Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja

Autor Tema: Momo Kapor  (Pročitano 9895 puta)

0 Članovi i 2 gostiju pregledaju ovu temu.

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6674
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #20 poslato: 29-07-2010, 14:15:00 »


   

           



              Čovek može da kaže da mu život nije promašen, ako može bar jednu stvar da uradi bolje od drugih.
                                                              Momo Kapor

Sačuvana

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6674
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #21 poslato: 03-08-2010, 22:13:22 »


Tu sam gde sam i ponekad, kad otvorim oči da bih na čas, dva, zbrisao iz svog filma, bacim pogled na veliku zastakljenu sliku ulice
u čijem se okviru neprestalno smenjuju prizori. Stakla knjižare su, inače, malo zatamnjena, tako da svi koji prodju ispred njih ne odolevaju samozaljubljenosti;
obično zagledaju lice ili odeću, pažljivo popravljaju neposlušni pramen kose ili čvor na kravati, narcisoidno pilje u svoj lik, procenjujući ga u prolazu,
žene ovlaže usne, isprobaju neki novi zavodljivi pogled iskosa, ne znajući da ih posmatram.

Koliko nesigurnosti izmešane sa sujetom! Kako izgledam? Jesam li privlačna?
Dok ih tako gledam skriven bljeskom izloga, nevidljiv sve dok ne pridju sasvim blizu stakla, čini mi se da je čitav svet napolju samo jedan
ogromni glupi akvarijum, u kome se čudni primerci čovekolikih riba love, proganjaju, progone, proždiru, hrane u hodu, razmnožavaju..."

Knjiga žalbi

Sačuvana

ignja

  • Zvezda
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 1068
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #22 poslato: 04-08-2010, 09:54:55 »

Meni je ostala u sećanju sledeća njegova misao:
"Imate prijatelje, lepo vam je. Idete na letovanja, zimovanja zajedno, provodite se, dočekujete nove godine zajedno, idete jedni kod  drugih na rođendana, srećni ste koliko puno prijatelja imate. Ali..........zakucajte na vrata tih istih prijatelja sa lešom preko ramena - v idećete, koliko ih stvarno imate."
Da ................jako dobro mi je to poznato.
« Poslednja izmena: 04-08-2010, 09:55:24 od strane ignja »
Sačuvana
kakve su ti misli, takav ti je i život

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6674
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #23 poslato: 18-09-2010, 00:06:40 »





"Veruj mi, svejedno mi je da li govorim u amfiteatru ili na televiziji,
da li svoje ideje stampam u novinama i casopisima ili ih pricam preko telefona, sapucem nekome u uho...
Ja moram to nekome da ispricam!

Ako me sprece na fakultetu, stampacu to u rubrici "Citaoci pisu"!
 Ako mi ni to ne dozvole, pokusacu da objavim knjigu o svom trosku;
ne bude li knjiga, pricacu po kafanama, po trolejbusima, javljacu se za rec na predavanjima, kad neko kaze: "Ima li pitanja?"

Na kraju, sacekivacu ljude na ulici i zaustavljati ih da im kazem sta mislim.
Ali kad jedanput zacutim, bice gotovo sa mnom! Medutim, jos nije fajront,
jos stolice nisu podignute na stolove, ostaje mi jos vremena da kazem neke, za mene vazne stvari.

Ipak, pouzdano znam da cu, kao i oni pre mene, platiti svoju cenu za sve sto sam cinio, i ona ce biti tacno onolika koliko je vredno moje delo.
To je neizbezno. Ne, jos nisam sasvim umoran. Mozda samo malo pospan. Laku noc."
______________________________________________
Momo Kapor
Sačuvana

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6674
Одг: Momo Kapor
« Odgovor #24 poslato: 08-10-2010, 12:50:39 »






"Postoje beznačajna, siva, prljava i sumorna mesta, za koja nas nekim čudnim slučajem veže ljubav.
Nalazimo bezbroj misterija u kakvoj trafici, osećamo strašnu tajnu iza odškrinutog prozora na periferijskoj straćari,
a neki nasip pokraj želetničke pruge, zarastao u korov, postaje nam očajnički cilj kome se omađijano vraćamo čitavog života.
Kakvo je to prokletstvo?

S druge strane, postoje gradovi čuveni zbog svoje lepote, ali nam ne znače baš ništa, jer ih nikad nije ozarila naša ljubav, neki tajni smisao.
Koračamo kroz njih zevajući od dosade.

Krivica nije do tih gradova - ona je u nama.

Zbog toga, najpametniji ljudi i ne putuju.Sede na trgu na kom su se rodili, i čekaju da svet dođe do njih."


Sačuvana

SunđerBoba

  • Gost
Odg: Momo Kapor
« Odgovor #25 poslato: 24-09-2011, 01:39:14 »

Sačuvana
 

Stranica je napravljena za 0.069 sekundi sa 19 upita.