Forum Jagodina Cuprija Paracin
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
19-09-2014, 10:47:35

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Pretraga:     Napredna pretraga
Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja
181513 poruka u 6089 tema 3713 članova
Poslednji član: milan bekric
* Početna Pomoć Pretraga Prijavljivanje Registracija
+  Forum Jagodina Cuprija Paracin
|-+  Jagodina - Ćuprija - Paraćin
| |-+  ĆUPRIJA (Urednik: SunđerBoba)
| | |-+  INVESTIRAJTE U ĆUPRIJU !!!
0 članova i 4 gostiju pregledaju ovu temu. « prethodna tema sledeća tema »
Stranice: 1 2 [3] 4 5 ... 7 Idi dole
Autor Tema: INVESTIRAJTE U ĆUPRIJU !!!  (Pročitano 21229 puta)
MASIRAM GASTARBAJTERKE
Zvezda u usponu
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2989


KOLJEM TAŠTE PO KUĆAMA


« Odgovor #40 poslato: 18-05-2009, 02:03:28 »

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom se odnosi na većinu poljoprivrednih proizvoda ako ne i na sve. To znači da bi i poljoprivredni proizvođači mogli da profitiraju od toga. Naime čuo sam da Srbija za godinu dana proizvode onu količinu hrane koju Moskva pojede za 1 dan ali nemojte me držati za reč. Da napomenem i to da je Srbija JEDINA DRŽAVA NA SVETU van Zajednice nezavisnih država (bivši Sovjetski savez) koja je potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom. I to nama može mnogo da znači.

Ovo što sam kopirao u prethodnoj poruci (napisano ćirilicom) znači da bi npr. Gorenje moglo da otvori fabriku u Ćupriji i da svoje mašine za pranje veša, frižidere i zamrzivače izvozi u Rusiju po carinskoj stopi od samo 1%. Ili npr. neka fabrika lekova kao ona mađarska u Jagodini bi mogla da dođe u Ćupriju da otvori proizvodni pogon i da dobar deo proizvodnog asortimana izvozi za Rusiju po izuzezno niskim carinskim stopama koristeći baš pomenuti sporazum. Ili možda neka fabrika sapuna i kućne hemije, drvenih sedišta i kancelarijskog nameštaja itd.

Kad smo već kod nameštaja nedavno sam čuo kako je predsednik opštine, Kalaba rekao da švedski proizvođač nameštaja Ikea dolazi u Ćupriju. Da li je možda mislio na ovo ?

Partneri sa “Ikeom“

PARAĆIN - Već pet godina samostalna zanatska radnja „Jasen Lukić“ iz Paraćina drži ekskluzivno mesto najmanjeg dobavljača čuvene švedske kompanije „Ikea“. Sa samo dvadesetak zaposlenih, ova radionica za obradu tvrdog drveta, čiji je vlasnik Stevan Lukić, uspela je da zadobije poverenje Šveđana i da kvalitetom proizvoda zadrži tu poziciju.
Danas, ova firma na svakih šest meseci bez problema obnavlja ugovor sa „Ikeom“ za isporuku delova nameštaja. A koliko je veliko međusobno poverenje, govori podatak da je švedska kompanija u proizvodni pogon paraćinske firme koji će se nalaziti u susednoj Ćupriji, odlučila da uloži 570.000 evra.
- Saradnju sa „Ikeom“ započeo sam sasvim slučajno - objašnjava Lukić. - Na Sajmu male privrede pre pet godina u Paraćinu, od udruženja preduzetnika iz Topole čuo sam da Ambasada Švedske ima posebnu saradnju sa tom opštinom. Poslao sam podatke o svojoj radionici i napomenuo da bih, recimo, mogao za njih da radim nožice za nameštaj. I tako je to krenulo - ističe Lukić.
„Jasen Lukić“ od tada radi isključivo za „Ikeu“ i u njegovom proizvodnom programu ima različitih delova za nameštaj. Lukić sa osmehom kaže da je „švedski nameštaj na srpskim nožicama“ i dodaje da od prošlog meseca isporučuje i drvene ofingere za dečju garderobu. Porudžbine stižu svakog meseca, a put Švedske odlazi mesečna isporuka od oko 20.000 setova nožica za nameštaj i 30.000 setova ofingera.
Stevan Lukić ne krije da mu je dosadašnji proizvodni prostor postao tesan. U dogovoru sa „Ikeom“, krenuli su u zajedničku investiciju kupovine lokacije i u rekonstrukciju zatečenih objekata u Ćupriji, kako bi tamo preselio kompletnu proizvodnju. Privodi se kraju renoviranje dve hale površine 4.500 kvadrata i izgradnja objekta za sušaru od oko 400 kvadrata. Kompletna investicija vredna je milion maraka. Što u novcu, što u opremi, „Ikea“ tu ulaže 570.000 evra, a njihove prve mašine za finalnu obradu drveta počeće da stižu krajem ovog meseca.
Na novu lokaciju „Jasen Lukić“ će se preseliti do kraja godine. Proizvodnja će tada biti mnogo veća, pa je plan da se 2009. proizvede 200 kubika gotovih proizvoda ili 800 kubika oble građe. Broj radnika, sa sadašnjih 20, biće povećan na sto.

GARAŽA
Stevan Lukić privatni biznis započeo je u garaži, a bavio se proizvodnjom drvenih stepenica. Pravnik po struci, bez problema je registrovao firmu i kaže da je za uspeh potrebno mnogo znanja, rada i malo sreće. Naravno, potreban je i proizvod vrhunskog kvaliteta, jer su kriterijumi „Ikee“ vrlo strogi.

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=134&status=jedna&vest=130306&title_add=Partneri%20sa%20%E2%80%9CIkeom%E2%80%9C

Eto npr. Ikea, pošto sam čuo da ima velike planove za Srbiju, mogla bi da otvori 1 proizvodni pogon i u nekoj novoj industrijskoj zoni u Ćupriji i da koristeći sve trgovinske sporazume Srbije značajan deo svog proizvodnog asortimana izvozi bez carine ili po povlašćenim i veoma niskim carinskim stopama. I ne samo oni nego i svi drugi strani investitori. I domaći, naravno. Samo treba da se stupi u kontakt sa svima njima i da se promoviše naš grad na najbolji mogući način.

Radi se o tome da bi izgradnja novih fabrika i proizvodnih pogona u ovim industrijskim zonama znatno poboljšala socijalni i ekonomski status stanovništva u Ćupriji. Naime, povećao bi se broj slobodnih radnih mesta i potražnja za radnicima svih profila i mogućnost biranja posla. Samim tim bi se smanjio manevarski prostor privatnika i sitnih preduzentika, i da kažem prostim jezikom, ne bi mogli baš tako da je*u u zdrav mozak radnike ko što su ih do sada je*ali.  aq01 Nije normalno da u Ćupriji ima dosta nezaposlenih i veoma malo zaposlenih u proizvodnom sektoru i nije dobro to što je izbor poslova veoma mali. Razvojem ovih industrijskih zona i naglim povećanjem obima ćuprijske industrijske proizvodnje i izvoza bi se taj problem rešio i u značajnoj meri bi se ubrzao ekonomski razvoj grada koji je sad na veoma veoma niskom nivou. A sa druge strane proizvodi koji bi se pravili u tim fabrikama bi bili jeftiniji i za lokalno tj. ćuprijsko stanovništvo iz prostog razloga što bi se pravili u našem gradu, takoreći u našem komšiluku pa bi se u startu oslobodili svih sekundarnih troškova i nameta, tj. distributerskih i drugih marži. Evo ja npr. obožavam sok od jabuke a vidim da je sok od jabuke na onom spisku pa moram da apelujem na nadležne organe da se u 1 od tih zona otvori neki proizvodni pogon sa sokovima od jabuke i najveći deo proizvodnje (tj. prerade) da izvoze u Rusiju a ostatak da plasiraju meni.  aq24

Kao što smo videli Jagodina je već počela infrastrukturno opremanje i sređivanje svoje industrijske zone pored autoputa i ima velike planove za tu zonu. Mislim da je krajnje vreme da se i naša lokalna vlast uozbilji, počne realizaciju opremanja zona Dobričevo-Batinac i Zmič, poveže sa svima sa kojima treba da se povezuje, ubrza administrativne procedure oko davanja dozvola i papira investitorima i krene u realizaciju ovih, za Ćupriju veoma važnih projekata.

« Poslednja izmena: 18-05-2009, 02:14:23 MASIRAM GASTARBAJTERKE » Sačuvana

posmatrac
Zvezda
***
Van mreže Van mreže

Poruke: 1120



« Odgovor #41 poslato: 18-05-2009, 20:49:52 »

Prema novim zakonskim propisima krajem godine i opstine ce moci da izdaju sopstvene hartije od vrednosti u cilju popunjavanja budzeta.
Do sada je to mogla samo drzava da radi preko Narodne banke.
Ovo je povoljniji nacin od bankarskog kredita da se u opstini obezbede potrebna finansijska sredstva za odredjene potreba.
Eto sanse i da najsiromasne opstine kao sto je Cuprija dodju do para za izgradnju infrastrukure koja ce omoguciti ubrzana strana ulaganja po principu “zelene livade”.

Gradjani i preduzeca na taj nacin mogu da pomognu lokalnoj zajednici da se brze razvija.
Za uzvrat imali bi pored kamate na ulozena sredstva i indirektnu korist od novih fabrika kroz vecu uposljenost radnika, ali i veci promet u lokalnoj trgovini i slicno.
Sačuvana
MASIRAM GASTARBAJTERKE
Zvezda u usponu
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2989


KOLJEM TAŠTE PO KUĆAMA


« Odgovor #42 poslato: 20-05-2009, 02:01:17 »

Posmatrač, sve je to lepo i nadam se da će na taj način naši imućni građani pomoći infrastrukturno opremanje zona. Inače, dobro je što sve planira zajednički izlaz Ćuprije i Paraćina na Koridor 10 a u cilju razvoja industrijske zone Zmič.

http://www.cuprija.rs/info/vesti/koridor-10-za-cupriju-i-paracin.html

A evo za sve one koji vole cveće:

Od cveća može da se živi

Holanđani zainteresovani da u Srbiji pokrenu proizvodnju i odavde izvoze u Rusiju, kaže Simon Zečević, direktor „Šumadijskog cveta” – klastera proizvođača cveća

Srbija bi mogla da zaradi ove godine tri miliona evra od izvoza cveća na tržište Rusije, Evropske unije, ali i zemalja u okruženju. Iznos i nije pozamašan, pogotovo ako se ima u vidu da Holandija, najveći svetski proizvođač cveća, godišnje zaradi 1,8 milijardi dolara samo na izvozu lala.

To, međutim, ne obeshrabruje 80 preduzeća koja su se pre tri godine udružila kako bi formirala klaster (grupu međusobno povezanih firmi koje se nalaze na određenom geografskom području i funkcionišu kao mrežni sistem) proizvođača cveća. Od tada, u proseku, godišnje zarade oko 100.000 evra izvozeći uglavnom takozvano živo cveće, seme i ukrasno bilje.

Sedište klastera koji se zove „Šumadijski cvet” je u Kragujevcu. Njen direktor Simon Zečević najavljuje da za deset dana počinju pregovori sa Holanđanima koji su, kaže, zainteresovani da u centralnoj Srbiji otvore pogone, odakle bi cveće izvozili u Rusiju.

– To će biti velika šansa za srpske proizvođače cveća. Rusi su uveli kvote na uvoz cveća iz Holandije, tako da su cvećari iz te zemlje zainteresovani da preko Srbije, koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, izvoze na to tržište. Ako u ovome uspemo i ukoliko se u Srbiji cvećarstvo dodatno razvije, država bi godišnje mogla da od izvoza cveća zaradi oko tri miliona evra – kaže Zečević, naglašavajući da će srpski proizvođači, okupljeni oko „Šumadijskog cveta”, u saradnji sa holandskim partnerima pokušati da izvezu cveće i u baltičke zemlje.

On priznaje da je, zbog ekonomske krize, ove godine cvećarski klaster bio prinuđen da otkaže poslove koje je lane sklopio sa Englezima. Dodaje, međutim, da cvećari ne osećaju krizu u toj meri kao, recimo, automobilska ili građevinska industrija.

– Obezbeđivanjem novca za razvoj klastera, država nam je pružila veliku šansu da prebrodimo teškoće. Pokušaćemo, najpre, da razvijemo infrastrukturu i prodajnu mrežu, otvorimo kancelarije širom Srbije i obrazujemo članove. Već planiramo da u saradnji sa lokalnim vlastima u Svilajncu i Ćupriji otvorimo edukativne centre, a cilj nam je da poslovanje ne bude samo regionalnog karaktera – ističe Zečević, napominjući da „Šumadijski cvet” čine, uglavnom, poljoprivredna gazdinstva, distributeri repromaterijala, neka kragujevačka javna komunalna preduzeća, kao i prateće grane koje imaju veze sa cvećarstvom.

Problem je, međutim, što su svi oni mahom iz Šumadije, što znači da u gajenje cveća tek treba da se uključe proizvođači iz ostalih delova Srbije. Zečević smatra da je cvećarstvo u našoj zemlji još u povoju, za razliku od razvijenih evropskih zemalja u kojima je svaka firma specijalizovana za određenu vrstu cveća. Prodaja se tamo, kaže, obavlja na posebnim berzama, roba mnogo brže cirkuliše, a proizvođači imaju i pomoć države.

Prema podacima Privredne komore Srbije, vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja za deset meseci prošle godine bila je 16,3 miliona dolara. Od toga je vrednost izvoza iznosila 2,6 miliona, a uvoza čak 13,6 miliona dolara. Srbija je najviše izvozila ruže (kalemljene i nekalemljene), zatim ostale „žive” biljke i nešto malo saksijskog cveća.

Ove godine, uprkos krizi, prvi srpski cvećarski klaster mogao bi da izveze cveće za oko 300.000 evra, ali će „Šumadijski cvet”, ipak, više pažnje posvetiti omasovljenju članstva i dovođenju klastera na evropski nivo. To znači da, između ostalog, moraju da osavremene poslovanje centrale u Kragujevcu, kako bi klijenti i poslovni partneri na jednom mestu mogli da dobiju sve informacije.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Od-cveca-moze-da-se-zivi.lt.html

Dalje:

Investitori iz Slovenije zainteresovani su za ulaganje u industrijske zone u Šapcu i Ćupriji, saopštilo je danas (2. februar 2009. godine) Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan (NIP).

Ministarka za NIP Verica Kalanović izjavila je na skupu održanom u Međunarodnom industrijskom centru za investicije za Jugoistočnu Evropu "Tehnopolis" u Celju da je u razvoj industrijskih zona u Srbiji iz NIP-a uloženo je oko 45 mil EUR.

- U trenutku kad NIP ne raspolaže sa dovoljno sredstava za infrastrukturno opremanje svih industrijskih zona, Ministarstvo će, za sada, sredstva usmeriti na one zone za koje investitori pokažu najveće interesovanje - rekla je Kalanović.

Kako je navedeno u saopštenju, ona je navela da je zadatak države da vodi aktivnu ekonomsku politiku usmerenu na unapređenje investicione klime, rast zaposlenosti i izvoza, rast produktivnosti i konkurentnosti i smanjenje regionalnih razlika.

- Uz infrastrukturno opremanje industijskih zona i podsticaje koje država nudi investitorima, nastojimo da Srbiju činimo što atraktivnijom u odnosu na zemlje iz okruženja - rekla je Kalanović.

http://www.moj-fond.rs/clanak/investitori-iz-slovenije-zainteresovani-za-ulaganje-u-industrijske-zone-u-sapcu-i-cupriji/sr-2-10-11256.html

Samo što je jedini problem što ove godine (do sada) ministarstvo za NIP nije odobrilo ni dinar Ćupriji.  aq16 I sad moramo da se oslanjamo na ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje.

A sad da vidimo teritorije potencijalnih tržišta investitora koji bi ulagali u Ćupriju tj. one zemlje i regione sa kojima Srbija ima potpisane različite trgovinske sporazume:



Rusija kao najveće pojedinačno tržište od oko 142 miliona ljudi.



CEFTA (žutom bojom) oko 38 miliona ljudi



Evropska Unija-oko 500 miliona ljudi



Sjedinjene Američke Države-OKO 309 miliona ljudi



Belorusija-oko 10 miliona stanovnika.

Znači ukupno oko milijardu ljudi !

S tim što se pregovara i sa Ukrajinom da se i njom potpiše Sporazum o slobodnoj trgovini



To je jedna OGROMNA zemlja sa oko 46 miliona ljudi.

Eto to su naši potencijali, samo što neko sve to treba da iskoristi i realizuje u interesu ekonomskog razvoja grada.
« Poslednja izmena: 20-05-2009, 02:03:30 MASIRAM GASTARBAJTERKE » Sačuvana

ljubicica
Svakodnevni prolaznik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 308


« Odgovor #43 poslato: 12-06-2009, 19:21:58 »

obicno samo citam ovu temu ali kad sam videla ovo morala sam da se javim

A evo za sve one koji vole cveće:

Od cveća može da se živi

Holanđani zainteresovani da u Srbiji pokrenu proizvodnju i odavde izvoze u Rusiju, kaže Simon Zečević, direktor „Šumadijskog cveta” – klastera proizvođača cveća

Srbija bi mogla da zaradi ove godine tri miliona evra od izvoza cveća na tržište Rusije, Evropske unije, ali i zemalja u okruženju. Iznos i nije pozamašan, pogotovo ako se ima u vidu da Holandija, najveći svetski proizvođač cveća, godišnje zaradi 1,8 milijardi dolara samo na izvozu lala.

To, međutim, ne obeshrabruje 80 preduzeća koja su se pre tri godine udružila kako bi formirala klaster (grupu međusobno povezanih firmi koje se nalaze na određenom geografskom području i funkcionišu kao mrežni sistem) proizvođača cveća. Od tada, u proseku, godišnje zarade oko 100.000 evra izvozeći uglavnom takozvano živo cveće, seme i ukrasno bilje.

Sedište klastera koji se zove „Šumadijski cvet” je u Kragujevcu. Njen direktor Simon Zečević najavljuje da za deset dana počinju pregovori sa Holanđanima koji su, kaže, zainteresovani da u centralnoj Srbiji otvore pogone, odakle bi cveće izvozili u Rusiju.

– To će biti velika šansa za srpske proizvođače cveća. Rusi su uveli kvote na uvoz cveća iz Holandije, tako da su cvećari iz te zemlje zainteresovani da preko Srbije, koja ima sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, izvoze na to tržište. Ako u ovome uspemo i ukoliko se u Srbiji cvećarstvo dodatno razvije, država bi godišnje mogla da od izvoza cveća zaradi oko tri miliona evra – kaže Zečević, naglašavajući da će srpski proizvođači, okupljeni oko „Šumadijskog cveta”, u saradnji sa holandskim partnerima pokušati da izvezu cveće i u baltičke zemlje.

On priznaje da je, zbog ekonomske krize, ove godine cvećarski klaster bio prinuđen da otkaže poslove koje je lane sklopio sa Englezima. Dodaje, međutim, da cvećari ne osećaju krizu u toj meri kao, recimo, automobilska ili građevinska industrija.

– Obezbeđivanjem novca za razvoj klastera, država nam je pružila veliku šansu da prebrodimo teškoće. Pokušaćemo, najpre, da razvijemo infrastrukturu i prodajnu mrežu, otvorimo kancelarije širom Srbije i obrazujemo članove. Već planiramo da u saradnji sa lokalnim vlastima u Svilajncu i Ćupriji otvorimo edukativne centre, a cilj nam je da poslovanje ne bude samo regionalnog karaktera – ističe Zečević, napominjući da „Šumadijski cvet” čine, uglavnom, poljoprivredna gazdinstva, distributeri repromaterijala, neka kragujevačka javna komunalna preduzeća, kao i prateće grane koje imaju veze sa cvećarstvom.

Problem je, međutim, što su svi oni mahom iz Šumadije, što znači da u gajenje cveća tek treba da se uključe proizvođači iz ostalih delova Srbije. Zečević smatra da je cvećarstvo u našoj zemlji još u povoju, za razliku od razvijenih evropskih zemalja u kojima je svaka firma specijalizovana za određenu vrstu cveća. Prodaja se tamo, kaže, obavlja na posebnim berzama, roba mnogo brže cirkuliše, a proizvođači imaju i pomoć države.

Prema podacima Privredne komore Srbije, vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i drugog ukrasnog bilja za deset meseci prošle godine bila je 16,3 miliona dolara. Od toga je vrednost izvoza iznosila 2,6 miliona, a uvoza čak 13,6 miliona dolara. Srbija je najviše izvozila ruže (kalemljene i nekalemljene), zatim ostale „žive” biljke i nešto malo saksijskog cveća.

Ove godine, uprkos krizi, prvi srpski cvećarski klaster mogao bi da izveze cveće za oko 300.000 evra, ali će „Šumadijski cvet”, ipak, više pažnje posvetiti omasovljenju članstva i dovođenju klastera na evropski nivo. To znači da, između ostalog, moraju da osavremene poslovanje centrale u Kragujevcu, kako bi klijenti i poslovni partneri na jednom mestu mogli da dobiju sve informacije.

http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Od-cveca-moze-da-se-zivi.lt.html



imam informaciju da je direktor ovog klastera bio u poseti cupriji i da je ponudio neki program evropske unije za ekologiju za opstinu da rade zajedno i otvaranje neke strucne knjizara i internet kafea za mlade,da oni investiraju sve to.da li neko moze da mi potvrdi ovu inofrmaciju i sta lokalna vlast ceka?   
ovo mi je rekla prijateljica iz Svilajnca koja kaze da slican objekat otvaraju u Svilajncu a da kad je direktor klastera ovo ponudio cupriji,covek je dobio poziv posle pola sata iz paracina da dodje kod njih.izgleda da ce biti ko pre devojci....
Sačuvana
andrijana035
Član

Van mreže Van mreže

Poruke: 3


« Odgovor #44 poslato: 13-06-2009, 16:43:34 »

U toku je izrada STRATESKOG PLANA I DOKUMENATA opštine CUPRIJA KOJI TREBA da pokaže jasan pravac daljeg razvoja u kome želi da ide i koji su to ciljevi razvoja koje želi da dostigne u budućnosti. nAKON CILJEVA SE DEFINISU AKCIONI PLANOVI.
Potrebno je uraditi I Strategiju Lokalnog Ekonomskog Razvoja. Lokalni ekonomski razvoj je proces u kome partneri iz javnog, biznis i civilnog sektora rade zajedno kako bi stvorili bolje uslove za ekonomski rast i zapošljavanje. Na ovaj način lokalna samouprava ostvaruje jednu od svojih ključnih uloga - postaje istinski servis biznis sektora. Konačni cilj je da se unapredi kvalitet života za sve.
www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/g/documents/lokalni_ekonomski_razvoj_vemic.ppt+lokalni+ekonomski+razvoj&cd=2&hl=sr&ct=clnk[/color]
Potrebno je da  predstavnici javnog, biznis i civilnog sektora, sakupe  podatake iz najrazličitijih izvora, analizirati ih, a zatim definisao snage, slabosti, mogućnosti i prepreke ekonomskog razvoja.
U opstini Cuprija POSTOJI kancelarija za lokalni ekonomski razvoj (kler@cuprija.rs) /tel 470248 u kojoj mozete dobiti informacije, postaviti  pitanja, i naci nacin da Vase ideje inplementirate u  Strateski plana optine Cuprija I Strategiju Lokalnog Ekonomskog Razvoj.

Sačuvana
ljubicica
Svakodnevni prolaznik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 308


« Odgovor #45 poslato: 13-06-2009, 17:24:52 »

e ovako.
hvala andrijana na textu pa da postavim kao samohrana majka dvoje dece par pitanja,pa ako moze da mi se odgovori...

1. kancelarija za ekonomski razvoj-da li ima veze sa republickom agencijom za ekonomski razvoj,posto su oni davali skorije neke kredite
2.link nije ispravan,da nije koliko vidim greska u kucanju?
3.kakvo bre vise planiranje,razmatranje i procenjivanje?
pa dokle to vise? sta to znaci meni sa 45 godina i bez posla? u ovo vreme kad treba da se uhvati svaka prilika za rogove,u cupriju se planira,razmatra i procenjuje.pa evo postavih ovde pitanje a na drugoj temi isto pitah,sta se to ovde ceka? da propadnemo pa da bude makar dostojanstveno? isplanirano i u detalje osmisljen raspad  aq06

navela sam lepo:
postrojenje-mi se busamo u grudi,jagodina i paracin,koji su nam i poslali huskase,podnose zahtev za nju
eko i etno turizam-u svim vecim gradovima bi ubili za lokaciju koju imamo,samo mi izmestamo reku van grada i pravimo most gde nece biti vode  aq19
klaster cvecara-ponudili edukativni centar,internet kafe,edukacije za cvecara i pomoc za njih,promocije i kulturne dogadjaje,i sta znam jos, oni finansiraju,i sta se dogadja: opet ce nam komsije uzmu i to  :xq007:
program za razvoj opstine-sto preko drzave  sto preko klastera, i evropske unije,progami su tu,a mi sta radimo:planiramo,razmatramo i procenjujemo

izvinite,ali kad sam videla ovo o skupljaju podataka,definisanju,strateskom planu itd.,zamalo se nisam ugusila. pa to radi svaka vlast kad dodje u stolicu presedavajuceg.pa svake dve-tri godine ista prica. zao mi je ali to je presipanje iz supljeg u prazno  :xq007:
dajte konkretno,ili recite nema nista pa da se razilazimo.


izvinite ako sam malo grublja,ali dojadilo mi je da slusam vise o ``definisanju i analiziranju`` kad propustamo ovakve sanse jer su rukovodeci organi nezainteresovani. mozda sam i na kraju zivaca,jer sam pretpostavljam medju najstarijim na forumu,nezapslena,sa dvoje dece, pa me valjda sve ovo poprilicno dirne u zivac
hvala aq13
Sačuvana
SunđerBoba
Moderator
Svedok stvaranja istorije
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 10263


Ako vam je dobro, onda ništa.


« Odgovor #46 poslato: 13-06-2009, 17:42:23 »

Dovoljno je da se jedno dva tri dana prošetate kroz opštinske hodnike, i samo da posmatrate. Ako kojim slučajem znate kako stvari tamo stoje, biće vam još pre sve jasno!
Ova opštinska postavka je potpuno nesposobna, nezainteresovana za bilo šta osim za sopstvenu gu**cu i interes, a o korumpiranosti da ne pričam.
Nikakvi planovi, analize ili šta god da su smislili neće se realizovati, na moju najveću žalost, jer živim u ovom nesrećnom gradu!

Takođe na moju nesreću, upoznata sam sa prilikama u našoj opštini, što me samo još više jedi, nervira i dovodi do besa.  :xq010:
Sačuvana
ljubicica
Svakodnevni prolaznik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 308


« Odgovor #47 poslato: 13-06-2009, 19:26:37 »

pravo da ti kažem,ja sam odavno digla ruke od svih opštinskih vlasti u ovom gradu  :xq066:
ponavljam ko papagaj al ajd možda i neko čuje,mene samo zanima šta se uradi,a ne šta je u planu. i ja imam u planu sedmicu na lotou al ostavila sam to za kasnije  :xq003:
evo ja sam navela ovde 3-4 prilike za investicije,pa eto pitam andrijanu pošto ona očigledno radi  u toj kancelariji,pošto je sve ovo aktuelno,šta je uradjeno da se to finalizuje?
pitala bih ja to nekog i iz gradske uprave ali nece me niko ni primiti a kamoli saslusati  :xq002:
a ko zna možda neko i sa ovog foruma nešto dozna,pošto vidim ima informisanih na pravome mestu  aq29
Sačuvana
andrijana035
Član

Van mreže Van mreže

Poruke: 3


« Odgovor #48 poslato: 13-06-2009, 23:52:26 »

KLER SO Cuprija saradjuje sa Rep.agencijom za razvoj malih preduzeca http://www.sme.gov.rs/, NZS
http://www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/g/documents/lokalni_ekonomski_razvoj_vemic.ppt.

Regionalna agencija za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja http://www.redasp.rs/ sprovodi proces izrade strategija održivog razvoja, koje se odnose na planski period 2010 – 2015. godina, i to u sedam opština Šumadijskog i Pomoravskog okruga: Aranđelovcu, Batočini, Lapovu, Rači, Rekovcu, Topoli i Ćupriji.
Navedeni dokumenti su od posebne važnosti, jer pripadaju grupi “krovnih strateških dokumenata“, čije je posedovanje od strane svih opština jedan od preduslova za dalje evrospke integracije države.
http://www.paracin.org.yu/files/la_paracin.pdf
http://www.jagodina.org.rs/down/strateskiplan.doc

Klaster SUMADIJSKI CVET    www.sumadijskicvet.com   http://klaster.forumotion.com/

10. јун 2009. годинеhttp://www.merr.gov.rs/
ПРОГРАМ о распореду и коришћењу средстава намењених за развој кластера за 2009. годину

 
 


Sačuvana
ljubicica
Svakodnevni prolaznik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 308


« Odgovor #49 poslato: 14-06-2009, 09:45:55 »

Navedeni dokumenti su od posebne važnosti, jer pripadaju grupi “krovnih strateških dokumenata“, čije je posedovanje od strane svih opština jedan od preduslova za dalje evrospke integracije države.

eh Jevropo, eve nas  aq09


ok,hvala Andrijana na odgovoru,mada nisam dobila konkretan odgovor,sta vasa kancelarija i uopste svi zaposleni u opstini ste URADILI da se ovih par projekata koje sam navela,realizuju.
 :xq066:  uh,dodje mi da se ucaurim u sivilo okoline,jer ocigledno sta god pitas kod nas dobijes samo putokaz za kruzni tok.  aq19

ali necu da se predam.necu dozvoliti da se stopim sa sivilom . aq05
 ima ja da pisem tim organizacijama kad nece niko u opstini. a mozda i neznaju da kuckaju po ovom sokocalu od racunara,ko krkobabic  :xq009:


znaci ostaju otvorena pitanja:

-sta opstinska vlast radi da dovede investicije sem sto planira,procenjuje i analizira?
-sta se dogadja sa projektima koji su vec ponudjeni opstini?
-sta konkretno rade razne NVO organizacije da pomognu ovim projektima?
-da li moramo,gradjani, sami sve da uradimo, a ima oni koji za taj posao imaju funkcije i plate?

Pretpostavljam da na ova pitanja cemo dobiti odgovor NIKAD,al neka ih pribelezena ovde na AUTENTIKU,kad budu nasi naslednici googlali da vide da smo makar pitali   :xq008:
Sačuvana
ljubicica
Svakodnevni prolaznik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 308


« Odgovor #50 poslato: 17-06-2009, 10:17:28 »

samo da kazem da sam postavila pitanja na e-mail opstinskim vlastima i ovoj kancelariji za razvoj i planiranje.
pitala sam ih za ove projekte i za uopste nacin razvoja grada u narednom periodu.
naravno,za sada nigde odgovora  aq12
da li treba da budem iznenadjena? mislim da ne  :xq007:
Sačuvana
ljubicica
Svakodnevni prolaznik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 308


« Odgovor #51 poslato: 22-06-2009, 17:29:52 »

e pa ovako
naravno nikakav odgovor ni iz opstine ni iz doticne kancelarije.  e pa ljubicica ne bude lenja,resim ja da obrnem neki broj.
I sledeci ove linkove sto je dala andrijana035 nadjem sajt i ja ti danas pozovem ovaj klaster.
racunam ovako: cvece me hoce,ja ga volim,ono voli mene,posla nemam,a treba jesti,mozda i ima neke nade.
pozovem i dobijem njihovog direktora.
dobar dan ,dobar dan,krenemo da pricamo ...
 i ja se veoma prijatno iznenadim.
taj njihov direktor je jedno veoma kulturno i fino celjade, samo se smeje i na sve ima pozitivan odgovor. boze,koliko taj decko ima pozitivnog u sebi. sve sto me je zanimalo ,sve mi je rekao,bez uvijanja,prosto,stalno se smejao i persirao.ma milina da pricas sa covekom.
e sad, za one sto ih zanima ovakvo je stanje:
direktor klastera i njegov poverenik za edukativne centre dolaze sutra u Cupriju! imaju razgovor sa nekim iz opstine. oni nisu odustali od cuprije ali je i istina da ih je i paracin zvao.ali, oni u svakom slucaju ce da otvore centar u cupriji i ako otovre i u paracinu. samo sto treba da dobiju poziv i da se dogovore sa lokalnim vlastima sta ce da se radi. doduse mene to malo plasi,al ajd.
centar moze raditi u vise smerova,a pravo da vam kazem zaboravila sam sta sve pokrivaju  aq25 sramota,ali ostarila sam  :xq008:
u svakom slucaju sam zapamtila da imaju mogucnost da otvore i knjizaru sa 5000(ako sam zapamtila dobro) najnovijih naslova,internet kafe i sve ostalo sto treba i sta trazi opstina. e tu je i ono sto me je zanimalo,pomoc cvecarima,izlozbe,nabavka opreme i ostalo.
znaci kompletan i visefunkcijski objekat i oni sve finansiraju.
e sad naravno,treba da neko klimne gore glavom i kaze moze,ali se plasim i da ce ovog decka i njegovu ekipu da rasteraju.
bilo bi bolje kad bi se sad skupili kad on dodje pa da mu nedamo da ode dok ne otvore nesto u ovoj nasoj uspavanoj lepotici Cupriji  aq24
mada,sa onakvim ponasanjem i kulturom,rado bi ga zadrzala u kucnom pritvoru  aq18

ljudi ja se plasim da ih sutra nasi pametnjakovici ne rasteraju! kad budu naleteli na nekog ko ce da kaze:dodjes mi toliko i toliko...
a mozda i budu protesti da se vidi dal je centar ekoloski ispravan  aq24
Sačuvana
MASIRAM GASTARBAJTERKE
Zvezda u usponu
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2989


KOLJEM TAŠTE PO KUĆAMA


« Odgovor #52 poslato: 22-06-2009, 20:39:07 »

Ma ja mislim da je najbolje da mi lepo organizujemo proteste ispred opštine sutra kad oni dođu u Ćupriju. Nemaju oni pravo da nam svojim pesticidiranim cvećem zagađuju tako čistu i netaknutu životnu sredinu i okolinu u Ćupriji. Ko zna kakve će crviće da privuku te njihove cvećke. Još nam samo fali da nam se ta zaražena gamad razmili po Ćupriji. Ne može to tako ! Izađimo sutra ispred opštine i recimo kategorično MOŽDA tim zlim i pokvarenim šumadijskim cvećarima !!!

 aq21
Sačuvana

Luna
Prijatelj
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Žena
Poruke: 9353



« Odgovor #53 poslato: 22-06-2009, 20:55:32 »

maser,pa gde si?
jel to nacin da nam se javis posle toliko vremena?
ajd napisi gde si bio,gde si sad aq28 aq28
Sačuvana

Prosecni ljudi nista tako ne mrze kao nadmoc duha.
MASIRAM GASTARBAJTERKE
Zvezda u usponu
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2989


KOLJEM TAŠTE PO KUĆAMA


« Odgovor #54 poslato: 22-06-2009, 21:33:55 »

Pa napisao sam u Kafani. U Ćupriji sam do četvrtka.
Sačuvana

ljubicica
Svakodnevni prolaznik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 308


« Odgovor #55 poslato: 23-06-2009, 06:42:00 »

Ma ja mislim da je najbolje da mi lepo organizujemo proteste ispred opštine sutra kad oni dođu u Ćupriju. Nemaju oni pravo da nam svojim pesticidiranim cvećem zagađuju tako čistu i netaknutu životnu sredinu i okolinu u Ćupriji. Ko zna kakve će crviće da privuku te njihove cvećke. Još nam samo fali da nam se ta zaražena gamad razmili po Ćupriji. Ne može to tako ! Izađimo sutra ispred opštine i recimo kategorično MOŽDA tim zlim i pokvarenim šumadijskim cvećarima !!!

 aq21
aq21    :xq004:
Sačuvana
MASIRAM GASTARBAJTERKE
Zvezda u usponu
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2989


KOLJEM TAŠTE PO KUĆAMA


« Odgovor #56 poslato: 23-06-2009, 22:06:37 »

Sporazum o slobodnoj trgovini Srbije i Turske

(BIZNIS)

Srbija i Turska potpisale su u Istanbulu Sporazum o slobodnoj trgovini, koji će stupiti na snagu 1. januara 2010. godine, saopštilo je Ministarstvo ekonomije Srbije.
Sporazum je potpisan na Ekonomskom samitu u Istanbulu, a biće primenjivan po modelu asimetrične liberalizacije trgovine, u korist srpske strane.

- Sporazum znači šansu za naše izvoznike, koji će već od januara sledeće godine moći da izvoze robu bez carine u Tursku, na jedno veliko tržište od 75 miliona stanovnika - rekao je ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić nakon potpisivanja Sporazuma, naglašavajući da će Srbija dobiti mogućnost da odmah izvozi svoju robu bez carine za sve industrijske proizvode.

S druge strane, liberalizacija sa strane Srbije biće fazna do 2015. godine i odvijaće se u tri etape.

- Prilikom pregovora sa turskom stranom, posebno smo zaštitili poljoprivredu, sektor tekstilne industrije i crnu i obojenu metalurgiju, tako da će tu biti zadržane više stope za uvoz tih proizvoda iz Turske - kazao je Dinkić.

Državni sekretar spoljne trgovine Turske Zafir Čalajan i Dinkić ocenili su da će primena Sporazuma stvoriti uslove za povećanje ukupnog obima međusobne trgovinske razmene, posebno srpskog izvoza robe, i da će doprineti većem angažovanju turskih investitora u srpsku privredu.

O mogućnostima investiranja u Srbiju, Dinkić je razgovarao na sastanku i sa članovima udruženja Deik koje okuplja predstavnike blizu 600 turskih kompanija.

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=35440

Turska je jedna velika zemlja čiji se najveći deo nalazi u Aziji i tursko tržište je ogromno tržište. Turci su dali ime Ćupriji a da li će Ćuprija iskoristiti ovaj sporazum u cilju razvoja industrijskih zona i izvoza u Tursku ?

Sačuvana

Luna
Prijatelj
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Žena
Poruke: 9353



« Odgovor #57 poslato: 23-06-2009, 22:34:36 »

nazdravlje tj MASALA !!!  :xq010:
pored kineza samo su nam jos falili turci sa njihovom vrednom robom aq16
u sto ce da bude veselo i sareno,orijentelno,kicavo....osvajaju nas opet,samo bez borbe iz bez kosova(bitke)!

sto ne potpisase sa nekim ko ima nesto vredno da ponudi?
« Poslednja izmena: 23-06-2009, 22:36:28 Luna » Sačuvana

Prosecni ljudi nista tako ne mrze kao nadmoc duha.
MASIRAM GASTARBAJTERKE
Zvezda u usponu
****
Van mreže Van mreže

Pol: Muškarac
Poruke: 2989


KOLJEM TAŠTE PO KUĆAMA


« Odgovor #58 poslato: 23-06-2009, 22:47:56 »

Luna, ne razumeš, glavna svrha ovog sporazuma je preferencijalni (povlašćeni) izvoz srpske robe u Tursku. A jedan od ciljeva je i podsticanje industrijske proizvodnje u Srbiji sa stranim investicionim kapitalom sa ciljem bescarinskog izvoza robe u Tursku.

A mi i bez ovog sporazuma već imamo dosta tekstilne robe koja je poreklom iz Turske zato što se u Istanbulu nalaze fabrike tekstilne robe a najviše džinsa a Istanbul je glavni turski trgovački centar i jedan od najvećih trgovačkih centara na svetu. Tamo se snabdevaju pijačni prodavci i vlasnici tezgi i butika iz Pančeva, Novog Pazara i cele Srbije. Zato na mnogim našim odevnim stvarima piše "Made in Turkey".
Sačuvana

Luna
Prijatelj
*****
Van mreže Van mreže

Pol: Žena
Poruke: 9353



« Odgovor #59 poslato: 23-06-2009, 23:06:15 »

maser,bio ziv pa video kako ce biti!
koji dzins,nema toga sto oni ne sklepaju i ne falsikuju.
a sta da im izvozimo kad oni i hranu koriste iskljucivo iz islamskih zemalja?
potpisali su da bi se nama uvalili a mi necemo tamo da provirimo.
Sačuvana

Prosecni ljudi nista tako ne mrze kao nadmoc duha.
Stranice: 1 2 [3] 4 5 ... 7 Idi gore  
« prethodna tema sledeća tema »
Prebaci se na:  

Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006-2009, Simple Machines Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS!
Stranica je napravljena za 0.191 sekundi sa 21 upita.