Razne zanimljive teme > Zanimljivosti iz sveta

ČUDA....MISTERIJE...i tome slično

<< < (47/47)

DEDA-EU:
Naučnici još uvek nisu odgonetnuli tajnu staru više od pola veka, a koju su im u amanet o
<p>Na planinskim liticama kineske provincije Sečuan može se videti svojevrsni prizor – stotine drevnih drvenih kovčega koji nestabilno vise sa stene. Neki veruju da su kovčezi postavljeni tu kako bi pokojnici bili na dohvat ruke bogovima, dok oni manje maštoviti tvrde da su kovčezi montirani na liticu da bi preminuli bili van dometa gladnih životinja. Kakogod, činjenica je da su preminuli tako definitivno bliže bogovima i da se proteklih deset godina sanduci pažljivo i vredno restauriraju, kako bi se ovi neverovatni umetnički artefakti zaštitili od daljnjeg propadanja.</p>
<strong>Izgubljena kultura</strong>
Viseće kovčege u dolini Sečuan ostavili su pripadnici Bo naroda, za koje se smatra da su izumrli još pre 400 godina i sa sobom odneli tajnu ove neobične pogrebne tradicije. Bo su bili manjinski narod koji je živeo na granici današnjih provincija Sečuan i Juan i koji je još pre 3 000 godina na tom mestu stvorio briljantnu kulturu.

Narod Bo se od drugih etničkih grupa najviše razlikovao upravo po svojim pogrebnim običajima. Obično isklesani od trajnih tvrdih trupaca, njihovi viseći kovčezi ostajali su neofarbani, u prirodnoj boji drveta.</p>
<p>Poslednji sanduci izrađeni su pre oko 400 godina, u srednjem i kasnijem periodu dinastije Ming (1368-1644), dok većina starijih datira oko hiljadu godina u prošlost, do dinastije Song (960-1279). Do danas, najstariji viseći kovčeg pronađen je u tzv. području Tri klusure i pretpostavlja se da je star čak dve i po hiljade godina.

Svaki kovčeg napravljen je od jednog izdubljenog komada drveta, i prvobitno su bili zaštićeni bronzanim poklopcem.

Ovi ”visinski sprovodi” bili su najrasporostranjeniji oblik sahranjivanja u drevnoj jugozapadnoj Kini. Međutim, ova praksa je okončana zajedno sa misterioznim nestankom Bo naroda. Oni koji su došli posle upoznali su se sa Bo civilizacijom upravo preko njihovih visećih kovčega i crteža po stenama, koji su kao tihi odjeci prošlosti ostali iza njih. Svako ko poseti ovu dolinu neminovno se susreće sa tri pitanja: zašto su pripadnici Bo naroda sahranjivali svoje mrtve u visećim sanducima, kako su to izvodili i gde je nestala celokupna civilizacija.  <strong>Razrešene misterije</strong>  Viseći kovčezi su nekada bili vruća tema među arhitektama, paleoantropolozima, folkloristima i umetnicima. U proleće 1941. neki od najeminentnijih stručnjaka za antikvitete stigli su u današnji okrug Gongkian i iz daljine videli 600 metara dugačku i oko 120 metara visoku liticu. Skoro sto sanduka visilo je na strmim stranama planine, poduprti drvenim kolcima zakucanim u stenu, a bilo je i onih koji su počivali na ravnim izbočinama. Ovaj prizor izazvao je žestoku diskusiju među tek pristiglim ekspertima. Neki su verovali da su kovčezi spuštani konopcima sa vrha planine, a neki su smatrali da su sanduci poduprti drvenim kolcima korišćeni kao dodatna pomagala za penjanje. Pojedinci tvrde da su merdevine na izvlačenje bile odgovor, ali svi su se složili da su Bo ljudi svesno ovu misteriju ostavili nerazjašnjenu za buduće generacije.
Zašto su pripadnici Bo naroda sahranjivali svoje mrtve tako visoko? Zapisi Lija Jinga tokom dinastije Juan možda daju odgovor: ”Visoko postavljeni kovčezi smatraju se kao nešto veoma poželjno. Što je sanduk na većoj visini, to je bolje za preminulog. Oni čiji kovčezi padnu na zemlju smatraju se još srećnijim…

DEDA-EU:
http://www.magicnazona.rs/misterije-balkanakruna-cara-dusana-cuva-ostricu-i-vujan bookmark">Misterije Balkana:Kruna cara Dušana čuva Ostricu i Vujan</font>
Legende o zakopanom blagu srpskih vladara i danas inspirišu mnoge avanturiste da posećuju utvrđenje na steni nadajući se da će pronaći dragoceni tovar. Svi se vraćaju praznih šaka, ali pune duše jer ovo mesto zrači neverovatno pozitivnom energijom

Od pamtiveka čačanskim selom Ostra, podno Ostrice i Vujna, kruži legenda o skrivenom blagu i kruni cara <strong>Dušana</strong>, koje su nasledili <strong>Brankovići</strong>, pa su bežeći pred najezdom Turaka dragoceni tovar sakrili u nedrima planine. Brojne ekspedicije decenijama su pokušavale da uđu u pećinu pod Sokolicom, u kojoj se, kako se veruje, kriju dragocenosti. Iz neobjašnjivih razloga, do sada niko nije uspeo čak ni da priviri u pećinu.</p>
<p>Selom se priča da je čuva džinovska zmija koja, zapravo, štiti čitav kraj. Meštani pričaju da je ovo mesto čudnovato i da je mnogima koji su posetili Ostru krenulo nabolje.</p>
Veruju da je to zbog carske krune koja je namenjena vladarima, pa je na neki način sveta jer su samo odabrani mogli da je nose na glavi. U selu nam rekoše da je mesto obavijeno misterijom i da postoje brojne legende o Sokolici.
Vratili se praznih šaka
Priča se da su blago u planini sakrili despot Đurađ Branković i njegova žena <strong>Prokleta Jerina</strong> kad su iz Smedereva bežali pred Turcima. Navodno, tu su sa svojom svitom čak i živeli jedno vreme, a pod brdom, u pećinama, kazuje legenda, despot je sagradio čitav grad. Na ulazu u pećinu i danas se jasno vide u steni utisnuti sekira, krst i ljudska stopa, navodno Savina.
“Kažu da je blago dolinom Morave pod Sokolicu dovezeno volovskim kolima sa šest zaprega. </strong></p>
Drveni sanduci puni dukata, srebrnih i zlatnih pehara, kašika, kao i krune Nemanjića, zakopane su, vele, negde u ovim pećinama. Priča se da je Sokolica sveto mesto i da su stariji ljudi pred oba rata viđali visokog muškarca u kaluđerskoj mantiji kako šeta šumom, i da je za njim išao čopor vukova pitomih kao mačke. Taj monah, kako se veruje, čuva despotove ikone i dragocenosti. Nekada je tu postojala i crkva isposnica, ali danas od nje mena ni traga</strong>”, pripoveda osamdesetpetogodišnji XVoja AnđelićX dok nas seoskim putem vodi do utvrđenja Sokolica.
Ušao u pećinu, pa poludeo
Priča Voja da su tokom godina mnogi avanturisti pokušavali da uđu u pećinu i domognu se neprocenjive zaostavštine srpskog vladara.
“Dolazili su čak i neki stranci sa topografskim kartama, kao nešto slikaju i mere, navodno, traže rudu.
 Ma, znamo mi šta oni traže, ali im se izgleda plan izjalovio jer su se svi vraćali praznih šaka. Niko nije uspeo da uđe u pećinu osim jednog našeg komšije. Bilo je to pre više od 50 godina.</strong></p>
Oni koji su ga dobro znali pričaju da je posle toga sišao s pameti i da nikada više nije bio onaj isti. Ni sa kim nije razgovarao, povukao se u sebe i nikom nije otkrio šta je video unutra, zato valjda meštani i ne jure za blagom”, priča naš vodič.
Ubrzo smo stigli do ogromne stene ispod koje zjapi velika rupa za koje nam čika Voja reče da se i danas čobani tu sakrivaju od kiše, ponekad i čitavo stado uteraju u prednji deo pećine.

“Sokolica je sa jedne strane opasana zidom koji potiče još iz doba Rimljana, tu je bilo utvrđenje koje je služilo kao osmatračnica. Nekada se sa tog zida, kao na dlanu jasno videla cela čačanska kotlina: Lađevci i Adrani prema Kraljevu. Sa druge strane je litica, a jedini put vodi preko mokrog kamenjara”, objašnjava naš vodič
Džinovski smuk čuva blago
Tek što smo prešli desetak metara pod našim nogama na mokrom kamenju stvorilo se najmanje desetak zmija – šarki. Naša ekipa, kao ukopana, stala je i posmatrala nesvakidašnji prizor.
Uvijale su se oko naših nogu a mi smo se istog časa vratili nazad ka Velikoj steni. Uzalud je Voja pokušavao da nas ubedi da se vratimo jer je hladno pa su zmije po takvom vremenu manje pokretne i ne mnogo opasne. Ipak, ono što smo videli, bilo je dovoljno da nas odvrati od daljeg puta. “Neki su u potrazi za blagom padali niz liticu, mnogi su nailazili na zmije, ali ne pamti se da je neko stradao od njihovog ujeda. Postoji i priča da se u pećini krije džinovski smuk koji čuva blago.</strong>
Sećam se da  je ovde bilo ljudi koji su došli da istražuju pa su podigli kamp. Žalili su se da je tokom noći izbio požar u kom zamalo nisu izgoreli. Ipak ujutro na tom mestu nisu mogli da nađu pepeo, o požaru nije bilo ni govora”

DEDA-EU:
http://www.magicnazona.rs/homoljska-potajnica-vraca-vid-i-cisti-kozu HOMOLJSKA POTAJNICA VRAĆA VID I ČISTI KOŽU
Nepredvidljivost izbijanja i nestajanja vode na ovom čudesnom izvoru narod tumači kao volju njegovog čuvara Moćnog Stojana, koji po glasu poznaje da li je neko grešan ili čist. On dobro zna kome će vodu pustiti, a kome neće</p>
http://www.magicnazona.rs/wp-content/uploads/2013/10/izvor.jpg
<p>Stara izreka Bez nevolje ne idi u Homolje nastala je u periodu turske vladavine, u vremenu kada je ovaj predeo jugoistočne Srbije, omeđen sa svih strana planinama, bio poznat po hajdučiji. Tada su ga Turci zaobilazili kako su znali i umeli, osim ako ih ”muka ne bi naterala”. Danas, ovaj živopisni predeo nema reputaciju opasnog, već vrlo gostoljubivog kraja, u koji turisti dolaze da se nadive prirodnim lepotama Homolja, ali i probaju ovdašnji sir, med i rakiju.
 Ipak, u kraj poznat po najjačoj, vlaškoj magiji putnike i dalje dovodi nevolja: kada im ponestane nade i učine sve što se uraditi moglo, bolesni, nesrećni i neutešni spas od muka traže od vlaških vračara ili viših sila za koje se veruje da snažno utiču na ovaj kraj. Te su sile ostavile svoj otisak na prirodu, a o tome svedoči i jedinstveni izvor u ovom kraju Srbije – Homoljska potajnica ili Stojanje. Mnogi ga smatraju lekovitim, čak i svetim izvorom, čija voda krepi telo i duh, a posebno je, kažu, blagotvorna za očne i kožne bolesti.

<strong> Čuvar izvora</strong>

Homoljska potajnica ime je dobila po načinu na koji voda izvire, a koji je odlika svega tridesetak izvora u svetu.

<strong>”Specifičnost nastupnih izvora jeste u tome što u periodu suše umeju da zataje, ali kada se topi sneg ili nastupi kišni period, pojačava se snaga prodiranja vode na površinu. Međutim, ono što razlikuje ovu potajnicu od drugih jeste to što voda nastaje i nestaje u nejednakim intervalima”</strong>, priča meštanin Selišta, najbližeg žagubičkog sela udaljenog oko pet kilometara od potajnice. Nepredvidive intervale u kojima izvire voda, koje je na ovom mestu merio i o njima pisao naš poznati geograf&nbsp;<strong>Jovan Cvijić</strong>, stanovnici okolnih mesta objašnjavaju ”tajnom rukom u unutrašnjosti zemlje koja pušta i zatvara vodu”, odnosno čuvarom izvora –&nbsp;<strong>Moćnim Stojanom</strong>, po kojem je potajnica i dobila narodno ime – Stojanje.</p>
<p><strong>”Ova voda je lekovita”</strong>, priča&nbsp;<strong>Ivan</strong>X iz sela Laznice koja je došla da se umije hladnom izvorskom vodom.&nbsp;<strong>”Stojan dobro zna kome će vodu pustiti, a kome ne. Kada dođete na izvor, morate se javiti njegovom čuvaru, kao što biste se javili domaćinu u čiju kuću ulazite. Stojan po glasu poznaje kakvi ste. Ako želite da vas izleči ova sveta voda, morate je jasno zatražiti rečenicom ’Stojane, puštaj vodu’, ako vam je duša čista, odmah će izvor poteći, a ako ste grešni, morate čekati da se odobrovolji. Neki provedu i sat, sat i po pred pustim izvorom, a da im čuvar ne pusti vodu”</strong>, objasnila nam je ova mlada devojka.

<strong> Leči oči i kožu</strong>

Po lek za svoje muke na Stojanje jednako dolaze mladi i stari, muškarci i žene, a izvorska voda posebno je blagotvorna za kožne bolesti kao što su čirevi i bradavice od kojih najčešće obolevaju deca. Njome se valja umivati i posebno oči oprati, jer se veruje da poboljšava vid i otklanja očne bolesti. Meštani tvrde da je dosad mnogima pomogla, ali da onaj ko dolazi na vodu po lek, mora biti ”čist, okupan i verujući”, pa će mu i Stojanov izvor pomoći.

<strong>”Kao devojčica došla sam ovde zbog konjunktivitisa”</strong>, priča meštanka obližnjeg sela.&nbsp;<strong>”Kako krene proleće, zbog alergije na polen meni oči skroz presahnu, pocrvene i počnu da me svrbe i peku, a vid mi se zamagli. Ponekad mi u uglu kapka izađe čmičak, i tako iz sezone u sezonu. Moja se majka zabrinula, a i meni su dosadile stalne terapije raznoraznim pomadama i ispiranja čajevima. Zato smo došle na ovaj izvor i taman što smo stigle, voda je pošla. Dobro sam se umila i isprva ništa nisam osećala jer je voda bila ledena. Ali, kroz dva dana osetila sam olakšanje, i, što je još važnije, bolest mi se nije više vraćala”</strong>, pripoveda ona i dodaje da od tada često dolazi na izvor i donosi Stojanu darove…</p>

donwlayco:


Pratite "pokretni dijamant" na tabli i iznenadićete se kako menja boje kao kameleon.

http://www.vesti-online.com/Vesti/Zanimljivosti/496451/VIDEO-Zanimljiva-opticka-varka



Postoje brojne optičke iluzije koje čine kao da se objekti okreću, menjaju boju i kreću po nekom sopstvenom šablonu, međutim, ovo bi mogla da bude najmoćnija optička iluzija koju ćete imati prilike da pogledate.

Sama iluzija nije nova – prvi put je spomenuta u drevnim grčkim spisima, iako je njeno poreklo i dalje predmet velike debate.

Mnogi naučnici se slažu da je ona prvi put spomenuta u Aristotelovom delu "Parva Naturalia", ali je prvi detaljan opis dao Jav Evanđelista 1820. godine.

Ali jedna stvar je sigurna, ova optička iluzija će vam sasvim sigurno izazvati prirodne halucinacije. U videu se napominje da bi za najbolje efekte korisnici trevalo daga gledaju u visokoj rezoluciji i preko celog ekrana, ali mi vam to ne preporučujemo.

https://www.youtube.com/watch?v=tVgOLWVYytM



Izludećete zbog ove optičke varke! Da li imate odgovor "zašto"?!

Pogledajte video pa recite koliko ima dečaka na slici. Onda će se desiti mala promena i njih će biti više. Imate li objašnjenje "kako"?

https://www.youtube.com/watch?v=4XbrUHMDTg0

Mikalandjelo1:
Ovo je kamen, a ne parče torte

Navigacija

[0] Indeks poruka

[*] Prethodna strana