Psihologija snova

[autentik]

 U svakom od nas, prema rečima Junga, nalazi se još neko drugi, neko koga mi ne poznajemo; on nam putem snova priča i saopštava kako nas on drugačije vidi, nego što mi vidimo sami sebe. I ako se nađemo u bezizlaznoj situaciji, onda nam taj drugi može u datim okolnostima upaliti svetlo koje može pomoći da naš stav iz osnove promenimo, upravo onaj stav koji nas je i doveo u tako tešku situaciju. Naime, ako imamo i hrabrosti i energije za to.

Uostalom: ,,Čim se u čoveku pojavi svetlost, nema više nikakve moći iznad njega; a čim u njemu nastane tišina, stiša se i oluja u svemiru". (Schiller)

A i svetlost i tišinu neretko nam mogu doneti naši snovi, čiji ,,zaboravljeni jezik" moramo ponovo naučiti, ali sada, pojavom moderne dubinske psihologije, ne samo jedan već tri:

- i onaj koji nam otkriva zagonetke i poruke koje imaju svoje poreklo u individualnom
- i onaj koji nam otkriva to isto u kolektivnom
- i konačno u familijarno nesvesnom

Tako da nam poznavanje sva tri jezika nesvesnog omogućava potpuno razumevanje snova: njihove metaforične, delotvorne i svetlosti i tišine.

Svaki onaj koji želi da spozna sebe samog, a time i druge, treba svesrdno da istražuje svoje nesvesno, koje ne smemo zanemariti, jer ,,ono je prirodno, beskrajno i moćno kao zvezde" (Jung), a time i snove, koji ne predstavljaju samo njihov sasvim specifični izraz, već i najširi i najprohodniji put u to isto nesvesno.

,,O snovima se može reći da je od kamena koga su odbacili graditelji postao kamen temeljac. San, taj nestalni i neugledni produkt naše psihe tek je u moderno vreme doživeo tako temeljno nipodaštavanje. Nekad je cenjen kao najavljivač sudbine, opominjač i tešitelj, kao glasnik bogova. Sada ga koristimo kao izveštača nesvesnog, on mora da nam oda tajne koje su skrivene od svesti, a to san i čini sa zaprepašćujućom potpunošću."

,,Svaki san je informacioni i kontrolni organ i stoga je najdelotvornije pomoćno sredstvo pri izgrađivanju ličnoti"

C.G.Jung

Jung govori o ,,dnevnoj strani" psihičkog, koju predstavlja svest, odnosno naše budno stanje, i o ,,noćnoj strani", koju predstavlja nesvesno psihičko funkcionisanje, čiji su specifični izraz snovi, tako da budno stanje i san grade dve različite egzistencije jednog istog fenomena u smislu nerazdvojive dinamičke celine, koja je u funkciji i biološkog i psihološkog funkcionisanja i opstanka čoveka uopšte.

Otuda snovi prate naš život od rođenja do smrti, bez obzira da li ih pamtimo i da li ih razumemo; a kao što je poznato, mali je broj ljudi koji razumeju svoje snove, a još manji onih koji razumeju kontinuitet svojih snova. Jer, kao što ističe Marie-Louise von Franc, jedna od najeminentnijih Jungovih učenica, ozbiljno shvatanje i prihvatanje svog nesvesnog, a time i snova, ,,u osnovi je stvar lične hrabrosti i ličnog integriteta", pa je svakako i to jedan od razloga da smo zaboravili univerzalni jezik snova. I upravo ovaj ,,jezik snova" je nešto sasvim prirodno što je dato svim ljudima, bez obzira na njihovu rasu i na njihovu klasu, iako ta diferencijacija prvobitno nije postojala.

Jung svrstava san u prirodni fenomen, koji predstavlja, kao i sve pojave u prirodi, nenamernu pojavu, tako da njegovo funkcionisanje ne zavisi od volje i želja, namere i postavljenih ciljeva našeg Ega, pod kojim Jung podrazumeva svestan deo ličnosti. I kao što ne možemo pretpostaviti da ,,oblaci prekrivaju nebo da bi nas naljutili, već je to jednostavno tako", analogno tome ne možemo pretpostaviti da se snovi pojavljuju namerno u apsurdnoj formi da bi nas naljutili svojom nerazumljivošću, odnosno svojom nejasnoćom. Jer san, kao i svaka druga prirodna pojava, nema potrebu da se maskira, on je jednostavno ono što jeste, pa u tom smislu Jung s' pravom i naglašava da su ,,jedan san ili jedna vizija upravo ono što izgleda da su. Oni nisu kamuflaža za nešto drugo. Oni su prirodni produkti, tj. stvar za sebe".

Stoga Jung ističe da nikad nije mogao da se složi sa Freudom da snovi predstavljaju fasadu iza koje leži skriveno značenje sna, značenje već poznato, ali ,,zlurado skriveno od svesti". Jer san, kao i svaka prirodna pojava, nema nikakvu nameru da obmanjuje, već nastoji da nešto izrazi na najbolji mogući način, ,,baš kao što biljka raste ili životinja traga za svojim plenom kako najbolje ume" (Jung). Otuda se ,,trikovi svesti" ne mogu proširiti na prirodni proces nesvesnog, jer nesvesno pruža snažan otpor svesti i deluje na nju korektivno, tako da su nam ,,nesvesni sadržaji potrebni radi dopune svesnih sadržaja", pa u tom smislu Jung i ističe da se svest može dresirati kao papagaj, ali nesvesno nikad.

Osnovna teškoća vezana za prirodne fenomene, a time i za snove, sastoji se u tome da se oni shvate, pri čemu se nalazimo pred teškim zadatkom ,,da prirodne procese prevedemo na psihički jezik". I zapravo se u tome i nalazi tajna snova, kao i svih prirodnih fenomena, jer sve prirodne pojave imaju svoj specifični jezik izražavanja koji mi, da bismo ga mogli razumeti, treba da prevedemo na ,,psihički jezik", a za to su nam potrebni, kao što ističe Jung, pomoćni i uporedni izrazi, kao i formiranje hipoteza koje bi nam san učinile i bližim i razumljivim.

iz knjige:
Psihologija snova
i njihovo tumačenje
Dr Ivan Nastović

[anny]

Naša podsvest "curi", kao i naše želje, u san...

[Louis]

Da li sam ja normalan?
Sanjam i u snu sam svestan da je to samo san!

[anny]

Naravno da si normalan! Nekim ljudima je savrsheno jasno da se nalaze u snu... I meni se to chesto deshavalo...
Pozdrav!

[Ivanka]

Dva puta sam u životu sanjala pacove i oba puta sam ostala bez službe. Čudno!

[anny]

Dva puta sam u životu sanjala pacove i oba puta sam ostala bez službe. Čudno!

Nikada nisam razumela odraz sna na realnost...

[Louis]

Sanjo sam tri puta potpuno isti san u kom me juri čovek s ogromnim nožem i uvek ssam stao i rekao mu:
Udri! Ionako te samo sanjam!
On me tri cetiri puta ubode nožem u grudi i kad vidi da mi ništa ne može, jednostavno ode!

[anny]

Zaista? Vrlo zanimljivo...

[Karakteristicna]

A sta je sa nama koji sanjamo bas svake noci uglavnom nepovezane ili nerealne stvari, nesto slicno kao romanske price?