Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin
Jagodina - Ćuprija - Paraćin => ĆUPRIJA => Temu započeo: saba 21-04-2009, 08:12:40
-
Povucen svim onim slikama o STAROJ Cupriji koje postavljamo na forumu, i svim onim diskusijama koje su vezane za te slike i "istoriju" Cuprije, postavio sam i ovu "novu" temu, u kojoj bismo pisali o svim onim CUPRICANIMA, i onim poznatim i slavnima, i onim manje poznatima i slavnima, pa i o onim "neslavnim" i "nepoznatim" Cupricanima, a koje mnogi poznaju i prepoznaju.
Ovakvu temu smo vec imali, i bila je vrlo posecena na www.cuprija.com, ali koji je NAZALOST ugasen, pa eto imam zelju da je nastavimo ovde, i da i ovde pisemo i svim tim Cupricanima, po kojima je Cuprija bila, a i dalje je poznata.
Pisite o svima, setite se svih "poznatih" cupricanina, i ukoliko imate (NARAVNO), postavljajte i njihove fotografije......
UNAPRED VAM HVALA....
-
dr Cedomilj D. Marjanovic (1872-1947)
Prvi doktor teoloskih nauka u Srbiji.
U Cupriji je rodjen 1872.
U Cupriji i Paracinu je zavrsio osnovnu skolu i nizu gimnaziju.
Bogosloviju je zavrsio u Beogradu.
Duhovnu akademiju je zavrsio u Kijevu.
Doktorirao je na Staro-katolickom fakultetu u Bernu (pre Vladike Nikolaja).
Umro je i sahranjen u Beogradu 1947. godine.
(http://www.dodaj.rs/t/2U/9D/4YO7I3M2/deda-ceda-portret000022.jpg) (http://www.dodaj.rs/?2U/9D/4YO7I3M2/deda-ceda-portret000022.png) (http://www.dodaj.rs/t/2o/51/3eOVxoLL/dedaceda-1945iunuk-rastk.jpg) (http://www.dodaj.rs/?2o/51/3eOVxoLL/dedaceda-1945iunuk-rastk.png) (http://www.dodaj.rs/t/16/ik/3e0efpu1/deda-ceda-rezpotporucnik.jpg) (http://www.dodaj.rs/?16/ik/3e0efpu1/deda-ceda-rezpotporucnik.jpg) (http://www.dodaj.rs/t/E/tp/3QP1fTSE/1/foto-deda-cedina-diploma.jpg) (http://www.dodaj.rs/?E/tp/3QP1fTSE/1/foto-deda-cedina-diploma.jpg)
-
Spisak vise ili manje poznatih licnosti, rodjenih u Cupriji, ogroman je. Ne postoji kriterijum po kome moze da se definise ko sve zasluzuje da bude na tom spisku.
Akademici, profesori, muzicari, svestenici, fudbaleri, ......., dugacak spisak:
Dragoslav Mihailović
Dragoslav Mihailović (1930, Ćuprija) je srpski književnik, redovni član SANU, dobitnik mnogih književnih nagrada i priznanja, prevođen na više evropskih jezika.
Rođen u Ćupriji, studirao u Beogradu Filozofski fakultet na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Sa dvadeset godina biva hapšen i poslan na Goli otok. Fakultet završava 1957. godine, ali ne uspeva da nađe stalno zaposlenje i često je menjao posao.
Roman „Kad su cvetale tikve“ prvi put je objavljen 1968. godine i izazvao je u to vreme značajnu reakciju socijalističkog režima. Predstava koja je trebalo da se igra po ovom romanu je zabranjena, a sam autor tvrdi da ju je Josip Broz lično zabranio.
Sem ovog, Mihailović je objavio i sledeća dela: „Frede, laku noć“ „Petrijin venac“ „Čizmaši“ „Goli otok“ „Crveno i plavo“ „Vreme za povratak“ „Gori Morava“.
Slavoljub Radojković
Đakon pri hramu Svete Trojice u Budvi Slavoljub Radojković, (rođen 16.10.1958. g. u Ćupriji. Višu pedagošku školu u Beogradu završio 1980. g. Rkp. u čin đakona 2.05.1997. g.; ikonopisac) Čtec pri hramu Svetog Luke u Kotoru.
Igor Galo
Poznati jugoslovenski glumac, reditelj i producent Igor Galo (60), nedavno je obeležio četrdesetu godišnjicu plodnog rada. Igor je rođen u Ćupriji, a životni put odveo ga je u Pulu, gde sa suprugom Mirjanom živi od 1967. godine. Filmsku karijeru započeo je 1968. godine u filmu Kreše Golika „Imam dvije mame i dva tate”.
Igor je član Hrvatske zajednice samostalnih umetnika i Hrvatskog društva filmskih djelatnika od 1968. godine; do danas, igrao je sa velikim uspehom u više od 60 filmskih i TV uloga, od kojih su 22 bile glavne. Ljubitelji filmske umetnosti pamte ga kao glumca izuzetnog talenta, punog energije i šarma, sa karakterističnim licem „večitog dečaka”.
GAVRILOVIC VOJISLAV-VOJKAN
GAVRILOVIC VOJISLAV-VOJKAN, novinar. Rodjen u Cupriji. Studije jezika i knjizevnosti poceo u Beogradu, a zavrsio u Stokholmu sezdesetih godina. Doselio se u Australiju 1966. Savetnik Komonvelt banking kompanije za pitanja useljavanja i prevodilac za srpski, nemacki, svedski i ruski jezik. Jedan od osnivaca Srpskog etnickog radija 1975. i glavni urednik na stanici "2 EA" u Sidneju. Clan Srpske narodne odbrane, Srpskog nacionalnog saveza Australije i Sabora srpskog ujedinjenja Amerike. Zivi u Sidneju.
Bosiljka Pušić
Bosiljka Pušić je rođena u Ćupriji 1936. godine, gimnaziju je završila u Jagodini, a diplomirala književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nakon udaje, Herceg Novi postaje njena kreativna sredina, gde predaje najpre deci u osnovnoj školi, a potom i srednjoškolcima, sve do penzionisanja. Najpoznatija njena dela su roman-trilogija "Naranče pod šlemom", "Knjiga o Vojinu" biografski roman, "Kako preživeti brak"- humorističke priče, za koje je dobila priznanje "Živojin Pavlović". Dobitnica je počasne Zmajeve nagrade.
Zoran Popović
Rođen 25.05.1972. u Ćupriji. Srednju školu završio u Futogu.
Ručnim duborezom se bavi od 1994. Član je likovnog kluba "Dimitrije Simić".
Učesnik više likovnih kolonija i grupnih izložbi.
Samostalna izložba 2002. u "Kući Simića", Kruševac.
Živi i radi u Kruševcu.
Zlatko Stošić
Zlatko Stošić, rođen u Ćupriji a sada žitelj Londona, morao je 25. maja biti u Tivtu. Ništa ga, kazivao je u Generalnom konzulatu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, nije moglo spriječiti da se nađe na rivi koja se, uz sve mijene što su iza nas, i dalje zove „Obala Maršala Tita“ i da dočeka štafetu i svog voljenog „maršala“. I vidi „drugove“ od Vardara do Triglava.
Vesna Marković
Vesna Marković, je rođena u Ćupriji, gde je završila Osnovnu i srednju školu za muzičke talente, a Muzičku akademiju u Kragujevcu.
Slađana Mladenović
Rođena 1. 11. 1983. u Ćupriji, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Zavrsila Fakultet političkih nauka, smer međunarodni odnosi. Govori engleski i nemački. Posebna oblast interesovanja – istorija Srbije i Evrope u XIX veku.
Nebojsa Petronijević
Nebojsa Petronijević je rodjen u Ćupriji 12.07.1971.god. Knjižničar. Piše prozu i poeziju.
Objavio je tri zbirke pesama: ’’Poezija ili nešto još gore’’- Prometej, Novi Sad, 1994. ’’Zaludne zvezde’’ – Prometej, Novi sad, 1997. ’’Ono što bih voleo da znaš’’ – Gambit, Jagodina, 2003.
Miroslav Cenić
Rođen u Ćupriji 1954. Fakultet primenjenih umetnosti završio u Beogradu, u klasi Bogdana Kršića na katedri grafike. Izlagao je u zemlji i inostranstvu. Kaligrafija sa ornamentalnom ikonografijom.
Filiberto Kokuca
(Konversano-Italija)
Puno je igrača sa ovih prostora otišlo neopaženo u inostranstvo i tamo napravilo karijere i izgradilo status za poštovanje. Jedan od njih je i srednji bek italijanskog Konversana i isto tako, italijanske reprezentacije, Filiberto Kokuca (32). Nismo mogli da izaberemo bolje vreme za razgovor sa jednim od najboljih igrača Italije poslednjih godina, budući da nas već u oktobru čeka početak kvalifikacija za EP, u kojima se Italija nalazi u grupi sa Srbijom i Bosnom i Hercegovinom. Iako bi ljudima koji nisu ranije imali prilike da čuju za njega, zvučalo kao da je u pitanju neka greška, moraćemo da kažemo da je Filiberto rođen i da je živeo u Ćupriji, na Velikoj Moravi, a da ga za Italiju vežu koreni po očevoj liniji, i ime koje je dobio po dedi Italijanu.
Milica Mitić
Milica Mitić je rodjena je 15.04.1979. godine u Ćupriji. Mesto boravka je u Ćupriji, završila gimnaziju u Ćupriji 1998. godine sa prosekom 5.00. Na osnovu uspeha u toku školovanja nagradjena je Vukovom diplomom. Elektronski fakultet u Nišu upisala je 01.10.1998. godine, smer Računarska tehnika i informatika. Diplomirala je 15.12.2003. godine sa srednjom ocenom u toku studija 8.43 (osam i 43/100) i ocenom 10 (deset) na diplomskom ispitu. Diplomski rad pod naslovom ‘’Sprega SimArch-a sa VHDL simulatorom’’ je radila pri katedri za računarsku tehniku.
Milica Barić
Milica Barić (Ćuprija, 10. 04. 1932) harfista, profesor Fakulteta muzičke umetnost u Beogradu,
Jovana Stošić
Jovana Stošić (Ćuprija, 1992) je završila Školu za muzičke talente u Ćupriji, u klasi prof. Tanje Bošković. U toku školovanja je osvojila više republičkih nagrada. Nastupala je na koncertima škole u zemlji i inostranstvu. Sada je student prve godine FMU u Beogradu u klasi vanr.prof. Gordane Matijević Nedeljković
IRENA POPOVIĆ, kompozitorka
IRENA POPOVIĆ je rođena 1974. u Ćupriji, gde je završila osnovnu i nižu muzičku školu (Odsek klavir). Srednju muzičku školu (Teoretski smer), i nižu muzičku školu (Odsek kontrabas) završila je u Beogradu, gde je i diplomirala na Fakultetu muzičke umetnosti - Odsek kompozicija, u klasi prof. Srđana Hofmana. Magistrirala je 2008. na Univerzitetu “Mocarteum” u Salcburgu, u klasi profesora Rajnharda Febela. Njene kompozicije izvode se na festivalima, koncertima i takmičenjima širom Evrope. Komponuje muziku za pozorište, učestvuje u radionicama i sarađuje s neformalnim pozorišnim trupama. Režira i organizuje performanse. Dobitnik je mnogih nagrada.
BOJANA NIKODIJEVIĆ
Rođena 1984 u Ćupriji. Student Fakulteta Primenjenih Umetnosti u Beogradu, odsek dizajn kostima. Svoje radove predstavila je u okviru nekoliko Fashion Week manifestacija, studentskih festivala i u izlogu Gete instituta. Dizajnira izuzetne broševe-kolačiće od recikliranog tekstila.
:aq17: :aq22:
-
Da lepo, bogami Cuprija ima puno poznatih licnosti koji su ili rodjeni, ili ziveli u samoj Cupriji.
Ali ovo su samo biografije tih ljudi, a ja sam ovo zamislio da bude RAZGOVOR o tim ljudima, da se setimo njihovih dela, stvari po kojima su poznati, da o njima cujemo neku interesantnu anegdotu. i uopsteno receno da o njima razgovaramo, ALI ne samo o njima, O POZNATIMA, vec i o onim mnogo manje (SVETSKI i EVROPSKI) poznatim Cupricanima.O onim Cupricanima koji mozda nisu poznati cak ni van granica same opstine ili grada Cuprija, vec ih znaju SAMO CUPRICANI, o onim malo poznatim Cupricanima iz naseg komsiluka.
Voleo bih na primer da cujem i nesto o na primer KEKERU, Cupricaninu koji je uslikao pola Cuprije, i drzao ih u dzepu. Nazalost KEKER je umro pocetkom ove (ili krajem prosle) godine.
Imao sam prilike da prosle godine negde u prolece razgovaram sa njim, da ga pitam dali jos ima fotografije sa Cupricanima, da cujem njegovu pricu kako je kao statista ucestvovao u snimanju filmova o VINETUU, i jos mnogo toga nam je KEKER pricao.
To su ljudi o kojima bih voleo da saznam nesto vise. O ovim ponatima se vec dosta zna i dosta je sacuvano. Mnogi se nalaze i na internetu, i dovoljno je da ih potrazite i na bilo kom pretrazivacu, i saznacete dosta o njima,
ALI O KEKERU necete moci da saznate na internetu nista, a izadjite na ulicu, i pitajte slucajne prolaznike KO JE BIO KEKER, i garant ce vam bar 50% njih reci da ga je poznavalo (mislim na ove MALO starije Cupricane).
Eto o njima bih voleo da saznam nesto..... o KEKERU.... o KUTI CIGANINU..... o RAJKU DURDI...... o KALEJI CIGANINU, SLIKARU.....
O onom cikici koji je nekada davno sezdesetih i ranih sedamdesetih godina isao ulicom i prodavao novine iz one velike torbe okacene o ledja, a o kom nazalost neznam nista.
I to su ljudi koji su "pisali i stvarali" istoriju Cuprije, i koji su ili poznati, ili manje poznati nama Cupricanima
Naravno lepo je saznati i o MNOGO poznatim Cupricanima sto sta, kao sto ih je u temi iznad pomenuo posmatrac. Posteno receno, ja od onih koje je nabrojao znam (ne licno, vec sam cuo o njima) manje od 1/3.
:xq008: :xq008: :xq008: :xq008: :xq008: :xq008: :xq008:
Zasluzili su ti ljudi da se o njima zna MNOGO, MNOGO VISE...........
:aq15: :aq15: :aq15: :aq15: :aq15: :aq15: :aq15:
-
Svidja mi se ova tvoja tema,bravo Sabo . Svidja mi se jer imamo jednu informativnu komunikaciju u oba smera (pitanje - odgovor).
Da li se neko od vas seca , ja mislim da se zvao Caza, cistac cipela.
Mnogo mi se svidjalo kad sam citala,,cizmase,, da je Mihailovic i njega,na neki nacin, spomenuo i opisao u svojoj knjizi. Ja bih volela da znam naprimer, nesto iz zivota tog coveka, nekakko je tiho otiso od nas,nekako je to ostalo nezapazeno....i da,sta se desilo sa njegovom cuvenom kutijom za cipele?
-
Nije ĆAZA, već se zvao, ustvari su ga nazivali ĆAMILO. Ja ga se isto secam, suv sitan covek, romskog porekla, uvek malo pogrbljen, tako je nekako i išao - kretao se - uvek onako malo pogrbljen. Znam da je imao i ženu, suprugu, i (valjda) unuku i unuka. Ne sećam se imena ostalih, ali za njega znam sigurno da se (ili su ga tako zvali) zvao ČAMILO.
Setih se još jedne sitnice, a to je da je bio slep na jedno oko, i to slepo oko je bilo veštačko, stakleno, i sećam se da su ga poneki pomalo i zafrkavali i povremeno zvali ĆAMIL SOKO S' JEDNO OKO. Jeste možda malo ružno to, ali eto ja ga i po tome pamtim.........
-
Pop TOMA
Juce sam u paracinskoj crkvi zapalio svecu pop Tomi da mu dusa nadje pravi put.
Sa njegovim sinovima sam popio po casicu “domace”, one iste “domace” koju sam ranijih godina pio sa Tomom.
A za vreme letnjih dana pili smo i pivo na terasi kafane “Ploca” pored Morave. I tada bi on govorio svoje stihove i pokusavao da me ubedi da sam ja u dusi “velika komunjara”, a ja sam njemu govorio da iz njega viri “veliki ateista”.
Ukazivao sam mu da mu nije mesto u Crkvi, jer je bio vrstan orator. Tako sam ga i upoznao, kao govornika bez mane. U manastiru Ravanica na proslavi sest vekova manastira.
Stajao je uzdignut iznad svih prisutnih i gledao je svakog u oci govoreci iz duse o teskim vremenima za Srbe. Nije imao napisan tekst. Ne znam da li je tekst znao napamet ili je improvizovao. Ali bio je toliko sugestivan da sam zapamtio samo njegove reci, zaboravivsi sta je tada rekao i prisutni Patrijarh German.
Secernu bolest je dobio 1995. godine kada je neki probisvet nocu upao u crkvu i oskranavio je istovremeno ostecujuci staro i prelepo “Evandjelje”. Tu knjigu pop Toma nije hteo da krije u sefu, nego ju je stavio na vidno mesto, da je gledaju svi vernici i “nevernici” koji su ulazili u crkvu. Cetrnaest godina se borio sa bolescu i izgubio je bitku.
Iza njega su ostala dva divna sina, koji idu njegovim putem. A ostale su i pesme i price. I anegdote.
-
Idem of,ali ne znam de da stavim ovo
U njjegovoj knjizi,zaboravila sam naslov,svestenik ima sina,koji je ,,teski komunista,,koji ,pa ima sina koji se odlucuje da bude pop.
Unapred se radujem da procitam njegova dela,unapred hvala
p.s.
moj ujak je takodje mnogo vremena proveo sa njim kako na ploci,tako u u obnovi crkve osamdesetih
-
Neki ljudi se prosto zagube, u gužvi poznatih, a ne bi smelo. Hoću da vas podsetim na MIROSLAVA PAVLOVIĆA, sportistu i profesora fizičkog u O.Š. "13. oktobar". Na internetu ne može da se nađe puno toga o popularnom Trletu. Znam da je nakon duge pauze, gotovo u poznim godinama počeo ponovo da se aktivno bavi atletikom i da je bio obavezni učesnik, i pobednik, mnogih kroseva i maratonskih trka. Sećam se nekih priloga na TV_u o njemu i njegovih vitrina prepunih medalja i pehara. 1965. u trci 3 x 1000m, u selekciji mlađih juniora, članovi AK Morava Miroslav Pavlović, Vlada Đorđević i Vlada Jovanović, postavili su rekord od 07:45.4, stoji na sajtu Atletskog saveza. Na ulazu na Moravin stadion, mislim da nema njegovog imena među velikanima ćuprijske atletika, a on svakako zaslužuje da se nađe tu
-
To mi je i bio cilj kada sam postavio ovu temu, da se tih ljudi setite, da o njima nesto napisete, da to procitaju i drugi, da nesto "nauce" o tim ljudima, i naravno kroz razgovor, i pricu, o tim ljudima, malo te ISTORIJE sacuvamo i na stranicama AUTENTIKA.
I jos nesto, rekao sam, nemorate da se secate samo BAS poznatih Cupricanina, vec pisite o svima iole poznatima iz Cuprije, ali isto tako slobodno pisite i o poznatima. Nije zgoreg da se cuje i jos toga o njima.
Na ovakav nacin, pisanjem na autentiku, cemo malo opteretiti i pretrazivace, pa kada na primer nekoga zainteresuje i nesto hoce da sazna i o (na primer) MIROSLAVU PAVLOVICU TRLETU, i to ukuca na google-u, pojavice se kao rezultat i ove nase prepiske o njemu.
SAMO NAPRED, DAJTE JOS PUNO TOGA...... to i zelimo.
-
Jos samo par reci o pop Tomi.
(http://www.dodaj.rs/t/30/N5/1YEAXZTa/knjiga.jpg) (http://www.dodaj.rs/?30/N5/1YEAXZTa/knjiga.jpg)
Protojerej Tomislav D. Djordjevic (1954-2009) je napisao zbirku prica “Gde dusa tu i rec”.
Citat iz predgovora autora:
“... Pisao sam o nekim drugim dobrim ljudima misleci na dobre ljude kojima sam okruzen i, bojim se, kojima sam ostao ljubavi duzan. Ako je suditi nameri, ona je najbolje sto sam imao – ako je suditi delu, oprostite, zeleo sam najbolje.”
-
za informacije ovo znam nije mesto,ali mislim da je covek o kome zelim da pitam takodje bio poznat u Cupriji.
Doktor Sljivic je bio jos moj lekar,lecio me kao dete i izlecio.
za moje roditelje je on bio slican Svecu,toliko su mu bili zahvalni.
neznam dali je taj covek jos uvek ziv?
Cula sam da je sin nastavio njegovim putem,da radi ko decji lekar,pa bih vas zamolila za informaciju o tome,
i ako je to tacno,molila bih i za Tel.broj,jer mi je jako potrebno.
unapred hvala.
-
Zivi u tvom Paracinu!
-
hvala.
stari Sljivic mislis? pomogao si mi vec malo,rapitacu se.
a radi li mladji ko decji lekar? zna li neko?
:aq28:
-
MILENA
(http://www.dodaj.rs/t/0/Fe/1zHTfdMZ/licnost-milena.jpg) (http://www.dodaj.rs/?0/Fe/1zHTfdMZ/licnost-milena.jpg) (http://www.dodaj.rs/t/35/mt/m1rHE0K/milena.jpg) (http://www.dodaj.rs/?35/mt/m1rHE0K/milena.jpg)
:xq004: :xq004: :xq004:
-
Novica Janjic
Covek koji je sebe posvetio uzgajanju biljaka.
Poseduje rasadnik ispod Vezirovog brda.
Ljubitelj je KAKTUSA, pa bi o njemu SABA (koji je i pokrenuo ovu temu) mogao mnogo vise da napise.
(http://www.dodaj.rs/t/1T/SE/it53z7Z/1/p1020328.jpg) (http://www.dodaj.rs/?1T/SE/it53z7Z/1/p1020328.jpg)
Crveni hibridni kaktus, japanski proizvod.
(http://www.dodaj.rs/t/l/lZ/2BRlpGWT/kaktusi-1.jpg) (http://www.dodaj.rs/?l/lZ/2BRlpGWT/kaktusi-1.jpg) (http://www.dodaj.rs/t/3x/rt/1dFDLUg6/kaktusi-2.jpg) (http://www.dodaj.rs/?3x/rt/1dFDLUg6/kaktusi-2.jpg)
-
Profesor TRIFUN
Poslednja zelja mu je bila da bude kremiran i da njegov pepeo bude bacen u reku Savu.
Bar 5.000 gimnazijalaca ga pamti po casovima fiskulture.
Od maja do oktobra bi se kupao na Moravi, pomalo pecajuci ribu. Usput je klince ucio kako pravilno da plivaju u reci.
Pre par godina Trifun je prelazio ulicu ispred Novog Doma, kako je to cinio pola veka unazad. Tu je semafor i pesacki prelaz, ali Trifun je imao svoju stazu preko kolovoza. Na suprotnom trotoaru ga je sacekao policajac. Neka sitna dusa, Kosovar, nasao je da svu svoju policijsku moc istrese nad penzionerom. Trifun nije hteo da plati kaznu, a ni da mu da “baksis” i policajac – Kosovar, napisa prekrasajnu prijavu. Posle je sudija za prekrsaje, zensko neko iz Jagodine, odrezala kaznu 1.000 dinara ili dva dana zatvora. Posto Trifun nije mnogo mario za tu kaznu, dodjose po njega dva policajca i sprovedose ga u Zatvor.
Upravnik Srba dobija izvestaj da je doveden Trifun na izdrzavanje kazne od dva dana. Hteo je Srba da plati 1.000 dinara umesto svog profesora, ali administracija je bila jaca. Morao je Trifun da prespava u zatvoru.
Nije voleo da se fotografise. Ovo je jedna od retkih fotografija na kojoj se vidi. Malo ko ce da ga prepozna, posto je slikano davne 1966. godine, na pocetku profesorske karijere.
(http://www.dodaj.rs/t/1X/iZ/q4rPuN5/kolektiv-66.jpg) (http://www.dodaj.rs/?1X/iZ/q4rPuN5/kolektiv-66.jpg)
Bolest ga slomila, uzalud njegova besprekorna fizicka kondicija.
Pepeo plovi Savom.
-
O mom kolegi kaktusaru, Novici Janjicu bi moglo mnogo toga da se napise, ali ja nazalost nemam njegove biografske podatke, vec samo mogu da vam napisem nesto malo o njemu, onoliko koliko ja znam.
Novica je inace rodjen negde u okolini Vranja, a u Cupriji je dosao trbuhom za kruhom. Njegovo prvo zanimanje je masinbravar, i ja sam tako i upoznao Novicu, na poslu u MIP-u. Radili smo zajeno u bravarskoj radionici montaze u tadasnjem OOUR-u "Stanoje Tomic". Tu smo se sprijateljili i poceli pricu o kaktusima i drugom zelenilu, koje je jos tada ocaravalo ovog zaljubljenika u hortikulturu. U MIP-u je radio kratko, mozda neku godinu, i onda prelazi u cuprijsku fabriku secera, gde radi piosao koji je oduvek voleo, radi (valjda) kao bastovan, na sredjivanju fabrickog kruga. Tadasnja fabrika je bila JAKA, i imala je cak i svoj staklenik. Ja ga nazalost nisam video, i neznam koliki je velik, ali znam da je Novica tu uzgajao rasad i biljke koje je sadio po krugu fabrike. Nislim da se tada i resio, i upisao i zavrsio i HORTIKULTURU. Koji smer i sta tacno, neznam, ali znam da je isao, polagao ispite i stekao znanje i zvanje.
Vec tada je Novica bio clan drustva kaktusara Jugoslavije, i u tom tadasnjem drustvu je bilo 50-tak vrlo jakih i odlicnih kaktusara. Nalazili su se po celoj Jugoslaviji, a u Zagrebu su se tada i odrzavaei izlozbe kaktusa i susreti kaktusara.
I on se tada aktivno pored ostalih biljaka koje je uzgajao, poceo baviti aktivno i kaktusima.
Donosio je kaktuse i sukulente koje je kupovao i nabavljao po celoj Jugoslaviji, i tada je bilo vrlo malo zaljubljenika u ovaj hobi, i tadasnje kolekcije su bile vrlo oskudne po vrstama, ali vremenom su se kolekcije dopunjavale i novim razlicitim vrstama. Napravio je tada i prvi staklenik kod kuce, koji je bio vezan za kucu i potkrovlje, ali je on vrlo brzo postao tesan, pa je nikao i prvi zasebni staklenik u dvoristu kuce. U porodici su ga relativno podrzavali u ovom hobiju.
A onda dolaze godine preokreta, fabrika secera puca i radnici ostaju bez posla. Novica napusta fabriku, i pocinje da se profesionalno bavi hortikulturom. U to vreme je bilo vrlo malo takvih zaljubljenika koji su se profesionalno bavili hortikulturom, ali ipak, Novica je imao puno prijatelja po profesiji, i svake godine bivao sve jaci, obrazovaniji, i povecavao je svoju kolekciju kaktusa.
Nakon raspada ex Yuge, sa svojim prijateljima kaktusarima iz Srbije, osniva Drustvo kaktusara Srbije, i dugo je bio u upravnom odboru drustva, ili kao predsednik, podpredsednik, ili samo kao clan upravnog odbora.
Tada i pocinje i moje aktivno interesovanje za kaktuse, i ja se uclanjujem u drustvo i redovno kupujem i dopunjujem moju kolekciju. Novica i dalje jaca i njegova kolekcija postaje jedna od najvecih u Srbiji. Svake godine se kod njega odrzavaju redovni susret kaktusara, tradicionalni i uvek pocetkom jula.
A tada Novica vec nemoze da sve svoje kaktuse i ostale biljke kojima se bavi profesionalno, smesti u svom dvoristu. I ono postaje pretesno, pa Novica kupuje njivu koja se nalazi van grada, "preko autoputa" ka Vezirovom Brdu. Tu gradi VELIKI staklenik sa preko 100 metara kvadratnih, gde drzi svoju kolekciju kaktusa, a na njivi pocinje intezivnu proizvodnju rasada cetinara, siblja, ukrasnog bilja i drveca, koje prodaje i sadi po dvoristima Cuprije, okoline, pa i Pomoravlja, a i po celoj Srbiji.
To je otprilike neka mala biografija ovog coveka. A o samom Novici.....
Sta pricati o tom coveku. Cudan je to covek, pomalo specifican, za one koji ga neznaju i prvi put sretnu, na prvi pogled i prvi utisak, malo i cudno svojevrstan. Pomalo tvrdoglav, pomalo uporan, pomalo DOSADAN. U stanju je da sedi sa vama, i prica satima o biljkama, o kaktusima. Spreman da uvek nesebicno pomogne savetima, prenosi svoje znanje na druge. Tipican JUZNJAK, nije bas neki lepotan i zgodan tip, ali je u dusi VELIKI COVEK, koga poznaje cela Srbija, i kojeg oni koji ga upoznaju, neizmerno cene. Godine su ucinile svoje, pa se i on pomalo umorio. Veci deo posla je prepustio sinu, koji je isto zavrsio hortikulturu, i koji polako preuzima poslove od oca.
A Novica... Ostaje kuci, to jest u svom stakleniku, docekuje svakodnevne posete zaljubljenike u kaktuse i sa njima razgovara, deli savete, pomaze. Uvek je spreman da dugo dugo prica o kaktusima.
Eto, mislim da sam vam donekle malo priblizio Novicu Janjica, i verujem da ga mnogi cupricani znaju, i poznaju, i da svi ti, mogu da dodaju neku svoju pricicu o Novici Janjicu. Evo jos malo o Novici Janjicu
http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=9942.html
http://www.svetbiljaka.com/Forums/viewtopic/t=2625.html
-
a evo i slika Novice Janjica:
(http://www.dodaj.rs/f/3/Dt/2gh610DM/006320383-big.jpg)
(http://www.dodaj.rs/f/3D/d5/21Vdi9qu/006320382-big.jpg)
(http://www.dodaj.rs/f/1R/tq/4J5qtS2e/006320220-big.jpg)
(http://www.dodaj.rs/f/3n/TN/3tFRStgI/006320209-big.jpg)
-
Oces da kazes da je Trifun umro?
-
Eh, kakvi ste to ljudi?
Zar ne smatrate da u Cupriji zive ljudi o kojima treba pisati?
Verovatno je to u suprotnosti sa mentalitetom stanovnika Cuprije - niko im nije dobar!
-
Nazalost,ode jos jedna cuprijska legenda,zao mi je da sam ovu,, novost,, saznala na ovaj nacin
Slava mu !
-
Eh, kakvi ste to ljudi?
Zar ne smatrate da u Cupriji zive ljudi o kojima treba pisati?
Verovatno je to u suprotnosti sa mentalitetom stanovnika Cuprije - niko im nije dobar!
Pa evo, pisao bih ja (NA PRIMER) o tebi, posmatrac, pisao bih kako smo se upoznali, sastali i kako sam video tvoju "LICNU" veliku kolekciju dokumenata, papira, slika i fotografija, razglednica i svega drugog o Cupriji i okolini. Pa bih ti predlozio da odemo do AUTOMEHANICARA, pardon, do direktora muzeja da napravi jednu DOBRU muzejsku postavku svih tih tvojih starina o Cupriji, KOJU ljubomorno cuvas. ALI DZABA.
Mentalitet mi takav, cuprijski, los, nevolim te i ne trpim te, ljubomoran sam. Nisi dobar ni meni, ni ostalima....
Ja zato i gajim kaktuse. Kada im pruzim ruku da ih presadim, zalijem, ONI ME UBODU. Ali to je njihova priroda, nacin da se brane i stite. I ja ih razumem STO SU TAKVI, BODLJIKAVI.
Sa ljudima je malo drugacije. Pruzis im ruku, i poziv za prijateljstvo, a oni se okrecu, beze, nece da se rukuju. I opet i od takvih me nije strah, znam da nece SAMNOM da se druze. Ali ima i onih DRUGIHm, koji ti pruze ruku, sprijatelje se sa tobom, i sve lepo i fino, a srce i dusa im ko NAJBODLJIKAVIJI KAKTUS, PUNI BODLJI, OTROVA, BESA..... BODU BRATE, BODU......
Covek je coveku NAJVECA ZVER.
-
Pa sad ne bi rekla da niko nije dobar,ali su i Cincari pobegli iz Cuprije...e da da li imam nekog poznatog cupricanina ,a da je Cincar?
-
Pa sad ne bi rekla da niko nije dobar,ali su i Cincari pobegli iz Cuprije...e da da li imam nekog poznatog cupricanina ,a da je Cincar?
Cincari iz Cuprije
Cincarski glavni grad je bilo Moskopolje, na planini Opar u današnjoj Albaniji. U vreme kada je Atina imala 30.000 žitelja Moskopolje je imalo 60.000 stanovnika. Grad, najlepši i najveći koji su izgradili Cincari, Romeni, Romani, Aromani ili Aromuni, kako ih još zovu, razrušen je u nekoliko pohoda, krajem 18. i početkom 19. veka.
Vlasi i Cincari su jedini pravi potomci Ilira i Tračana,za razliku od Šiptara koji su kolonisti sa Kavkaza, a koji su poubijali u 17 veku, tada većinsko stanovništvo u Albaniji (Arumune) i spalili Moskopolje, njihov centar.
http://en.wikipedia.org/wiki/Moschopolis
http://wapedia.mobi/hr/Cincari
Cincarskog roda bio je veliki komediograf Jovan Sterija Popović, ali i pradeda po ocu Jovana Jovanovića Zmaja kao i deda Borislava Pekića i jedna od baba Mihajla Pupina. Cincarin je bio i Branko Gavela, cincarsko poreklo imaju Stevan Sremac i Laza Kostić, Lazar Paču i mnogi drugi.
O Cincarima iz Cuprije bi trebalo da pisu Bizetici, Dule Cincar i jos nekoliko porodica.
AUTENTIK:
http://www.jagodina.autentik.net/vesti_iz_grada/indexn.php?a_id=460;c_id=27
-
prethodni text mi je bas bio interesantan, jer iskreno,cula sam vise puta taj naziv ali nisam znala nista blize.
sad bi Sonja mogla da napise "zasto su Cincari pobegli iz Cuprije"?
-
Radomir Useinovic Kalea
(http://www.dodaj.rs/t/3W/J6/1NXDexpH/1/copy-of-p1040872.jpg) (http://www.dodaj.rs/?3W/J6/1NXDexpH/1/copy-of-p1040872.jpg) (http://www.dodaj.rs/t/2p/6i/1fiHxjtO/copy-of-p1040853.jpg) (http://www.dodaj.rs/?2p/6i/1fiHxjtO/copy-of-p1040853.jpg)
Procice pored vas ubrzanim hodom, zazelece vam nenametljivo dobar dan i dok se vi okrenete, on ce da ode svojim putem.
Oticice u svoj svet, svet umetnosti.
Srecom, u Cupriji zive i ovakvi ljudi!
-
Otisao je jos jedan profesor - nema vise svima dragog Nocketa Inocentija Zivotija. Danas je sahranjen.
Neka mu Bog dusu prosti.
(http://www.dodaj.rs/t/12/bt/3KkiO6N2/profesori.jpg) (http://www.dodaj.rs/?12/bt/3KkiO6N2/profesori.jpg)
-
Pojavili smo se i na fejsbuku......
http://www.autentik.net/forum/index.php?topic=4271.0
-
Takođe jedan od Ćupričanina koji je pao u zaborav je Boža Maršićanin Upravitelj grada Beograda i šef policije za vreme Kralja Aleksandara Obrenovića i pradeda Dragana Maršićanina nedavnog predsednika Skupštine Srbije.Ako neko ima više informacija ili moze da dodje do njih neka izbaci ovde,voleo bih da znam vise o Boži Maršicaninu gde mu je bila kuća kad se rodio... kratka biografija
-
Bosiljka Pušić
Bosiljka Pušić je rođena u Ćupriji 1936. godine, gimnaziju je završila u Jagodini, a diplomirala književnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Nakon udaje, Herceg Novi postaje njena kreativna sredina, gde predaje najpre deci u osnovnoj školi, a potom i srednjoškolcima, sve do penzionisanja. Najpoznatija njena dela su roman-trilogija "Naranče pod šlemom", "Knjiga o Vojinu" biografski roman, "Kako preživeti brak"- humorističke priče, za koje je dobila priznanje "Živojin Pavlović". Dobitnica je počasne Zmajeve nagrade.
Inace poznata i kao mama čuvenog estradnog umetnika Antonija Pušića.
-
e . el to znaci onda da je rambo amadeus pola cupricanin???...el zna on onda da nam grad muzicki umire , jedna od smrti koja vlada u nasemu gradu ....
-
:xq066: Molio bih obaveštenje o jednom ćupričaninu bivši direktor??? imenom Dejan Jovanović. Znam da je imao nekih problema. Unapred zahvalan.
-
U muzeju HORREUM MARGI u Cupriji, pocev od 20.10.2011. godine odrzava se izlozba pod nazivom
"Cuprija, Cupricani, secanja"
Na nekim fotografijama su prepoznatljivi likovi znamenitijih cupricana, a ima i fotografija sa doceka DRUGA TITA.
(http://www.forum.autentik.net/slike/cuprija/muzej/poznati/heroji.JPG)
(http://www.forum.autentik.net/slike/cuprija/muzej/poznati/poznati.JPG)
(http://www.forum.autentik.net/slike/cuprija/muzej/poznati/sportisti.JPG)
(http://www.forum.autentik.net/slike/cuprija/muzej/poznati/tito.JPG)
-
Dr Jovan Antic
1940.-2011.
Jos jedan manje-vise poznati Cupricanin nije vise sa nama.
Jovan Antic je rodjen 1940. godine u Senju. Osnovnu i srednju skolu je zavrsio u Cupriji.
Diplomirao je na Medicinskom fakultetu u Beogradu gde je zatim specijalizirao bolesti uha, grla i nosa, a potom i stekao zvanje magistra medicinskih nauka.
Bio je nacelnik Odeljenja za uho, grlo i nos Medicinskog centra "Srednje Pomoravlje" u Cupriji.
Kao penzioner provodio je poslednje dane u Cupriji.
Sahranjen je na groblju u svom rodnom Senju.
Dr Jovan Antic, svestrana licnost, osnivac Ekoloskog pokreta u Cupriji, je autor knjige "Priroda, lov i lovstvo"
(http://www.forum.autentik.net/slike/cuprija/poznati/jovan_antic/001.jpg)
(http://www.forum.autentik.net/slike/cuprija/poznati/jovan_antic/002.jpg)
-
ALMANAH Cuprija 1937. godine
sa adresarom sredjenim po zanimanjima azbucnim redom.
Oni ciji su preci tada ziveli i radili u Cupriji mogu da pronadju svoje dedove u Almanahu.
http://www.youtube.com/watch?v=-6X5MClSaTk
Davne 1937. godine u Cuprije je radilo 35 kafedzija, jer je tada u Cupriji bilo vise kafana i hotela nego danas.
(http://www.forum.autentik.net/slike/cuprija/kafedzije.jpg)
-
Stari nazivi ulica (do II Svetskog rata) i novi nazivi ulica u Cupriji:
Kralja Aleksandra = Kneza Milosa
Kralja Petra I = Karadjordjeva
Kralja Petra II = Milice Cenic
Svetog Save = 13. Oktobra
Djenerala Petra Zivkovica = Zivke Damnjanovic
Resavska je promenila naziv u Djenerala Petra Zivkovica
Mnoge ulice su zadrzale stare nazive
-
Ja sam tek sada videla ovaj razgovor i mogu vam reći da sam se oduševila idejom! Da li se neko seća brice na pijaci? Kada sam išla u školu svakog dana sam prolazila pored njegove radnje, onako mala i limena, ali je uvek bila puna. Ne znam šta je sa njim, ali znam da radnje više nema i da je ulica na tom mestu proširena. On je bio maskota pijace ili je to možda moj lični utisak jer sam najmanje dva puta dnevno tu prolazila. Sećam se i popa Tome i nisam imala pojma da je umro (ovde sam saznala). Bio je mnogo dobar čovek. Još jednom sve pohvale za pokretanje ove teme!