Da li su ljudi u mogucnosti da danas pomognu drugima u nevolji

[Loremo]

hteo sam da pitam sta je pravi pokretac nesebicnog postupka-to zadovoljstvo idejom da si nekom pomogao,ili "cist" altruizam?u prakticne efekte ne sumnjam,ni u njihovu korisnost.zamisli situaciju:profesor na ispitu slusa 23. put istog studenta,koji naravno opet nema pojma o cemu se tu zapravo radi;ali,to mu je poslednji ispit (ko zna kako je dosao dotle,nebitno),majka mu je dobila otkaz,nema osiguranje a bolesna je,on bi mogao odmah da se zaposli,ali needs diploma?pomoci mu,i izneveriti sopstveno zvanje i misljenje o sebi,ili biti dosledan svojim principima (postovati moralne norme),i osuditi ga na bedak?pitanje motiva se tu jasno vidi

Mogu samo da podjem od sebe i da se stavim u polozaj profesora. Ovo je vec svrsen cin! Kod mene prolazi!

A znas zasto? Vec sama ta situacija govori da sam izneverila SEBE. Zvanje i principi u tom momentu ne igraju vise ulogu.

Ne primetiti ranije, da mu treba pomoc, smatrala bih sopstvenim propustom.

A pokretac..... :aq15:pa, ja to nosim iz kuce, moj otac je bio cist altruista! Verovatno postoji i genetski faktor. Nisu sva njegova deca takva.

[anny]

Moj odgovor bi bio pozitivan...

[Dak]

Jesu,ali ljudi imaju granice do kojih mogu da pruze pomoc drugima.

[Schnuffel]

Jesu ukoliko žele, ali takvih je nažalost vrlo malo.

[zokiitalia]

NEMOJTE PUNO *******, DA LI STE NEKOM NASLI POSAO ,STAN..DA LI STE NEKOM ISKRNO REKLI  NEMOJ DA BRINES OTICEMO ZAJEDNO DANAS TAMO.

[autentik]

ja sam našao posao za preko 50 osobe u jagodini

pošto sam non-stop po nekim firmama, svaki mesec različitim, ljudi me pitaju za da li ima neki posao, a firme me pitaju da li postoji neki zainteresovan pošten radnik

mnogima sam pomogao, dao telefone, uputio ih gde da idu

[marija011]

Ljudi su mogli oduvek da pomazu drugima, a zasto ne bi mogli i danas. To je bezvremena kategorija ljudskog karaktera, i za tako nesto je potrebno bezuslovna snaga volje i ljubavi da se nadjemo drugome u nevolji. Nije tesko. U svima nama postoji iskra dobrote, samo je skrivena i neaktivirana, ali svi smo mi, apriori, spremni da pomazemo i da nam pomazu.

[autentik]

Bravo, lepo rečeno

Već mi se sviđa tvoje razmišljanje

[Luna]

uvek....covek i nezna koliko je u njemu potencijala.

kod mene je to spontano,dok  slusam o necijem problemu vec razmisljam kako mogu pomoci,svejedno na koji nacin.
jedino ne mogu da od drugih trazim pomoc.mozda jer sam naucila na suprotno.

[NameNo]

Naravno da su u mogucnosti, e sad diskutabilno je kad, ko kome i u kojoj situaciji zeli da pomogne.

Nekim ljudima najbolje pomazemo tako sto im necemo (ili ne mozemo) pomoci.

[jagodica bobica]

Ja ne okrecem glavu kada ljudima treba pomoc, i cekam je zauzvrat, ali mi se desilo da mi treba neka sitnica, tipa da ne cekam red, a taj neko, okrene glavu. E tad poludim. Svima dajem i kapom i sakom koliko mogu i sta mogu, a ali kada meni nesto treba, jednostavno nema nikog, ili nece da se mesaju, a ja samo trazim da me saslusaju, nista vise. E to je bedak.I onda tada pomislim na onu, kada vidis coveka da se davi, gurni ga jos dublje, nedaj mu ruku, ali ja ne mogu tako, jace je od mene

[NameNo]

Znam o cemu pises, ali mene takve situacije ne pogadjaju - navikla sam.
Kad zelim da izadjem u susret to i radim a da pritom ne kalkulisem hocu li nazad dobiti uslugu ili ne.
Ja u principu nikad i ne ocekujem usluge od ljudi. Ako mi je nesto potrebno, ja se obratim direktno bez ustezanja.
Svaku meni ucinjenu uslugu cenim jako i pamtim, mada, mozda ne pokazujem zahvalnost u onoj meri koliko bi se u tom momentu ocekivalo od mene, ali kad je potrebno znam da se nadjem ljudima bez rezerve.