Razne zanimljive teme > Književnost - Umetnost - Kultura

Najlepša ljubavna poezija

<< < (11/11)

mihaza0708:
Milan Rakic - Iskrena pesma

O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,

Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.

mihaza0708:
Kroj
Ukrašću tvoju senku, obući je na sebe i
pokazivati svima. Bićeš moj način odevanja
svega nežnog i tajnog. Pa i onda, kad
dotraješ, iskrzanu, izbledelu, neću te sa sebe
skidati. Na meni ćeš se raspasti.
Jer ti si jedini način da pokrijem golotinju
ove detinje duše. I da se više ne stidim pred
biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno ćemo plakati.

Zašivaću te vetrom. Posle ću, znam, pobrkati
moju kožu s tvojom. Ne znam da li me
shvataš: to nije prožimanje.
To je umivanje tobom.

Ljubav je čišćenje nekim. Ljubav je nečiji
miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje maštom.

Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoće.

Mika Antić

jelovina:

Jutro u dvoje

jutro dolazi            prepuno čežnje
a ti me voliš,         ja volim tebe
jesmo li noćas        dotakli zvezde
il smo dotakli         suštinu sebe

ljubavi tvoje,         ljubavi moje
puno je ovo           jutro u dvoje

ako te nikad         ne taknem više
sudbinu takvu       žaliti neću
neka te život        još lepše njiše
ja ovog jutra        slavit ću sreću

ljubavi tvoje,        ljubavi moje
puno je ovo          jutro u dvoje

Stevo Manojlović
...

Odgovor

poljubih ti usne
toga vedrog dana
o božice moja
medenoga tela

da mi budeš večno
luka i dragana
pitao sam dal bi
za me poći htela

sklopila si oči
kao bela vila
nisam čuo uvom
odgovora tvoga

već si glavu moju
na srce stavila
pre pedeset leta
sećaš li se toga

Stevo Manojlović
...

ПОПЛАВА ЉУБАВИ

љубавник сам       јер сам врсте живе
ти љубави            највише се диве
уз све муке           и уз све робије
нико јаче             љубовао није

ко о чему             а ја о љубави
проповедник       љубави сам прави
под животом        нисам се савио
јер сам љубав      дао и славио

нека цео              овај свет поплави
као лава              поплава љубави

жарког срца         и жарке памети
љубави ми           жарки ватромети
песме су ми         ко љубави исте
те љубави           сјајне, топле, чисте

љубавна је          лава свету храна
од вреднога         рода сам вулкана
за цара би           љубав поставио
сву би земљу       у љубав завио

нека цео              овај свет поплави
као лава              поплава љубави

стан ми био         самица ћелија
зато ми је            песма веселија
у њој моја           врије, букти жеља:
свет љубави        радости, весеља

проповедник       љубавнога жара
проповедник       пчела и бумбара
голубчића           пролећа и цвећа
љубав даће         шта љубав обећа

нека падне          пољубаца киша
проповедник       љубавног јуриша
сунца, срца         грлења, радости
где се љубав       никада не пости

заклиње вас        да се љубав слави
проповедник       поплаве љубави

љубави сам         био херој мио
певао је              живео и снио
љубав већа      - то је људска срећа
љубави се           само човек сећа

живео сам            исто и певао
ватромете            љубави сам дао
оставио                аманет за људе:
најважнија          нек нам љубав буде

нека цео              овај свет поплави
као лава              поплава љубави

Стево Манојловић
...

ОРДЕН ЗА ЉУБАВ

ја добро познам     сва лица твоја
свако шта хоће      свако шта носи
љубавне мисли      видим, без броја
за белим челом      у мекој коси

из тебе зрачи         љубави снага
орден за љубав      дат ћу ти, драга

гледам те душо      дивне ти очи
и знам шта кажу    и знам шта крију
букте у њима         љубави моћи
знам усне твоје      шта љубе, пију

из тебе зрачи         љубави снага
орден за љубав      ти дајем, драга

Стево Манојловић  (дует са Давичом)
...

СВЕТ ЉУБАВИ

свет љубави       без борбе и свађе
ко у њему           не би био рађе
свет љубави       али ту - на јави
нека свако          сваког часа прави

љубав бог је       нек се љубав слави
свет је поље       цветова љубави

свет љубави       среће и милине
како људи          овде да начине:
само љубав        свет ће да поправи
свет љубави       с љубави се прави

љубав бог је      закон јој је кратак:
љубав свима      први је задатак

Стево Манојловић

tatoo:

                       WORK WORK WORK WORK

Navigacija

[0] Indeks poruka

[*] Prethodna strana