Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin
Razne zanimljive teme => Filozofija => Temu započeo: Luna 07-01-2009, 20:37:50
-
Tema je nezaobilazna i sastavni je deo zivota,a u sredini u kojoj zivim je sasvim normalna.Zato sam ja iz prica sa koleginicama imala isto neku predstavu,
sve izfilozofirano kako bi-kad bi,cisto iz dosade.
A kada je taj dan dosao sva filozofiranaja su pala u vodu.Reakcije su individualne,a moja prva je bila puna pitanja-zar je to sve? pa ja sam htela jos toliko toga da ostvarim ...?sta ce biti sa mojim detetom...?
Onda dolaze faze koje su neizbezne:noci pune suza,pitanja i patnje...upijanja svakog delica lika najblizih....MA LJUDI,NEOPISIVI PAKAO,nedao bog nikom.
Onda spasavanje sta se spasti moze,operacije...tacno dva meseca posle prvog soka sam posle jedne 500km daleke posete doktoru izasla sa familijom na veceru i rekla im da podvlacim crtu - jos jedna ili 10 godina,hocu da to prozivim sa njima,jer vremena za gubljenje nema.Digla sam glavu i izasla izoklopa samosazaljenja.
Bilo je u pocetku tesko nabaciti fasadu ali je nekako islo.Najteze je kad neko iz familije ili blizak prijatelj ode,od iste bolesti.
Pratila sam nedavno,koliko sam mogla zadnje dane svog oca,isto karcinom.Znao mi je reci:-samo ti me razumes,bolujemo od iste bolesti!
I to je tacno,ljudi kojima smrt lebdi iznad glave vide svet drugacije.U njemu sam gledala sebe kad-tad u buducnosti kad mi terapije vise nece pomoci.
Zato,nemojte razmisljati sada o smrti,teorija i praxa su razlicite. Ili da kazem,bez uvreda - nemate pojma!
Sada cete misliti u miru i iz obesti,jer takve strasne stvari se dasavaju samo "drugima",nama ne! A kad taj trenutak dodje to je strah,panika...nista od nasih ranijih predpostavki.Imam samo jedan princip u zivotu koji svakom preporucujem:
U svakom danu uzivam do maximuma, ljude bezrezervno volim i vise no ranije cinim dobre stvari, prihvatam ih i cenim kakvi su ali vise no ikad kazem direktno svoje misljenje(zasto,shvatila sam,a to dolazi podsvesno,jer mislim da mozda necu vise imati prilike), hronicno sam neispavana jer zelim da sto vise saznam, procitam...izlazim kad god mogu i svuda sam prva za pesmu,igru,zabavu. Svaki dan leta koji provedem u Srbiji ustjem u zoru jer sada znam da uzivam u njoj,kao i u noci....na moru isto.
Zahvalna sam bogu za svaki dan i godinu koji je poklonio meni i mom sinu. U teske terapije ulazim sa optimizmom ali je strah duboko izmemorisan. I nista,nista gde se ne radi o glavi me ne uzbudjuje!
Imam jaku fasadu koju jos uspesno nosim. Dokle? Neznam. Toj fasadi je tesko odrzavati sjaj.
Dobro je da na ovu temu diskutuju oni koji su to vec doziveli,ili dozivljavaju,sami ili kraj nekog bliskog,onda znaju o cemu pricaju.
Ovako je samo gubljenje vremena,da ne kazem blebetanje, jer kad zaboli,tu nema pravila i propisa.
Kad je strah vec hronican i covek zna da ce danas ili sutra ranije otici,desavaju se cudesne promene...ma ne zelim nikom zivom da to oseti zato je najbolje manuti se tih PRAZNIH prica.
Izvinite,ali iz mog ugla su smesne tvrdje da "smrt dozivljavam kao povratak...."! Ma koji crni povratak,u mojim je ocima SMRT CRNAAAAAAAA I ZNACI ODLAZAK!
Znaci, moje dete ostaje siroce,moja majka kopa mene umesto ja nju.....tu nema "povratka izvoru" kako rece Celestina i ostde jos i ziva. A Schnuffelica joj jos i aplaudira!Bravo! Cak i da sam poslata po "zadatku" draga Celestina,pre no sto opet uplovim-potonem u taj tvoj "izvor",taj zadatak trebam i obaviti,a ja to nisam jos,moj sin je jos mali.
Gremlin ima prava,ne mislite o tome. UZIVAJTE U ZIVOTU!
Anny ima zaista pravilan stav.
To je moje skromno misljenje,zasnovano na STRASNOM iskustvu koje jos traje.Mislim da znam o cemu pricam jer nista nije islo kako sam kad sam bila zdrava izfilozofirala.
volela bih da cujem iskustva,slicna mojim,ako ih ima.
-
izvinite,prica je bila duza.
jos nesto:iz vec opisanih razloga je po meni nenormalno glupo i sitnicavo kad ovde u forumu brojite i ispravljate jedni drugima gramaticke i pravopisne greske. to su samo slova i zasto
bih ja gubila vreme i energiju na tipkanju velikih slova na pocetku recenice? ili obracala paznju dali je neko napisao DALI ili DA LI....!
nevazne sitnice! jadno je nekom na tome zamerati.
ima toliko vaznijih stvari u zivotu.
-
Nemaš se na čemu izvinjavati... Pružila si svoju priču kao svoju analizu nečega, iznela svoje sagledavanje... Ja ti mogu samo poželeti da opstaneš na svom putu sa dovoljnom energijom borbe...
-
bravo za anny
-
hvala anny, to i radim i ne kukam.hocu da zivim normalno pa koliko traje i mislim da je to najbolji lek i da cu i dalje uspevati.
izbegnite bolje ove teme bez smisla i da niko,niko ne dodje u takvu situaciju u stvarnosti.ma ko i kakav bio.
zelim vam svima od srca sve najbolje!
-
bravo za Lunu,svaka cast!
-
Sve ovo što je Luna u prvom postu napisala mogu i da potpišem.
Nisam smrti gledala u oči zbog bolesti, ali jesam od ljudske ruke... istina je, da sam nakon tog iskustva u deliću sekunde mogla da nestanem i za sobom ostavim dete/bebu i roditelje i brata i prijatelje... sve je dobilo drugačiji smisao i drugačiji tok... Od tada važi deviza: Živi kao san koji se nikad ne završava!!!
-
Jedan sam od onih koga su već svi bili odpisali pa čak i najbliži i najrođeniji.Mene nije povratio nikakav strah,već naprotiv povratila me ljubav prema svom detetu i supruzi koju sam još bio dužan da im pružim.To što Luna opisuje kao strah,ja bi to pre nazvao ljubavlju prema svom detetu koja je bila jača i od bolesti,i verujem da ljubav svakog oblika ima neverovatnu moć,i postavlja neverovatne mehanizme otpora prema svim negativnim silama koje utiču na nas.Ta pozitivna energija koju ljubav nosi u sebi je ustvari najbolji lek protiv svake bolesti.
Najžalosnije je to za ljude uopšte što život i smisao života shvate tek onda kada se nađu na pragu smrti bez obzira dali se smrti bojali ili ne.Mada će mnogi reći na ovu moju opasku da oni znaju smisao svog života,i da je to ustvari taj život koji žive,život je ipak nešto drugo.
-
Najžalosnije je to za ljude uopšte što život i smisao života shvate tek onda kada se nađu na pragu smrti bez obzira dali se smrti bojali ili ne
Upravo. Na žalost, da.
-
.
-
bravo luna, svaka cast, uzivaj u zivotu.
samo, za tako nesto ces morati da zacepis oci/uho/grlo/nos i mentu i ignorises svet oko sebe.
sreca je lepa samo ako je slepa ;)
ja kazem, jebes uzivanje, jebes tugovanje, oba su samo dve strane istog novcica.
ocekivanje ispunjeno - sreca, neispunjeno - nesreca. zelja ova, zelja ona, aspiracije ov, one, ostvarene, neostvarene i onda razocarenja i ushicenja. konflikt posle konflikta, u glavi, iznutra a onda i spolja.
svet koji opstaje na samoprozdiranju..
pobuniti se ili prihvatitit taj fakt i ziveti sa tim?
ja kazem nijedno ni drugo.
let's be quiet.
-
K'O STO BI REKO JEDAN MOJ ORTAK:
JEDI, PIJ, VESELI SE; I NA ZIVOT POSERI SE.......
MALO NEUKUSNO, AL' TO JE TO, KAD SE BOLJE RAZMISLI