Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja

Autor Tema: Momo Kapor  (Pročitano 10212 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6674
Momo Kapor
« poslato: 03-03-2010, 21:36:38 »

 


 U Beogradu je danas u 73. godini preminuo Momo Kapor, jedan od najpoznatijih srpskih pisaca, slikar i novinar.

                            


Momo Kapor je bio kompleksan umetnik, prvo slikar, a nakon objavljvanja romana Foliranti 1975. godine svojevrsni fenomen u jugoslovenskoj književnosti i jedan od načitanijih pisaca na ovim prostorima. Poslednjih decenija javnost ga, međutim, pamti i po tvrdim nacionalističkim stavovima, a bio je i član odbora za odbranu istine o Radovanu Karadžiću.

Momo Kapor bio je začetnik urbane srpske književnosti. Promovišući duh grada a pre svega Beograda, bio je jedan od najpopluarnijih pisaca na jugoslovenskim prostroima.

Pisac u farmerkama, kako su ga zvali, ubrzo je nakon objavljvianja prvog romana Foliranti 1975. godine postao svojevrsni književni fenomen, kaže za B92 književnik i književni kritičar Vasa Pavković.

Momo Kapor je negde od sredine 70-ih pa sve negde do 90-ih pisao veoma inovativne i moderne knjige. On je bio pravi urbani pisac i pre svega romanima Foliranti, Zoe, Beleškama jedne Ane, pa i nekim knjigama koje su kasnije došle, a koje su bile vrlo ambiciozne, recimo Knjiga žalbi  ili Zelena čoja Montenegra, uspostavio je čak i neke standarde urbane književnosti, podseća Pavković.

-Ja mislim da je on bio pre svega promoter te takozvane proze u trapericama ili proze u farmerkama- kaže on.

Momo Kapor je bio autor i brojnih dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima snimljeno je nekoliko filmova – između ostalih i Valter brani Sarajevo.

Ono po čemu će svakako ostati upamćen su brojna književna dela i romani među kojima su Provincijalac, Beleške jedne Ane, Ada, serijal knjiga o Begradu 011, kao i Una i Knjiga žalbi po kojima su snimljeni i filmovi.

Poslednje dve decenije javnost je Momu Kapora mnogo više mogla da prati kroz svojevrsni politčki angažman.

Tokom 90-ih bio je miljenik Miloševićevih medija, zastupajući tvrdu nacionalističku struju, a bio je i član komiteta za Odbranu istine o Radovanu Karadžiću.

Vasa Pavkoić kaže da to nikako ne sme da zamagli njegovo stvaralaštvo koje je ostavilo ozbiljan trag u srpskoj umetnosti.
-Jednostavno može se odvojiti jedan izuzetno moderan pisac kakav je Momo Kapor bio u neke dve decenije svog stvaralaštva i pisac koji je u 90-im pisao neke drugačije tekstove, drugačije se odnosio kada je sa jednog kosmopolitskog, beogradskog ili libertinskog duha ušao u neke druge vode i počeo da zastupa i nacionalnu ili nacionalističku ideologiju, to ne bi trebalo mešati i nije Momo Kapor prvi i jedini pisac koji je tako nešto uradio- podseća on.

-Videće se velika praznina kako u našem književnom svetu tako i u svetu likovne umetnosti. On je bio jedan od najboljih crtača koje smo imali i sam je voleo da kaže da je ‘najbolji crtač među piscima’ i može biti najbolji pisac među crtačima- ocenjuje Pavković.

Momo Kapor rođen je u Sarajevu 1937. godine, ali se odmah nakon završetka Drugog svetskog rata sa preselio u Beograd u kome je ostao do kraja života, postavši svojevrsni hroničar grada. Slikarstvo je diplomirao 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti.

Uzrok smrti Mome Kapora nije saopšten, ali je u medijima bilo poznato da je bolovao od raka grla.

                  

izvor





« Poslednja izmena: 07-07-2010, 00:08:02 od strane opsena »
Sačuvana

SunđerBoba

  • Gost
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #1 poslato: 03-03-2010, 21:45:30 »

Upravo sam odgledala "Balkanskom ulicom" sa njim.  :aq25:
Da, bio je kompleksan umetnik.
R.I.P.
« Poslednja izmena: 07-07-2010, 08:56:35 od strane SunđerBoba »
Sačuvana

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6674
Momo Kapor
« Odgovor #2 poslato: 03-03-2010, 21:47:21 »

Jako sam tužna, ali jako.
      
  
                        Neka počiva u miru.




« Poslednja izmena: 07-07-2010, 00:08:20 od strane opsena »
Sačuvana

Black

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 2413
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #3 poslato: 03-03-2010, 21:49:01 »

Bog dušu da mu prosti...odrastao sam na njegovim knjigama...
« Poslednja izmena: 07-07-2010, 08:56:55 od strane SunđerBoba »
Sačuvana
Homo sum: humani nihil a me alienum puto

autentik

  • Administrator
  • Svedok stvaranja istorije
  • ******
  • Karma: +0/-0
  • Na mreži Na mreži
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 17207
    • Jagodina, Ćuprija i Paraćin kao na dlanu
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #4 poslato: 03-03-2010, 21:56:25 »

Bio je Fenomenalan covek..
« Poslednja izmena: 07-07-2010, 08:57:09 od strane SunđerBoba »
Sačuvana

SunđerBoba

  • Gost
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #5 poslato: 03-03-2010, 22:02:38 »

Da...nikada nisi dovoljno spreman za ma čiji odlazak. U pravu si opsena.
Čitajući "Konte" sam plakala i smejala se do suza. Gutala sam njegove romane kroz celu srednju školu i godinama kasnije...baš tužna vest  :aq25:
« Poslednja izmena: 07-07-2010, 08:57:24 od strane SunđerBoba »
Sačuvana

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6674
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #6 poslato: 03-03-2010, 22:05:48 »

"Bre, cutao sam, bre, vikao sam, bre, pretio - badava, sve zlo, te zlo!"
Kako, uopste, prevesti to malo, a tako znacajno bre, na bilo koji svetski jezik?
A, u njemu ima inata, ima prkosa, neznosti i lezernosti, ima neceg bundzijskog i obesnog, mangupskog i kabadahijskog...
Ono sluzi da se izrazi odobravanje i divljenje, istovremeno, neodobravanje i zaljenje, sluzi za cudjenje, za poziv i opomenu, za iznenadjenje, za podsticanje, hrabarenje, sokolenje i za preklinjanje.
U tom malom bre smo mi, sa svim manama i vrlinama - cini se, ono je nasa sustina...
I da se nekim cudom izgubimo u svetu, izrasli bismo sigurno, ponovo, iz ta tri slova!"


Ko je na ovakav način umeo nas da opiše sem Moma?
« Poslednja izmena: 07-07-2010, 08:57:37 od strane SunđerBoba »
Sačuvana

SunđerBoba

  • Gost
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #7 poslato: 03-03-2010, 22:09:18 »

Baš sam htela da odvojim neki citat, i postavim ga ovde. Ali...koji odabrati?
Momo je bio slikar. I u konkretnom i u figurativnom smislu. Dok čitaš njegove redove, gledaš slike...u boji!
« Poslednja izmena: 07-07-2010, 08:57:52 od strane SunđerBoba »
Sačuvana

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6674
Momo Kapor
« Odgovor #8 poslato: 03-03-2010, 22:17:10 »

Pa, recimo, ovaj ...

"Traži se jedna reč.
 Traži se ona reč što mi je već danima na vrh jezika, a nikako da je izgovorim i možda, napišem.
 Tražim već godinama tu strašno važnu reč koja bi me spasila, a ne mogu nikako da je nađem pa izlazim da je tražim po      
 ulicama.
 Pre toga otvaram sanduče za pisma (možda mi je neko poslao poštom?) ali tamo su samo neplaćeni računi i opomene."
« Poslednja izmena: 07-07-2010, 00:08:45 od strane opsena »
Sačuvana

SunđerBoba

  • Gost
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #9 poslato: 03-03-2010, 22:21:42 »

"Jedanput bismo primetili da mala kazaljka stoji na šest a velika na dvanaest, i ne bismo se čestito ni okrenuli, a kazaljke su ponovo stajale na šest i na dvanaest, samo bi između ta dva pogleda protekao ceo život. I on se traži – taj život što promiče od danas do sutra, onaj život što je kolao, ključao, puzio, preklinjao, voleo, cmizdrio, čekao, bogoradio, zaustavljao se, podizao i ponovo padao i opet se dizao ispod onog uličnog časovnika koji se traži, a koji je ko zna kuda odnesen."

Meni je ovaj legendaran!
« Poslednja izmena: 07-07-2010, 08:58:07 od strane SunđerBoba »
Sačuvana

coce

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 95
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #10 poslato: 04-03-2010, 01:24:58 »

U Beogradu se godinama susrećemo sa komšijama, a ne znamo ni ko su, niti kako se zovu! Zujimo u liftovima lice uz lice, a ne progovaramo ni reči. Na ulici se ne pozdravljamo. U kakvom to svetu živimo?
U moje susedstvo došla je baba iz nekog dalekog sela, da prezimi kod sina, majstora. Kako izađe iz kuće, pozdravlja sve koji naiđu:
- Dobra dan, kako ste?
Svi misli da je luda i zagledaju je sa čuđenjem. A ona je trenutno jedina lepo vaspitana žena u Beogradu. "Šta je ovo, sine, niko ne otpozdravlja?", pita me i ne može da dođe sebi od čuda.
"Kakav je ovo narod?" Ne umem da joj odgovorim...
- Zdravo, baba! Kako si?
- A, eto, pomalo...
Mislim da bi svet kojim smo nezadovoljni trebalo početi popravljati najpre od tog naizgled tako nevažnog pitanja "kako si?", koje je sasvim izgubilo smisao. Počnimo, dakle, da se zaista zanimamo kako su naši bližnji, saslušajmo ih pažljivo i potrudimo se da ih shvatimo. Možda je u tome izlaz.

Momo Kapor - 011
« Poslednja izmena: 07-07-2010, 08:58:20 od strane SunđerBoba »
Sačuvana
Ako nece mediji, reci nam ti.
CVRC

Svilena

  • Gost
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #11 poslato: 04-03-2010, 10:50:14 »

Neka mu je vecna slava i neka pociva u miru.

Negde sam procitala lep komentar: Slikao je recima i besedio slikama!

« Poslednja izmena: 07-07-2010, 08:58:36 od strane SunđerBoba »
Sačuvana

sonja

  • Zvezda
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 1363
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #12 poslato: 06-03-2010, 07:53:24 »

COVEK MOZE DA NADJE KOLIKO GOD HOCE PRIJATELJA S KOJIMA MOZE DA PRICA, ALI MALO JE ONIH SA KOJIMA MOZE DA CUTI. MOMO KAPOR

ovo ne vicem ,kasno sam videla  da mi je  bilo ukljuceno  dugme ...izvinjavam se  
« Poslednja izmena: 07-07-2010, 08:58:51 od strane SunđerBoba »
Sačuvana

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6674
Momo Kapor
« Odgovor #13 poslato: 06-03-2010, 11:27:40 »

U Aleji zaslužnih građana na Novom groblju juče je u prisustvu velikog broja poštovalaca sahranjen jedan od najpopularnijih i najčitanijih srpskih pisaca, slikar i novinar
                         Momčilo Momo Kapor (1937-2010)

više o tome ovde
« Poslednja izmena: 07-07-2010, 00:09:00 od strane opsena »
Sačuvana

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6674
Momo Kapor
« Odgovor #14 poslato: 06-03-2010, 11:32:24 »

...Je li to sve što ostaje od ljubavi? I šta uopšte ostaje posle nje?
Telefonski broj koji lagano bledi u sećanju. Čaše sa ugraviranim monogramima ukradene u "Tri ladara". Posle ljubavi ostaje običaj da se belo vino sipa u dve čaše i da crte budu na istoj visini. Posle ljubavi ostaje jedan sto u kafani kod "Znaka ?" i začuđeni pogled starog kelnera što nas vidi sa drugima.
Posle ljubavi ostaje rečenica: "Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…" i "Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona".
I neki brojevi hotelskih soba u kojima smo spavali ostaju posle ljubavi.
Posle ljubavi ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali posle ljubavi. Posle ljubavi ostaju melodije sa radija koje izlaze iz mode. Ostaju znaci ljubavne šifre: "Ako me voliš, započni sutrašnje predavanje sa tri reči koje će imati početna slova mog imena". Ušao je u amfiteatar i rekao: "U našoj avangardi…" Poslala mu je poljubac.
Posle ljubavi ostaje tvoja strana postelje i strah da ce neko iznenada naići. Klak - spuštena slušalica kada se javi tuđi glas. Hiljadu i jedna laž.
Posle ljubavi ostaje recenica koja luta kao duh po sobi: "Ja cu prva u kupatilo!" - i pitanje: "Zar nećemo zajedno?"
Ovaj put ne.
Posle ljubavi ostaju saučesnici: čuvari tajni koje više nisu nikakve tajne. Prepune pepeljare i prazno srce.
Navika da se pale dve cigarete, istovremeno, mada nema nikoga u blizini. Fotografije snimljene u automatu, taksisti koji nas nikada nisu voleli.
Posle ljubavi ostaje povređena sujeta. Metalni ukus promašenosti na usnama.
Posle ljubavi ostaju drugi ljudi i druge žene.

UNA
« Poslednja izmena: 07-07-2010, 00:09:11 od strane opsena »
Sačuvana

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6674
Momo Kapor
« Odgovor #15 poslato: 14-03-2010, 20:41:50 »

Zar je čitava igra tako udešena, da upravo kad počnes da dobijaš, pocinješ i da gubiš?

                                                                                                     M. KAPOR
« Poslednja izmena: 07-07-2010, 00:09:25 od strane opsena »
Sačuvana

ZekaJA

  • Svakodnevni prolaznik
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 476
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #16 poslato: 05-05-2010, 19:31:02 »

ISTOK I ZAPAD

Na Istoku, službenici rade od sedam do tri. Na Zapadu, od devet do pet. Službenički Istok se budi u pola šest. Činovnički Zapad u sedam.

Mamurni Istok baulja kroz maglovito zimsko jutro, psujući posao, državu, život, sudbinu. Istok je poluobrijan. To je zbog toga što se brijao sinoć, da bi ujutru mogao duže da spava.

Glatko izbrijani Zapad vozi se ćutke metroom. Istok priča političke viceve u pretrpanom autobusu. Zapad čita novine. Potpuna tišina. Niko ni sa kim ne razgovara.

Istok se zaljubljuje u nepoznatu službenicu sa zelenim očima između tri autobuske stanice. Naravno, on stiže u pola osam na posao i kaže ljutito šefu: Šta je? Pa nismo, valjda, na Zapadu?

Zapad počinje da radi u devet. U to vreme Istok već polako počinje da dolazi sebi. Popio je tri kafe i pročitao u novinama šta se događa na Zapadu. Do pola deset, Istok razgovara o tome šta je sinoć bilo na televiziji.

Zapad već uveliko radi. On ne može da prepriča šta se sve događalo na dvadeset i sedam televizijskih kanala, jer niko nije gledao isti program.

U pola jedanaest, Istok koji je imao dva sata prednosti nad Zapadom, odlazi na zasluženi doručak, koji se plaća bonovima. Kao da je celoga jutra kopao, on doručkuje glavu u škembetu, gulaše, pljeskavice, bureke, tripice, čorbaste pasulje, jagnjetinu sa kupusom, podvarke i ostala lakša jela. Posle žvače čačkalicu i popije tri piva, odlikovana na svetskoj izložbi.

Zapad ima pauzu za ručak između dvanaest i trinaest časova. On stojeći pojede sendvič sa hladnom piletinom (belo meso) i popije 7 UP. Zatim se vrati na posao. U hodniku kuće u kojoj radi popio je prvu instant-kafu iz kartonske šolje.

Istok već ima prednost od tri piva i dva vinjaka. Usput, čuo je za neku rasprodaju, pa je skoknuo da vidi o čemu se radi i vratio se posle dva sata u kancelariju.

Zapad se dogovorio da sastanak Sindikata bude održan u subotu, kada se ne radi. Odlučivaće se o mogućem štrajku. Istok je preko Sindikata dobio zaleđenu juneću polutku, koju će strpati u zamrzivač. Okrvavljeno odelo odneo je na hemijsko češćenje. U tri po podne Istok se vraca kući. Pre toga svraća na pihtije i još jedno pivo.

Zapad i dalje radi.

Istok ruča. Porodica ide na prstima, jer se tata premorio na poslu.

Zapad i dalje radi.

Istok je prilegao na divan i uskoro hrče, pošto je prethodno novinama prekrio lice zbog muva. Bude ga u 19h30 da gleda televizijski dnevnik. Istok ima hiljadu primedbi na ekonomsku situaciju.

Zapad i dalje radi.

Pošto je odgledao vesti, Istok se baca na lakšu večeru: kuvana svinjska kolenica sa renom i crnjak od tasta sa sela. Šest sati: Zapad se vraća kući. Nema snage da čita novine u podzemnoj železnici. Zapad je iscedio sve iz Zapada.

Istok je svežiji uveče, nego ujutru! On vec igra karte sa kumovima i otvara treću bocu crnjaka. Na smrt umorni Zapad zbacuje mokasine sa nogu i pije viski da dođe sebi. Ruši se u fotelju i gleda treperave televizijske slike ne shvatajući, uopšte, sadržaj. Pita se, ima li život bilo kakvog smisla? Kuda sve to vodi? Zatim bezvoljno večera: bleda atlantska riba bez ukusa i bareno povrće. Čaša belog vina.

U tom trenutku, Istok je već u prednosti za pet boca crnjaka.

Zapad odlazi rano na spavanje. Sutra je radni dan. Zapad će živeti samo preko vikenda. Od petka u pet po podne, do nedelje uveče.

Istoku je svaki dan praznik. Ne bih živeo na Zapadu, kaže ženi, da mi daju million dnevno!

Zapad uzima pilulu za spavanje.

Istok lakomisleno pozajmljuje novac od Zapada.

Zapad odobrava kredite, da bi živeo od kamata sa Istoka.

I Istok i Zapad spavaju kao bebe i sanjaju u bojicama.

Momo Kapor – Halo Beograd
« Poslednja izmena: 07-07-2010, 08:59:07 od strane SunđerBoba »
Sačuvana

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6674
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #17 poslato: 09-07-2010, 22:47:45 »



Šta znači biti profesionalac?

Profesionalac, to je trkač olovnih nogu na duge pruge; gladijator koji svakoga dana odlazi u arenu; to znači, tući se tamo za svoja ubeđenja i vraćati se u svoju sobu, u svoju osamljenost. Profesionalci mog tipa najviše podsećaju na igrače na žici. Potrebno je stići do bezbednog krova, preko osetljive ideje razapete iznad ambisa. Publika nas prati, čita i sluša sve šta napišemo ili kažemo, očekujući, u stvari, da vidi kako ćemo jedne večeri pasti u tom cirkusu. A pada se iz različitih razloga. Ponekad od toga što suviše vešto prelaziš žicu, pa ti se zavrti u glavi od uspeha; drugi put, što gledaš dole i razmišljaš koliko si visoko iznad ostalih, a najčešće zato što, znajući primere onih što su pali pre tebe, ne veruješ da ćeš dugo izdržati. Međutim, publika ne voli ni one sigurne, one za koje zna da nikada neće pasti. Profesionalac se, tako, bori i protiv publike i protiv sebe. U tome je lepota tog zanata, a u isto vreme i njegova tragika. Jednostavno, to je trka koju još niko nije dobio, ali je mnogi bar gube časno. Biti profesionalac u našoj sredini prepunoj amatera, to, na kraju, znači umreti od infarkta u četrdeset i nekoj, dobiti nekrolog tipa "vrstan naučnik, kolega, stručnjak i otac..." sa fotografijom od deset cicera, ako si u milosti, ili bez nje, ako nisi! Uostalom, ne treba misliti o tome.

Una
Sačuvana

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6674
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #18 poslato: 13-07-2010, 21:38:19 »



Jedne Nove godine, ne secam se vise koje, izadjoh pred jutro na ulicu. Bilo je to u ono daleko vreme dok je jos padao sneg i jelke bile prave, a ne plasticne.

Ulica je bila zasuta slomljenim staklom i odbacenim sarenim kapama od kartona. Ucini mi se da u snegu vidim jednu palu, izgubljenu zvezdu.

Jesam li rekao da je ulica bila pusta, i duga, i bela, i bez zvuka?

Tada je ugledah kako ide prema meni. Bila je ogrnuta belim kaputom ispod koga je svetlucala duga vecernja haljina, tako nestvarno tanka, i tako pripijena uz njeno telo, kao da je sasivena od magle i paucine.
Gazila je sneg u lakim sandalama, koje su uz nogu drzala samo dva jedva vidljiva zlatna kaisica. Pa ipak, njene noge nisu bile mokre.
Kao da nije dodirivala sneg. Jednom rukom pridrzavala je ovratnik kaputa, a u drugoj nosila malu barsku torbicu od pletenog alpaka, istu onakvu kakve bake ostavljaju u nasledstvo najmilijim unukama.

Jesam li rekao da je plakala i da su joj se suze ledile na licu, poput najfinijeg nakita?

Prosla je pokraj mene ne primetivsi me, kao u snu. U prolazu obuhvati me oblak nekog egzoticnog mirisa. Nikad ga posle nisamsreo. Nikada je posle nisam sreo. Da, bila je plava. Ne, crna. Ne, ridja! Imala je ogromne tamne oci; u to sam siguran.

Zasto je napustila pre vremena novogodisnje slavlje? Da li je neko ko je te noci bio s njom zaspao ili odbio da je prati? Da li se napio i bio prost?

Da li je to, u stvari, bila Nova godina? Jesam li mozda jedan od retkih nocnih setaca koji je imao srecu da je vidi licno?

Ili je to bila Snezana kojoj su dojadili pijani patuljci?

Ali, zasto je plakala?

Jesam li vec rekao da sam ovu pricu napisao samo zbog toga da je ona mozda procita i javi mi se telefonom?

Vec vise od petnaest godina razmisljam o tome zasto je plakala one noci.


Snezana


Sačuvana

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6674
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #19 poslato: 29-07-2010, 14:12:53 »



Ako išta pogodi Beograd, pogodiće ga to što više neće moći da priča sa svetom!
U ovom gradu, naime, gotovo da nema porodice koja nema nekog od bližnjih u inostranstvu.
I ne postoji grad na planeti gde se više priča preko telefona!
Naravno, više zovemo mi, nego naši nas!
Naši u belom svetu su se već navikli da štede novac, impulse i osećanja.


Sačuvana
 

Stranica je napravljena za 0.111 sekundi sa 19 upita.