Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja

Autor Tema: Поезија Рајица Марковић  (Pročitano 4854 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

Rajica Markovic

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 35
Поезија Рајица Марковић
« poslato: 04-01-2013, 09:39:02 »

РУКОТВОРЕНИ ХРАМ


 Између горњих и доњих врата
 Од земног праха рукотвореног храма
 Свакога дана свакога сата
 Проповед тече улицама.

 Излазе речи на службу Богу
 Светлост се јави стукну се тама
 Звер се костреши у брлогу
 Сигурност векова вечност слама.

 Потреса живот државу смрти
 Грехом поробљен пород да живи
 Вода живота жедној кошути
 А глиб се ваља са нечастивим.


КО СЛОБОДУ НЕ ЗАЉУБИ


 ОД СМРТНОГА КО СЕ БОЈИ
 ТАЈ У ХРИСТУ ЈОШ НЕ СТОЈИ
 ПРЕД ГРЕШНИКОМ КО СЕ КЛАЊА
 ОД ХРИСТА СЕ СНОМ УКЛАЊА
 КО НЕПРАВДУ ПОДРЖАВА
 ТОМ НЕ СЛЕДИ БОЖЈА СЛАВА
 КО ЗАЋУТИ ИСПРЕД ЗЛОГА
 ОДРЕКО СЕ СИЛЕ БОГА
 КО ЗА ПРАВДУ НЕ РАТУЈЕ
 НИ ЈАУК МУ БОГ НЕ ЧУЈЕ
 КО СЛОБОДУ НЕ ЗАЉУБИ
 ТАЈ У РОБУ СЕБЕ ГУБИ.


ДА СТОЈИМО МУШКИ ЧВРСТО


 Божју веру и истину ко ће ланцем оковати
 Под неправдом ко ће правду оковану бичевати
 Божју љубав Божјег Сина ко из срца протерати
 Ко слободу Богом дану с ђаволима поткрадати.

 То преступи наши многи ороченом муком море
 Кад се греха постидимо смилује се Отац горе
 Кад у сузи и јауку оперемо смрад злочина
 У срца нам очишћена Отац врати љубав Сина.

 Тамом грешном заслепљене слепце што нас слепе воде
 Пообара Божја сила па нам врати дар слободе
 Од нас само једно тражи да стојимо мушки чврсто
 И бранимо Богољудскост добрим ратом Часним Крстом.


ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ


Поезију ће сви писати али ће је ретко ко живети
Поезију ће сви писати
сви-свилени, сви-свирепи,
Пезију ће сви писати сви-свици и сви-певци
Поезију ће сви писати, чак и сви свињари
И једно време ће завладати сви-сви-сви-свињство
Поезију ће сви писати заглушујући ретке који је живе.


ШИРОКО ВАМ ПОЉЕ БИЛО


 На миг змијскога свињара псоглави чувари реже
 У чопору свиње грокћу, кад нож севне оне беже
 У свињцу је крду топло и сплачине увек има
 Изван свињца чека слалом међу оштрим ножевима.

 Рошчићима блудног сина тама влада чопорима
 Па и сочним сплачинама зачињеним злодусима
 Протеравши Божје чудо гадаринско пасе крдо
 Мало пасе мало грокће потреса се цело брдо.

 Сложни чопор духа злога сиротана неће Бога
 Јер је лакше свиња бити код змијског свињара злога
 Злодуховни богаташи шта ће њима оченаши
 Док претичу те помије из корита у чиније
 Нек је срамно и дволично само кад је калорично.

 На путу се тесном тесни тешња духом до човека
 Свињар ваби свињско крдо ваби комадом дулека
 Закопава бисер сјајни пред завишћу крда свиња
 Да не буде с рошчићима и дулеком и он диња.

 Широко вам поље било злодуховно гадаринско
 Све док море не побесни нек газдује крдо свињско
 Изговори Божје речи небом послан један људ
 Па се Богу Оцу врати, а глиб глиби свињски крд.


ЗА ТАМО НЕЧИЈИ ХИР


 После свих мирнодопских бизнис форума и пројеката

 На дневни ред долази последњи пројекат мајстора од заната

 Вишак радне снаге уложен ће бити у производњу смрти

 Што ће пад друштвеног производа у раст преокренути.

 Задивиће се будућа поколења несебичним јуначким делима

 Ових данас нагомиланих понижених, презрених и гладних
 по улогореним градовима и пометеним селима.

 Јер ово је једини пут којим се рађање рађању враћа

 А коћење оставља поред пута свој окот и лог, пут да се људи сете да су браћа и да је Отац Бог.

 Под сечиво судбине једни ће отићи гладни Бога
 други гладни хлеба,

 Сити ће, зна се, бити мировни посматрачи из ловчевог рога што гласно труби испод неба.

 Ништа чудно, кад се Бог хлеба и рада доведе у стање гнева

 Он престаје да бива хлебом и хлеб насушни Богом коме се моли већ ком се пева.

 Живот се распрсне у хајдучију а реч у трговину

 Удаљи се Бог хлеба и рада да Бог рата отвори врата своме сину.

 Таман што стигнемо да касарне прекречимо у судове
 Спремајући хиљадугодишњи мир

 А рат нам пред вратима отворио радна места на свим фронтовима да бомбе нам кидају удове за тамо нечији хир


ДА БОГ ДАДНЕ


 ДА БОГ ДАДНЕ И СРЕЋА ЈУНАЧКА
 НА ИЗДАЈУ ДА СЕ СТАВИ ТАЧКА
 РЕВНОСТ СВЕТУ ДА БОГ ДРАГИ ДОДА
 ДА СЕ ЧИСТИ ЗЕМЉА ОД ИЗРОДА.

 НЕВЕРУ НАМ ПОСЕЈАШЕ РЂЕ
 ДА ПОД ЛУДИМ КРЕВЕЉИ СЕ ЛУЂЕ
 ПОМЕРЕНИ ПАМЕЋУ СЕ ДИЧИ
 ШТО МУ ЗЕМЉА ЦРНОМ ПАКЛУ СЛИЧИ.

 ПОЛУДЕШЕ ГРАДЕЋИ СЕ МУДРИ
 ПО НЕКРСТУ КРСТЕ СИЛОМ УДРИ
 НЕМА ПАРЕ ШТО БОГА НАДЈАЧА
 НИТ ОРУЖЈА ПРОТИВ БОЖЈЕГ МАЧА.

 ИСТИНА ЈЕ БОЖЈИ МАЧ СЛОБОДЕ
 КОЈИ ДУШЕ КРОЗ САВЕСТИ БОДЕ
 НЕМА МИРНОГ САНКА НИ БУЂЕЊА
 ТОМ КО ИЗДА ДЕЛО ПОКОЛЕЊА.

 ХРИСТЕ СПАСЕ СВИХ МАЛЕНИХ БРАТЕ
 СТРАХ ПОПУСТИ НА БРАЋЕ ЏЕЛАТЕ
 ЉУБАВ БРАТСКУ ДОК ДАНАС РАСПИЊУ
 НА КОСОВУ СВЕТОМ, НА ЈАРИЊУ.


СРБ НАХРАЊЕН ХРАНОМ ЧВРСТОМ


 ОСИПА СЕ ПЕСАК ВЛАСТИ
 СМАЊУЈЕ СЕ КУЛА МОЋИ
 ТОПИ СЕ САН РУЖИЧАСТИ
 СУНЦЕ СКИДА ЗАСТОР НОЋИ.

 ВОДА ЦУРИ КРОЗ СВЕ РУПЕ
 ПРСТИ ТРОМИ СВЕ СПОРИЈИ
 ДУХ ОТВАРА СВЕ КАЛУПЕ
 СВЕ СЕ БУДИ ПО СРБИЈИ.

 ЛАЖ СВЕ ТАЊА ПРОВИДИ СЕ
 АЛ УТИРЕ ТРАГ СЛОБОДЕ
 ПРЕЛЕСНИЦЕ ВАДИ СИСЕ
 ДА ПОДОЈИ СВЕ ИЗРОДЕ.

 СРБ НАХРАЊЕН ХРАНОМ ЧВРСТОМ
 РЕЧИ БОЖЈЕ НАЈМОЋНИЈЕ
 ЗА СЛОБОДУ ЧАСНИМ КРСТОМ
 БОЈ КОСОВСКИ ВЕЧНИ БИЈЕ.


ЛАСНО ТИ ЈЕ СИЛАН БИТИ ТАЧИ


 СИЛА ПАКЛА КОСОВОМ СЕ КРЕЋЕ
 КРСТ ПОДИЖЕ ЗА СРБСКО РАСПЕЋЕ
 ПЛЕТЕ ВЕНАЦ БОДЉИКАВИХ ЖИЦА
 КРСТ ПОДИЖЕ САТАНСКИХ ГРАНИЦА.

 ЛАЗАРЕВО СРБЉЕ ГОЛОРУКО
 БУДНО СТРАЖИ НАД ПРЕДАЧКОМ МУКОМ
 ОСТАВЉЕНО, АЛИ САМО НИЈЕ
 БОГ ПРАВЕДНИ ЗА ЊЕГА СЕ БИЈЕ.

 БОГ ДОЗИВА СРБЕ НА ЈАРИЊЕ
 ЂАВО ШАЉЕ ПЛАЋЕНО ЗВЕРИЊЕ
 ЗЛО И ДОБРО ГОМИЛАЈУ СИЛЕ
 ПРЕДАЧКЕ СЕ РАНЕ ПРОБУДИЛЕ.

 ЧАС ОДЛУКЕ СУДБОНОСНЕ КУЦА
 ПИШТЕ СРБСКА ИШЧУПАНА СРЦА
 БРАЂО СРБСКА И МИЛА И ДРАГА
 НЕ СЛУЖИТЕ АМЕРИЧКОГ ВРАГА.

 ЛАСНО ТИ ЈЕ СИЛАН БИТИ ТАЧИ
 КАД СУ С ТОБОМ СРБСКИ ОТИМАЧИ
 ЛАСНО ТИ ЈЕ ТУЂЕ ОТИМАТИ
 КАД ТИ СЛУЖЕ И СРБСКИ ЏЕЛАТИ.

 АЛ САЧЕКАЈ КАД СЕ СРБЉЕ СЛОЖИ
 БРАТСКОМ ВЕРОМ СВЕЖЕ И ОБОЖИ
 ЉУБАВ БРАТСКА КАД ОЗАРИ ЛИЦА
 ПАШЋЕ СВАКА МЕЂ СРБЉЕМ ГРАНИЦА.


ЗАТОЧНИК СВЕТЛОГ ЛИКА



У слободи све до крика
Дух се тесни кроз песника
Кротак, смирен кроти чула
Док одзвања братска хула.

Кад се песник храни маном
Ником знаном, тајном храном
Језик орган људског срца
Електриком засветлуца.

Ван трпезе и оргије
Тело себе једе пије
Умерено, не до сита
Тек док кост се не прочита.

Брат је многом боља храна
Него тајна слатка мана
Ал не храна за песника
Заточника светлог лика.


ДАВНО МУКУ...



Давно муку продадох за бруку
Емоцију замених за новце
У невољи овца легне вуку
Да јој прави јагањце зликовце.

Земља ми се котрља у оку
Светско благо на муке ме баци
Небо живи у газу дубоку
Звездано ми миришу буџаци.

Животић ми као минско поље
Око право при кретању смета
Кратковиди увек прођу боље
Цикцакастим путићима света.


СЛОВА НЕВРЕДНА БАНКЕ


 Врућине ме прже мразеви ме леде
 Испија ме суша до последње капи
 Од белих сам нити у црну испреден
 Под теретом мојим земљи дрхте сапи.

 Ни са ким не могу са мном нико неће
 Јер ноктима чачкам испод сјајне опне
 Док ме срећа јури бежим од несреће
 И мали порасте кад се у сну пропне.

 Путеви ми дуги којима се печем
 Не застајем никад непређена пута
 Никад недоказан увек недоречен
 А реч ми је тешка благо уврнута.

 Мртваци ме љубе устима од глине
 А женице фине главицу окрећу
 У сузи се купам, некад због истине
 Здрав сам од живота зато и умрећу.

 Браћа ми пијанци, сестрице блуднице
 Па ми ова слова не вреде ни банке
 Песнику су живом награде луднице
 Почасти и слава за таленте танке.

 Нисам вештак риме, нит вештак живота
 Што ми на ум дође то друмом расипам
 Немуштих језика ја сам полиглота
 Два језика режим три језика пипам.


ЛУДА


 Таласа се царство лажи каква чуда
 Мешкоље се успавани поданици
 Цар вапије из свег гласа где је луда
 Без луде је цело царство у паници.

 Расуло се племство цело да је тражи
 Претурише сваки кутак нема луде
 Темељи се потресоше царству лажи
 Поданици већ почињу да се буде.

 Цар се силно узвртео крши руке
 Верно племство забринуо овај призор
 Те решише да владару скрате муке
 Свакој кући набавише телевизор.

 У царство се мир поврати сви у чуду
 Све се ори од весеља преста жал
 Поданици сад имају личну луду
 И филмове и музику и фудбал.


БИНА


 Од почетка па до краја
 Све је лажног садржаја
 Лажне драме и сатире
 Лажни глумци лажи шире.

 Теку реке лажних суза
 Осмех скрива угурсуза
 Лажна љубав лажна вера
 На ваги је лажна мера.

 Награде су лажне зна се
 Казне су за просте масе
 Чин за чином живот тече
 Лажно јутро лажно вече.

 На свршетку задњег чина
 Затреба нам и истина
 Кад сви глумци скину маске
 И напусте своје даске.

 Кад бину опколи мрак
 Де се деде онај зрак
 Лаж би да се мане лажи
 Истину по мраку тражи.



МРВЕ


 У једноме сви смо исти
 Сви каљави и сви чисти
 Артисти на жици смрти
 Све нас исти ветар врти.

 Сви смо једне земље мрве
 Мрве задње, мрве прве
 Све док дух у мрву сиђе
 С мрвом мрву не разиђе.

 Небеско се Богом рађа
 А земаљско земљом ствара
 Свака мрва свом угађа
 У два царства пред дава цара.


КОГА БОГ НЕ РОДИ


 Кога Бог не роди за дух ''еурека''
 Нек купи диплому за лажног човека
 Бег преко границе и глупе преводи
 Из рођених глупих знање умне роди.

 Свуд где Бог погреши у размери ума
 Исправи земаљска фабрика разума
 С дрвета познања од века до века
 Траје хитра берба за вишег човека.

 Од најмањих ногу истакне се мета
 Да је циља око медиокритета
 Међ штетама прву штету са буџета
 Стиже тек дипломац с универзитета.

.
САН ИЗБАВЉЕЊА


 Очи имају а не виде, уши имају а не чују
 Затварају очи, уши затискују
 Код очију слепи код ушију глуви
 Пронашли се сасвим у земљиној мрви.

 Очарани глином, мешином, и вином
 Тек језу осете пред голом истином
 У пећине душа за скривање тесне
 Затворише снове протареше несне.

 Сновидица азил од стварности даје
 Пећина одбија стварне насртаје
 Из сна избављења сањач се не буди
 Слеп, глув за Судију што по правди суди.


РАЗМАКНИТЕ СЕ ДРУМОВИ


 Размакните се друмови да прођем
 Са рукама стихова пуним
 Док умирем часно где сам и рођен
 Смртни век где лаж ми круни.

 Опрости Оче заблуделом сину
 Опрости Мајко за сузе горуће
 Залутах једном у цвећу и вину
 Па сиђох с пута у беспуће.

 Слободом кужан не добих срећу
 Можда ме и гроб примити не сме
 Јер лажно да љубим не умем и нећу
 Пркосим смрти истином песме.


РЕЧ ИСТИНСКУ РЕЦИ


 На темељу жртве рукама џелата кула срама расте у небеса такла

 Каиновим путем неправедних плата безбожничка руља граби путем пакла

 Ругачи се ругају, горде фарисеји, тражено слепоћом дозива трагаче

 Саможивљем зверским, пут распећа опет Сина Божјег воде, сужњи иловаче

 У свом кругу мноштво грешном жељом служи кружењу свеопштем

 Ко праведност тражи по Христовој речи од зидара бива гоњен и изопштен

 Амбиције мањак шкодљив за џелата из згажене правде коме стиже плата

 Од познања моћи к знању убијања пут вијугав иде нељудског змијања

 Колебања крај је, ниси или јеси, кад те зло задахне и по свом удеси

 Реч истинску реци, докажи да јеси, победа над грехом у себи и свету на Крсту се деси.


ХИР МРСНИХ БОГОВА
 ХИР МРСНИХ БОГОВА

 После окупације колаборација
 За палом војском полиција пада
 Хир мрсних богова регионализација
 Божанство мрсно локално влада.

 Падаће све што је паду склоно
 Оно што мора и оно што хоће
 Док мутаво ћути црквено звоно
 Стањи се вера у вероватноће.




 БЕЗБОЖНИЧКИ ЈАРАМ

 Пред раширеним зеницама телевизијских зависника ватра се у воду претаче, вода у ватру распламсава.

 Проглашен лажом и протеран из средишта света истинити Бог и Живот вечни из прикрајка додељене илегале посматра како се на његовој столици шепуре јавни идоли.

 Дечице чувајте се од незнабоштва, дечице чувајте се од идола шапуће онима најређима неунајмљенима.
Sačuvana

Rajica Markovic

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 35
Odg: Поезија Рајица Марковић
« Odgovor #1 poslato: 20-09-2013, 08:34:42 »

КАО КРОЗ НИШТА

Он беше рођен из љубавне везе Бога и човека
Створенима за чудо и противљења знак
Био је свуд и у свему и пре и после свега
Један у свима који се увек враћао себи.

Постао је сметња, ни једна група није могла
Да га подјарми и асимилацијом погуби.
Он је био одозго а они су били одоздо
Он је био уље помазане љубави, а они вино

Земаљског чокота, вино и уље једно у другом
Да се вечно мешају а никад не помешају.
Он је увек овде и јуче и данас и сутра, увек.
Плови над вином прозиран и невидљив.

Кроз њега као кроз ништа пролазе сунчеви зраци
Кроз њега свет добија дах и топлоту
Он је слобода коју у себе не може да прими
Земаљског чокота гажењем муљано вино.
Sačuvana

Rajica Markovic

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 35
Odg: Поезија Рајица Марковић
« Odgovor #2 poslato: 20-09-2013, 08:36:20 »

НЕМОЋ ЈЕ ТО

Пожелиш ли да извршиш заповест о љубави
Мораћеш да помогнеш ближњем да се роди
Док пролазиш кроз топлог зеца тупих погледа
Не бој се, у теби неће нико наслутити бабицу
Каменује ли те и затрпа гомила угашених очију
У глувом гробу глувих ушеса опружи се колико си дуг
На узрујавај се кад ти се омча упредених језичина
Затегне око врата, немоћ је то у туђој руци
Иди својим путем делај своје дело рођене љуби
И остави мртвима да сахрањују своје мртваце.
Sačuvana

Rajica Markovic

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 35
Odg: Поезија Рајица Марковић
« Odgovor #3 poslato: 20-09-2013, 08:37:47 »

НА ДНУ УМА, НА ВРХ БРДА

Прсти хладног чудовишта у јазбину дан ми грабе
Да га зубом комадају уз мрзосну сласт черече
Кроз маст очи им искачу, чудовишта своја вабе
Утрнула слова светла невиделом прска вече.

Ноћ улара попрскана крвљу клетих и сапетих
Углављени сутон шири, уморене умом гази
Из небића корен славе јатом празних глава лети...
Обнажену кулу моћи запосели собом врази.

Грк истине грло стеже проређених зависника
Слатка мама окрепљује тулеж пада са висина
Поцрнеле радилице све на црно и без крика
Медоносну зону сиву из киселог цеде вина.

Изван ума изван смрти живот вечни себе гласи
Јав не чувен од ушију још одзвања у срцима
Овчјим руном огрнутим где су песме све уздаси
Бол за болом где гамиже а радост се сузом краси.

Удар грома у недрима муњом око тела кружи
Светлим сјајем ореола засијалим са дна бола
Псећи језик лапће крви глође кости сраму служи
На дну ума, на врх брда, на врх совре, сред окола.
Sačuvana

Rajica Markovic

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 35
Odg: Поезија Рајица Марковић
« Odgovor #4 poslato: 18-12-2013, 15:53:55 »

УГЛЕДАХ СЕБЕ СЛОБОДНОГ

Нисам члан удружења књижевника и фарисеја
Нити брат великог инквизитора,
Ни син велике блуднице
Сам сам на уском путу под небом.
Да бих стекао савршенство Оца небеског
И покретну и непокретну имовину
Разделих сиромасима на власти,
Њиховим плаћеним псима
Заветовах месо и кости,
Месо ми скидоше с леђа и поједоше,
За кости ће још причекати,
Јер свему има време, време рађању и време смрти.

Од људи славе не примам,
Јер сам својевремено неке од њих и познавао
Од кад се одрекоше себе не знам их више.
А ко је себе изневерио како ће мени остати веран
И ко се себе постидео зар се неће и мене стидети,
Зато се више не уздам у људе.

У времeну ми скучено као у тамници
Верујте ми на реч, добро знам шта говорим
Био сам и тамо, и овамо, с обе стране закона
Опробао и зидове, и кревете, и порције, и кибле
И нема разлике, бар оне суштинске.
Прекршиш ли кућни ред
Не гине ти изолација, самица те чека и тамо, и овде
Нећеш широким путем који ти се нуди
Ти 'ајд уским који се сужава.

Једне ноћи и ја се обрех у Ваљеву,
Јер се у Ваљево увек стиже ноћу, како рече песник
Не донесе ме ноћ у Ваљево ни песничким ни љубавним занатом
Кроз Ваљево бејах само пролазник,
Никаво чудо онда, што се не заљубих,
Прођох поред Ваљевске Пиваре па уз брдо
Уз брдо грабећи кад прођох поред Ћелија
Рекао бих да ми голуб загугута из груди
После дугог успињања уморан и задихан стигох у Лелић
Уђох у Цркву и умало не падох,
Поред ногу владике Николаја угледах себе слободног.
Sačuvana

Rajica Markovic

  • Član
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 35
Odg: Поезија Рајица Марковић
« Odgovor #5 poslato: 21-05-2014, 21:11:20 »

ВЕНАЦ СРАМА

Свесно изабрах пут на коме цвета трн
Којим ће ми ближњи оплести венац срама
Моме белом Анђелу само је весник црн
Док му ни једно перо не вијори тама.

Мене су за живота сахранили мртваци
Осудили лопови због неучествовања у крађи
Браћа су ми звездани ковачи и вилењаци
Сиријус златно сидро мојој небеској лађи.

Очи су ми прашњавије од свих чаршијских сокака
И срце ми је пуно пијаних сванућа
Али у мени нема трезног болесног мрака
Снова на задате теме и свесног утрнућа.

Моје су жене лепотице јер ми је љубав жива
Безгранична дуга све до седмог неба
Заједно са мном пламте на ломачи мојих тетива
И хране се мојом душом мрвом небеског хлеба.
Sačuvana
 

Stranica je napravljena za 0.09 sekundi sa 24 upita.