Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja

Autor Tema: САБРАН У ОГАЊ СРЦА - РАЈИЦА МАРКОВИЋ  (Pročitano 3997 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Rajica Markovic

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 35

САБРАН У ОГАЊ СРЦА

Иза префикса нај, стоји бољи ил' гори
Средина је овде тек да се гоји
На сваком нивоу свести још једна несвест чека
Од створа до човека
Господе подигни ме на онај ниво свести
Где студени и врућине немају власт да уде
Где радости и патњи разбијено огледало буде
Где духови злобе под ногама ваздух уједају бесно
Вертикала укида лево и десно
А богаташи немају да плате рачун
Који испостваи време
Где бестелесни не пазаримо креме и парфеме
Женски атрибути занеме Јер их нема
Ево пружам се рукама обема
Из пета сабран у огањ срца
Отвори врата,послушај куцам.


       

ГЛЕДАМ

Гледам како плитак мир стиже дављенике у плићаку
На површини нестварно углачаног сјаја
Равница без конца потања у мраку
Ни узлета нема ни очаја.

Гледам синове прељубе како славе
Одсечене главе ко пехаре накрећу
Ја једнодневно створење
Ноћ још коју преживећу на срећу
У оази поезије на непостојећем броју.

Гледам ужурбане велможе
Хабају чизме од ђавоље коже
Са славља на славље
Говорећи глачам искрено узглавље

Гледам знојем робља расте рајски врт
Власника живота од крви и меса
Устрчалу гледам прерушену смрт
Где дрско поткрада Бога за чудеса.


       

УЧИНИ

Учини да ноћ нестане ми с прага
Да двеста чувара уснију на стражи
Из костију док ми искрада се влага
Кад нико не гледа Ти тад припомажи.

Учини да сунце зенице рашири
Вода да попрска корито живота
СвеМиром дубоким немире помири
У човека врати, одбеглог у скота.

Учини ме вишим од саблазних речи
Са врата одуни дах ми мучитеља
Гонитељу злобном путеве препречи
Да суботним миром запева недеља.

Учини да вранци олакну на ваги
У дубини грла узапти све крике
Оних што их клаше вољени и драги
У победу трубом зови победнике.


           

МОЈ СВЕТ ПРОДАДОШЕ

Мој свет продадоше лакоми
Својим мегаломанским жељама
Несравњеним с моћима
Заваљени по фотељама и несвањивим ноћима
Болесним сујетама и личностима узаним
Вештом руком зауздани
И упрегнути у огромни точак профита
Капљу од среће попут сталактита
Окренути наглавачке
Посматрају свет из мртве тачке
Додворавањима и лажима међусобним
Прећуткивањима узајамним уцењених мана
Поткрадају један другог притворно злобни
Грабежом грабе са свих страна
Мој свет продадоше курве профитерске
Политиканске радодајке, каријеристи
Непрецизни снајперисти, учењаци
Одлични ђаци и понављачи
Радници на црно и паразити у њиховом зноју
Старци што и данас помињу буђаву проју
И други светски рат, рођена сестра и брат
Отац и мајка, тетке, тече и стрине
И они што тепају сине, а мрзе до пакла
Изумрле цивилизације и нове хибридне нације
Галофак генерације, децентрализације,
Индустријализације, уједињене нације,
Медитације, полицијске рације,
Хуманитарне донације, намети и дације,
Порези на безбрачне, безубе и ружне
На меланхоличне, да разбијем риму,
На лето, јесен и зиму, осеку и плиму
И ако прескочих још које злости
Нек ми министар финансија опрости.
Мој свет купише светски богаташи
Рокфелери и други фелери, распрснути гелери,
Тексашки нафташи и њихове млађане жене,
Они што пуштају лавове у арене
Да се забаве пуштањем крви
Наоко црви ал' у срцу звери,
Болесници од депресије и маније
Велики режисери, мултинационалне компаније,
Потенцијалне самоубице и масовне убице,
Произвођачи ратова и мировњаци,
Истраживачи сатанских дубина, вилењаци,
Статисти у главним ролама
Сексуално образовање по канцеларијама и школама,
Лопови и њихови телохранитељи,
Професионални нападачи и бранитељи,
Медиокритети и остали пропалитети
У сопственој сенци угодно заваљени
Живи награђивани, слављени и хваљени,
Посвећеници у најдубље тајне људске душе
Алхемичари, масони и њихове потркуше.

         

ЗАЛУТАО

Залутао човек негде у стомаку
Па молитве диже проји и кајмаку
Да му пут покажу до среће у свету
А он ће по путу да сипа вегету.

Да избегне неко ново сагубљење
Садиће крај пута реново корење
Бог са неба гледа па се чудом чуди
Пут им стално цртам ал' губе се људи.

Ја им дадох битност, део своје части
А они задригли, даве се у масти
Зато ћу им дати ужегнутог уља
Да клечећи моле пред зрном пасуља

Удављене сармом скуваћу у паклу
Док јабуку гризу прасету умаклу
Задригле у месу сумпором ћу пећи
Да сви буду реш, репови прасећи
Да се сваки својим преждрењима кити
Кад је хтео телом а не духом бити.


           

СВЕТИ ОЧЕ СИМЕОНЕ

Свети оче Симеоне на небеси који јеси
Са небеским Царем вечним, вас у сјају лица Христа
Лозо Божја с чијих зрна крилата нам расту деца
Синове нас, своје види, некад Царске данас робље
Па облаке гневно стреси, размилело буди гробље
Види дворе порушене и оџаке угушене
Види њиве затрњене и будале окруњене
Србе твоје расрбљене под злим игом погрбљене
Види ујме и придавке, разграктале слепе чавке
Види тмушу, чамотињу, опет Бога где распињу
Одроди и издајице, готовани братубице
Види жедне, види гладне и лагане и варане
Коленима од издаје у просјаке изгуране.


       

СВЕМОГУЋСТВО

Свемогућство Твоје вером ме покреће
И диже ме изнад среће и несреће
Утехе ми шаљеш од Твога престола
Узносиш ме изнад ужитка и бола.

Смрћу својом моју смрт си усмртио
Црну змију греха на крсту убио
Васкрсењем вечни живот ми донео
И на небу с десне стране Оца сео.

Од Оца ми шаљеш Духа Истинога
Да слободан будем и победим злога
Издижеш ми поглед над светском потребом
И слабости моје подупиреш небом.

Ако са мном Бог је, против мене ко ће
Не бојим се силних ни мноштва гласноће
У мојој је руци и нож и погача
И блаженство вечно и вечна ломача.


           

МОЈ СВЕТ

Мој свет је на пустом меридијану
Где брат не може да се нађе
Док небо тегли празне лађе
И тек по неко сањиво око
Узврати искром сунчаном дану
И изнова клоне испразним током.

Мој свет своје јунаке веша
О чивилук на најнижем прагу свести
Не желећи да бедну улогу леша
Разазна преосталим делићем ума
Бира искључиво веселе вести
Док држи леву страну друма.


           

КРСТОВИ СЕ САДЕ КО ДРВЕЋЕ

Сав ми живот у тражење стао
Санак пусти на нијансу спао
Дал због греха, громогласног смеха
Моја вика остаде без еха.

У ћутању свет се изгубио
У незнању убицу љубио
А истине на крстове кити
Треба јести и весео бити.

Па крстови ничу поред пута
Да претекну истину док лута
И да сите забави распеће
Крстови се саде ко дрвеће.


           

ЗНАЈУЋИ ДА ЧОВЕК ЈЕСТЕ

Знајући да човек јесте оно што у себи носи
А не оно што језиком у даљ и вис преузноси
Усудих се да запитам има л' за нас јоште хлеба
Кад род људски гордо сруши творевине светог неба.

Ко у срцу гује носи тај не може не гмизати
Човека ће тај за пету кад не види угризати
Ако гуја златна буде он ће злату робовати
Тај ће увек лако људе испод цене злата дати.

Ако гуја лења буде па из срца не исходи
Газда слуга биће сањив и на земљи и на води.
Ако гуја буде блудна поскок какав или шарка
Говориће умиљато ал ће миље бити варка.


   

У ЧАСТ СРБСКОГ СВЕТИТЕЉА

У част србског светитеља чудотворца Николаја
Завет дајем чисте свести не с присиле и очаја
Да из мога пера неће изаћ више ништа прозно
Јер све прозно даде дрво од познања оно грозно.

Са дрвета мог у Рају јешће онај ко победи
А живота дрво слатко само Божји песник следи
Ово вино са Небеса не претварај ти у бозу
Духом Божјим Богу пиши лукавом остави прозу.

Кад ти језик огањ пече свете Божје благодати
То ти љубав Божја јавља види брата како пати
Ајде крени у зверове кроз циркуске те арене
Међ лавове ступај смело ја те носим а ти мене.

Божја земља, Божја вода и Дух Божји и Бог хода
С творевином себе меси Творац вечни са Небеси
Зар не рекох Богови сте за мал сишли са Небеса
Нисте врећа закрпљена костију и људског меса.


           

ЛУДИ И МУДРИ

Приликом злом нагнан обратих се пре три дана,
Верној браћи многославној чуварима Божјих рана.
Борцима за веру свету предану нам од Господа
Обратих се текстом једним да ме братство борби дода.

Зид ћутања испречи се међу наше душе братске
Као бетон армирани што квартове дели градске
Благо време сипи тече прво јутро прво вече
Затим друго за њим треће.

Ајд још једном да покушам како чекам дан је трећи
Нестрпљене притисло ме као самар магарећи.
Обратих се снисходљиво ко што ваља мањи већем
Што не дознах даном првим да бар познам у том трећем.

Човек прост, сам, написах им, недостојан сваке части
Одговор ми браћо дајте а не славу и почасти.
Драга браћа брзом поштом одговор ми хитро шаљу
Нисам први што им судим да земаљском служе краљу.

Нит помислих нит изустих то шти ми се спочитава
Зло с језика не испустих ако јесам ево глава.
Још рекоше браћа драга текст што послах дуг да беше
Да молише Бога, врага да значење текста реше.

И сад ево шта ме чуди
Све учени мудри људи што се каже паметари
Напамет што знају књиге и Нов Завет ко и Стари
Књижевници од заната а не празне главе неке
Па зар они што им главе пуне као библиотеке
Луду просту не схватају
Ко да луди не говоре с људима но с псима лају.

Тај текст спорни што написах није плод мог бритког ума
Јер одавно ја одбацих бедну раскош свог разума.
Да појасним ево има тринест пуних већ година
Како разум свој одбацих да ме више не заводи.

Тринест года дугих има неразумно по људима
Како живим на оштрици, светских мука у слободи
Ко што казах на оштрици где пустињско сунце греје
Трица свакој људској трици подсмех сваком ком се смеје.

Лудо Христа заволевши предадох му све на вољу,
Жену децу и све своје ако треба нек нас кољу.
Немам плате ни дневнице осим Бога ништа немам.
Паметар од света нисам нит се за тај посо спремам.

Ни рођендан своје деце напамет ја не бих знао
А некмоли датум какав што је свету штогод дао.
Ни саборе ни ратове не учио нит сазнао
Тако да се може рећи будала сам баш остао.

Будаластог сад ме чуди
Да врлински ови људи
Многомудри, многославни паметари од памети
У стању да нису били једну луду разумети.

Док будале чиста срца разумеше ово штиво
Зар мудрацу где ум смета будали је разумљиво
Хвалим Оца неба земље који бира без зла душе
Па их шаље јадне луде да мудраце светске руше.


           

НЕ БЕРЕ СЕ СМОКВА С ТРЊА

Два се крила размахала, крила орла великога
У пустињу ужарену носе верну љубу Бога
Змија гадна отров бљује, звер прождире и зверује
Свет се у злу ваља, лежи у пустињу верна бежи.

Апостоле и пророке заменише паметари
Богмладенца у пустињу изгна исти закон стари
Кад те свет изгуби грешног имо си се родит рашта
Ледним умом човек суди а Бог топлим срцем прашта.

Праведнима Спас не треба, Господ благи грешне зове
Да се кају, сакрушују па их диже у синове
Праведници врли горди што грешнике мрске гоне
Безљубавни безрадосни ко цимбали празни звоне.

Суза Христа Божјег Сина свегрешног ме злог умива
Мутну реку душе грешне бистри вода Божја Жива
Крв ми грехом оцрњена судбу тешку исписала
Крв пречиста Сина Божјег од зле судбе окупала.

Часним Крстом част се стиче а не виком многих грла
С ћутљивима Бог говори језичави служе чула
Не бере се смоква с трња нит грозд сластан са купине
Премудрост је дар страдања Ти је делиш Божји Сине.


           

НАШИ

Наши логори немају жицу
Наши џелати немају пушке
Наше појаве зов за убицу
Наша су лица некима њушке
Наши животи се и не крећу
Наш је застој у покрету
Нама су мртви утулили свећу
Наши су још гробови у свету
Наше је стање опадање
Нас очекује пропадање
Наша перспектива тишина гроба
Наше је спокојно сневање роба
Нама се дани губе у ноћи
Наша незнања и немоћи
Наша риба од репа смрди
Наша држава нама суди
Наша је туга узрок среће
Наше је мало улов за веће
Наша је срећа на власти наши
Наше су цркве и оченаши
Наше је све ал ми нисмо наши.


           

КРИВ САМ ШТО САМ СРБИН

Крив сам: Што се зовем Радован,
Шо сам жив и што сам Србин
Што Вас има хиљаду а ја сам сам
Што ми чукундед представи душу с турског коца
Прадеда паде од бугарског бајонета
А деду Хрват из Сиска уби
Крив сам што ме сећање служи и што то знам.

Крив сам што ми оца на вешала дигоше Немци и обесише
У Крагујевцу код Бојаџића млина
За време другог светског рата и Адолфа канцелара
А имао је двадесет седам година, ни дан више
Крив сам што имам четри ћерке и једног сина
И што верујем у Христа јединог цара..

Крив сам што ми у грудима куца срце топло, живо
Што њиме живим, волим и мрзим, не трајем трговином
Крив сам што сећањем предвиђам, оптужен за око урокљиво
Што славим славу и колач преливам вином.

Крив сам што на шамар добијен образ окренем други
На трећи напуним пушку и браним људску част
Крив сам што по цичи зими кад су часови тмуше дуги
Марићевића јаругу сањам а на њу с неба силази власт.

Крив сам што су ми Држава и Црква на земљи и на небу
Озидане каменом и душама светим
Крив што намерника сваког огрејах на топлом хлебу
Крив што заборавих да злу треба да се светим.
Sačuvana

Rajica Markovic

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 35
Odg: САБРАН У ОГАЊ СРЦА - РАЈИЦА МАРКОВИЋ
« Odgovor #1 poslato: 12-05-2014, 07:04:10 »

ЖДРАЛОВА ПЛЕС

Колико демона, колико богова
Косаца смрти подно небеса
Крда у смрт укрштених рогова
Натрулих џакова кости и меса.

Паклена мрзост у етар пуче
Бесовске легије у теснац гоне
Војска скелета кост о кост туче
У мишоловци васионе.

Над крвним поприштем ждралова плес
У царство љубави љубљене носи
Добри Дух лебди а махнити бес
Жетелац смрти откосом коси.
Sačuvana
 

Stranica je napravljena za 0.095 sekundi sa 24 upita.