Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja

Autor Tema: SLAVE I PRAZNICI U OKTOBRU  (Pročitano 20366 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

anastasijab

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 14
SLAVE I PRAZNICI U OKTOBRU
« poslato: 01-10-2007, 19:02:49 »

СЛАВЕ И ПРАЗНИЦИ У ОКТОБРУ

Свети великомученик Јевстатије (20. септембар тј. 03. октобар)
Велики римски војсковођа Плакида. Једном, у лову, међу роговима јелена јави му се крст и чу глас који га позва да се крсти. На крштењу је добио име Јевстатије, жена му Теопистија и синови Агапије и Теопист. Тада се удаљи у Египат, где му неки варварин оте жену, а децу отеше звери. Потом у селу Вадисису поживе 15 година као најамник. Кад варвари нападоше на Римско царство, цар Трајан посла да га траже. Нашли су га његови другови и он победи варваре. У повратку за Рим пронађе и жену и синове. Трајан је већ био умро и зацарио се Адријан, који затражи од Јевстатија да принесе жртве идолима. Кад он рече да је хришћанин, стави га на муке, заједно са женом и децом. Уморили су их у усијаном волу.

Зачеће светог Јована Крститеља-Задушнице (23. септембар тј. 06. октобар )
Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божја; милост према побожним и праведним родитељима светог Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су целог живота желели и од Бога просили једно дете; чудо зачећа Јованова у престарелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења. Јер са Јованом имађаше Бог нарочито велике намере, наиме, да он буде пророк и Претеча Христу Господу, Спаситељу света. Преко својих ангела Бог је објавио рођење Исака од бездетне Саре, и Самсона од бездетног Маноја и његове жене, и Јована Претече од бездетних, Захарије и Јелисавете. Преко ангела својих Бог је објављивао рођење оних, с којима је имао нарочите намере. Како су се могла родити деца од старих родитеља? Ако је ко љубопитљив да то зна, нека не пита о томе ни људе, јер људи то не знају, ни природне законе, јер то је изнад природних закона, него нека обрати поглед свој на силу Свемогућега Бога, који је из ништа створио сав свет, и који за стварање првога човека, Адама, није потребовао никакве родитеље, ни старе ни младе. Место љубопитства одајмо хвалу Богу, који нам често јавља моћ и милост и мудрост Своју мимо природних закона, у које оковани ми бисмо, без нарочитих чудеса Божјих, пали у очајање и Богозаборав (в. 7. јануар; 24. фебруар; 25. мај; 24. јун и 29. август).

Свети апостол и јеванђелист Јован Богослов (26. септембра тј. 9. октобра)
Син рибара Зеведеја и Саломије, кћерке Јосифа, обручника Пресвете Богородице. Са братом Јаковом пошао за Исусом. Са Петром и Јаковом присуствовао је Преображењу Господњем. Када су остали ученици оставили распетог Господа, он је стајао под крстом са Пресветом Богородицом, коју је пазио до њеног успенија. После је проповедао Јеванђеље у Малој Азији, највише у Ефесу. Незнабошци га везаше и послаше цару Дометијану у Рим. Када му не нашкоди отров који је испио ни кључало масло у које су га бацили, цар га, сматрајући га бесмртним, прогна на острво Патмос, где је написао своје Јеванђеље и Откровење. После се вратио у Ефес. Било му је преко 100 година када се упокојио. Тело му нису нашли у гробу.
Тропар, глас 2:

Апостоле Христу Богу возљубљене,
ускори избавити људи безотвјетни:
пријемљет тја припадајушча,
иже падша на перси пријемиј,
јегоже моли, Богослове,
и належашчују магду јазиков разгнати,
просја нам мира и велија милости.


Свети Киријак – Михољдан (29. септембра тј. 12. октобра
Рођен у Коринту од родитеља Јована и Евдокије. Отац му Јован беше презвитер, а месни епископ Петар сродник његов. У раној младости постави га епископ за чтеца саборне цркве. Читајући Свето Писмо млади Кириак дивљаше се Промислу Божјем, како прослави све истините слуге Бога живога, и како устроји спасење рода људског. У 18. години својој одведе га жеља за духовним животом у Јерусалим. У Јерусалиму ступи у манастир некога Божјег човека Евсторгија, који му даде почетна упутства у монашком животу. Потом оде светом Јевтимију, који га прозре као будућег великана духовног, обуче га у схиму и посла на Јордан светом Герасиму, где Кириак проведе девет година. По смрти Герасимовој опет се врати у манастир светог Јевтимија, где оста на безмолвију десет година. После тога мењаше место за местом бежећи од славе људске. Подвизаваше се и у обитељи светог Харитона, где најзад и сконча свој земни пут навршивши сто девет година живота. Прослављени подвижник и чудотворац свети Кириак је био крупан и снажан телом, и такав остао до дубоке старости, и поред тешког поста и бдења. У пустињи се понекад годинама хранио само сировим зељем. Ревновао је много за веру православну изобличавајући јереси, нарочито јерес Оригенову. За себе је говорио, да га од како је монах сунце никад није видело да једе нити да се гневи на кога. По уставу светог Харитона монаси су јели само једанпут дневно, и то по заласку сунца. Беше Кириак светило велико, стуб Православља, дика монасима, моћни исцелитељ болних, и благи утешитељ тужних. Поживевши дуго на корист многих пресели се у вечну радост Господа свога 557. године.
Тропар, глас 1:

Пустиниј житељ и в тјелеси ангел,
и чудотворец показалсја јеси,
богоносе отче наш Киријаче,
постом, бдјенијем, молитвоју
небеснаја дарованија пријим,
исцељајеши недужнија,
и души вјероју притекајушчих к тебје.
Слава давшему тебје крјепост,
слава вјенчавшему тја,
слава дјејствујушчему тобоју всјем исцјељеније.


Покров пресвете Богородице (1. тј. 14. октобра)

Одувек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује, доказује само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом хришћанским. У време цара Лава Мудрога (или Философа) 1. октобра 911. године, било је свеноћно бдење у Богородичној цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини цркве стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четврти сат ноћи појави се Пресвета Богородица изнад народа са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј видећи то јављање, показа руком Епифанију блаженом, и упита га: "Видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како се моли за сав свет?" Одговори Епифаније: "Видим, оче, и ужасавам се!" Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како на тај догађај, тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице, кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо у невољама.

Тропар, глас 4:

Днес благовјернији људије свјетло празднујем,
осјењајеми твојим, Богомати, пришествијем,
и к твојему взирајушче образу,
умилно глагољем:
Покриј нас честним твојим покровом
и избави нас от всјакаго зла,
мољвашчи Сина твојего,
Христа Бога нашего,
спаси души нашја.


 Свети Апостол Тома (6. тј. 19. октобра)

Један од дванаест великих апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда чудесног и спасоносног догађаја. Наиме: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: "Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој!" (Јн 20, 27-28). После силаска Светог Духа, када апостоли метаху коцку, где ће ко ићи на проповед, паде коцка на Тому да иде у Индију. Он се мало ожалости, што мораде ићи у тако далеку страну, али му се Господ јави и охрабри га. У Индији свети Тома обрати многе, великаше и сиромахе, у веру Христову, и заснова тамо цркву, и постави свештенике и епископе. Између осталих обрати Тома у веру и две сестре, жене двојице кнежева индијских, Тертијану и Мигдонију. Због вере обе ове сестре бише намучене од својих мужева, с којима не хтедоше живети после крштења свога и отпуштене. Ослободивши се брака оне поживеше богоугодним животом до смрти. Дионисије и Пелагија, најпре верени међусобно, када чуше апостолску проповед, не саживеше се, него се посветише подвигу. Пелагија сконча живот као мученица за веру, а Дионисије беше постављен од апостола за епископа. Кнез Муздије, муж Тертијанин, коме Тома крсти и жену и сина, Азана, осуди апостола на смрт и посла пет војника, који га прободоше са пет копаља. И тако предаде душу своју у руке Христу своме свети апостол Тома. Пре смрти своје и он је, као и други апостоли, био чудесно пренет у Јерусалим на погреб Пресвете Богородице. Но стигавши доцкан, он зажали горко, те по његовој молби отворише гроб Свете Пречисте, али не нађоше тела у њему. Господ беше узео Матер Своју у насеља Своја небесна. И тако Тома свети тамо својим неверовањем утврди веру у васкрсење Господа, а овде својим одоцњењем откри нам чудесно прослављење Матере Божје.

Тропар, глас 3:

Апостоле свјатиј Томо,
моли милостиваго Бога,
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.


anastasijab

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 14
Одг: SLAVE I PRAZNICI U OKTOBRU
« Odgovor #1 poslato: 01-10-2007, 19:17:19 »

Св. Мученици Сергије и Вакх (7. тј. 20. октобра)

Ови свети и дивни мученици и јунаци вере Христове беху најпре први великаши на двору цара Максимијана. И сам их цар уважаваше много због храбрости, мудрости и верности. Али, кад чу цар, да су ова два великаша његова хришћани, промени љубав своју према њима на гнев. И једном када беше велико жртвоприношење идолима, цар позва Сергија и Вакха, да заједно с њима жртве принесу, али они отворено отказаше цару послушност у томе. Ван себе од јарости, цар нареди, те свукоше с њих војничко одело, и прстење, и одликовања, и обукоше их у женске хаљине; још им метнуше гвоздене обруче о врат, и тако их вођаху улицама града Рима на подсмех свима и свакоме. Потом их посла цар у Азију, своме намеснику Антиоху, на истјазање. А овај Антиох беше се и дигао до тога положаја помоћу Сергија и Вакха, који га у своје време препоручише цару. Када их Антиох поче саветовати, да се одрекну Христа и да себе спасу бешчешћа мука и смрти, одговорише ови светитељи: "И чест и бешчешће, и живот и смрт - све је једно ономе ко иште царства небескога". Антиох баци Сергија у тамницу, и нареди прво да се мучи Вакх. Слуге се мењаху једни за другим тукући Вакха светога, све док му цело тело не раздробише. Из раздробљеног и крвавог тела светог Вакха изађе душа његова света и на рукама ангелским оде Господу. Пострада свети Вакх у граду Варвалису. Тада Сергије свети би изведен, и обувен у гвоздене опанке, с начичканим ексерима, па тако отеран у град Росаф у Сирију, и тамо мачем посечен; и душа му оде у Рај, да тамо заједно са Вакхом, другом својим, приме венце славе бесмртне од Христа Цара и Господа свога. Пострадаше ови красни витези вере Христове око 303. године.
 
Тропар, глас 4: (као под 22. августом)

Мученици твоји, Господи,
во страданијих својих
вјенци пријаша нетљенија от тебе Бога нашего:
имушче бо крјепост твоју, мучитељеј низложиша,
сокрушиша и демонов немошчнија дерзости.
Тјех молитвами спаси души нашја.


Преподобна Параскева – Петка (14. тј. 27. октобра)


Ова славна светитељка беше српскога порекла, рођена у граду Епивату (Пиват, по турски Бојадос), између Силинаврије и Цариграда. Родитељи свете Петке беху имућни и побожни хришћани, и осим Петке имађаху и једнога сина, Јевтимија, који се за живота родитеља замонаши, и доцније поста знаменити епископ мадитски. По смрти родитеља девица Петка, вазда жељна живота подвижничког Христа ради, напусти дом родитељски и оде најпре у Цариград, а потом у пустињу Јорданску, где се подвизавала до старости своје. Ко би могао исказати све трудове, и патње, и искушења демонска, која претрпе света Петка у току многих година? Под старост јави јој се једном ангел Божји и рече јој: "Остави пустињу, и врати се у твоје отечество; потребно је да тамо предаш своје тело земљи, а душом да се преселиш Господу". Света Петка послуша глас с неба, остави омиљену јој пустињу, и врати се у Епиват. Ту она, проживе још две године, опет у непрестаном посту и молитви, и онда предаде дух свој Богу и пресели се у рајска насеља. Упокојила се у XI веку. Мошти њене чудотворне у току времена беху преношене: у Цариград, у Трново, па опет у Цариград, па у Београд. Сада се налазе у Румунији, у граду Јашу. У београдском граду налази се вода (агиазма) свете Петке, која чудотворно лечи све оне болеснике, који с вером у Бога и љубави према овој светитељки к њој притичу.
Тропар, глас 4:

Пустиноје и безмолвноје житије возљубивши,
и во сљед Христа жениха твојего усердно потекши,
и того благоје иго во јуности твојеј вземши,
крестним знаменијем к мисленим врагом
мужески вооружившисја,
постническими подвиги постом и молитвами
и слезними капљами,
углије страстеј угасила јеси достославнаја Параскево,
и ниње в небесњем чертозје
с мудрими дјевами предстојашчи Христу,
моли о нас почитајушчих честнују памјат твоју.

Свети Петар Цетињски, митрополит црногорски  (18. септембар тј. 31. октобар)


Рођен 1. априла 1749. године у селу Његушу. Ступио у чин монашки у својој дванаестој години. По смрти митрополита Саве 1782. године Петар постаде митрополитом и господарем Црне Горе. Сав свој живот, витешки и свети, посветио је овај славни муж своме народу. Унутра је радио свом снагом да измири завађена племена, а споља да одбрани земљу и народ од грабљивих нападача. Успео је и у једном и у другом послу. Прославио се нарочито победом над војском Наполеоновом у Боки и Далмацији. Према себи је био суров а према сваком другом праведан и снисходљив. Живео је у једној тескобној келији, као прост монах, иако је био кнез над једним народом. Упокојио се 18. октобра 1830. године. Његове чудотворне мошти почивају нетљене у манастиру Цетињском. Господ га прослави на небесима и на земљи, као верног и трпељивог слугу Свога.
Свети апостол и јеванђелист Лука
Један од Седамдесеторице, родом из Антиохије. У младости је изучио грчку философију, медицину и живопис. Гледао Господа лицем у лице. Заједно са Клеопом је видео васкрслог Господа на путу за Емаус (Лк. 24). У Антиохији постао сатрудник апостола Павла, са којим је путовао и у Рим. „Поздравља вас Лука, љекар љубљени“ (Кол. 4, 14), пише Апостол. Око 60. године је написао Јеванђење, потом и Дела Апостолска. Обоје је посветио кнезу Ахаје Теофилу. По упокојењу апостола Павла, проповедао је Јеванђеље у Италији, Далмацији, Македонији, Мисиру, Грчкој. Насликао је три иконе Пресвете Богородице. Сматра се оснивачем иконописа. Када му је било 84 године, у Тиви (Теби) Беотијској обесили су га о маслину.

Тропар, глас 3:
Апостоле свјатиј и евангелисте Луко,
моли милостиваго Бога
да прегрјешениј остављеније
подаст душам нашим.

Боже, благослови онога који улази у овај дом,
заштити и сачувај онога који излази из њега,
и дај мир ономе ко у њему остаје


                                       http://anastasijab.spaces.live.com/


 

Stranica je napravljena za 0.067 sekundi sa 20 upita.