Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja

Autor Tema: IKONE U SPC  (Pročitano 71610 puta)

0 Članovi i 3 gostiju pregledaju ovu temu.

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #60 poslato: 14-04-2009, 11:36:32 »




Свети великомученик Георгије Победоносац

Свети Георгије Зограф стоји на стубцу десне певнице и његова повест је следећа:

За време владавине цара Лава Мудрог живела су три рођена брата – Мојсије, Арон и Василије, пореклом из Лихниде, која је касније добила име Ахрида. Због своје љубави према Богу и свог благочешћа, они одлуче да напусте богатство и славу овога света и да обуку ангелску схиму. Како би се ватреније и храбрије супроставили непријатељским лукавствима и потпуно умртвили страсти своје плоти ради Царства Небеског, они изаберу себи савршено отшелништво на Светој Гори – Атону. Нашавши тихо место у околини данашњег манастира Зографа, они подигну три колибе и подвизаваху се сваки за себе, окупљајући се једино недељом.

Прочуло се на Светој Гори о њиховој врлини, придруже им се и други монаси, па пронашавши божјом вољом згодно место, они подигну манастир и храм. Не могаху се међутим сагласити око имена светог храма: једни говораху да се храм посвети светом Николи, а други светом Клименту архиепископу охридском, свом земљаку; сваки дакле ономе кога више поштоваше, и тако не могаху да се сложе. Да би решили настали спор у братској љубави, најзад одлуче да се усрдно помоле Богу и да он једини одлучи ком светитељу да посвете свој храм, и чију икону да насликају на припремљеној дасци. Једне вечери стану сва тројица на молитву, сваки у својој келији, и док се тако мољаху, необична светлост, јача од сунчевих зрака, разлије се из новоутемељене цркве по околним висовима, а они збуњени и обузети страхом остану читаве ноћи у подвигу молитве. Сишавши следећег јутра у цркву, угледају на своје велико изненађење већ насликан лик светог великомученика и победоносца Георгија на припремљеној дасци. Тако је Господ одговорио на њихову молбу и на чудесан начин објавио коме да посвете свој храм.

Због ове свете иконе храм је посвећен светом великомученику Георгију, а манастир назван Зограф (Иконописац), пошто се икона јавила на сам Божји миг, насликана неведљивом силом и руком.

О томе где се раније налазила ова света икона, повест казује следеће:

Икона светог Георгија потиче из Фануиловог манастира у Сирији, који се налази у близини Лиде, завичаја великомученика Георгија, где је пројавила велика чуда. По речима игумана овог светог манастира Евстратија, када је Свеблаги Бог попустио у Свом праведном гњеву да на читаву Сирију наиђе пропаст од Сарацена, једног дана икона светог Георгија се наочиглед братије одвојила од даске, одигла у висину и нестала.

Ожалошћени и уплашени овим чудом, братија се са сузама стану молити Богу да им у име великомученика Георгија открије где се од њих сакрио лик овог победоносца. И Бог услиши њихову молитву, а великомученик Георгије утеши игумана манастира својом појавом, рекавши: “Не жалостите се због мене, јер ја себи нађох манастир у Богородичином врту на Атосу. Ако желите, похитајте и ви тамо, јер гњев Божји већ надолази на Палестину и на скоро читаву васељену због греха хришћана!” Игуман окупи братију па им исприча виђење. Позвавши онда и старешине града Лиде, и рекавши им о светој икони, наложи им да чувају манастир, јер он заједно са братијом одлази у свети град Јерусалим да се сви поклоне светом Гробу Господњем, и нека буде воља Божија.

Напусте монаси са сузама и тугом манастир и сишавши у Јопу, укрцају се на брод. Након вишедневног путовања стигну Богом вођени на жељену Свету Гору. Обишавши читаву Свету Гору и стигавши до манастира Зографа, они уђу у храм и на своју неисказану радост и огромно изненађење, нађу лик светог Георгија, који их је напустио призван овим чудесним догађајем и Божјим промислом на нову даску. Његов лик остао је у потпуности неизмењен. Тада фануиловски монаси припадну овој светој икони са сузама говорећи: “Зашто нас тако ражалости доселивши се овде, великомучениче Георгије?” А монаси Зографа их запитају који је разлог толике туге. Онда им ови о свему испричају. Кажу онда и домаћини шта је њима учинио исти великомученик Георгије. И тако заједно прославе Господа и његовог слугу Георгија. Поменутог игумана Фануиловог манастира Евстратија и овде поставе за игумана.

Икона великомученика Георгија чинила је велика чуда, па се мноштво народа сливало у манастир Зограф на поклоњење, а вест о њој стигла је и до самог Цариграда, до двора цара Лава Мудрог. У знак своје побожности и пламене ревности, овај автократор одлучио је да посети Свету Гору и да се поклони светој икони, те да се духовно окрепи у сусрету са монасима Мојсијем, Ароном и Василијем, које сви свугде хваљаху. После њега, манастир Зограф посетио је и бугарски цар Јован из Трнова. И њиховим богатим даровима и новцем почела је изградња величанственог манастира Зографа. Касније су га међутим разрушили варвари и морски разбојници. Данашњи манастир подигнут је на рушевинама старог здања, захваљујући помоћи молдавског војводе Стефана.

Интересантан је случај једног маловерног епископа – кажу да је то био епископ воденски – који се тек оставши без прста уверио у аутентичност и истинитост прича о овој светој икони. Посетивши наиме манастир Зограф у намери да се увери у превару (како је желео да верује), он је ушао у храм и показавши потпуно незаинтересовано својим прстом на икону, питао је монахе је ли то та назови чудотворна икона. Пре но што је добио било какав одговор, његов прст се тако силно залепио за светитељево лице, да га никако нису могли одвојити, него су морали да му га одсеку. Тако је овај неверни епископ на својој кожи искусио чудотворну силу светог великомученика Георгија Победоносца која дејствује кроз ову његову свету икону. Трагови одсеченог прста и данас су видљиви на икони.

Ова икона украшена је сребрним оковом израђеним благословом митрополита Серафима у Петрограду, што стоји написано на доњем делу светитељеве одеће. Лик светог Георгија је због старости доста таман, а припада Византијској школи.

О другој светој икони светог великомученика Георгија Победоносца, која се налази на стубу леве певнице, сачувано је у манастиру Зографу следеће предање:

Ова света икона такође је доспела у манастир морем из Арабије и пронађена је у пристаништу манастира Ватопеда. Њен изненадни долазак унео је не мали немир и пометњу међу светогорске монахе. Наиме, прочуло се о њеном доласку, па су се окупили монаси из свих манастира у жељи да виде чудесно јављену икону, и сви су молили да она припадне баш њиховом манастиру. Ватопедски монаси желели су да је присвоје, говорећи како се појавила у њиховом пристаништу. Али, старци из осталих манастира нису хтели ни да чују, него одлуче да пронађу заједничко решење, тј. да икона на неки начин сама покаже којем ће манастиру припасти. И тако и поред надмоћи манастира Ватопеда због његове старости, преовлада заједнички глас. Да би дакле засигурно видели у који од атонских манастира истински благоизволи Победоносац поставити своју свету икону, заједничком одлуком старци се договоре да је привежу на једно дивље и младо магаре које уопште није знало светогорске стазе и да га оставе слободно, пратећи где ће се зауставити. Тако и учине. Магаре најпре одведу на пут који води од Солуна на Свету Гору и оставе га без водича.

Магаре је одмереним и одлучним кораком кренуло, као да је знало и поимало какав свети товар носи, прошло кроз непроходне пределе и шуме, и зауставило се баш на једном брду преко пута манастира Зографа. Тада сви видеше да је благовољеније Победоносца Георгија да његова света икона остане у овом манастиру. Зографски монаси срдачно и са радошћу приме овог небеског странца и пријатеља и његову свету икону поставе у Саборни храм, на стуб леве певнице.

А оно магаре је крепало чим су са њега скинули свету икону и монаси су га закопали на истом месту. У знак сећања на чудесну појаву и долазак ове свете иконе, на оном брду подигнута је келија и црквица посвећена светом Георгију Победоносцу. То брдо налази се 15 минута хода од манастира према западу, преко једног дубоког потока.

Преко пута наведене свете и чудотворне иконе, на северозападном стубцу на који се ослања велика купола, налази се трећа света икона великомученика Георгија, о којој у манастиру постоји следеће писано сведочанство:

Молдавско-влашки војвода Стефан стално је ратовао протих својих противника. У то време на њега се намерила велика непријатељска сила ради његовог потпуног уништења. Видевши мноштво непријатељске војске, Стефан се узнемири и уплаши, па тако скрушеног срца и са многим сузама припадне Господу Богу, молећи се и призивајући Његову помоћ. Након усрдне молитве савлада га лак сан и одједном му се јави великомученик Георгије у небеској слави и тајни страх га обузме због овог чудесног виђења. А јављени великомученик му каже: “Буди храбар у Господу и не бој се овог мноштва, него сутра окупи сву војску и поведи је са слављеничким трубама, и видећеш снагу Бога нашег који ти је увек на помоћи. Зато сам послан, да покажем снагу Његову која у теби дејствује и да ти помогнем. А ти обнови мој већ опустео манастир по имену Зограф, који се налази на Светој Гори Атонској, и пошаљи тамо моју икону коју држиш код себе.”

Укрепљен појавом светог Георгија Победоносца и његовим обећањем о Божјој помоћи, Стефан окупи војску, носећи са собом и икону светитеља.

Из захвалности према Победоносцу, нешто касније Стефан је послао ову свету икону на Свету Гору да би испунио његову вољу, и величанствено обновио свети манастир Зограф.

Све три иконе светог Георгија Победоносца оковане су сребром и опточене драгим камењем. Сви украси на њима потичу из Русије.
Sačuvana

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #61 poslato: 18-04-2009, 23:12:45 »

      
« Poslednja izmena: 18-04-2009, 23:14:54 od strane DEDA-EU »
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #62 poslato: 19-04-2009, 16:26:52 »



ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО

Васкрс је највећи хришћански празник - празник над празницима. Тога дана се слави успомена на васкрсење из гроба Господа Исуаса Христа - победа над смрћу и темељ хришћанске вера. Због великог значаја овог празника црква је сваку недељу у години посветила успомени на Васкрс.

"А после суботе, у свануће првога дана недеље, дође Марија Магдалина и друга Марија да погледају гроб. И гле, земљотрес би велики, јер анђео Господњи сиђе с неба, приступи, одвали камен и сеђаше на њему. А лик му је био као муња, и одело његово бело као снег. Од страха пред њим уздрхташе стражари и посташе као мртви. Тада анђео проговори и рече женама: Ви се не бојте; знам наиме да тражите Исуса распетога. Нема Га овде. Јер васкрсе као што рече; дођите и видите место где је лежао. И идите брзо па реците његовим ученицима да је васкрсао из мртвих и гле, он иде пред вама у Галилеју, онде ћете га видети. Ето, рекох вам. И отишавши од гроба са страхом и великом радошћу потрчаше да јаве његовим ученицима. И гле, Исус их срете и рече: Здраво. А оне пришавши ухватише његове ноге и поклонише му се. Тада им Исус рече: "Не бојте се; идите и јавите мојој браћи нека иду у Галилеју, и тамо ће ме видети".

А када су оне ишле, неки од страже дођоше у град и јавише првосвештеницима све што се догодило. И састаше се старешине, те се договорише и дадоше војницима много новца говорећи: Кажите да су његови ученици дошли и украли га док смо спавали. И ако то дочује намесник, ми ћемо га убедити и вас опростити бриге. А они узеше новац и учинише како су их научили. И разгласи се ова прича код Јудеја до данашњег дана." (Мат. 16,1-15).

Господ Исус Христос сахрањен је у Гетсиманском врту у једну пећину, коју запечатише великим каменом и поставише стражу. У недељу, трећи дан по Распећу сиђе Анђео Господњи и здроби камен на улазу у пећину и Исус Христос изађе напоље и васкрсну. Лице му беше као муња, а одело бело као светлост. Војници се уплашише и побегоше, вичући: "Христос је Васкрснуо!" Када изјутра жене Мироноснице дођоше да обиђу Христов Гроб, затекоше га празног и анђео им рече да иду у град и јаве осталима да је Господ наш Васкрснуо из мртвих. Оне одмах послушаше и одоше да ову радосну вест разгласе свима. И од тада почеше се сви поздрављати поздравом: "Христос Васкресе" и "Ваистину Васкресе". Па чак и данас, после 2000 година, ми се поздрављамо истим тим поздравом. Васкрс је највећи хришћански празник, јер на тај дан Исус Христос, Господ Бог наш васкрсну из мртвих, победи смрт и свим људима, од прародитеља Адама и Еве дарова вечни живот. Због великог значаја овог догађаја свака недеља у току године посвећена је Васкрсу и свака се сматра за мали Васкрс. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе у прву недељу после пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње. Најраније може да падне 4 априла, а најкасније 8 маја (по новом календару).

За овај празник у народу су уобичајени многи лепи обичаји, који нарочито веселе децу. За тај дан се фарбају јаја, зато што је баш јаје симбол обнављања природе и живота. Нарочито црвено јаје представља радост, и то како за оне који га дарују другоме, тако и ономе ко га прима. Зашто баш црвена боја, поставиће многи од вас питање?

Зато, што она представља Спаситељеву невино проливену крв на Голготи, а то је уједно и боја Васкрсења, зато што њега не може бити без страдања и смрти. То и јесте истинска и права боја Хришћана и наше Цркве.

Тропар (глас 5):

Христос воскресе из мертвих, смертију смерт поправ, и сушчим во гробјех живот даровав.
Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #63 poslato: 23-04-2009, 20:21:02 »

Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #64 poslato: 02-05-2009, 19:18:21 »



Ovo je vrlo zanimljiva pravoslavna ikona,na japanskom
Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #65 poslato: 13-05-2009, 09:56:24 »

Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #66 poslato: 21-05-2009, 21:48:36 »



Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #67 poslato: 21-05-2009, 21:49:22 »

Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #68 poslato: 22-05-2009, 21:27:09 »

Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #69 poslato: 22-05-2009, 21:27:29 »

Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #70 poslato: 22-05-2009, 21:28:01 »

Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #71 poslato: 23-05-2009, 20:37:38 »



Sveti apostol Simon kanonit-zilot
Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #72 poslato: 23-05-2009, 20:48:39 »

 :aq28:
« Poslednja izmena: 23-05-2009, 20:52:32 od strane BOKYSTAMY »
Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #73 poslato: 23-05-2009, 21:01:46 »



Свети Александар Невски

Син кнеза Јарослава.
Од малена срцем окренут к Богу. Правдољубив, жалостиван, истински побожан; презирао сујету света; од ране младости заволео Христа; увек жељан свете мудрости светих Отаца; најмилије му занимање било: свуноћна бдења и тајне молитве к Богу.

Године 1236. постао кнезом Новгородским. Победио Шведе на реци Неви, 15. јула 1240. године, због чега је и прозват Невским.
Силан не толико војском колико вером у помоћ Божију; пред битку говорио војницима: "Бог је не у сили него у правди".

Том приликом јавили се светитељи Борис и Гљеб једном војводи Александровом и обећали своју помоћ великом кнезу, сродику своме.
Поставши 1250. године велики кнез Владимирски, Александар се много потруди на подизању и уређењу Руске земље, која је у то време патила од татарског насиља.
Не само заштитник и чувар Православља него и неустрашив исповедник свете вере православне.

У Златној Орди татарској није се хтео поклонити идолима нити проћи кроз огањ.
Том приликом рекао кану Батију: "Теби ћу се поклонити, јер те Бог почаствова царством, а твари, идолима, нећу се поклонити. Хришћанин сам и не клањам се твари; клањам се Богу, Једноме у Тројици слављеноме Који је створио небо и земљу; њему служим и њега почитујем".
Због његове мудрости, храбрости, телесне снаге и красоте уважавао га је и кан татарски. Зидао је многе цркве и чинио безбројна дела милостиње.

Двадесет седам година кнезовао је благоверни кнез Александар, трошећи све биће своје у христочежњивим подвизима и трудовима.

Најзад, осећајући да му се приближује одлазак из овога света, он, по неодољивој жељи срца свог увек устремљеног к Богу, прими монаштво, и монашко име Алексије, причести се светим Тајнама, и упокоји се блажено 14. новембра 1263. године, у својој 43. години. И би сахрањен у манастиру Рождества Пресвете Богородице, у Владимиру.

При сахрани пак, кад му митрополит хтеде метнути у руку опроштајну грамату, он сам као жив отвори руку и узе грамату.

Године 1381. мошти светога кнеза бише откривене и положене у саборној цркви манастира.
Године пак 1547, при цару Јовану Четвртом, светом кнезу би састављена посебна служба, и одређено да се спомен његов празнује 23. новембра, у дан његове сахране.
Године 1724, по наређењу цара Петра Великог, чесне мошти светога кнеза бише пренете у Петроград, у Александро-Невску лавра, где почивају и сада.

На данашњи дан обиљежава се Пренос моштију Светог Александра Невског.


Тропар:

Небесних војинстав архистратиже, молим тја присно ми недостојнији, да твојими молитвами оградиши нас кровом крилу невешчественија твојеја слави; сохрањујушче ни, припадајушчија приљежно и вопијушчија: от бјед избави ни, јако чиноначалник вишњих сил.
Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #74 poslato: 25-05-2009, 09:18:12 »




Свети Епифаније

Јеврејин, али спознавши Христову веру крстио се, заједно са сестром Калитропијом. Замонашио се у 26. години. Својим подвижништвом прочуо се по целој Палестини и Мисиру. Бежећи од људске славе у Мисир, срео је Светог Пафнутија који му је прорекао да ће бити епископ на Кипру. Епископ је постао у 60. години. Пред смрт су га цар Аркадије и царица Евдоксија позвали у Цариград на сабор епископа, да се изјасни против Јована Златоуста. Ту му је Златоуст прорекао да више неће видети свог престрола, а он Златоусту да неће стићи тамо где га прогоне. Свети Епифаније се упокојио 403. године, у 115. години живота. Најпознатије дело му је „Панарион“ („Ковчежић“), у коме су изложене и побијене 80 јереси.
Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #75 poslato: 26-05-2009, 22:51:57 »

mihailo
gavrilo
rafailo
salatilo
jegudilo
varahilo
Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #76 poslato: 30-05-2009, 20:55:02 »



Света мученица Гликерија

Кћи неког гувернера из Рима. По очевој смрти, настанила се у Трајанопољу у Тракији. У време цара Антонина, извели су је да принесе жртву идолу Дијевом. Она нацрта крст на челу и по њеној молитви удари гром и разби идола. Претукавши је, намесник је баци у тамницу коју запечати, с намером да је умори глађу. Али Гликерију је хранио ангел Божији, небеском храном. Када су отворили тамницу, угледаше је здраву и веселу, сву светлу. Тамничар Лаодикије видевши то чудо поверова у Христа и одмах га посекоше. А Гликерију су бацили у огњену пећ, где је остала неповређена. Најзад су је бацили пред лавове, где света дева предаде душу Господу. Пострадала је 177. године. Из њених моштију потекло је миро.
Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #77 poslato: 30-05-2009, 20:57:03 »



Свети мученик Исидор


Са острва Хиос. Још од малена је проводио дане и ноћи у посту и молитви. У време цара Декија, на силу су га узе­ли у војску. Када су сазнали да је хришћанин, извели су га пред војводу који га је саветовао да се одрекне Христа и принесе жртву идолима. Када он то одлучно одби, војвода нареди да га бију воловским жилама. Потом су му од­секли језик. Али и без језика, Духом Божијим, Исидор исповедаше Христа. Војводу убрзо пристиже Божија казна – наједном је занемео. Не могавши да говори, војвода даде знак војницима да посеку Исидора, што овога обрадова и радостан оде на губилиште. Главу су му одсекли 251. године. Тело му је сахранио његов друг Амоније, који због тога и сам пострада.
Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #78 poslato: 31-05-2009, 20:44:12 »




Вазнесење Господње - Спасовдан



Након Васкрсења, Исус се 40 дана јављао ученицима, говорећи им о Царству Божијем. Заповедио им је да се не удаљавају из Јерусалима, него да чекају да се испуни обећање: „И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек“ (Јн. 14, 16), „јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго послије ових дана“ (Дела Ап. 1, 5). Онда је апостоле и Пресвету Богородицу повео на Маслинску Гору, и „док они гледаху, подиже се, и узе га облак испред очију њихових“ (Дела Ап. 1, 9). Уто им приђоше два анђела и рекоше: „Што стојите и гледате на небо? Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видјесте да одлази на небо“ (Дела Ап. 1, 11).
Sačuvana

BOKYSTAMY

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 167
Одг: IKONE U SPC
« Odgovor #79 poslato: 31-05-2009, 20:45:05 »



Преподобни Теодор

Ученик Светог Пахомија. У младости, сазнавши за Христа, крстио се и чувши за Светог Пахомија оде код њега побе­гавши од родитеља. Свети Пахомије га је заволео због његове необичне ревности и послушности. Када му је дошла мајка да га зове да иде кући, он јој се није хтео јавити него се молио Богу да би и њу просветио истином. И мајка не само да не врати сина кући, него се и сама не врати. Остала је у оближњем женском манастиру, којим је управљала сестра Светог Пахомија и замонашила се. Касније је у манастир дошао и Теодоров брат Пафнутије и он се замона­шио. По упокојењу Светог Пахомија, Теодор је постао игуман свих његових манастира. Упокоји се мирно у Господу 368. године, у дубокој старости.
Sačuvana
 

Stranica je napravljena za 0.272 sekundi sa 25 upita.