Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja

Autor Tema: Mitovi o Gojaznosti  (Pročitano 2007 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

autentik

  • Administrator
  • Svedok stvaranja istorije
  • ******
  • Karma: +0/-0
  • Na mreži Na mreži
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 17087
    • Jagodina, Ćuprija i Paraćin kao na dlanu
Mitovi o Gojaznosti
« poslato: 26-01-2007, 20:37:05 »

Ne verujte bezuslovno raznim pričama o mršavljenju, jer mnoge od njih su netačne

Mitovi o gojaznosti

Verovali ili ne: nije tačno da masna hrana goji, brojanje kalorija ne pomaže, a preskakanje obroka je potpuno suludo

Postoje priče o kontroli težine koje se uzimaju zdravo za gotovo, a koje jednostavno nisu tačne. One nas zato, ako im verujemo, zbunjuju, pogrešno usmeravaju i čine uzaludnim sve napore da se izgube kilogrami . Ma koliko ovih sedam formula izgledalo belodano, one su u stvari najveća prepreka između vas i savršene linije, a time i zdravlja!

Jedite manje + vežbajte više = gubitak težine

Ograničenje unosa kalorija uključuje drevne biomehanizme koji sprečavaju gladovanje. Oni usporavaju vaš metabolizam, kako bi sačuvali energiju i šalju očajničke signale mozgu, sve sa jednom jedinom porukom: jedi, telo je gladno! A ovi signali su prejaki da bi ih uvek kontrolisali. Sve ovo vodi, zna se kuda - gojenju!

Težinu možete kontrolisati brojanjem kalorija

Sve kalorije nisu stvorene iste! Hrana koja se brzo apsorbuje u krvi kao stvorena je za gojenje, dok je hrana koja sporo ulazi dobra za mršavljenje. Na primer, šećer iz bezalkoholnih napitaka brzo ulazi u krvotok, a kalorije koje se odmah ne potroše gomilaju se u vidu sala. Ista količina šećera koju unesete jedući pasulj ulazi u krvotok veoma polako, tako da telo ima više vremena da te kalorije potroši.

Jedenje masne hrane goji

Mediji su decenijama promovisali gornju tezu; sve je to lepo, ali nauka ne podržava ovu teoriju, kao ni praksa. Unos masti se, globalno gledano, smanjio u poslednjih 40 godina, a broj debelih je sve veći i veći. Razlog? Ishrana bez masti je bogata skrobom i šećerima, koji podižu nivo insulina i potpomažu gojenje.

Izbacite ugljene hidrate

Ugljeni hidrati su najvažnija stavka u vašem dugoročnom planu ishrane, bar kad je reč o zdravlju. Morate znati da postoje različite vrste ugljenih hidrata koje sarađuju sa vašim genima na potpuno različite načine, stvarajući različite efekte. Evolucija ljudi nije omogućila metabolizam prerađevina i rafiniranih ugljenih hidrata, koje danas jedemo u velikim količinama, pa su sve češći dijabetes, oboljenja srca, rak i demencija. No, na drugoj strani, izvori dobrih ugljenih hidrata, koji ne prave nikakve probleme organizmu, su povrće, voće, integralne žitarice...

Preskakanje obroka je put do mršavosti

Jedan od razloga što Maku-uči divizija japanskog sumo rvanja ne mora da brine za svoju budućnost je to što sve više ljudi jede poput sumo rvača. Međutim, za razliku od sumo rvača, koji se sastoje od 150 kilograma mišića i 20 kilograma sala, kod ljudi koji ne prolaze svakodnevni rigorozni trening sve ode u salo. Da poentiram, evo kako izgleda ishrana japanskih džinova: preskaču doručak, treniraju pet sati (bez predaha), pojedu ogroman obrok, spavaju nekoliko sati, pojedu obimnu večeru i ležu na spavanje. Da li vam preskakanje obroka i grickanje neposredno pre sna zvuče poznato?

Postoje ljudi koji jedu koliko hoće, a ne goje se - sve je u genima

Razmislite samo dobro o ovome. Razmislili ste? Rešenje misterije je jednostavno: ljudi koji su mršavi obično jedu pravu hranu (svežu, punu hranljivih materija, neprerađenu), jedu sporije, jedu manje (privid da jedu više nastaje usled brzine kojom debeljuce tamane hranu) i fizički su aktivniji. Eto, stvari jednostavno stoje tako.

Institucije vode računa

Potpuno netačno. Reč je o čistoj računici. Debeo čovek troši puno novca na hranu. Mršav čovek troši malo novca na hranu. Debeo čovek troši puno novca na lekove i zdravstvenu zaštitu. Mršav čovek troši malo novca na lekove i zdravstvenu zaštitu. Dakle, prehrambena i farmaceutska industrija, globalno gledano, imaju mnogo koristi pa, ako hoćeš, i žive od debelih ljudi. A sigurno da dobar deo kolača završi i u džepovima korumpiranih (ne nužno debelih) političara.
I. Ć.

Izvor: Glas Javnosti
 

Stranica je napravljena za 0.046 sekundi sa 24 upita.