Vidimo se na Skveru
Anita Đukić | 10. 03. 2010. - 10:50h | Komentara: 1
Svako mesto ima svoju Knez Mihailovu, napisao je Momo Kapor. Upravo ta matica života u Jagodini je Skver narodne omladine, ili samo Skver kako Jagodinci zovu centralno šetalište i park. Na ovom mestu okupljale su se generacije, prosile se devojke, radnici su štrajkovali i tražili svoja prava, maturanti bacali sveske, deca mnoga prohodala...
Na jagodinskom Skveru rođene su ljubavi gotovo svih bračnih drugova koji su danas već 30, 40, pa i 50 godina u braku. „Vidimo se večeras na Skveru”, rečenica je koja živi ceo jedan vek. Može se slobodno reći da je ovo Skver ljubavi, štrafta života.
- Prva intervencija u oblikovanju fizionomije budućeg Skvera urađena je 1884. godine prosecanjem Železničke ulice i postavljanjem vage usred pijace, nakon izgradnje železnice. Međutim, uređenje cele varoši Jagodine zbilo se u mandatnoj upravi demokratske opštine sa Trifunom Đurićem od 1923. do 1924. godine. Projektant je bio Srećko Krajčić, samoupravni inženjer opštine, a izmenu starog sadržaja odobrili su ministar građevine Dragutin Pećić i ministar unutrašnjih dela Nastas Petrović - kaže Mika Aleksić, kustos Zavičajnog muzeja.
Na Skveru se nekada nalazila čuvena jagodinska „Šarena kafana”. Za vreme boravka pesnika Đure Jakšića u Jagodini (1869-71) u njoj se okupljala prva varoška boemija. Ovde je nastala i Đurina pripovetka „Komadić švajcarskog sira”. Boraveći u Jagodini, kao obveznik u srpsko-bugarskom ratu, Branislav Nušić 1885. godine sakuplja građu za pozorišni komad „Put oko sveta” u kome Jovanča Micić sreće u „Šarenoj kafani” svoje prijatelje.
- „Šarenu kafanu” su srušili da bi napravili ružnu zgradu Robne kuće „Beograd”, sa tom kafanom nestajala je i duša Jagodine. Park je uredio i zasadio Čeh, Cilik, baštovan „Jagodinske pivare”, koji se o njemu brinuo sve do rata. Na mestu Mesnog poglavarstva sazidana je Gimnazija „Svetozar Marković” i tako je od Skvera nastao pupak grada, jezgro. Svi mitinzi posle rata održavali su se na Skveru, maturanti, mladenci, sve se tu odvijalo. Sa izgradnjom Skvera, grad se koncentrisao i dobio fizionomiju. U sumrak, kad zalazi sunce, mi koji smo sedeli u baštama, gledali smo kako se reke naroda slivaju ka Skveru. Skver narodne omladine nekada je bila varoška utrina kraj Carigradskog druma, gde je početkom prošlog veka nikla pijaca, omeđena sa ulične strane Dimićevim hanom i „Šarenom kafanom”. Skver je matica života Jagodinaca - kaže publicista Dobrica Milićević.
Na Skveru se nalazi Spomenik palim Jagodincima u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje jugoslovenskih zemalja. Na vrhu stuba je postavljena stojeća figura srpskog ratnika, izlivena u bronzi, sa šajkačom, vojničkim koporanom, koji u desnoj ruci drži visoko podignutu pušku.
- Učesnici ratova predvođeni učiteljem Mitom Dimitrijevićem i dr Stanimirom Rakovcem najviše zamerki su imali zbog podignute puške u rukama vojnika jer su smatrali da je to kapitulantski stav. Tražili su da puška leži na kuku, kao u toku juriša. Majka s detetom je prema prvoj zamisli držala palminu granu, ali je dobila bodež kao simbol opomene njenim neprijateljima. Spomenik su klesali majstori iz Dalmacije, otkrio ga je kraljev izaslanik, pešadijski pukovnik Đorđe Pavlović, a svečanosti je prisustvovao i patrijarh SPC Varnava u pratnji vladike raško-prizrenskog Serafima - navodi se u katalogu Male istorijske biblioteke.
Jagodinska elita smatra da duh stare Jagodine umire, da je neko vreme koje je imalo duh dostojanstva, boemstva i kulture ipak nestalo.
- Eh, Skver... duša Jagodine, ili bar one Jagodine koje više nema. Srećan sam što ga pamtim takvog, čistog, romantičnog, pre no što su mu urbanistički egzibicionisti posadili u nedra betonske i staklene kocke, pre nego što je opkoljen kioscima, tezgama i smešnim lampionima i zaglušen turbo zvucima. A pamtim sve: nedeljne izlaske sa svojim dedom koji je za tu priliku oblačio svoje najlepše teget odelo sa diskretnim štrafticama i borsalino šešir, ćevape u „Sport kafani” za odličan uspeh u školi, frizure pravljene mokrim češljem za godišnje slikanje kod Baneta fotografa. Sećam se i korzoa do železničke stanice, devojaka sa frizurama koje liče na turbane, širokih haljina i žipona, stidljivih kibicera sa ograde, zvuka klavira iz stare muzičke škole... Tu sam ponosno šetao svoje prve frularice od zelenog somota, slušao samouke gitariste koji kraj spomenika pokušavaju hrabro da skinu „Bitlse” i „Šedouze” na smešnom engleskom... Skver je bio naš prozor u svet i kapija kroz koju je taj svet dolazio u Jagodinu... Ipak, ono što najbolje pamtim, a što će zauvek ostati isto, jeste veseli smeh gimnazijalaca pre i posle škole. To mi uliva nadu da će jednoga dana, kada prođu sve ove ludosti, duh Skvera ponovo vaskrsnuti - kaže poznati jagodinski pisac za decu Peđa Trajković.
Vrlo lep tekst o jagodinskom Skveru.....
Autor
Tema: DESAVANJA U JAGODINI! ! ! (Pročitano 655907 puta)