежњом да се у човеку потисне разумско (мотивација, а затим и други саставни делови склопа личности), и да се човек тако учини погодним за манипулацију. Америчка бихејвиористичка школа, не случајно, у примењеној психологији првенство даје социјалним ставовима због њихове промењивости, те отуда и могућности да се тако на понашање утиче, да се оно усмерава и обликује.

У вези са психомутацијом до које долази у сектама посебан значај има разматрање неких својстава и склоности личности које долазе до изражаја у социјалној интеракцији и групној динамици, а најзначајнији су сугестибилност, склоност имитацији, симпатијама и антипатијама, идентификацији итд.
Од наведених својстава највећи значај има сугестибилност личности, која је у непосредној функцији утицања на мотиве, социјалне ставове и уверења, односно на прихватање туђих идеја и ставова. Мек Дугал дефинише сугестију као “процес комуницирања који доводи до прихватања са уверењем предложеног садржаја у којем не постоји никакав адекватан логички темељ који би то прихватање оправдао”. Том одређењу сугестије потребно је додати још једну значајну компоненту: при нуђењу и прихватању предложеног садржаја не постоји принуда од стране комуникатора. Непостојање принуде (а ипак добровољно пристајање) упућује на закључак да прималац садржаја мора имати једно специфично психолошко својство - сугестибилност, које се огледа у смањеној способности за критичко просуђивање понуђеног садржаја.
То значи да је сугестибилнија она личност у које вредносни систем није чврсто изграђен, чија су уверења слабија, не постоји сасвим поуздан сопствени суд о појавама стварности, поремећена је емоционална равнотежа и недовољно је изграђена морална свест. Томе је потребно додати и ситуационе чиниоце типичне за кризне ситуације, који слабе психо-социјалне одбрамбене механизме и повећавају сугестибилност. На другој страни, зрела, интелектуално, социјално и емоционално складно организована, високо морално свесна и мотивисана личност, уз то и високо адаптибилна на ситуационе чиниоце, мање је подложна сугестибилности.

У процесу учења човек се мења, формира сопствену, индивидуализовану слику објективне стварности. У тој слици велики значај имају ставови према појавама, процесима, другим људима, друштву и његовим ставовима. Ти ставови, лични и социјални, могу бити засновани на различитим основама. Са становишта осетљивости и сугестибилности, посебан значај имају ставови засновани на емоцијама, јер су подложни честим променама и нису логични.
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Satanizam u Srbiji
« Odgovor #11 poslato: 08-04-2009, 00:46:25 »

Симпатија и антипатија, као два супротна пола психо-социјалне интеракције, опредељују поступке појединца према другим јединкама и социјалној групи са изразито емоционалним, ирационалним набојем.
Емоционална приврженост социјалној групи или појединим, обично харизматским ауторитетима подразумева извесну некритичност приликом прихватања понуђених садржаја. У сваком случају, емоционално обојен став веома је погодан за психолошко утицање без обзира на то да ли је реч о потреби развијања (продубљивања) симпатије или антипатије. Идентификација, као значајан одбрамбени механизам личности, иде даље од пуког опонашања сопствених узора. Она тражи поистовећивање са ауторитативним појединцима, идејама и социјалним ставовима великих група. У основи идентификације јесте подсвесно бежање од осећања инфериорности, “добијање снаге” утапањем у “носећу” масу или ауторитет. У случају да идентификацији претходи симпатија (или антипатија), емоције се могу проширити као епидемија и изазвати ирационалне облике групног понашања (колективно самоубиство, напад на друге људе - неистомишљенике и слично) баш у правцу у којем их и усмерава примена метода контроле и измене понашања.

Осим наведеног, одређени значај у индивидуалној комуникацији за циљану измену понашања и структуре личности, има и примена коерцитивних метода (метода принуде).
Те методе имају свој појавни облик у техникама контроле:

Хипноза: стања високе сугестибилности изазивају се хипонозом, која је често прерушена у релаксацију или медитацију.

Стални групни притисак: потискивање сумње и отпора према новим идејама и злоупотреба потребе за припадањем.

Бомбардовање љубављу: грљењем, љубљењем, додиривањем и ласкањем ствара се осећање припадности новој породици и/или новим пријатељима.

Одбацивање старих вредности: сталним ниподаштавањем старих вредности и веровања убрзава се прихватање новог начина живота.

Конфузна доктрина: кроз сложена предавања о тешко разумљивим секташким доктринама подстичу се одбацивање здравог разума и слепо прихватање новог учења.

Метакомуникација: наглашавањем одређених кључних речи или фраза у дугим исцрпљујућим предвањима усађују се, у виду сублимираних порука, основни појмови из учења секте.

Уклањање приватности: спречавањем самосталног размишљања изазива се губитак способности логичког расуђивања.

Депривација (лишавање) смисла за време: уклањањем свих сатова и свих информација о времену уништава се способност за вредновање информација, личних реакција и телесних функција у односу на време.

Дезинхибиција: инструментализацијом детињастог понашања подстиче се детињаста послушност.
Прописивање одевања: да од жртве се захтева да се повинује прописима о одевању који важе у секти, што води уклањању индивидуалности.

Исповедање: исповедањем личних слабости и најдубљих осећања сумње, што омогућава касније злоупотребе, подстиче се разградња личности.

Пренаглашавање несавршености других: непрестаним указивањем на недостатке спољашњег света ствара се лажно, ригидно осећање искључиве праведности и моралности.

Парадна и гвоздена хијерархија: захтева се беспоговорно прихватање ауторитета секте, ради “спасења”, напредовања и стицања моћи.

Изолација: физичким одвајањем од породице, пријатеља, друштва и рационалних циљева изазива се губитак осећаја за стварност.

Контролисано дозвољавање: наизменичним награђивањем и кажњавањем сличних поступака одржавају се стална рањивост и збуњеност.

Промена начине исхране: лишавањем нервног система неопходних хранљивих састојака, што се постиже нарочитим начинима исхране и/или гладовања, стварају дезоријентација и преосетљивост.

Игре: увођењем у игре са опскурним правилима ствара се зависности од секте.

Нема питања: обесхрабривањем покушаја да се постављају питања потребно је изазвати аутоматско прихватање догми секте.

Кривица: преувеличавањем “грехова” из претходног живота стално се наглашава потреба за спасењем.

Страх: претњама души, животу или ближњима за и најмању “негативну” мисао, реч или “негативно” дело одржавају се лојалност и послушност секти.

Замена односа: стварањем секташких бракова и породица уништава се породица којој је жртва припадала пре ступања у секту.

Како проценити неку групу?

Шта чинити када се ступи у контакт са неком групом коју је потребно проценити, а при томе постоји несигурност о правој природи групе? У сваком случају, потребно је добро проучити дотичну групу пре него што јој се, можда, приступи. При процењивању може бити од помоћи следећи списак контролних питања:

Да ли се свет креће у сусрет пропасти и да ли само група зна како да се спасемо?
Има ли група готов рецепт за решавање свих проблема? Да ли се учење групе сматра надмоћнијом од свих наука?

Да ли је слика света коју група нуди запањујуће једноставна и да ли решава заиста сваки проблем?
Да ли постоји јака зависност чланова од харизматске фигуре вође или неке неодређене хијерархије која влада ауторитарно?

Да ли се размишља, ради и поступа искључиво у категоријама црно-бело?

Да ли се одбијају признате науке и свако рационално мишљење?

Да ли се у заједници не допушта никаква критика?

Да ли се одговори на питања избегавају или одлажу за касније?

Да ли се књиге и новински извештаји о дотичној групи у начелу одбијају или занемарују? Да ли се критика и одбијање од стране спољашњег света користе као докази да је група у праву?

Да ли су захтеви о финансијским обавезама чланова нејасни?

Да ли се покушава да се створи зависност тако што се прописују свакодневно састајање и бављење одређеним књигама или филмовима или што се забрањује контакт са пријатељима и рођацима?

Да ли се од чланова захтева да изнесу на видело интимне појединости из свог живота?

Постоји ли некакво “тајно учење” које је наговештено члановима?
Да ли често долази до сукоба са окружењем или личних сукоба између бивших и садашњих чланова? Постоје ли правни сукоби групе са властима и другим јавним установама?

Да ли је највиши циљ да се ради само за заједницу?

Да ли постоји притисак да се што пре постане члан?

Наравно да се све ово не јавља истовремено код свих група.
Ипак, требало би бити веома опрезан ако се приликом испитивања неке групе само и на једно од ових питања може одговорити потврдно.
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Satanizam u Srbiji
« Odgovor #12 poslato: 09-04-2009, 19:24:27 »

ВЕО ТАЈНЕ ОКО СЛЕДБЕНИКА КРИШНЕ

Програме секти и начине “врбовања” нових чланова, обично израђују тимови стручњака, психолози, теолози, биохемичари, социјолози, без обзира на то да ли су припадници секте – онима који нису добро се плаћа да свој посао обаве на најбољи могући начин.

Нови члан бира се обично из окружења члана секте, такозваног егзекутора, рецимо на радном месту, у школи, на факултету, међу родбином, а најпогоднији тренутак за “сервирање” једног новог гледишта на ствари, живот и излаз из проблема је нека тешка животна ситуација, као што је развод, смртни случај у породици, отказ на послу, лош успех у школи...

ВЕРА У ВИШЕ ЖИВОТА

Међу најпримамљивије и веома популарне, а самим тим и масовне, спадају источњачке секте и покрети, који су се последњих година намножили на просторима бивше и садашњ Југославије. Свакако најпопуларнија међу њима је такозвана Харе Кришна секта, односно, пуним називом Вишнавска верска заједница “Веда”. Заснива се на учењу старих религијских списа древне Индије, названих “Веде”. Врховни бог је Вишну, а његово отеловљење на земљи је Кришна. Култ Кришне врло је распрострањен у Индији, где постоје многобројни храмови и празници посвећени овом богу.
ПОЛИТИЧКА ПОЗАДИНА?

Вишнавска верска организација лако је продрла до широких народних маса због своје привлачне теорије по којој у свету мора да завлада ненасиље и међусобно разумевање. Никоме се не сме наудити, па чак ни животињама (зато се месо не користи у исхрани), а највиши идеал је стапање са божанским принципом. Ни од какве важности није национална припадност присталица, дакле то може бити, како Индус, тако и Швеђанин, Аустралијанац или Албанац. Али, када је у питању религија, ту се морају поштовати строго дефинисана правила.

Познаваоци ове религије тврде да иза свега ипак стоји политичка конотација, јер лидери ове заједнице сматрају да читав свет мора бити обухваћен кастинским системом, а на сам врх светског уређења морају бити брамани, како би онемогућили самоуништење света. Виша каста, тј. брамани имали би задатак да обучавају људе како да живе, а тиме би се одређивао и карактер друштва. Стога је од пресудне важности да се завлада информационим системима, како би до што већег броја људи допрла њихова религија, све до успостављања идеалног друштвеног система – теократије (владавине свештених лица).

Према веровању следбеника сваки човек је имао више реинкарнација, односно поновних рођења, дакле један дух који је временом мењао више тела, али се својих претходних живота не сећа. Врховни циљ је излазак из круга реинкарнације, како би се достигао највиши степен свесности, свесности Кришне. “Наука о самоспознаји” коју пропагирају тврди да човек, уколико следи више принципе, може достићи духовно тело, ослобођено рођења, смрти, болести, патње, старости. Овакво тело је вечно, свезнајуће и блажено.

Седиште ове секте за Југославију је у Београду у Улици Ћустендилска бр. 17. Харе Кришна је, за разлику од многих других сличних организација, регистрована у Министарству вера још 1989. године. При овој заједници делује добротворно друштво “Храна за живот” и музичка група “Нитјананда” која је у протеклих неколико година достигла заиста веома завидан ниво популарности у Југославији.

КОНТРАДИКТОРНИ СТАВОВИ

Харе Кришна у јавности, од свог појављивања на просторима СРЈ, односно раније СФРЈ изазива много полемика и безброј различитих ставова. Испочетка је била потпуно непозната, те је зазирање од ње преовлађивало. Међутим, ни дан данас нису искристалисани јасни ставови о томе како она утиче на младе људе који постају њени следбеници.

Једна страна тврди да их одвлачи од свакодневних обавеза, не дозвољава им да сами размишљају својом главом и рационално расуђују о стварности, док други сматрају да она може позитивно усмерити младог човека. Како то обично бива, много је и позитивних и негативних примера утицаја ове заједнице.

Следбеници Харе Кришне не једу месо, рибу и јаја, не пију, не пуше, не узимају опојна средства, не дозвољавају секс ван брака. Приликом приступања заједници добијају духовно име и учитеља који их упућује у учење које заступа вера. И гардероба је прилагођена, тако да подсећа на индијску националну ношњу, али без строго утврђених правила како се облаче мушкарци, а како жене. Можете их видети у дугим саријима и хаљинама до пода (како жене, тако и мушкарце), а могу бити скромно одевени и у обичне фармерице, са кошуљом од индијског платна преко.

Присталице Харе Кришне могу се срести на улици, са позивницама за концерт, или славље у њиховом храму, врло су љубазни и дружљубиви, увек са осмехом на лицу, тако да је прва жеља саговорника да одмах оде и прикључи им се.

У својим просторијама организују дочеке Нове године, разне прославе, предавања и трибине које су увек отворене за јавност. Врло су активни у издавачкој делатности, тако да се у готово свим књижарама могу пронаћи књиге из области науке о самоспознаји, а присталице често и саме продају књиге, нудећи их на јавним местима, или по кућама. Сваке године на београдском Новогодишњем сајму имају свој штанд, са обиљем литературе, амајлија, мирисних штапића, асура, аудио касета са индијском и музиком групе “Нитјананда”, као и вегетаријанским колачићима које нуде пролазницима на дегустацију.

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Satanizam u Srbiji
« Odgovor #13 poslato: 09-04-2009, 19:26:44 »

МАНТРОМ ДО ТРАНСА

На својим скуповима певају маха – мантру, односно велику мантру “Харе Кришна” која се понавља унедоглед.

Бесконачно понављање мантре следбенике доводи у једну врсту трансцедеталног заноса који може имати осам нивоа, сваки са пратећим физичким манифестацијама: ошамућеност, знојење, јежење коже, запињање у говору, дрхтање тела, лагана вртоглавица, плакање, транс.

Припадници ове заједнице прихватају систем друштвених сталежа какав је установељен у Индији и строго се придржавају правила која им вера налаже. Управо на том месту треба се запитати колико једном Европљанину, односно у конкретном случају Балканцу, може одговарати један систем који нема никакве везе са домаћом традицијом и културом, а да не говоримо о православном наслеђу које је дубоко укорењено у гене људи са ових простора. Стога се она друга струја, противника приступању источњачким сектама бори да забрани њихов рад, јер сматра да таква двојност ставова, код младог човека који још није оформио своје виђење живота, може довести до тежих духовних поремећаја.

НЕСТАЛА БЕЗ ТРАГА

Пример Слађане Јовановић из Београда управо то и потврђује.

Слађана је одрасла у породици разведених родитеља, који се никада нису растали, већ су наставили да живе у заједничком стану. Имала је млађег брата, о коме је морала да брине, јер су и отац и мајка често били одсутни. И она и брат су много слободног времена проводили на улици, испрва око зграде, а затим одлазећи у град и упознајући нове људе.

Ускоро су упознали друштво које је било опчињено шездесетим годинама, музиком тог времена, “децом цвећа” и философијом која је позивала на апсолутну слободу.

ТЕШКЕ ОПТУЖБЕ

Нису ретки случајеви да су присталице Харе Кришне оптуживане за поседовање и растурање дроге и опојних средстава. На београдским улицама, међу тинејџерском популацијом је једно време чак било пожељно учланити се у секту, како би се лако дошло до “траве” или ЛСД. При томе је наука о самоспознаји и постизање божанског блаженства било потпуно у запећку.

Постоје и тврдње да у кућама у којим се живи као у “комуни”, заједници где сви раде све, кувају, перу, зарађују, баве се пословима од општег интереса за секту, влада промискуитет и да се осим поменутих послова организују и праве баханалије, те да се један број младих и због, њима наизглед примамљивог живота, придружују “Кришнама”. Ништа од тога, међутим, није доказано.

Обоје су попустили у школи, седели до касно по парковима и улазима, почели да пију алкохол, а затим “дувају” марихуану и лепак. Мирко, Слађанин брат, тада петнаестогодишњак врло брзо постао је овисник о лепку. Слађана, са нешто већим осећајем одговорности, покушала је да га од тога одврати, али брат је због тога почео да се удаљава од ње. Дешавало се да по неколико дана нико не зна где је, а да се потом појави, сав упрљан, изгубљен, изгладнео. Родитељи су били немоћни, а Слађана је сматрала да је она једини кривац за све. Није умела да се избори са мучним осећајем одговорности да брат страда због ње.

У то време је завршила средњу школу и покушала да упише факултет, али је већ након првих предавања схватила да нема снаге за то. Дани су јој пролазили бесмислени. Случајно, на улици, срела је двоје младих људи који су продавали књиге из обласит науке о самоспознаји.

Ступила је у разговор са њима, а они су јој на поклон дали позивницу за једно вече у храму Харе Кришне. Већ након неколико посета Слађана је, како је једном успут рекла мајци “пронашла коначно себе”. Све више времена проводила је са својим новим пријатељима, да би на крају потпуно престала да долази кући.

С времена на време брат би је у својим лутањима срео на улици како у дугој ланеној хаљини, са перлама око руку и ногу, нуди пролазницима књиге, уз обавезан поздрав: “Харе Кришна”. Рекла му је да јој је добро и да живи у комуни, са људима који је потпуно разумеју. Молила га је да родитељима не прича ништа и ни за живу главу није хтела да ода где живи. Постали су потпуни странци једно другом. Убрзо је нестала и већ годинама о Слађани нико ништа не зна.

У полицијским досијеима води се као нестала.
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

Fanta

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 5090
Одг: Satanizam u Srbiji
« Odgovor #14 poslato: 09-04-2009, 19:31:09 »

A gde je izvor Deda ovih copy/paste članaka?
Sačuvana

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Satanizam u Srbiji
« Odgovor #15 poslato: 09-04-2009, 19:38:02 »

АДВЕНТИСТИ - СУБОТАРИ

Једна од најбројнијих секти у Југославији свакако су и Адвентисти, или како их популарно називају – суботари. Учење им се заснива на Старом завету, уз очекивање доласка Христовог царства. Након Христовог доласка на земљи ће владати хиљадугодишње царство Христово.

Они светкују суботом, по чему су и добили име, а не недељом, као и остали хришћани. Пропагирају ненасиље и неношење оружија, те су чести случајеви да суботари одбијају служење војске и учешће у рату. У Југославији има око 80.000 адвентиста, од чега је 6.000 у Београду.

Секта се издржава самофинансирањем, путем чланарине која износи десет посто од прихода сваког члана, а то је чини једном од најбогатијих верских заједница. Суботари се такође баве мисионарским радом, организују концерте, издају часописе, деле леткте, а под њиховим окриљем делује и више хуманитарних организација.

ПОТИСКИВАЊЕ ПРОБЛЕМА

Курсеви трансцедеталне медитације једно време су били веома популарни у Србији, те је велики број људи почео да се бави овом методом, која према свом основном учењу, доводи човеков организам у потпуни склад. У Београду је 1990. године регистрована школа трансцедеталне медитације, која делује и данас. Ради се о учењу које још увек изазива веома контроверзне ставове код неупућених.

У разговору са једним од практиканата трансцедеталне медитације поставили смо следећа питања: шта је заправо ТМ, какве ефекте има на човекову психу и на који начин се почиње са њеним практиковањем?

“За ТМ сам сазнао од пријатељице која се већ неколико година бави медитацијом и одмах сам био заинтригиран о чему се ради”, рекао је наш саговорник. “Рекла ми је да је уз помоћ тог метода успела да потпуно потисне своје некадашње животне проблеме и да успостави потпуни склад, како са самом собом, тако и са својим животом и окружењем уопште”.

“Стога сам се уписао на почетни курс и већ на првом састанку доживео пријатно искуство невероватног заједништва са људима који су седели у сали. “Учитељ” је дошао из другог града и на том првом састанку упутио нас у неке од основних принципа деловања ТМ”.
“Потом нам је заказао појединачне састанке, на којима је са сваким од нас провео око пола сата. Требало је да са собом понесемо комад беле тканине, једну воћку и један цвет по сопственом избору. На основу наших психолошких карактеристика, одредио је свакоме мантру којом ћемо се убудуће стално служити. Између себе нисмо смели да говоримо о својим мантрама”.

“Додао је да се медитација мора упражњавати два пута дневно у трајању од по двадесетак минута, на мирним местима, како би се постигла универзална техника дубоке психофизичке релаксације”.

“Овај метод упражњавам готово годину дана и чини ми се да постајем потпуно другачија особа, смиренија и спремнија да се суочи са реланошћу. Једино што ми представља проблем је да свакодневно по два пута одвојим око пола сата, укључујући и припреме, како бих медитирао. Зато сам морао да престанем са неким другим активностима, на пример, свео сам дружења са својим пријатељима на минимум”.

“Проблем је и то што они на ТМ гледају као на нешто “уврнуто” и стално ме испитују, а не могу да им о томе говорим”.

На питање како се медитира и шта је садржај мантре (понављање одређених, ритуалних речи унедоглед) није хтео да говори, јер је то сасвим лична ствар, а и изричито је забрањено да се њен садржај открије било коме.

Научна истраживања која су у свету обављена са циљем да се одреди како ТМ делује на човека нису успела да докажу да она постиже благотворно деловање на људско здравље. Напротив, преовладава мишљење да се подучавањем баве нестручна лица, а да се следбеницима, путем сугестије, која касније прераста у аутосугестију пројектују одређена стања. Познато је неколико случајева где су догогодишњи практиканти ТМ душевно оболели. Њихови учитељи тврдили су касније да се ради о особама које су и раније биле психички поремећене. Поставља се питање како је онда дошло до њиховог приступања овој организацији, када се зна да права јога душевно оболелим особама забрањује да практикују ТМ.

Оснивач оригиналне верзије је Махариши Махеш Јоги, Индијац, који је своје учење прогласио техником брзог развитка физичких и менталних способности. Полазницима виших течајева, се на основу овог учења, обећава искуство левитације, као и друга метафизичка искуства.

Најпознатији практикант трансцедеталне медитације у Југославији је госпођа Јара Рибникар, која је на ову тему написала и неколико књига и више пута јавно говорила о благотворности метода.

Преузето са: http://www.vnikolaj.org.yu/sekte.html

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Satanizam u Srbiji
« Odgovor #16 poslato: 09-04-2009, 19:42:41 »

ЈОГА – ГИМНАСТИКА ИЛИ ПАГАНСКИ КУЛТ

Јога је стара наука, настала неколико хиљада година пре Христа, чије корене налазимо у мистичним индијским списима јога – Сутрама, Ведама и Упанишадама.

У својој основи учење јоге је пут самореализације, тј. реализације сопственог бића путем просветљења чији је крајњи циљ сједињење са Апсолутом.

Учитељи јоге кажу да је Јога једна, а путеви ка самореализацији многобројни. Тако се јога дели, по личним склоностима аспираната на следеће подврсте: гјана – јога (пут знања), хата – јога (систем физичких вежби), бакти – јога(пут љубави и преданости), карма – јога (пут служења и одређивања карме), мантра – јога (пут прочишћења надија понављањем мантри), рађа – јога (свеобухватни пут ослобађања ума до просветљења), тантра – јога (трансформација сексуалне енергије у спиритуалну)...

Јоги који креће спиритуалном стазом изабира по свом унутрашњем позиву један од ових путева, или примењује неколико комбинованих техника истовремено, које напорно, дуготрајно системски вежба под вођством гуруа (учитеља).

Свака од поменутих врста има своје особене технике које подразумевају добро познавање физичких, психичких и спиритуалних способности човека, а које редовним вежбањем и јогичким начином живота треба трансформисати. Јога има задатак да нижу, анималну природу човека профини и преобрази у вишу – суптилну, спиритуалну вибрацију којом вибрира видљиви и невидљиви универзум. Учи нас да сопственим напорима енергетске центре (чакре), психичке канале (надије), физичко тело и астрално, невидљиво духовно тело, једном од поменутих техника прочистимо како бисмо просветљени обитавали у сталној нирвани.

И поред многих разлика, постоје основна правила у практиковању јоге – заједничка свим правцима, на које ћемо се у следећем излагању критички осврнути.

ПРОСВЕТЉУЈУЋИ БЛЕСАК

Почетни, најнижи ступањ, са којим се суочавају љубитељи јоге, познате као хата – јоге, представља прост систем физичких вежби са јасним циљем; добро психо – физичко стање и здравље, лепо обликовано тело и кондиција, која се дугом применом углавном и задобија.

Особе неупућене у суштину и смисао јоге, ову симпатичну источњачку вештину прихватају као неку врсту тренинга аеробика или гимнастике. Не слуте да је суштински смисао практиковања јоге прихватање многобожачких култова Истока, који се суптилно намећу испод маске научног приступа тајни људске природе.

Иницирани јоги вежба годинама и деценијама, не ради здравља и лепоте, већ да задобије оно ради чега је и кренуо на овај мукотрпни пут, а то је – просветљење. Вежбе саме по себи немају превише изазова у смислу духовне праксе. Занимљиво је оно што оне нуде упорним понављањем, а то су – сидији (моћи). У сваком приручнику наћи ћете јасна упутства: ако радиш то и то, задобићеш то и то! Односи се углавном на моћи и натприродне феномене. То је “комуникација са вишим силама”, “егзистирање на вишем нивоу свести”, или – обитавање у другим световима, на некој од седам “лока”, од којих је најпирмамљивија Брахма – лока, или Кришна – лока где живот траје 43.000.000 пута 12 пута по 100 година, али се ипак и тамо завршава.

Упорни и истрајни, предани гуруу, заиста задобијају психичке моћи: видовитост, телепатију, читање мисли, предсказујуће снове, комуникацију у сну са учитељем, левитацију, “материјализацију” предмета и људи (наравно, ово последње се стиче на највишем нивоу). Инструктори јоге ће вам рећи да моћи нису циљ, иако ће сами, увек кад могу, применити нешто од добијеног знања да “чињеницама” поткрепе своје учење.

Кажу да се не треба зауставити на овом ступњу већ наставити даље. У пракси се дешава супротно: многи аспиранти напуштају своје учитеље који коче даљи развој, те одушевљени невероватним могућностима јоге почну примењивати стечено знање, постајући сами учитељи неискуснима.

МАНИПУЛАЦИЈА

Управо то се збива на овим нашим просторима. Стручњаци јоге своје “дипломе” стекну за 5 – 6 месеци обуке у неком центру на Западу, или ашраму у Индији, па дођу у Србију да лове неопредељене душе гладне духовне хране, које не знају у шта су се упустиле. Користе их за своје себичне циљеве под маском рада на свом духовном бићу. Баве се црном, белом, црвеном и зеленом магијом, постају екстрасенси, биоенергетичари, видовњаци, манипулишући људима за личну славу и богаћење. Или још горе, остају у тајности; тобоже, то је најбоље за њихов спиритуални напредак, док своју покорну војску шаљу у свет да им доводи жртве. Највеће жртве су млади између 15 и 25 година, као и друге неоформљене личности, којима узимају куће, станове, имања, новац, уметничке предмете, злато; они који немају ништа од свега тога – личним радом, служењем и пожртвовношћу за опште добро могу помоћи заједници. Као да је у питању нека масовна хипноза, сви пристају на те услове, верујући да чине добро.

Пут јоге не изгледа опасан по душу. Напротив! Истинит, очаравајући, тајанствен, недокучив!

Многа нејасна питања на која заувек остајете без одговора, објашњавају се сложеношћу самог учења, и ограниченошћу људског ума да разумете ту Стварност.

Има пуно ствари које уливају поверење и држе човека у уверењу да заиста иде путем спасења. Строга правила начина живота који подразумева вегетаријанску исхрану, мало спавања, одрицање од свега материјално сувишног, умна контрола негативних мисли и емоција, морално исправан живот у теорији, свеједно што у пракси није тако, безрезервну потчињеност гуруу који је твој водич у друге светове и без кога не можеш никуд стићи... Све је озбиљно, узвишено, другачије него у свету. Ко примени све научено и задато, сигруно ће убирати плодове свога рада.

Медитација је пракса која редовно прати јогичики начин живота. Медитација смирује ум и јаком концентрацијом усмерава га на безлични Апсолут, са којим се у нирвани, тј. стању без ума, треба сјединити и изгубити своје јаство, своју личност.

Обезличеност човека у практиковању јоге се посебно наглашава. Особа са развијеним умним, душевним и делатним способностима, представља препреку просветљењу, јер наглашени его и индивидуалност нису погодни за духовни напредак. Често се види супротан ефекат овако схваћеног спиритуалног рада: безвољне, апатичне, укочене, хладне, неактивне, умртвљене личности, које нису развиле природне потенцијале у себи; а нису ни исправним духовним приступом преобразиле старог човека у новог – по хришћанском учењу.
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

Fanta

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 5090
Одг: Satanizam u Srbiji
« Odgovor #17 poslato: 09-04-2009, 19:43:45 »

hvala, Deda!

a šta ti misliš o širenju satanizma u Srbiji?
Sačuvana

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Satanizam u Srbiji
« Odgovor #18 poslato: 09-04-2009, 19:50:01 »

САТИРАЊЕ ТЕЛА И УМА

Уз медитацију обавезна пракса је визуелизација: јантри (концетричких квадрата, троуглова и кругова са мистичним значењем), понављање мантри, и држање мандала, слике гуруа или божанства које обожаваш у уму. На овај начин си стално у додиру са вишом реалношћу. Седење у медитативној пози од пет до десет сати дневно истински мења свест човека. Медитант осећа да је веома “узнапредовао”, да борави “у повишеном стању свести” које се веома разликује од природног. Себе доживљава на нови начин и сматра се посебним, изузетним, продуховљеним, почиње да презире и избегава људе “немирног и растрзаног ума”, које назива духовно заосталим, и који су препрека његовом божанском миру. Његов циљ је сатвично тело и ум, без осећања и мисли, које пребива у висинама духа неизмењено. Свет маје (обмане), окови породице и посла препрека су самореализацији, које треба напустити, што следбеници најчешће и чине. Твоја истинска слобода је у слободи од свих жеља овога света, од самсара које држе ум заробљеним.

Због извесних спољашњих сличности будистичког учења и јога – философије са хришћанством, иако различитих по суштини и циљу, постоји правац, посебно намењен Христовим следбеницима који се зове “хришћанска јога”. Њени проповедници кажу: није важно коме се богу клањате, јер су сви богови Једно, важно је да практикујете јогу као универзални пут ослобођења! Ово је још једна у низу порука која поравнава пут Антихристу, том “Једном” који ће бити “бог свих религија”. И још, јога истиче чињеницу да је човек – бог, само треба да открије и живи своју божанственост.

Блесак просветљења!

“Просветљење” је врхунско достигнуће малог броја аспираната! То је главни мамац, главно обећање због кога вреди жртвовати све и коме се надају сви!

Бљештава божанска светлост у којој се купаш као у океану без почетка и краја! Незнање себе, самозаборав, јер ти престајеш, почиње Апсолут са којим си једно. Сличне феномене у свести доживљава наркоман при коришћењу јаких дрога... Сваки јоги има повремено искуство просветљујуће светлости која га држи у уверењу да је оно могуће.

ЈОГА И РЕИНКАРНАЦИЈА

Учитељи јоге споро напредовање човека и човечанства у спиритуалном расту, које посматрају еволуционистички, сматрају природним, утемељеним на вековном искуству хиљада генерација Истока. Ипак, поштено признајући да не знају кад ће просветљење доћи. Можда одмах, можда на средини пута, или вас чека на врху стазе, не зна се. Можда – никад! Божански Апсолут даје га коме хоће и кад хоће, по њему знаним законитостима. Али најчешће, не у “овом животу!” Јер, до сада би већи део човечанства био просветљен, а није...

Зато наука јоге почива на теорији реинкарнације, која подразумева сељење душе из живота у живот, у разне облике постојања: људске, животињске, биљне и минералне – све зависи од карме коју си зарадио у свом претходном постојању.

Пошто не признаје моралну категорију греха и значај борбе против истог за духовни живот човека, то не прихвата ни човекову одговорност за почињена дела, а самим тим ни слободну вољу која опредељује ток његовог живота избором добра и зла. Заснива се на предодређењу, карми која је узрок – последица, учвршћена на слепом и неумитном фатуму.

Са практиковањем јога треба почети у овом животу, јер ћеш у следећем наставити тамо где си стао, и твој труд никад неће бити узалудан. Циљ сваког рођеног на земљи је да својим напорима точак карме, точак рађања и смрти, заустави, јер онај, ко на пут није кренуо, не може очекивати да стигне до циља. И рађаће се у овом свету патње и бола хиљадама пута – све док се не просветли!
_________________


Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Satanizam u Srbiji
« Odgovor #19 poslato: 09-04-2009, 20:35:40 »

Оно што ја мислим написао сам испод поста о јеховистима.Моје мишљење није тако студиозно као текстови које подносим, ма не ради себе већ ради младих и наивних људи који су у данашњим кризним временима наклоњени веровању у све и свашта и стога се одричу изворне вере верујући и надајући се нечему од чега неће имати ништа осим изгубљеног самог себе.То знам из сопственог искуства јер сам имао контакта са више секташких групација баш из радозналости. После свега што сам видео и чуо на тим предавањима,схватио сам,да није суштина верујеш ли или не већ је главни циљ свих тих,,мисионара" придобити што више чланова у своје редове, и на основи тога напредовати у хијерархији.Разговарајући са некима који су већ прихватили од раније нову веру,секту ,у њима се увек буди сумња у исправност свог поступка,тако да постају сумњичави у оно што су прихватили и у вечној заблуди,дали су погрешили што су се одрекли вере у којој су пре били.Прихватајући нешто ново  људи се надају и очекују практично чудо,када схвате да од тога што им је проповедано приликом припрема,практично нема ништа онда се појављује сумња у правилност одлуке и подвојеност што доводи до великих психичких проблема,па и до великог броја самоубистава,која се приписују тим секташким организацијама а и убистава ближњих који вас критикују сазнавши за вашу одлуку.Немогућност живљења између две ватре доводи људе до пуно неочекиваних и непојашњених трагедија,како према самом себи тако и према ближњима.Долази до великих психичких притисака.Са једне стране критика околине и ближњих којима сте припадали по рођењу,а са друге стране притисак нових да кажемо господара душе који хоће да вас задрже по сваку цену.Можете и сами да закључите епилог једног таквог притиска посебно код психички лабилнијих особа и особа које су по природи наивне,  неодлучне и колебљиве.
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.
 

Stranica je napravljena za 0.169 sekundi sa 20 upita.