Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja

Autor Tema: Despotovac - Kultura - Sport - Turizam  (Pročitano 3414 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

autentik

  • Administrator
  • Svedok stvaranja istorije
  • ******
  • Karma: +0/-0
  • Na mreži Na mreži
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 17089
    • Jagodina, Ćuprija i Paraćin kao na dlanu
Despotovac - Kultura - Sport - Turizam
« poslato: 17-10-2009, 18:14:26 »

Priroda je bila veoma darežljiva prema dolini Resave, darovala je lepotama i retkostima koje se retko sreću. Resava je spona između Istočne Srbije i Šumadije, a Despotovac je privredni, kulturni i politički centar Gornje Resave.

Despotovac leži na Resavi, prostire se u tri morfološke celine:Beljanicu, Kučaj i Moravsku dolinu. Položaj opštine Despotovac je veoma povoljan. On je po mnogo čemu zanimljiv kao i njegova prošlost, okolina i običaji. Smešten je na izlazu iz Resave iz uklještenog meandra, odakle ona kreće kroz kotlinu i kreće svoj put prema Velikoj Moravi.

Po svojoj arheološkoj starosti dolina Resave se može meriti sa najstarijim delovima sveta. U dolini resave postoje pećine koje su bile nastanjene još u doba neolita, a možda i paleolita. O tome svedoče pećine obložene debelim slojem patine od dima kao i ostaci oružija i oruđa koje je tada korišćeno (kamene sekire, čekići, kresnice, itd.). Ovi dokazi ukazuju da je Resava bila naseljena pre nekoliko hiljada godina. Starosedeoce doline Resave činilo je Ilirsko pleme Skordisci čije je sedište bilo smešteno na mestu današnjeg sela Dvorište.

Rimska epoha je ostavila znatno vidnije tragove na mestu današnjeg sela Medveđa. Slovenska epoha započinje u 7.-om veku, što se može zaključiti po artiohektonskim, arheološkim i etnološkim ostacima. Dolaskom Turaka na Balkan, društvene prilike se veoma brzo menjaju, a nakon Kosovskog boja srpskoj vlasteli je potuno jasno da njihov prodor ne može da se zaustavi i počinju pripreme za odbranu. Po ugledu na oca Lazara, Stefan zida grad-tvrđavu Manasiju i ona vrlo brzo postaje kolevka duhovnosti i kulture srpskog naroda.

Kako je vreme odmicalo običaji su gubili svoju težinu. Nekada su bili neizostavni deo ljudskog života, imali su veze sa svim letnjim događajima u čovekovom životu. Iz svih zapisa shvatamo da su običaji nastali i bili jedini vid zabavljanja naših predaka.
Opština Despotovac je naširoko pozanta,bila,po svojim folklornim i pevačkim sposobnostima koje su još uvak gaje i trudi se da se održe.
Zanimljivi su svadbeni običaji - koji su se verovatno i jedini ostali isti i koji se jos uvek čuvaju i neguju. Karakteristike svedbenih običaja jesu – da se mlada sakrije, da mladoženja ne može da uđe po mladu dok ne pogodi jabuku koja visi na određenoj visini ispred mladine kuće i slično.
Takodje su se održali običaji povodom Božića - kada domaćin na Badnje jutro ustaje rano i odlazi po Badnjak, koji se gori treći dan Božića.
U geomorfološkom pogledu u opštini Despotovac izdvajaju se dve prirodne celine:

    * brdsko-planinski predeo u centralnom i istočnom delu opštine, predstavlja padinama Beljanice i Kučajskih planina;

    * ravničarski predeo u zapadnom delu opštine, predstavljen dolinom Resave (gde je najniža nadmorska visina na teritoriji opštine od 130 m).

    * Reljefne karakteristike se dele na:

    * Kučajske planine (1158 m.n.v.) prostiru se istočno od Jagodine i Ćuprije, a zapadno od Bora i najvećim delom zalaze u teritoriju opštine Despotovac.

    * Beljanica (1339 m.n.v.) koja svojim južnim padinama pripada opštini Despotovac.

    * Rečne doline:klisurasta dolina Resave, kanjon Suvaje (obuhvata deo predela između Velikog brda i Vite bukve), klisura Čemernice (usečena pod vertikalnim i više stotina metara visokim krečnjačkim odsecima Beljanice),  klisura Kločanice, dolina Nekudova.


Široko su rasprostranjeni na teritoriji opštine, posebno u njenom zapadnom i severnom delu, odnosno područiju Beljanice i Kučajskih planina kao velikih kraških područija.

Klima opštine Despotovac je umereno-kontinentalna. Srednja godišnja temperatura vazduha u Gornjoj Resavi (Despotovac) iznosi 11,40C, dok je na planinskim grebenima temperatura niža za oko 3-5oC. Relativna vlažnost vazduha se kreće od 82% u zimskim mesecima do 65% u letnjem periodu godine. Srednja godišnja količina padavina kreće se od 658mm  u najnižim delovima opštine do 850mm u planinskom područiju. Najčešći vetrovi su iz severozapadnog i jugoistočnog pravca.

Saobraćajna povezanost opština Despotovac sa opštinama u okruženju je na zavidnom nivou. Ukupna dužina putne mreže iznosi 199 km, od čega 161 km pripada savremenim kolovozima. Opština Despotovac se nalazi u blizini saobraćajnog koridora u Republici – Koridora X, od Beograda je udaljena oko 130 km, a od Niša 140 km. Na teritoriji opštine postoji i železnicka pruga Markovac-Svilajnac-Despotovac-Resavica u dužini od 42 km. Povezanost sa auto-putem Beograd-Niš je:

    * Despotovac-Svilajnac-Markovac ....................................... 35km

    * Despotovac-Ćuprija ............................................................ 22km

    * Despotovac-Jagodina .......................................................... 35km

Vazdušna povezanost nije razvijena, a skoro podjednake je udaljenost od aerodroma u Beogradu i Nišu.

Opština Despotovac se prostire na površini od 623km2, obuhvata 33 naseljena mesta i ima 33.177 stanovnika.

autentik

  • Administrator
  • Svedok stvaranja istorije
  • ******
  • Karma: +0/-0
  • Na mreži Na mreži
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 17089
    • Jagodina, Ćuprija i Paraćin kao na dlanu
Odg: Despotovac - Kultura - Sport - Turizam
« Odgovor #1 poslato: 19-05-2011, 10:03:26 »

   НАЈАВА

Радници ЈП Србијашуме, шумско газдинство Деспотовац, организоваће у петак 20.мaja 2011 у 11,55ч протестни скуп испред скупштине општине Деспотовац због одлуке да се, шумском газдинству наплати еколошка такса у износу од 44 милиона динара. Окупљенима ће се обратити Миле Сладојевић, председник Јединственог синдикалне организације ЈП „Србијашуме“.

Скупштина општине Деспотовац је донела одлуку о наплати еколошке таксе свим загађивачима животне средине на територији општине. С обзиром на то да је основна делатност ЈП „Србијашуме“ гајење и заштита шума, није било разлога да се наше предузеће сврстава међу загађиваче. То је потврдила и Влада Републике Србије доношењем Уредбе о критеријумима за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и највишег износа накнаде, у којој је јасно наведено да се пољопривредно земљиште, шума и  шумско земљиште изузимају из наплате еколошке таксе.

С обзиром на тешку економску ситуацију, као и чињеницу да је у шумском газдинству Деспотовац запослено 135 људи из деспотовачког округа, чије породице ће, уколико дође до наплате ове таксе, бити суочене са егзистенцијалним проблемом, запослени у овом газдинству су приморани да на овакав начин изразе незадовољство.

ЈП “Србијашуме” су кључни фактор у процесу очувања шума дуги низ година. Стимулисали смо владу, приватни сектор и заједнице које су зависне од шума, да предузму конкретне акције које ће  нам помоћи да постигнемо одрживо управљање шумама у корист садашњих и будућих генерација.

Имајући у виду чењеницу да смо носиоци заштите и очувања природне средине, непријатно смо изненађени одлуком Скупштине општине Деспотовац, којом смо сврстани у загађиваче природе, поготово што је то једина општина у Републици Србији у којој је, на овакав начин, квалификована делатност нашег предузећа.

ЈП „Србијашуме“ као друштвено одговорно предузеће помаже локалним заједницама у складу са својим могућностима. Са скупштином општине Деспотовац сарадња је дугогодишња и шумско газдинство је у више наврата донирало огревно дрво, камен за насипање сеоских путева и учествовало у изградњи моста у граду.

posmatrac

  • Zvezda
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 1110
Odg: Despotovac - Kultura - Sport - Turizam
« Odgovor #2 poslato: 19-05-2011, 10:50:49 »

   НАЈАВА

Радници ЈП Србијашуме, шумско газдинство Деспотовац, организоваће у петак 20.мaja 2011 у 11,55ч протестни скуп испред скупштине општине Деспотовац због одлуке да се, шумском газдинству наплати еколошка такса у износу од 44 милиона динара. Окупљенима ће се обратити Миле Сладојевић, председник Јединственог синдикалне организације ЈП „Србијашуме“.

Скупштина општине Деспотовац је донела одлуку о наплати еколошке таксе свим загађивачима животне средине на територији општине. С обзиром на то да је основна делатност ЈП „Србијашуме“ гајење и заштита шума, није било разлога да се наше предузеће сврстава међу загађиваче. То је потврдила и Влада Републике Србије доношењем Уредбе о критеријумима за утврђивање накнаде за заштиту и унапређивање животне средине и највишег износа накнаде, у којој је јасно наведено да се пољопривредно земљиште, шума и  шумско земљиште изузимају из наплате еколошке таксе.

С обзиром на тешку економску ситуацију, као и чињеницу да је у шумском газдинству Деспотовац запослено 135 људи из деспотовачког округа, чије породице ће, уколико дође до наплате ове таксе, бити суочене са егзистенцијалним проблемом, запослени у овом газдинству су приморани да на овакав начин изразе незадовољство.

ЈП “Србијашуме” су кључни фактор у процесу очувања шума дуги низ година. Стимулисали смо владу, приватни сектор и заједнице које су зависне од шума, да предузму конкретне акције које ће  нам помоћи да постигнемо одрживо управљање шумама у корист садашњих и будућих генерација.

Имајући у виду чењеницу да смо носиоци заштите и очувања природне средине, непријатно смо изненађени одлуком Скупштине општине Деспотовац, којом смо сврстани у загађиваче природе, поготово што је то једина општина у Републици Србији у којој је, на овакав начин, квалификована делатност нашег предузећа.

ЈП „Србијашуме“ као друштвено одговорно предузеће помаже локалним заједницама у складу са својим могућностима. Са скупштином општине Деспотовац сарадња је дугогодишња и шумско газдинство је у више наврата донирало огревно дрво, камен за насипање сеоских путева и учествовало у изградњи моста у граду.

Koliku ce taksu da plati CRKVA koja je od drzave dobila 5.000 hektara suma na ime povracaja zemljista?
CRKVA gazduje sumom, krcmi je i prodaje je! Crkva ne sadi nove sume.
Povezanost izmedju SRBIJASUMA i CRKVE postoji, jer je drzava oduzela sume od javnog preduzeca i poklonila ih crkvi.
Sačuvana

Alkar

  • Zvezda
  • ***
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 1096
  • Pravda za LUNU
Odg: Despotovac - Kultura - Sport - Turizam
« Odgovor #3 poslato: 19-05-2011, 12:21:27 »

Kao i obicno u Srbiji je sve postavljeno na glavacke.

Citat sa sajta JP Srbija Sume
"Одговорно управљамо државним шумама и шумским земљиштем доприносећи бржем руралном развоју Србије и градећи здраву животну средину."
http://www.srbijasume.rs/

Znaci, Javno Preduzece nije vlasnik suma i zemljista vec je drzava vlasnik. Ovde je slucaj da Opstinska samouprava trazi od drzave da plati taksu od "xy" miliona dinara
Prema tome tvrdnja da je necija egzistencija dovedena u pitanje nema smisla jer radnici i njihe porodice nece placati tu taksu iz svog dzepa, vec vlasnik (drzava) placa taksu opstini

 С обзиром на тешку економску ситуацију, као и чињеницу да је у шумском газдинству Деспотовац запослено 135 људи из деспотовачког округа, чије породице ће, уколико дође до наплате ове таксе, бити суочене са егзистенцијалним проблемом, запослени у овом газдинству су приморани да на овакав начин изразе незадовољство.


Sledece pitanje koje moze da se postavi je kako je moguce da JP donira bilo sta ako nije vlasnik sredstava koje donira?
ЈП „Србијашуме“ као друштвено одговорно предузеће помаже локалним заједницама у складу са својим могућностима. Са скупштином општине Деспотовац сарадња је дугогодишња и шумско газдинство је у више наврата донирало огревно дрво, камен за насипање сеоских путева и учествовало у изградњи моста у граду.

Sve ove nelogicnosti ce nestati kada se javna preduzeca privatizuju i konacno srede vlasnicki odnosi u drzavi.


Koliku ce taksu da plati CRKVA koja je od drzave dobila 5.000 hektara suma na ime povracaja zemljista?
CRKVA gazduje sumom, krcmi je i prodaje je! Crkva ne sadi nove sume.
Povezanost izmedju SRBIJASUMA i CRKVE postoji, jer je drzava oduzela sume od javnog preduzeca i poklonila ih crkvi.
Ja bih zamolio nekoga da mi kaze ako zna za jos neki slucaj, u bilo kojoj drzavi sem Srbiji, da je crkva vlasnik suma, vinograda, livada...
Sačuvana
Kupicu bela kola,
tako mi imena,
i vodicu te u svoj svet.

autentik

  • Administrator
  • Svedok stvaranja istorije
  • ******
  • Karma: +0/-0
  • Na mreži Na mreži
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 17089
    • Jagodina, Ćuprija i Paraćin kao na dlanu
Odg: Despotovac - Kultura - Sport - Turizam
« Odgovor #4 poslato: 05-10-2011, 11:49:36 »

НАЈАВА ДОГАЂАЈА

Јавно предузеће „Србијашуме” - Шумско газдинство „Јужни Кучај“ отвориће у Деспотовцу, у четвртак, 06. октобра 2011. године у 12.00 часова нову ловну-шумарску кућу „Ресава“ за смештај гостију и шумарских радника на терену.

Шумарска кућа је у функцији заштите животне средине с обзиром на то да се налази на подручју будућег парка природе Кучевске планине. До ње се стиже макадамским путем од Лисина 15 километара.

Позивамо новинаре, сниматеље и фоторепортере да присуствују отварању и свечаном ручку који ће бити организован након отварања.

Београд,
05. октобар 2011.
« Poslednja izmena: 05-10-2011, 11:50:03 od strane autentik »
Sačuvana

autentik

  • Administrator
  • Svedok stvaranja istorije
  • ******
  • Karma: +0/-0
  • Na mreži Na mreži
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 17089
    • Jagodina, Ćuprija i Paraćin kao na dlanu
Odg: Despotovac - Kultura - Sport - Turizam
« Odgovor #5 poslato: 25-01-2012, 12:55:48 »

   
НАЈАВА   

Београд, 25. јануар -  Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић уручиће награде победницима Конкурсa за лого Пилот пројектa локалног развоја Ресава - Млава, у четвртак, 26. јануара, у 11 сати у Народној библиотеци „Ресавска школа“ у Деспотовцу (Деспота Стефана Лазаревића 18)

Конкурс је спроведен у оквиру редовне школске наставе за ученике основних (7. и 8. разред) и средњих школа (1 - 3. разред) у Деспотовцу и Жагубици, а тема конкурса је била „Наслеђе за будућност“.

autentik

  • Administrator
  • Svedok stvaranja istorije
  • ******
  • Karma: +0/-0
  • Na mreži Na mreži
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 17089
    • Jagodina, Ćuprija i Paraćin kao na dlanu
Odg: Despotovac - Kultura - Sport - Turizam
« Odgovor #6 poslato: 26-01-2012, 15:27:54 »

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Министар културе уручио награде победницима
Конкурсa за лого Пилот пројектa локалног развоја Ресава – Млава

Деспотовац, 26. јануар -  Министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић уручио је награде победницима Конкурсa за лого Пилот пројектa локалног развоја Ресава – Млава чији су радови коришћени као идејно решење на основу кога је дизајниран лого пројекта.

Конкурс на тему «Наслеђе за будућност» спроведен је у оквиру редовне школске наставе за ученике основних (7. и 8. разред) и средњих школа (1- 3. разред) у Деспотовцу и Жагубици  и на њему је учествовало 5 школа са 300 радова.

Трочлани жири састављен од представника Општине Деспотовац, Општине Жагубица и Министарства културе, информисања и информационог друштва одлучио је да прва награда припадне Наташи Лалић, ученици трећег разреда Техничке школе у Жагубици, друга Златану Вучковићу из Деспотовца, ученику другог разреда Техничке школе Деспотовац, а трећу Марији Поповић из Деспотовца, ученици осмог разреда Основне школе „Деспот Стефан Високи“.

Министарство културе, информисања и информационог друштва као партнер Савета Европе и Европске комисије од 2003. године учествује у Регионалном програму за културно и природно наслеђе Југоисточно Европе (РПСЕЕ). У оквиру овог програма спроводи се и Пилот пројекат локалног развоја „Ресава - Млава“ на територијама општина Деспотовац и Жагубица од 2007. године.

Циљ пројекта је израда дугорочног плана развоја регије Ресава-Млава. Кључни елемент развојне стратегије је природно и културно наслеђе које на тај начин постаје фактор за социјални и економски развој.







 

Stranica je napravljena za 0.098 sekundi sa 25 upita.