-
Kako da u debelo uvo zabijem neznu rec?
:xq049:
Branko Miljkovic, pesnik (29. januar 1934– 12. februar 1961)
EPITAF: Ubi me prejaka rec
Zvanični nalazi govore da je izvršio samoubistvo u Zagrebu. Prijatelji i poznanici, tumačeći njegov čin, tvrde da se ubio jer nije više mogao da podnese pritisak i ruganje. Neki su govorili da nije mogao da prežali sukob sa partijom zbog kojih se odrekao svojih pesama. Ostali tvrde da je patio od neuzvraćene ljubavi (prijatelj Petar Džadžić, na primer).
Postoji sumnja da je ubijen. Jedan broj svedoka tvrdi da je bio pijan, i da je nakon napuštanja svojih prijatelja otišao u drugu zagrebacku kafanu gde je glasno pevao srpske pesme, i da kad su ga okružili hrvatski nacionalisti, on ih je psovao. Ovo nikad nije bilo zvanično uvršteno u izveštaj o smrti, jer bi ubistvo pesnika od strane nacionalista izazvao veliki broj problema u tadašnjoj Titovoj Jugoslaviji. U isto vreme, u jednom televizijskom dokumentarnom programu, članovi porodice su tvrdili da je tokom identifikacije telo bilo pokriveno crvenim pečatima i da je drvo o koje se Branko obesio navodno bilo drvce, o koga bi se teško odrasla osoba obesila (fotografija drveta postoji u policijskoj arhivi).
U vezu sa njegovom smrću se dovodi i tvrdnja da se Branko bavio istraživanjem porekla Josipa Broza po njegovom dijalektu i da je zbog toga bio praćen od strane UDBE.
:xq027:
Do danas, ne postoji konkretan zaključak o njegovoj smrti.
:xq055:
Da li poznajete njegovu poeziju?
-
Zar je moguce da niko ne zna poeziju Branka Miljkovica?
http://www.youtube.com/watch?v=K0N-iJgsPCM
http://www.youtube.com/watch?v=P4p_15c0GHo&feature=related
http://www.mondo.rs/news/vesti/text.php?vest=45299
:aq16:
[Iz knjige: Jovan Deretić, Kratka istorija srpske književnosti, BIGZ, Beograd 1983.]
Nov naraštaj pesnika, koji se afirmiše u drugoj polovini 50-ih godina, došao je na pripremljen teren i vec na samom pocetku pokazao niz prednosti što su im omogucile brz prodor u književnost: znatnu književnu kulturu, poznavanje stranih jezika i svetske poezije, negovanost izraza, ovladanost raznim pesnickim tehnikama, preuranjenu zrelost. U tom naraštaju javlja se nekoliko orijentacija. Najizrazitija je neosimbolicka. Njoj pripada glavni pesnik ovog pokolenja Branko Miljkovic (1934-1961). On je prekratio život u dvadesetsedmoj godini i tim cinom snažno obeležio svoju poeziju, koja je od pocetka bila zaokupljena motivom smrti. Ostavio je iza sebe zbirke Uzalud je budim (1957), Poreklo nade i Vatra i ništa (obe 1960), i knjigu rodoljubivih pesama Smrcu protiv smrti (1959), koju je napisao zajedno s crnogorskim pesnikom Blažom Šcepanovicem (1934-1966). Pisao je takode eseje i kritike, prevodio poeziju s ruskog i francuskog. U celom tom opsežnom radu pokazao je neumornost i žurbu ali i umetnicku disciplinu i samosvest. Miljkovic je pesnik intelektualac, uveren da je pesma izraz patetike uma, a ne srca, da se ona dostiže umom" i da izražava "stanja uma", a ne duševna raspoloženja. Po obrazovanju filosof, on je verovao da se mogu prepevati filosofski sistemi. Zato se vracao prvim grckim filosofima, narocito Heraklitu, dovodeci u vezu njihovo ucenje o praelementima s modernom filosofijom bica. U pesnickom izrazu težio je da spoji moderna istraživanja s klasicnim zahtevima, zalagao se za savršenstvo kao najveci ideal pesme, smatrao da "nema velike poezije bez stroge i odredene forme", bio vrstan versifikator i jedan od obnovitelja soneta u našoj posleratnoj poeziji. Odbojan prema tradicionalnoj subjektivnoj lirici, on je na drugoj strani pokazao otvorenost prema nekim drugim tradicionalnim vrednostima: negovao je socijalnu i rodoljubivu poeziju, nadahnjivao se motivima i simbolima iz naše narodne pesme.
http://www.rastko.org.yu/knjizevnost/umetnicka/poezija/bmiljkovic-izbor.html#_Toc479683281
:aq13:
-
Prijatno si me iznenadio ovom temom,licno nisam to od tebe ocekivala .Izvini.Ja volim da ga citam ,ranije sam ga citala cesce...ali....danas ponekad, evo jedne njegove pesme,malo poznatije da se i ostali sete,pomalo
Uzalud je budim
Budim je zbog sunca koje objašnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje liče na ove
ovde
zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda
biti mina u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između
dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice
nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog
drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati
pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me
nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim
uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drukčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da joj kažu
uzalud je budim
ti znaš da voda protiče ali ne kaže ništa
uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice
u pesku
Predivno zar ne?
-
moja omiljena:
Kraj putovanja
O sve što prođe večnost jedna biva.
Sen koja beše drvo, traje. Budi
Ispod svoga imena koje budi
Ruka sa cvetovima krv što sebe okova.
Završiće se putovanje ostaće tiha brda,
Siva praznina vetar koji bludi,
Mesto koje nema mesta u zelji al nudi
Zlo da nas spase i istinu otkriva.
To čemu se molite je Žalosni Slavuj.
Ljubav nikad nije završena.
Čega ima ljudskog u patnji? O čuj
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke prazno srce pusta sena
I nema mene al ima ljubavi moje.
Inace Branko je Dzejms Din u srpskoj poeziji...
-
U gimnaziji nam niko nije rekao da postoji tamo neki srpski pesnik Branko Miljkovic, Dzems Din u srpskoj (svetskoj) poeziji. Tek kao brucos u Beogradu sam saznao za "Ubi me prejaka rec!". I onda sledi kupovina knjige od studentskog dzeparca, uz prethodno obilazenje nekoliko knjizara.
Politika mora svuda da bude prisutna, pa i u poeziji. Zasto, pitam se i danas.
-
ja sam imala srece,onda,jer je meni je profesorka srpskog bila prof.Gordana,jedno vreme mi je bila i razredna,tako da je bilo i vremena za pricu.
Kasnije sam upoznala nekog,ko mi je stalno recitivao B.Miljkovica.Zao mi je, nisam ga razumela tada, ali danas ... kasno je
-
"Ne ubija se zbog ljubavi jedne zene. Ubija se jer ljubav, nije vazno koja ljubav, otkriva nas u nasoj golotinji, nasem siromastvu, nasoj nesposobnosti, nasem nistavilu"
Cezaro Paveze
Fatalno zavrsio 1950. godine, kao i Branko Miljkovic.
-
Sonet o neporočnoj ljubavi
Nema je ovde, sve je više gubim
U časnom krugu kog zaborav rubi.
Oh, gipka sliko varke, varko živa,
kad kamen vida njeno lice biva.
Daj mi snage da neporočno ljubim
dane započeo tužno. Tu se skriva
bol bez odjeka i reč bez odziva.
O, daj mi snage nad silama grubim.
Vrati mi sličnost da usnim, dok strava
tišti mi čelo i niče na stolu.
Ona je deo predela što spava.
Pomešana s vetrom dok ćuti u sjaju
iscrpem budućnost u svirepom bolu
što sanja krv leta i pakao u raju.
-
“Pesme ako su lepe
Bestidno zvuce i lazu”
Stih iz pesme “Zavodjenje”.
“Dok su obale u svadji
Vode ce mirno proticati”
Stih iz pesme “Agon”
“Kuda da odem posle ovog sna”
-
Kako da u debelo uvo zabijem neznu rec?
Branko Miljkovic, pesnik (29. januar 1934– 12. februar 1961)
EPITAF: Ubi me prejaka rec
Koliko malo ljudi zna da je postojao Srbin - Pesnik - Branko Miljkovic!
:aq16:
-
.
-
.
-
Toplo preporučujem:
http://www.youtube.com/watch?v=wkTNqKbbyQk
-
,
-
http://www.youtube.com/watch?v=P4p_15c0GHo&feature=related
-
http://www.youtube.com/watch?v=ZXBPvRKo4BM
-
http://www.youtube.com/watch?v=hOmH_9NL9hc&feature=related
-
CRNI JAMB SNA
IV
Ne,vise nije vazno sta cu reci.
Vec bese sve to nekad ko zna kad
u nekom snu il' nekoj cudnoj reci.
Ja posle sna tog ne znam kud sad.
Ti snu moj,moje tamno podne,sen
zar svedok predela nestvarnih ja
za svet od tople gline umesan!
Kuda da odem posle ovog sna.
-
Pa Fanta ovo je prelepo ,'fala ti na tome. Ja se do sada nisam setila da ga slusam na ovaj nacin,vrlo interesantno
-
Da li je Branko Miljkovic voleo Aleksu Santica?
Ne vjeruj
Aleksa Santic
Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kazu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime -
Ne vjeruj| No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krsa,
Tamo gdje u grmu proljece leprsa
I gdje slatko spava nas jorgovan plavi,
Dodji, cekacu te| U casima tijem,
Kad na grudi moje priljubis se cvrsce,
Osjetis li, draga, da mi tjelo drsce,
I da silno gorim ognjevima svijem,
Tada vjeruj meni, i ne pitaj vise|
Jer istinska ljubav za rijeci ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove pise|
1905.
-
"Ono o čemu će pesnik pisati ne određuje stvarnost nego jezik.
Ako se želi stvoriti stvarnost u poeziji, mora se poći od jezika kao prve stvarnosti, a ne od stvari. Ko pođe od stvari, taj će, u najboljem slučaju, uspeti samo da ih oslovi, imenuje, konstatuje. Svaki pesnik piše onako kako to hoće njegov rečnik. Reči imaju suvereno i apsolutno pravo nad pesnikom."
Branko Miljković
-
ovo je najlepsi post na forumu :) meni je branko omiljeni pesnik, bolje reci, jedini, jer sve ostalo shvatam kao patetiku i nikako mi nije blisko, jednostavno ne znam da dozivim
-
Jedan maleni cvet
Jedan maleni cvet
još ni progovorio nije
a već je znao sve tajne Sunca
i sve što zemlja krije.
Jedan maleni cvet
još nije ni prohod'o
a već je umeo sam da se hrani
svetlopću, vazduhom i vodom.
Jedan maleni cvet
na zna da čita i piše,
al' zna sta je život,
šta je cvet,
i miriše, miriše.
B. Miljkovic
-
Za sve ono što neću, trebalo je da se samo rodim.
Branko Miljković
-
BALADA
Ohridskim tamburašima
Mudrosti, neiskusno sviću zore,
Na obične reči više nemam pravo!
Moje se srce gasi oči gore.
Pevajte, divni starci, dok nad glavom
Rasprskuju se zvezde kao metafore!
Što je visoko isčezne što je nisko istruli.
Ptico dovešću te do reči. Al vrati
Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli.
U tudjem smo srcu svoje srce čuli.
Isto je pevati i umirati.
Sunce je reč koja ne ume da sija.
Savest ne ume da peva jer se boji.
Osetljive praznine. Kradljivci vizija,
Orlovi iznutra kljuju me. Ja stojim
Zvezdama smo potpisali prevaru
Nevidljive noći tim crnje. Upamti
Taj pad u život ko dokaz tvom žaru.
Kad mastilo sazre u krv svi će znati
Da isto je pevati i umirati...
B.Miljkovic
-
I
Prošla je pored kuće gde se pali svetlost pije mleko i spava i ostavila na trotoaru svoje stope kao klavirske dirke od tada nosim na usnama poljubac veliki ko njeno čelo i smišljam reč koja će je pronaći i prepoznati
II
rodio sam se od jutros uprkos svim podacima o meni a ipak sam stariji od jutra i od sutra i nisam zaboravio ništa što je bilo pre moga rođenja i sećam se svega što je bilo posle moje smrti i nisam kriv nizašta što se desilo juče
III
kažem
ćutim
izgovorena reč stoji nasuprot meni
optužuje me
nasmejem se
reč se vraća postiđena u moja usta
moje me reči ne prepoznaju
IV
voleo sam je
a sreo sam je na trotoaru
onoga jutra kad sam se rodio
i bilo mi je krivo što je ona postojala i juče
V
juče je ono što je bilo davno
juče je ono što je bilo pre 24 časa
juče je ono što nikada nije bilo
juče je sve ono što je bilo i nije bilo prije 24 časa
sutra je ono što će biti ko zna kada
sutra je ono što će biti posle 24 časa
sutra je ono što nikada neće biti
sutra je sve ono što će biti i neće biti posle 24 časa
danas je okamenjeno vreme između juče i sutra
danas jedina smetnja da bude sutra
kameno danas koga uporno razbijaju otkucaji časovnika
časovnik na zidu je jedina savest.
-
Raduje me sto na forumu ova tema nije zamrla.
-
More pre nego usnim
Svet nestaje polako, tužni svet.
Ko će naše srce i kosti da sahrani
tamo gde ne dopire pamćenje, pokret
gde nas ne umnožava i ne ponavljaju dani!
Iščupajte mi jezik i stavite cvet:
počinje lutanje kroz svetlost. Reči zaustavi!
Sutra će sigurno i kukavice moći
ono što danas mogu samo hrabri i pravi
koji su u prostoru između nas i noći
našli divne razloge drugačije ljubavi.
Svet nestaje. A mi verujemo svom žestinom
u misao koju još ne misli niko,
u prazno mesto, u penu kada s prazninom
pomeša se more i oglasi rikom.
Branko Miljković
(http://www.fotorola.com/uploads/bab2471445.jpg) (http://www.fotorola.com/)
-
Branko Miljkovic, pesnik (29. januar 1934– 12. februar 1961)
EPITAF: Ubi me prejaka rec
Na danasnji dan pre pola veka je neznano kako otisao u vecnost.
-
Osamdeset godina od rođenja Branka Miljkovića:
„Princ pesnika“ i dalje živi!
http://www.slobodnaevropa.org/content/osamdeset-godina-od-rodjenja-branka-miljkovica/25367117.html