Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja

Autor Tema: Priče o Svetom Savi  (Pročitano 106920 puta)

0 Članovi i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

autentik

  • Administrator
  • Svedok stvaranja istorije
  • ******
  • Karma: +0/-0
  • Na mreži Na mreži
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 17391
    • Jagodina, Ćuprija i Paraćin kao na dlanu
Priče o Svetom Savi
« poslato: 26-01-2007, 22:19:57 »

Svetog Savu srela šljaka

Kad je Sveti Sava stupio u jerusalimsku crkvu na vrata, srela ga je šljaka sama, a niko je nije nosio niti držao, te pred njega stala. Sveti Savo se začudi, Pa zapita sveštenike, koji su u crkvi bili: "Šta znači ovo?" Oni mu odgovore: "Prije nekoliko vremena živio je ovdje jedan vladika, kome je bilo ime Sava. Kada je bio pri poslednjem času svoga života, kazao je: "Ovu šljaku ostavite u crkvu. Iz dalekih zemalja doći će sveštenik istoga čina, kog sam i ja. Ime će mu biti Savo. Kad on stupi u ovu crkvu sama će ova šljaka njemu poći". Sveti Savo uzme tad šljaku i donio je sa sobom iz Jerusalima u Srbiju.

dragnik

  • Gost
Одг: Priče o Svetom Savi
« Odgovor #1 poslato: 26-01-2007, 23:09:24 »

kad sam kao mali dolazio u santarovac, baba mi je davala neke knjizice o svetom savi koje je crkva izdavala
ja sam to posmatrao kao narodne pripovetke, nesto kao bash-celik i slicno

kod mojih babe i dede su redovno dolazili popvi pred slave
slave smo sprovodili po narodnim obicajima

mnogo lazu ovi sadasnji vlastodrsci
Sačuvana

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Priče o Svetom Savi
« Odgovor #2 poslato: 07-04-2009, 23:49:53 »

Принц Растко

Српски народ је веома наклоњен деци. Имати више деце Срби сматрају великим породичним благословом.
Немања и његова супруга Ана имали су два сина и неколико кћери. Онда су престали да добијају децу дуго времена, иако су желели да их још имају. Почели су да се усрдно моле Богу да их обрадује и трећим сином, " који ће бити разонода нашој души, наследник наше владавине и потпора у нашој старости." Своје молитве подкрепили су заветом да ће, иако им Бог испуни жељу после тога наставити свој живот као брат и сестра, а не више као муж и жена. И Господ Бог, по величини своје доброте, подари им мушко чедо.
Оно је заиста било чудо од детета, лепо и бистро. На крштењу му дадоше име Растислав, скраћено Растко, што је Растко више растао све је више био вољен не само од својих постаријих родитеља, већ све уже родбине и целе државе. Срећни родитељи гледали су дете са нежном љубављу и светачким поштовањем, као да га нису они родили, већ као да је послато са неба. Посетиоци и многи други говорили су оњему: " Ово ће дете бити нови знак свету." Као дечак, Растко је био васпитаван од најбољих учитеља, које су љубимцу могли да пронађу његови драги родитељи. И у учењу и у владању он је био понос и радост својих наставника. Када је напунио петнаесту годину, Немања му даде једну покрајину, да би стекао искуство у управљању и администрацији. (1)
Младом принцу додели отац неколико искусних државника и официра, да га упућују у принчевским дужностима и војним вештинама. Исто тако му је доделио неколико племићских синова да му праве друштво у спорту и разоноди.
Растко је ревносно и пажљиво пратио упутства својих старијих. Није избегавао ни по неке од пристојних разонода са својим млађим друговима. Чинио је то увек умерено, никад претерано. Научио је да цени вредност одмора и спорта. Увек љубазан, отворен и живахан, он је са друговима ишао на јавне игре, безазлене представе, лов и нарочито на војне вежбе. Међутим, никад није учествовао у прекомерним задовољствима, вечерњим гозбама или у неумерености у јелу и пићу. Речено је за њега да се никад није смејао, али је увек био насмејан. Својом уздржљивошћу често би посрамио своје необуздане другове. Он их није укоревао речима или љутитим погледом; његов лични животни пријем био је довољан прекор за њих.Уместо да троши време на сујетне разоноде, он је читао озбиљне списе са пергамента, које му је отац набављао, нарочито оне о религији и историји. Редовно је присуствовао богослужењима у цркви, молио се, постио и давао милостињу сиротињи. Сви су се дивили његовој чедности. Био је омиљен због необичне племенитости. Богате поклоне које је примао од родитеља и народа брзо би делио својим службеницима, учитељима и друговима, не заджавајући ништа за себе.
Чак и у својој раној младости Растко је волео да дубоко и дуго размишља о вери, што је необично за младе особе. Ово не значи да он није волео да ради. Напротив, био је веома вредан и извршавао је своје дужности најсавесније. Али после рада, у слободним часовима, најрадије је волео да размишља о великим тајнама човекова битисања и судбине. Велики кинески мислилац Конфучије рекао је: "Лако је радити, тешко је мислити." Према томе, има много више радника него мислилаца међу синовима човечијим. Српски принц је био увек спреман за рад и наклоњен размишљању. Ове две урођене особине створиле су најмудрије и најјаче личности у историји.
Такав је био краљевић Растко, син Немањин, нежна грана великог храста.
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Priče o Svetom Savi
« Odgovor #3 poslato: 07-04-2009, 23:52:26 »

Почетник

По монашким правилима, кандидат мора да буде искушеник неколико година пре него што постане монах. У Светој Гори искушеништво траје дуже него у другим манастирима у свету. Растко је међутим, постао монах без искушеништва, захваљујући притиску околности. Он је провео у Русику само неколико дана, више као гост него као искушеник, пре него што се променуо из Растка у Саву. Па ипак, он је као монах прошао кроз сва тешка припремања, сматрајући себе врло младим, последњим међу својом браћом.

У Русику Сава остаде кратко време, највише неколико месеци. Онда је премештен у Ватопед, један од најстаријих великих манастира у Светој Гори, посвећен Благовестима. Било је то овако: Када је на Благовести била слава манастира Ватопеда, игуман позове старешину манастира Русика, молећи га да са собом поведе и Саву. (1)
Том приликом, Сава је направио тако диван утисак на сву братију, да игуман затражи од Саве да остане стално са њима. Млади монах не могаше рећи ни да ни не већ остави своме старешини да одлучи. Тек када су се два игумана сложила да остане, он је остао у Ватопеду не неколико дана или месеци, већ пуних деветнаест година. Била је за Савунепроцењива корист што је остао баш у Ватопеду, а не у неком другом словенском манастиру.
Ту је он научио одлично грчки.Тамо је била богата библиотека о светим оцима православне цркве на оригиналном грчком језику. Тамо се као на изложби могао посматрати врхунац префињене византијске цивилизације, уметност, архитектура, сликарство, поезија, хорска музика, дуборези, каменорези, текстил, лепо писање, ствари од злата, сребра и бакра; такође зналачко кројење и шивење, кување и разни други занати, чак и учење о лепом понашању.

Јер Ватопед беше узор, као царски манастир, зидан, презиђиван и украшаван од свих царева почев од Константина, Теодосија, Аркадија, до последњег члана династије Палеолога. Једини цар који не само да није помагао, већ разорио будући касније подржаван од мухамеданаца, био је Јулијан Отступник.
(2)
У таквом центру духовности и цивилизације, Сава је имао ретку прилику да изгради свој карактер по узору на најбоље примере које је видео и најбоље књиге које је читао. Када се све ово има у виду, као и чињеница да је Сава касније, са оцем, добио од Ватопеда велики део земље на коме су њих двојица подигли српски манастир Хиландар, свако ће уочити прст Божји у Савином пресељењу из Русика у Ватопед. Да, ми чврсто верујемо да ова промена места није дошла Савиним избором, нити његовом чежњом за славом и грамжљивошћу за новцем његовог старешине, већ далековидошћу промисла Божијег.
Вратимо се поново Расу.
По повратку, војвода изложи Великом жупану шта се десило са Растком и даде му свежањ са његовим оделом и постриженим власима. Немања и Ана почеше по други пут оплакивати свога сина, као да је мртав. Принц Растко је заиста био мртав, али је монах Сава био жив.
Краљевски двор у Расу поново се претворио у кућу јадиковања. Савлађујући свој тешки бол, Немања написа Сави писмо, молећи га да дође кући, макар и на кратко време. Уз то, посла му прилично велику своту новаца за личне потребе, за манастир и за сиромашне. Као нежни и мудри отац ,а познавајући људе он је желео да Сава овим поклонима стекне себи пријатеље у туђој земљи.
Сава је то и успео.

Са благословом свога старешине, Сава је неколико пута пропутовао Свету Гору идући бос, и живећи само на хлебу и води, он је посетио Кареју и прво, из поштовања, посетио Прота. После тога је отишао у велике манастире: Котломош, Иверон, Филотеј, Каракал, Лавру и друге, где је стотине монаха живело заједно, по монашком правилу заједничког живота. Из Лавре се попео на врх Атоса, одакле је могао да види целу Свету Гору, а у даљини на једној страни Цариград а на другој Солун. Задивљен овом величанственом лепотом Божјег стварања, он клече на колена на овој највишој стени и са сузама у очима захвали Пресветој Богородици, што га је тако милостиво примила на своју територију. Силазећи са врха планине, Сава је посетио пећину светога Петра Атонског и доле ниже, друге чувене испоснице, скитове, ћелије и усамљене пећине.
Скит изгледа као мало село са колибама или келијама за два или три сабрата. Они су сви имали централну цркву, где су се скупљали недељом и празником на свету литургију, после које су имали заједнички братски обед у трпезарији близу цркве. Монаси по скитовима живе самостално по својим зградама које имају сопствене капеле. Монаси и из скита и из ћелија, били су под надзором једнога од великих манастира. Бавили су се занатством /израдом дрвених крстова, резбарија, икона, бројаница, шивењем и преписивањем/ и тиме зарађивали свој хлеб. Негде је било и малих вртова, које су пажљиво обрађивали. Неки су се, пак, хранили само дивљим воћем и травама. Највећи део свога времена проводили су у молитви и созерцању / дубоком размишљању/.
Пустињаци су живели одвојено и усамљено, скривени од људи, у тишини, по дрвеним колибама " рупама и пећинама." /Јевр. 11, 38/. Неки су чак живели под великим дрвећем у густим шумама, испод великих наднешених стена под ведрим небом. Ова станишта су на веома опасним и стрмим местима, на скоро вертикалним падинама Атоса. Позната су њихова насеља Каруља и Капсокаливија. (3)
Они су стално заузети молитвама и размишљањем. Њихове потребе су мале,
а бриге никакве.
Сава је све њих посетио, учећи се од њих светом животу. Он им је делио поклоне, а користио се њиховим учењем и искуством. Та њихова искуства, стечена под таквим необичним условима, дубоко су утицала на Саву, и откривала му свет потпуно различит од оног спољашњег кога је он познавао и њиме живео све до тога времена. На овим путвањима, Сава је био два пута заробљен од разбојника, али је успео да се ослободи, чак је неке убедио и да се покају.
Обогаћен новим искуством, Сава се врати у Ватопед, тих у нарави, богат у знању и спреман више него икада да служи Богу и својим ближњим.
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Priče o Svetom Savi
« Odgovor #4 poslato: 07-04-2009, 23:55:12 »

Sveti Sava, mačka i rijeka Sava

narodna legenda

Sveti Savo otišao je od kuće još kao dijete. Ostavivši oca i mater, krijući ode u Svetu Goru i tu se pokaluđeri. Do nekoliko godina čuje da mu je otac umro.
Savo pomisli u sebi: "Vidi, šta bi; - otac mi umrije, a nije mi ostavio blagoslova". Lijepo se smisli da ode do svoje braće i porodice, da se vidi sa svima i da se pomoli Bogu na očevom grobu. Tako i uradi. Obiđe braću i pokloni se očevu grobu.
Oprostivši se s braćom, krenu u svijet da malo putuje u žalosti.
Tako putujući, jedno veče, dođe na konak u neku pustinju i tu zateče još nekih musafira, među kojima je bio i Sveti Jovan.
Sveti Savo upita domaćina: "Može li se prenoćiti?" Domaćin mu odgovori: "Može duhovniče, ja!" Sveti Savo sjedne umoran i poče razgovor o svemu i svačem.
Mada je Sveti Savo poznao Svetog Jovana, ipak se ne kaza ko je, ni odakle je. Domaćin spremi večeru. Ustanu, pomole se Bogu i večeraju. Poslije večere, domaćin unese u kuću onoliko sanduka, koliko je imao musafira i pokaza svakom gdje će koji spavati. Sveti Savo upita domaćina: "A, jer domaćine ne prostireš slamu? Bolje je!"

Domaćin mu odgovori: "Ama, duhovniče, ne znaš koliko ovdje ima nekakve sitne živine, pa kad unoća hoće da izjedu čovjeka". Sveti Savo nasmija se i reče: "Znam šta je, to su miševi". Tako musafiri legoše u one sanduke, a Sveti Savo osta sjedeći. Kad bi neko doba noći, navališe miševi pa gmižu sa sviju strana. Sveti Savo pomoli se Bogu, skide rukavicu s ruke, baci je, a od nje se stvori mačka. Skide i drugu pa baci, dok se od nje stvori i druga mačka, pa obe navališe na miše. Udri, hvataj i davi, pa sve zabacuju na jednu kamaru.
Tako do zore mnoge pohvataju i podave. Kad ustade domaćin i musafiri, imaju šta i vidjeti! Začudiše se kad čuše da Sveti Savo nije nikako spavao već čitavu noć sjedio. Još više se začudiše kad vidješe one dvije nepoznate zvjerke i kad čuše da su one podavile svu onu veliku gomilu miševa.
S toga upita Sveti Jovan Svetog Savu: "Duhovniče, kakve su ono zvjerke?" "Mačke", odgovori Sveti Savo. "Pa otkud one ovdje?" "Stvorio ih Bog, od mojih rukavica", veli Sveti Savo." Pa zar su one podavile onu živinu?" "Jesu", veli, "one će svu tu živinu za neko vrijeme koje pohvatati, koje rasplašiti, tako, da će se rijetko koja moći vidjeti!". Sveti Jovan pomilova mačke blagosiljajući ih: "Da ste od Boga blagoslovene, i u svakoj kućici od koristi!" Pošto svanu i sunce ogranu, Sveti Savo se oprosti sa musafirima, zahvali domaćinu i krenu dalje.
Sveti Jovan, razgovarajući poslije sa musafirima i domaćinom, reče, da onaj što je noćio nije niko drugi do Sveti Sava, pošto je njemu dao Bog da može velika čudesa stvarati po zemlji. Kad to ču domaćin, zamoli Svetog Jovana, za koga je mislio da je kaluđer, da ide s njim i da vrate Svetog Savu, pa da ga barem ugosti kao što valja. Sveti Jovan posluša domaćina i pohitaju da stignu Svetog Savu. Sveti Savo, kao svetac, znao je da ovi idu za njim i šta hoće, ali se nije mogao vraćati.
Opet žao mu ih bješe ucvijeliti, pa smisli i pomoli se Bogu, da se kud god on prođe provali duboka rijeka i da teče za njim da ga tako ona dvojica ne mognu stići.
Tako Sveti Savo, moleći se Bogu, prekrsti se i manu svojom štakom, a voda odmah pojuri, i to beše prava rijeka.
Kad to viđeše Sveti Jovan i domaćin još se više začudiše. Stanu i pomole se Bogu, a Sveti Jovan reče: "Savo, Savo, blago tebi i tvojoj duši! Ti si veliki kod Boga, kad čudesa stvaraš na zemlji! Dao Bog i ovaj se tvoj put zvao tvojim imenom." Tako se duž cijelog Savina puta stvori rijeka koja se nazva Sava.

Sveti Sava i udavače

narodna legenda

U staro vreme, kad su kroz narod sveci išli udruži se Sveti Sava sa jednim svetiteljem. Oni su obilazili sela i gradove. Jednom dođu u kuću veoma bogatu.
U kući bila je udavača devojka dobra, predusretljiva, i svakom je bila gotova dobro da učini. Devojka je putnike rado primala na konak.
Šta je god imala najbolje, to im je za večeru dala. Umorne putničke noge oprala je i odmah im prostrela dušeke. Kad je zora svanula, digla se devojka, spremila prekusak, zabrkala kafu i spremila vodu u ljegenu da musafiri umiju lice. Kad su iz kuće odlazili, rekne Sveti Sava devojci: "E, devojko, Bog ti crnu sreću dao!"
Devojka se iznenadi. Ovaj svetac, drug Svetog Save, sav cepti od ljutine, samo ne može pred devojkom ništa da mu kaže.

Dođoše u jednu drugu kuću. Kucaju a niko im ne otvara. Sveci su već hteli da pođu, ali se doskora ču tresak po oboru. Otvori im krmeljiva, pocepana i kaljava devojka. Devojka im ništa ne reče. Oni dođoše kod ognjišta. Koliko je devojka lena bila, poče velikom kukom da dohvaća za goste tronožne stolice. "A de ti je majka, devojko?" pitao je Sveti Sava. "Otišla je u čaršiju da kupi luča. Šta vi hoće moja majka?" nabusito govoraše devojka. Videše sveci da nemaju šta čekati i digoše se da idu.
Na vratima od obora okrenu se Sveti Sava devojci i reče: "E, devojko, Bog ti dao belu sreću!" I otidoše. Drugar Svetog Save toliko se naljutio, da više nije hteo da ide sa njim. On mu je počeo da govori: "Ovo li ti je pravda što je narodu deliš!
Ovakvih pravednika dosada ko pamti? Šta bi trebalo da onoj prvoj kažeš: Bog ti dao belu sreću, a ti crnu; a ovoj crnu, a ti reče belu. "Čekaj još malo da izađemo izvan sela, pa ću ti kazati zašto."

Kad su bili u jednom polju sami, sedoše da se odmore. Sveti Savo počne da mu govori: "Da sam kazao onoj dobroj: "Bog ti dao belu sreću," a ona onako dobra i ljubazna, oni bi se dvoje osilili, pa ne bi na nebo ni na Boga pogledali.
Kandilo u njihovoj kući ne bi se nikada upalilo, a sirotinja nikada ne bi se do vrata smela približiti. Ceo svet bi im šer video.
A ovako: ona dobra, a on zao, pa zlo i dobro snosiće se. A onoj drugoj da joj se zli drug dade, a ona onako crna i jadna, onda bi bilo crno bez beloga. Ovako će zlo i dobro da se podnose. Tako treba; nigde dva dobra, nigde dva zla..."

Sveti Sava i grešnik

narodna legenda

Bio jedan jako zlogovoran i nebesan čojek, bogopsovac, te jedne noći o Svetom Savi, kad je najveća ciča zima bila, dođu đavoli, Bog budi s nama, po nj'.
Zamotaju ga u ponjavu, s kojom se pokrio, iznesu ga na badžu pa š njime fiju u najdublji vir u Korani. Ćape ga dva među se, jedan za ruke, drugi za noge, pa sve nekoliko puta zaburi ga u vodu, a onda opet izvadi. U polje došao najstariji vrag. Namjesti veliki usijani nakovanj kraj vode. Zamahnuvši nad nakovnjem teškijem gvozdenijem batom centenjakom, zapovijedi onima, što ga šmuraju, da mu ga donesu. Istom, što su ga donijeli i da će š njime na nakovanj, ali najednom sinu sve oko njih, čisto im se oči zablještiše.
Dok se samo okom hitiše i obazriješe, ugledaše od zlata čojeka, u samu zlatnome odijelu, sa zlatnijem krstom u ruci koji se sjaje kao sunce žarko.
To je bio Sveti Sava. On samo malo zlatni krst uzdignu i prema njima manu, a đavoli dreknuše i od čovjeka na stranu skočiše. Sveti Sava reče: "Nemojte ga više!
A ti grešniče znaj, da se Svetom Savi ražalilo na tvoju sitnu dječicu i kukavnu ženu, pa te za ovaj put izmolio u Milostivoga Boga.
Zato se pokaj i okani svake nebesije, pa i same pomisli na zao govor. Inače će ovi opet doći po tebe i zaslužena kazna neće ti se više moći oprostiti." Čim je to Sveti Sava izustio, nestane ga, a š njime i onog sjaja i blijeska. U isti mah i đavoli poskakaše u vir koranski i nestade ih.
Čojek se prekrsti, vjerno pomili svemogućem Bogu i Svetom Savi, zahvaljujući iskreno na velikoj milosti i daru njihovu. Pokaja se za teške pregrije svoje. Ode kući, pa već kašnje nikad nije griješio, nit je tjerao griote.
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4908
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: Priče o Svetom Savi
« Odgovor #5 poslato: 07-04-2009, 23:57:31 »

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6626
Одг: Priče o Svetom Savi
« Odgovor #6 poslato: 26-01-2010, 21:54:39 »

Sveti Sava i zena tkalja


Neka zena namestila bila razboj u kuci da tka. Kuca je bila mracna i niska, te joj svetlost niotkuda nije dolazila. Da bi joj se videlo, ona je metnula kraj razboja tri velika draga kamena. Dodje Sveti Sava, pa je upita: " Sta to cinis?"- " Eto tkam sprocu ova tri kamena", odgovori mu ona.
"A sta bi ti meni dala da ti ja nabavim lepsu svetlost od ta tri kamena?"- upita je Sveti Sava.
"Dala bih ti, vala , Bog i dusa, ova sva tri kamena i jos punu mernicu suvih zlatnika koje mi je deda u nasledje ostavio"- odgovori mu zena.
Sveti Sava onda provali povecu rupu na spoljasnjem duvaru, sprocu razboja, i svetlos namah udje u kucu, i osvetli je celu. " Pa to sam i sama mogla uciniti, ali ce sad tu da ulazi vetar, zima, kokoske i macke", rekne zena.
"A ti zato ovde razapni, izmedju cetiri zasiljena drveta, jagnjecu kozu, bez vune, ili parce platna", rekne joj Sveti Sava. Zena zahvali Svetom Savi na velikoj dobroti i odmah mu da obecani poklon.
On ga razdeli medju siromahe na koje je prvo u putu naisao, jer je znao da ko god sirotinji deli, taj Bogu uzajmljuje.

Narodna pripovetka
Sačuvana

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6626
Одг: Priče o Svetom Savi
« Odgovor #7 poslato: 26-01-2010, 21:58:22 »

Sveti Sava i otac i mati sa malim detetom


Doneli otac i mati malo, novorodjeno dete u crkvu, Svetom Savi, i zamolili ga da dete blagoslovi i da mu da srecu.
"Ja cu ga blagosloviti, kao sto je i Isus decu blagoslovio, ali mu srecu ne mogu dati. To mozete samo vi, roditelji njegovi, ako ga zaranu naucite: da radi, da stedi, da ne laze, da ne krade, da slusa, da je pobozno, da postuje starije, da je u svacemu umereno; a narocito ako ga budete uputuli da dobro cuva svoje zdravlje."
Roditelji su ucinili sto im je svetac kazao, pa je od njihovog malog deteta postao dobar, radan, posten i pobozan covek. To se posle culo nadaleko, pa je sa sviju strana dolazio silan svet i dovodio malu decu Svetom Savi da ih blagoslovi i da im da srecu. A Sveti Sava svima je odgovarao kao i onima prvima.

Narodna pripovetka
Sačuvana

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6626
Одг: Priče o Svetom Savi
« Odgovor #8 poslato: 26-01-2010, 22:04:04 »

Sveti Sava pise svome rodu


Knjigu pise svetitelju Sava
U bijelu slavnu manastiru
Hilandaru, nasred Gore svete,
Zaduzbini svoga milog baba.
Svome rodu knjigu namenio,
Svome rodu i svome plemenu
I u knjizi rijec besjedio:
" Pozdravljam te, moj milosni rode,
I saljem ti svete blagoslove:
Bog ti dao zdravlje i veselje
Mira, sloge i bratske ljubavi,
jer od toga nista ljepse nije
Ni casnije niti korisnije,
Tijem ljudstvo tece spasenije
Kod milosnog Boga istinoga
A na zemlji vjekovi koljeno
Dokle tece sunca i mjeseca;
A sad ti predajem na znanje:
Kad sam sinoc na molitvi bio
I za tebe Bogu se molio
Jesam nesto grdno naslutio
Oce teska nastupit' vremena,
Na tebe ce sila udariti
Ni krstena niti pricescena
Od Azije, sveg ljudstva matere,
Carstvo tvoje hoce da razore
I po svoju da okrene ruku,
Razorice crkve manastire
A poklace duhovne pastire,
Sveta zvona hoce polomiti
I prilike Bozje pogaziti,
Razbucace sveta jevandjelja,
Krvlju ce se napunit kandjela:
Al' ce na te zalud udariti,
Ako hoces mene poslusati,
Grdno ce se natrag povratiti
I vise ti nece udariti;
A ako me neces poslusati,
Ti ces carstvo u grob zakopati.
No poslusaj moj srbinski rode,
Diko ljudska od divne slobode,
Kad udari sila od Azije
Nek te nadje slozna i ljubavna
Pa je tvoja tad pobeda slavna;
A ako me ti neces poslusati
Ti se grdno hoces pokajati.
Bog ti rode bio u pomoci
I u danu i u tamnoj noci!"
Srbi nijesu Savu poslusali
Pa se stece kako svetac rece.



Narodna pesma
Sačuvana

Luna

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 9142
Одг: Priče o Svetom Savi
« Odgovor #9 poslato: 27-01-2010, 18:53:14 »

Ako ne kvarim koncept ispricala bih svoju pricu o Svetom Savi ,ali kao prazniku.
Urezale su mi se te zimske Svetosavske veceri duboko u secanje i uvek mi izmame setan osmeh kad ih se setim.

     Neznam dali zato sto su imali djake u kuci, ili jer su voleli da slave, tek, moji su roditelji uvek slavili Svetog Savu-Djacku slavu.
Secam se da je majka uvek kuvala zito za taj dan, spremala bolju veceru, a otac donosio suvog mesa koje se najcesce cuvalo za goste.
Svaki je cas proveravao da sneg nije navejao po stazi, i cistio je iznova.
Sestra i ja smo zeljno cekale to kucanje na vratima, sve nekako vazne, jer, to je nas dan!
      Kad bi najzad gosti stigli, otresli sneg sa cipela i kaputa i usli, mi ponosno pokazivale nedavno primljene djacke knjizice, a majka je uvek govorila da ovaj praznik rado obelezava jer smo dobre ucenice.
Od dede smo uvek dobijale po crvenu stodinarku i cokoladu, od komsije deda-Bore gumice, olovke, blokcice...., od tetke po lepu knjigu.
Dok je napolju vejalo, price bi se otegle do dugo u noc i na nas "slavljenice" bi obicno na kraju i zaboravili.
Odlazila sam teska srca,ali radosna u krevet, uvek noseci i poklone sa sobom. Bio je to moj dan!
I tako,do sledeceg Svetog Save.



Sačuvana
Prosecni ljudi nista tako ne mrze kao nadmoc duha.
 

Stranica je napravljena za 0.118 sekundi sa 20 upita.