Vrnjačka Banja je grad koji se nalazi na 200km južno od Beograda. Vrnjačka Banja je poznata i pod imenom „Kraljica banjskog turizma“ jer ima najdužu tradiciju kao prvi turistički centar u Srbiji. U blagodetima lekovite tople vode Vrnjačke Banje, uživali su starosedeoci još u praistoriji a Rimljani su ovde izgradili lečilište Aquae Orcinae i izvor tople vode Fons Romanus. U peridu od 14-19 veka, kada je Srbija bila pod vlašću Turske imperije, Turski begovi su dolazili u Vrnjačku Banju na lečenje i odmor a narod je iz revolta zatrpavao izvore tople vode, kako kaže legenda. Tridesetih godina 19 veka, kada je Srbija oslobođena od Turaka, knez Miloš Obrenović zapošljava geologa Herdera, da ispita mineralne vode. Analize su pokazale, da je mineralna voda u Vrnjačkoj Banji veoma kvalitetna i da se može porediti sa vodom u čuvenoj Českoj banji, Karlovi Vari.
Ipak, na razvoj turizma Vrnjačka Banja je sačekala jos tri decenije, kada je osnovano „Osnovatelno fundatorsko društvo kiselo vruće vode“ u Vrnjcima, 1868 godne. Počela je gradnja smeštajnih kapaciteta za goste Vrnjačke Banje, kojih je ubrzo bilo sve više i više. Ti smeštajni kapaciteti su zapravo bile kolibe, koje su munjevitom brzinom nicale najpre na obalama rečice Banjske, gde se formiralo i čuveno štetalište, koje je postalo jezgro Vrnjačke Banje. Kao prelomna godina u razvoju Vrnjačke Banje kao turističkog centra, uzima se 1888 godina, kada je General Jovan Belimarković, ugledna ličnost i ministar vojske i policije toga doba, odlučio da ovde sagradi letnjikovac.
Kralj je došao u postu Generalu Belimarkoviću i odseo u letnjikovcu a zatim su svi viđeniji ljudi toga doba, krenuli za njegovim primerom i počeli, da se odmaraju u Vrnjačkoj Banji. Razvijao se elitni turizam sve do Drugog svetskog rata a nakon završetka rata, Vrnjačka Banja postaje lečilište dostupno široj javnosti. Od 1960 godine, grade se novi hotelsko-medicinski objekti, kada se i postiže rekordna poseta od 200.000 gostiju i 2 miliona noćenja.
Klima je umereno kontinentalna, sa snežnom zimom bez mraza i svežim letom. Zahvaljujući planinama koje okružuju Vrnjačku Banju, vetrovi su slabi. Vrnjačka Banja se nalazi u podnožju planine Goč a nije daleko ni Kopaonik. Vrnjačku Banju krasi i bujna vegetacija, najčešće su to lipa, bor i jela. Interesantno je, da je prvi lekar u modernoj istoriji Vrnjačke Banje bio Josif Pančić, naš čuveni botaničar, koji je otrkio svetski poznatu i originalnu omoriku na Kopaoniku, koja po njemu i nosi ime „Pančićeva omorika“.
Na području Vrnjačke Banje nalazi se čak sedam izvora tople vode: Topla voda, Snežnik, Slatina, Jezero, Beli izvor, Borjak i Vrnjačko vrelo. Dve vode se flaširaju kao stone mineralne vode a ostale se koriste za lečenje. Izvor „Topla voda“ je jedinstven u svetu jer jedino odve je termperatura vode 36,5 C koliko iznosi i temperatura ljudskog tela! Na ovom izvoru je još 1883 sagrađen Kursalon za smeštaj gostiju a 1892 sagrađeno je i zidano kupatilo.
Mineralne vode Vrnjačke Banje leče mnoge bolesti, kao što su dijabetes, bolesti žučne kese i pankreasa, čir želuca i dvanaestopalačnog creva, oboljenja organa za varenje, ginekološka oboljenja i sterilitet, reumatske bolesti, itd. Ove mineralne vode se piju, u njima se kupa, koriste se za inhalaciju i ispiranje.
Vrnjačku Banju krase mnogobrojne atrakcije. Zamak Belimarković – letnjikovac već gore pomenutog Generala Belimarkovića, koji je pokrenuo i promovisao turizam u Vrnjačkoj Banji.
Most ljubavi – mesto na kome devojke koje žele da sačuvaju svoju ljubav, zakačinju katance na koje ispišu svoje ime i ime svog partnera a ključ bacaju u reku. Tradicija je nastala na osnovu dirljive i istinite priče o nesrećnoj ljubavi iz perioda Prvog svetskog rata, između oficira Relje i njegove devojke Nade. Relja je otišao u rat a Nada je ostala u Vrnjačkoj Banji, da ga čeka.
Međutim, Relja je u toku rata stigao i do Grčke i tamo se zaljubio u lepu Grkinju a Nadu zaboravio. Nada je čekala i čekala a na kraju je umrla od tuge za Reljom. Naša čuvena pesnikinja Desanka Maksimović, prilikom posete Vrnjačkoj Banji, čula je za ovu priču i dirnuta njome, napisala je jednu od najpoznatijih svojih pesama, „Molitva za ljubav“.
Banjski park – sagrađen je 1888 i neprestano se menja i razvija, rađen po ugledu na park u banji Karlove Vari u Češkoj. Ovaj park ima šetalište dugo 2 km, ispod krošnji lipe. Tu je i Japanski vrt koji dočarava vegetaciju i način života u Japanu. U parku se nalaze mnogobrojne skulpture, koje čine park simbolom Vrnjačke Banje.
Vrnjački karneval – po broju posetilaca odmah je iza festivala Exit i Guča. Karneval čine maskembal, izložbe, koncerti, pozorišne predstave i sportska dešavanja. Organizuje se svake godine u julu mesecu, u spomen na osnivače Osnovatelnog fundatorskog društva kiselo vruće vode u Vrnjcima.
Vrnjačka Banja je poslednjih godina doživela novi preporod, renoviranjem starih i izgradnjom novih hotela, sa unutrašnjim i spoljašnjim bazenima, saunama, salonima za masažu, sa mnogobrojnim dodatnim sadržajima za aktivan i relax odmor. U ponudi su i hoteli sa 4 i 5 zvezdica, za vrhunsko uživanje ali i manji smeštajni objekti, hoteli i pansioni sa apartmanskom ponudom, koja u većini slučajeva uključuje i bazen. Vrnjačka Banja uspešno gradi i imidž kongresnog centra, koji svojim smeštajnim kapacitetima i sadržajima može da pruži gostoprimstvo i poslovnom svetu iz zemlje i inostranstva. Puno je razloga, da posetite Vrnjačku Banju. Iznajmite auto u Autorent-u i provedite nezaboravan vikend u Vrnjačkoj Banji!
Izvor :
https://autorentdoo.com/vrnjacka-banja.php
