Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja

Autor Tema: Zavisnost od čokolade  (Pročitano 63759 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

celestina

  • Svakodnevni prolaznik
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 221
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #20 poslato: 16-08-2008, 22:50:02 »

Uh i kafu,volim da umacem cokoladu u kafu mmmmm
Sačuvana
Poznato je da na svetu ima mnogo lica sa kojima se priroda nije mnogo mucila, niti upotrebljavala fine alate, nego je prosto tesala... Udarila jednom sekirom i ispao nos, drugi put - usne, velikom burgijom svrdnula oci, i tako neuglacano pustila u svet govoreći: neka zivi.

Schnuffel

  • Stalni učesnik
  • **
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 689
    • Schnuffel
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #21 poslato: 21-08-2008, 21:58:55 »

Uh i kafu,volim da umacem cokoladu u kafu mmmmm
Našla sam konačno sestru bliznakinju. :xq011: :aq26:
Sačuvana
Živimo ljubav, budimo ljubav, zračimo ljubav.
Radnik svetlosti

bogdan

  • Svakodnevni prolaznik
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 368
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #22 poslato: 11-04-2009, 21:03:10 »

odo da kupim jednu devojci,dolazi kod mene a nece ono dok nema cokolade.Moram da se povinujem,cokolada je to.
Sačuvana

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6673
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #23 poslato: 05-02-2010, 17:39:01 »

Istorija čokolade
Po meksičkoj legendi, čokolada, odnosno "xsocotlatl", kako su je Asteci, drevni narod današnjeg Meksika, nazivali, bila je piće bogova u raju, a seme kakao drveta su bogovi darovali ljudima kao poseban blagoslov. Asteci su u znak zahvalnosti svake godine prinosii ljudsku žrtvu, a poslednji obrok žrtvovanog bio je kakao.
1525. Kortez donosi španskom kralju kakao zrna, koja su u španskim manastirima obrađivana u strogoj tajnosti.
1606. Antonio Karleti, Italijanski trgovac, uspeo je da dođe do kakao zrna koje je zajedno sa recepturom tajno preneo u Evropu. Za samo nekoliko godina, "Čokoladna groznica" je zahvatila sve zemlje.
1657. Prva prodavnica čokolade otvorena je u Londonu. Cena je bila takva, da su je sebi mogli priuštiti samo najelitniji slojevi. U isto vreme, španski istoričar beleži: "Niko osim najbogatijih nije sebi mogao da priušti čokoladu. To je, u prenosnom smislu rečeno, bilo kao da pijete zlatnike". U isto vreme čokolada je bila prepisivana bogatim slojevima kao lek za mnoge bolesti, pa je lični lekar kardinalu Rišeljeu prepisivao svakodnevnu upotrebu čokolade.
1660. Marija Tereza od Austrije, kćer Filipa IV, udaje se za Luja XIV i na francuski dvor dovodi sa sobom posebnog slugu za spremanje čokolade.
1692. Luj XIV uvodi porez na kakao zrno.
1750. Čokolada stiže u Švajcarsku, zahvaljujući italijanskim proizvođačima čokolade i trgovcima.
1765. U Americi, u mestu Dorčester, država Masačusets, počinje sa radom prva proizvodnja čokolade.
1778. U Austriji je nastala Zaher torta, prvi kolač od čokolade koji i danas nije izgubio na popularnosti.
1780. Dibau je naimenovan za "čokolatijera" francuske kraljice.
1815. U Holandiji je osnovana fabrika "Van Houten", u kojoj je kasnije prvi put pronađen način za ekstarkciju kakao butera i obradu kakao praha u obliku u kojem se i danas koristi.
1830. U Švajcarskoj čokolada se po prvi put meša sa lešnikom.
1831. U Engleskoj fabrika "Kadberi" (Cadburry) počinje sa proizvodnjom čokolade.
1847. U Engleskoj se pojavljuje prva čokolada u bloku.
1861. U Italiji Kafarel stvara čuvenu čokoladu "Đanduja", (Gianduia) mešavinu čokolade i nugat mase.
1875.
Švajcarac Daniel Peter (partner Nestlea) stvara mlečnu čokoladu.
1911. Otvara se fabrika "Kalebo" (Callebaut) u Belgiji, danas proizvođač jedne od dve najkvalitetnije svetske marke čokolade.
1995. Ustanovljava se "Salon čokolade", koji se svakog oktobra održava u Parizu.
2002. U Beogradu je počela sa radom radionica "Čokolada".
 
Vrste čokolade
CRNA ČOKOLADA - kod nas se često naziva "čokolada za kuvanje". Sadrži veći procenat kakao zrna od drugih vrsta. Kvalitetna crna čokolada sadrži min 50% kakao delova. Ostali sastojci su šećer, vanila i soja lecitin. U svetu se smatra najkvalitetnijom vrstom čokolade, upravo zbog visokog sadržaja kakao delova
MLEČNA ČOKOLADA - sadrži sve što i crna čokolada, ali i mleko u prahu. Kvalitet se meri procentom kakao delova i vrstom mleka u prahu. Kvalitetne mlečne čokolade sadrže najmanje 31% kakao delova, a mleko u prahu je švajcarsko.
BELA ČOKOLADA - sadrži mleko u prahu, kakao buter /ne kakao masu/, šećer, vanilu i soja lecitin. Kvalitetna bela čokolada ima min 26% kakao delova, odnosno kakao butera.
 
Nutritivna vrednost čokolade
Crna čokolada sadrži biljne proteine, kako buter lipide, mleko u prahu, kalcijum, kakao masa, potasium, magnezijum i fosfor. Takođe, poznato je da čokolada izaziva lučenje tzv. "hormona sreće", odnosno serotonina, u mozgu. Kakao zrno ima veliku energetsku vrednost, pa se čokolada uvek preporučuje sportistima i osobama koje su izložene većim fizičkim naporima. Sadrži suspstance pod imenom alkaloidi - gorke supstance sa jakim delovanjem na organizam. To su teobromin i kofein. Teobromin stimuliše bubrege, a kofein mozak. Čokolada sadrži oko 1/4 količine kofeina koja se nalazi u jednoj šolji kafe. Crna čokolada, odnosno kakao zrno, sadrži tzv. "pozitivan" holesterol, kao i maslinovo ulje, pa se preporučuje osobama koje imaju povećani novo holesterola.
 
Kakao drvo
Botaničko ime kakao drveta je Theobroma cacao, što znači ''hrana bogova''. Drvo u isto vreme daje plodove, cvetove i listove.
Raste u području oko Ekvatora.
Kakao drvo daje zrele plodove dva puta godišnje. Rod nije podjednakog kvaliteta, pa se zrna boljeg roda koriste za kvalitetniju čokoladu.
 
Kakao zrno
Osnovne vrste kakao zrna su Forestero, Kriolo i Trinitario. Kriolo je najplemenitije i najstarije zrno. Na žalost, i najređe. Najbolje čokolade se prave od pažljivo odabranih vrsta zrna i njihove mešavine.
Kad se plod kakao drveta obere, (seče se mačetom sa drveta) nakon nedelju dana se raseče i vadi se seme. To je kakao zrno. Na mestu na kome je obrano rasprostire se da fermentira, pokriveno listovima banane. Fermentacija je vrlo važan deo procesa obrade, jer daje zrnu boju i aromu. Zatim se sortira i šalje u Evropu i Ameriku.
Kad zrno stigne u fabriku, prvo se vrši mešavina zrna, koja je važna za kvalitet i aromu čokolade. Zatim se zrno peče i ljušti. Nakon toga se melje i dobija se kakao masa. Kad se kakao masa stavi u proces obrade pod visokim pritiskom, dobija se kakao buter i kakao prah.
 
Proces proizvodnje
U zavisnosti od željene vrste čokolade, pravi se masa.
Za crnu čokoladu masa se sastoji od kakao mase, kakao butera, i šećera.
Za mlečnu čokoladu u ovu smesu se dodaje i mleko u prahu.
Bela čokolada se pravi od kakao butera, mleka u prahu i šećera.
Osnovna smesa se provlači kroz jake valjke, da bi se dobila što finija struktura.
Nakon ovoga čokolada ide u proces koji se zove ''končing''.
Končing je proces koji je izuzetno važan u proizvodnji čokolade. Sastoji se u mešanju čokolade pri temperaturi od 60 do 80 stepeni C, i traje satima. Na kraju ovog procesa dodaju se lecitin i kakao buter.
Sada je čokolada spremna za transport u tečnom stanju, pri kome se održava konstantna temperatura, ili za izlivanje u razne oblike.

                                                                                                                                  preuzeto sa neta
« Poslednja izmena: 05-02-2010, 17:43:35 od strane opsena »
Sačuvana

Luna

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 9309
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #24 poslato: 05-02-2010, 19:10:58 »

Ja pojedem svake noci po jednu tablu pa nisam bas mnogo srecna,samo se gojim i kukam :aq21:

Ali, ako vec obozavamo cokoladu,trebali bismo znti procenat masnoce, koji je izmedju 48% (kod Crne) i 50-51%(kod mlecne). Masnoca iz Kakaobutera.
Za maslinovo ulje u cokoladi cujem prvi put, a analizirala sam ih mnogo vrsta i proizvodjaca.
Proizvodnja je jedan neverovatno interesantan i dugotrajan proces,najinteresantniji koji sam videla.

Prvi deo se odnosi na Fabriku koju sam par puta posetila i pratila proces proizvodnje.
http://www.youtube.com/watch?v=8iuSZTTQlu8&feature=related
Sačuvana
Prosecni ljudi nista tako ne mrze kao nadmoc duha.

Svilena

  • Gost
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #25 poslato: 05-02-2010, 19:25:23 »

                         
Sačuvana

Luna

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 9309
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #26 poslato: 05-02-2010, 19:34:05 »

                         
Svilena procitala lektiru sad moze da se sladi!  :xq005:
Sačuvana
Prosecni ljudi nista tako ne mrze kao nadmoc duha.

Svilena

  • Gost
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #27 poslato: 05-02-2010, 19:36:45 »

Sve mi voda pošla na usta dok sam odgledala klip i one slike i otišla da negde nešto slatko iskopam po kuhinji!

...

Sad mi je lakše!
             Ne, ja nisam zavisnik od cokolade  :xq007:
Sačuvana

SunđerBoba

  • Gost
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #28 poslato: 06-02-2010, 01:04:57 »



Obožavam, i zavisna sam i briga me!
Sačuvana

SunđerBoba

  • Gost
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #29 poslato: 06-02-2010, 01:13:52 »

Sačuvana

Luna

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 9309
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #30 poslato: 06-02-2010, 01:37:43 »

Nemate pojma kako je lepa sveza, topla, tecna cokolada, mozes da pokusas celu litru odjednom.
Dobijali smo dnevno po 5 cisterni (po 25000 litara), zato se izmedju ostalog najvise pozelim posla...kako sam je kusala samo!  :aq29:
A pozelim se i persipana, filova za kekese...

Ovo mi je bio najomiljeniji keks,sveze pecen i nafilovan

http://www.youtube.com/watch?v=ZEndiV8YvN4&feature=related
Sačuvana
Prosecni ljudi nista tako ne mrze kao nadmoc duha.

SunđerBoba

  • Gost
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #31 poslato: 06-02-2010, 01:44:04 »

E, bili su nekad, početkom '90_tih, da se kupe neki Milka keksići sa čokoladom. Kao, šta ja znam...elipsasti keksići od žita preliveni čokoladom. To je bila fantazija. Ali, to kasnije nikada nigde nisam uspela da pronađem  :aq13:
Sačuvana

SunđerBoba

  • Gost
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #32 poslato: 06-02-2010, 01:52:46 »

Moglo bi da bude kao ovo,
Sačuvana

Luna

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 9309
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #33 poslato: 06-02-2010, 01:55:11 »

Jel mozda ovako nesto?
To se radi u mojoj firmi ima obicni i Vollkorn sa cokoladom,sitni mali.



Aaa, sada vidim imali smo ih i mi, te okrugle .
Sačuvana
Prosecni ljudi nista tako ne mrze kao nadmoc duha.

SunđerBoba

  • Gost
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #34 poslato: 06-02-2010, 01:55:42 »

Ili možda ovo...nisam više sigurna
Sačuvana

SunđerBoba

  • Gost
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #35 poslato: 06-02-2010, 01:56:47 »

Luna, ne. Baš su bili Milkini. Ali kažem to je bilo devedesetih. Nikada ih posle nisam videla, ali možda je najpribližnije ovim sa druge slike.
Sačuvana

Luna

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 9309
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #36 poslato: 06-02-2010, 02:06:38 »

20 godina su mi keks i cokolada i razni filovi bili osnovna hrana!   :xq003:

Sve sto nam je palo na pamet koleginica i ja smo stavljale u cokoladu,i banane, i orahe...jagode....!
Bio je to sladak zivot bas! :xq008:

Bas cu pogledati ima li jos tih od Milke, nisam ih zapazila uopste,moze biti i da se vise ne proizvode.
Milka je jedne godine drzala kod nas u hladnom svoje proizvode, pa su nam ostavili celu paletu onih bombonjra,gde su cokoladice unutra kao srce.
Podelili to nas pet, u kuci niko od tad ne jede Mlka bombonjere,a imala sam za poklone gde god mrdnem.
Sačuvana
Prosecni ljudi nista tako ne mrze kao nadmoc duha.

SunđerBoba

  • Gost
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #37 poslato: 06-02-2010, 02:09:26 »

Njamiiii...
Mislim da je ipak ovo sa druge slike. Ovi četvrtasti keksići...Bili su ekstra ukusni  :aq08:
Sačuvana

Luna

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Žena
  • Poruke: 9309
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #38 poslato: 06-02-2010, 02:14:57 »

Ukusni su jos uvek.  :aq21:
Odoh, sanjaj keksice  :aq28:
Sačuvana
Prosecni ljudi nista tako ne mrze kao nadmoc duha.

NameNo

  • Prijatelj
  • *****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Poruke: 6673
Одг: Zavisnost od čokolade
« Odgovor #39 poslato: 06-02-2010, 02:18:35 »

                  
Sačuvana
 

Stranica je napravljena za 0.06 sekundi sa 25 upita.