Forum Beograd Jagodina Ćuprija Paraćin

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
Napredna pretraga  

Vesti:

Samo za Registrovane članove je moguć pristup u kategoriji '' Ljubav & Sex & Lepotice''
Obavezno pročitajne uslove korišćenja Foruma ->
Uslovi Korišćenja

Autor Tema: vajarstvo-skulpture...  (Pročitano 71389 puta)

0 Članovi i 1 gost pregledaju ovu temu.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
vajarstvo-skulpture...
« poslato: 20-05-2009, 01:06:45 »

Djordje Jovanović, vajar (1861-1953)


Pažljivi prolaznici beogradskim Terazijama posle Prvog svetskog rata, pa i više godina posle Drugog, mogli su često da zapaze jednog starijeg Beogradjanina, koji se kretao ne kao stari šetač, već kao užurbani poslovni čovek. Visok, prav, tankog stasa, bujne bele, malo razbarušene kose i isto tako sedih brkova, marcijalnog izgleda – ostavljao je utisak krepkog starijeg čoveka, očuvanih fizičkih i duhovnih snaga, čija profesija nije banalna, obična, intelektualna. Samo ako niste znali ko je to, teško biste pogodili da je ta upadljiva ličnost

Djordje Jovanović, odavno priznat i čuven srpski vajar. Stručne kritike se radjaju i u našoj publicistici kao i u inostranoj, i svi mu priznaju dar i vrhunski domet u umetnosti. Stil i postupak stvaranja koje je Jovanović prihvatio i ostao im veran do kraja svog života su akademski, klasičan, veran prirodan. Pošto ovo nije stručan prikaz, već istoriski osvrt na život i rad uopšte moga dede, to će biti navedeni još neki podaci o njemu kao umetniku.

Kad se 1892. god. morao vratiti u Srbiju da se primi za nastavnika u srednje škole, dobio je mesto predavača u Beogradskoj realci. Očekivano je da će mu biti povereno mesto da predaje crtanje, kao predmet najbliži njegovoj struci, ali se razočarao kad je dobio da drži nastavu matematike. No, i ovo je nekako svario i počeo da predaje povereni mu predmet. Ali kad posle nekog vremena direktor dodeli mu da drži časove iz ''moralnih nauka'' Djordju je bilo svega dosta, napustio je službu i otišao je za Pariz.
Kasnije se naravno vraća u zemlju. 1904. god. učestvuje na prvoj jugoslovenskoj umetničkoj izložbi, kad bere nove pohvale za svoja uspela ostvarenja. Pored drugih, Bogdan Popović, u to vreme vrhunski arbitar, piše najbolju ocenu o Jovanovićevim delima i objavljuje u ''Srpskom književnom glasniku'', što je takodje bila čast i žudnja svakog našeg književnika i umetnika iz toga, pa dugo još i posle toga vremena.

1905. god. dobija dozvolu i otvara u Beogradu Umetničko-zanatsku školu, čiji direktor postaje i ostaje sve do 1921-ve god. Njigovi prvi saradnici u ovom poslu su, pored drugih, Marko Murat i Rista Vukanović, Betin muž. Od 1921-ve god. pa do 1926-te god. kad je penzionisan, Jovanović je na službi u Ministarstvu gradjevina kao savetnik i vrhunski stručnjak za estetsko podizanje zgrada i ulepšavanje gradova.

Od njegovih radova pomenimo makar neke, monumentalnije i karakterističnije: spomenike J. Pančića (1891) nalazi se u parku preko puta Univerziteta u Beogradu; kneza Miloša (1898) u Požarevcu; Kosovskih junaka (1910) u Kruševcu; Crnogorca na straži (1903) u Pariskoj opštini; Branka Radićevića (1899) u Sremskim Karlovcima; vojvode Mišića (1921); Vuka Karadžića (1929); vojvode Stepe Stepanovića (1930); Jov. Žujevića (1922)........itd.

SKAN je izdala ''Zbirku umetničkih radova akademskog vajara Djordja Jovanovića'' 1933. god. Predgovor je napisao Uroš Predić. Ista ustanova ga je izabrala za svog člana 16. 11. 1920. god. Tom prilikom predsednik Akademije obrazlažući zašto je Jovanović izabran kazao je i ovo: ''Ja ću završiti spomenom jedne male intimne vizije g. Jovanovića koja me je više no i jedno njegovo delo tronula kad sam je prvi put ugledao, koja mi se u jednom trenutku prikazuje i budi u meni jedno setno osećanje. To je onaj njegov ''Poginuli na polju časti'' (Inače ovaj rad je poznat pod nazivom ''Za Otadžbinu). Kao što je naš veliki umetnik Meštrović po mome merodavnom mišljenju, samog sebe nadmašio kad je sebe pravog otkrio u kipu svoje ''Majke'', tako je, po mom osećanju, naš današnji drug Jovanović sebe najbolje izradio u liku večnog sanka svoga sina poginulog zaista na polju časti u Francuskoj, za nju, za Srbiju, za čovečanstvo''.

                   

Jovanović je imao mogućnost da više puta svoje radove izlaže u Pariskom salonu, gde je nekoliko puta nagradjivan medaljama od bronze, od srebra, od zlata. Neki od tih radova zadržaće mu lepu uspomenu u analima umetničkog života Francuske. Modelišući glavu mladog jumaka, on je dletu poverio ceo svoj roditeljski bol za izgubljenim sinom.

Ovde treba napomenuti da mu je jedan sin odrastao i školovan u Francuskoj do prvog svetskog rata, stupio u francusku armiju i u njoj se hrabro borio i 1916.god. poginuo oko Verdena, gde su izgubili živote i više od 300 000 Francuza. A kako su se u to vreme Srbija i Francuska borile za istu stvar, to se mladi Jovanović na ovaj način odužio i svojoj zemlji, baš kao što su se u drugom svetskom ratu neki naši ljudi borili u redovima francuskog pokreta otpora. 1941. god. Djordje Jovanović je navršio 80 godina. I taj njegov jubilej je javno objavljen i obeležen. Jedan novinar ga je tada posetio i razgovarao sa njim. Iz tog intervjua citiram neke pasuse: ''U njegovom ateljeu u Skerlićevoj ulici, zatekli smo čika Djoku u belom vajarskom mantilu. U ruci je držao alatku za modeliranje kojom je doterivao bistu Milana Rakića. Do juče je tu stajala nova bista Josifa Pančića, koju je sam umetnik izvajao za SKAN, čiji je prvi predsednik bio Pančić. Bistu su baš juče odneli da izliju u bronzi.
-Otkud vi, deco? – dočekao nas je čika Djoka, iznenadjen našom neočekivanom posetom, a onaj njegov topli osmeh kao da je govorio:''Baš ne date da sakrijem koliko mi je godina''.
Stari akademik, onako okružen bistama vladara, državnika, statuama lepote i tuge, figurama života, plaketama i fotografijama stotina svojih radova, stotina ogledala svoje velike duše, tople, kojom je oživljavao bronzu i kamen, iznenadio nas je svojom svežinom.
-Ipak, ostarelo se – govorio je Jovanović. Pančićevu bistu radio sam ceo decembar i ceo januar... Svega sat i po dnevno... Dva meseca dok sam je završio... Pred kraj, da bih stigao na vreme, radio sam sat ipo pre i sat ipo po podne, i dovršio sam je...
-Za trenutak čika Djoka ostavlja Rakićevu bistu i govori nam o sebi. Govori kao nekad kada je proslavljao četrdesetogodišnjicu svog umetničkog rada, skromno, nepretenziozno, kao da priča životnu priču o čoveku koji je živeo i stvarao da stvori, a ne da bude slavljen... I dok nam je pričao, činilo nam se kao da svojim blagim pogledom miluje one statue i figure oko sebe, koje je nadahnuo životom, dušom, kojim je dao mladost, snagu, zamah i polet, za koji i danas živi... U sećanju, svežem do najsitnijih pojedinosti stari akademik prelazi na svoje srećnije dane. Na uzbudljiv dogadjaj kad mu, još kao učeniku Umetničke akademije u Parizu, njegov ''Guslar'' otvara vrata Pariskog salona, kada stiče pravo da izlaže svoje radove bez žirija...

Prelazi u sećanju 25 godina izlaganja svojih skulptura u najvećem salonu svetske umetnosti, da se zatim vrati na uspone iz prošlosti svoje zemlje... Na svoje značajno delo:spomenik kosovskim junacima u Kruševcu... U uglu ateljea stoji glineni model:''Umetnik i tuga''; umetnik je izradio sebe. U desnoj ruci mu je dleto skulptorsko, a levom je zagrlio tugu, pod prozračnim velom.
-To je moj nadgrobni spomenik... Izradio sam ga u kamenu i postavio nad svojom grobnicom... A kad su ga novinari zapitali koji mu je rad najdraži, prema kome danas u svojoj osamdesetoj godini ima najviše ljubavi, on se malo zamislio, pa je ovako odgoovorio: Kako da vam kažem... Dragi su mi svi: Proleće, Odmor, Tuga, Siroče, Dunav, Sava... Sve te statuice... I moj sin (''Za Otadžbinu'')...
Kao da je veo sete u tom trenutku prešao pred očima sedog umetnika. Sećanja na sina, koji je u ratu poginuo kao vojnik za Otadžbinu, zbrisalo je u tome trenutku njegovu vedrinu...

Umetnik-otac izvajao je tada mrtvu glavu svoga sina. Zaspalu, naslonjenu na kamen... Umetnik-otac završavajući tu skulpturu, kraj glave poginulog sina položio je lovorovu grančicu (naravno od kamena). Tu bistu, znamo, radio je srcem i dušom, suzama... Nju je vajao i umetnik i roditelj.
                             

Čika Djoka ne misli da ostavi svoj atelje. Još uvek on ima posla i još radi. Posle Pančićeve biste uzeo je da dovrši nekoliko plaketa... Danas kad osvane u svojoj osamdeset i prvoj godini, čika Djoka će stići u svoj atelje, medju svoje bronze, svoj kamen, svoj gips... Navući će svoj beli ogrtač i prići će masivnom skulptorskom postolju, za kojim je proveo na nogama toliko decenija. I kao što je na tom postolju poniklo stotinu umetničkih dela, javiće se i sutra još jedna statua ili bista... Osamdeset prohujalih godina još nisu, eto, zamorile ruku starog umetnika, nisu zamorile ni oko, kao što nisu mogle da zamore njegovu umetnički vedru dušu, tako toplu i prisnu...''
Da je Jovanović zaista imao dobru, osetljivu, plemenitu dušu, to dokazuje njegove umetničke tvorevine, kao i njegov odnos prema ljudima, naročito deci, u svakodnevnom životu i opštenju.

Jedan detalj samo. Kako je stanovao u Skerlićevoj ulici, to je , odlazeći od kuće ili dolazeći u nju morao da prodje kroz ''Karadjordjev park'', ili bar pored njega. A u tom parku je uvek bilo dece. I ona su dobro poznavala starog umetnika. On nije prošao pored njih, da ih nije zapitao šta rade, da ih nije pomilovao, po neko i poljubio i svima podelio bombone. A ona, deca, bi pitala:
-Čika-Djoko, zašto je tvoja kosa tako bela?
Posle svoje osamdesetogodišnjice živeo je još dvanaest godina i umro u dubokoj starosti 1953. god. u 93-ćoj godini života.

                             

                                                              


« Poslednja izmena: 05-06-2009, 00:53:48 od strane DEDA-EU »
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #1 poslato: 20-05-2009, 01:29:06 »



Jovan Soldatović (1920 - 2005). Rođen je u Čereviću 1920. godine. Osnovnu školu i gimnaziju pohađa u Novom Sadu, a 1940. godine upisuje se na Tehnički fakultet, odsek za arhitekturu, u Beogradu. Studije prekida zbog rata, vraća se u Novi Sad, gde sarađuje sa NOP-om, a u NOB aktivno učestvuje od 1943. godine. U Propagandnom odeljenju glavnog štaba Vojvodine, odnosno Agitpropu JNOF-a, kao član Odeljenja za dokumentarne i umetničke izložbe radi od 1944. godine.

Akademiju za likovne umetnosti, vajarski odsek, u Beogradu, upisuje 1945. godine, a završava 1948. kod profesora Tome Rosandića. Od sledeće, 1949. godine, radi kao saradnik Državne majstorske radionice Tome Rosandića u Beogradu, postaje član ULUS-a i prvi put izlaže na izložbi ULUS-a.

Prvu samostalnu izložbu priređuje u Galeriji Grafičkog kolektiva u Beogradu 1952. godine. U Novi Sad se vraća 1953. godine, gde po pozivu učestvuje u osnivanju vajarskog odseka Više pedagoške škole, u kojoj je i prvi profesog vajarstva. Učestvuje u osnivanju prvih ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Kao stipendista fonda "Moša Pijade", 1965. godine, provodi dva meseca u Londonu i Parizu.

Za vanrednog profesora Akademije umetnosti, odsek likovnih umetnosti, u Novom Sadu, izabran je 1975. i na tom poslu ostaje do penzionisanja 1981. godine.

Živi i radi do smrti u Novom Sadu.

Njegova najpoznatija dela su Spomenik borcima NOR na Tisi kod Žablja iz 1962. i Porodica iz 1970, posvećena žrtvama Novosadske racije, počinjene 1942. na Keju u Novom Sadu. Soldatovićevi spomenici Arseniju Čarnojeviću u Ibarskom Kolašinu, Branku Radičeviću na Stražilovu, Đuri Jakšiću i Kosti Trifkoviću u Novom Sadu i Steriji u Vršcu, spadaju među najpoznatije radove ovog skulptora. Bio je prepoznatljivi autor velikog broja skulptura srna, košuta, jelena, roda i konja u parkovima mnogih gradova na prostoru bivše Jugoslavije.

Soldatovićeva skulptura Dvoje nalazi se u parku ispred zgrade UN u Njujorku.

 
Soldatović, koji je najveći broj dela uradio u bronzi, dobitnik je velikog broja umetničkih nagrada i društvenih priznanja, među kojima i Sedmojulske nagrade Srbije, Vukove i Oktobarske nagrade, kao i Povelje Novog Sada. Osim umetničkog, bavio se i pedagoškim radom - bio je osnivač Vajarskog odseka Više pedagoške škole u Novom Sadu (1952) i njen prvi profesor vajarstva. Od 1975. bio je profesor na novosadskoj Akademiji umetnosti.

Soldatović je učestvovao u osnivanju prvih umetničkih ateljea na Petrovaradinskoj tvrđavi. U jednom od tih ateljea radio je do smrti. Soldatović je rođen u Čereviću kod Novog Sada 1920, Akademiju likovnih umetnosti završio je u Beogradu 1948. u klasi velikog jugoslovenskoh vajara Tome Rosandića. Bio je njegov saradnik u Državnoj majstorskoj radionici u Beogradu.

Nagrade:

Orden rada sa zlatnim vencem, Beograd, 1973; Diploma sa srebrnom medaljom Matice srpske, Novi Sad, 1976; Zlatna plaketa Republickog odbora sindikata, Beograd, 1978; Povelja grada Novog Sada, 1981; Zlatna plaketa ratnog vazduhoplovstva, Batajnica, 1982; Plaketa SUBNOR Jugoslavije, Beograd, 1983; Zlatna plaketa spomen-parka Sumarice, Kragujevac, 1986; Sedmojulska nagrada SR Srbije, Beograd, 1986; Orden zasluga za narodn sa zlatnom zvezdom, 1986; Nagrada SUBNOR Vojvodine "J. Popovic" za zivotno delo, Novi Sad, 1989.
Jovan Soldatović je ceo svoj stvaralački opus od preko stotinu postavljenih skulptura i spomen obeležja, posvetio borbi za mir i humanizaciju života na ovoj planeti.
Uvek angažovan i čovek koji je uvek reagovao na društvena dešavanja u svetu, u godini prava čoveka 1968. god. pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija i tadašnjeg generalnog sekretara U Tanta, u prilog povelji Ujedinjenih nacija u borbi za prava svih naroda i pojedinaca, velikom izložbom na Petrovaradinskoj tvrđavi, na kojoj je dominirala skulptura (figura sa mrtvim detetom - visine 10 m) Soldatović je osudio zločin atomske kataklizme u Hirošimi i Nagasakiju.
1972. god. preplavio je tvrđavu skulpturama ljudskih lobanja u umetničkoj akciji i opomeni »Dođe li rat, odoše ljudi«.

Sva nastojanja ovog izuzetno plodnog i angažovanog umetnika da se mračni delovi istorije preobraze u opšti ljudski humanizam, demantovana su 1999-te, najstrašnijim razaranjima superiorne ratne tehnologije.
Reagujući na ovu opštu tragediju Soldatović je na ruinama starog petrovaradinskog mosta ponovo postavio svoje skulpture sa apelom na ljudski razum i savest, da se rat odmah prekine.

Iako odvojen od svog ateljea na drugoj strani Dunava Soldatović ovim umetničkim činom poručuje da ljudski duh i humana težnja premošćuje sve reke koje nas dele i da čovečanstvo može da opstane samo u miru.

Jovan Soldatović preminuo je u Novom Sadu u 85. godini.

 

                                                 

                                             







Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #2 poslato: 27-05-2009, 19:26:53 »

Вајарство


Вајарство (лат. sculpere - клесати, урезивати) је уметност обликовања тродимензионалних облика, скулптура (или кипова), у материјалима као што су камен, мермер, дрво, метал, глина, стакло, пластика и многи други. Вајарство, као сликарство и архитектуру убрајамо у ликовну, али и у пластичну или просторну уметност, јер вајар - човек који креира склуптуру - уметнички обликују простор.

Већина скулптура има чисто естетски или уметнички циљ. Када тродимензионални објекат - скулптура има, осим уметничког и употребни аспект, можемо га назвати скулптуром само уколико је уметнички аспект предоминантан, а када су употребни и уметнички аспект балансирани, називамо га функционалном скулптуром, а како уметнички аспект препушта више место употребном, вајарство постаје дизајн.

Велики број вајара сматра да су само линија, површина и волумен, и када се томе придода симетрија, пропорција и ритам, довољни да се изрази мисао и да се преточи у скулптуру. Такве скулптуре припадају нефигуративном - апстрактном вајарству.

Izvor:Wikipedija


Типови скулптуре

Сваку скулптуру која стоји у простору називамо пуна пластика, а од пуне пластике се разликује рељеф.

* Рељеф су испупчења и удубљења изведене на равној површини која служи као подлога, тако да се рељеф може проматрати само са предње стране.

Скулптура се може, по типу поделити на: Бисте - Минијатурне фигуре - Статуе

* Биста је скулпторско дело које приказује тродимензионални горњи део човека, од појаса па на горе, а то подразумева, груди, рамена и главу. Овај тип скулптуре се најчешће ради у природној величини, а материјали су: мермер, камен, дрво, бронза...
* Минијатурна фигура - фигурина, статуета је скулпторско дело (Бисте и Статуе) мањег формата које приказује људе, божанства, предмете или животиње. Овај тип скулптуре је и најстарији облик скулпторског дела - Вилендорфска Венера, а материјали од којих се раде су: теракота, керамика, метал, стакло, порцелан, дрво, камен, пластика...
* Статуа је скулпторско дело које приказује тродимензионални приказ једне целине, било да су у питању људи, божанства, предмети или животиње. Статуе се могу бити саставни део неког ентеријера или да се налазе у слободном простору - споменици, фонтане, спомен обележја...

Скулптура која приказује само тродимензионални лик човека се може поделити на:

* Статуа, Кип, Фигура - Тродимензионални приказ целокупна човекова фигура
* Портрет - Тродимензионални приказ главе
* Биста или Попрсје - Тродимензионални приказ од појаса на горе
* Коњаник - Тродимензионални приказ људске фигуре на коњу

Скулпторски елементи у архиктектури - фасада, фриз, стуб, - се називају фасадна пластика и то се као елементи могу наћи:

* фигура
* рељеф
* биста
* орнаментарна пластика

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #3 poslato: 27-05-2009, 19:28:16 »

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #4 poslato: 27-05-2009, 19:29:31 »

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #5 poslato: 27-05-2009, 19:33:33 »


Елементи вајарског дела или скулптуре


Два најбитнија елемента вајарског дела (или скулптуре), масу и простор, једино је могуће виртуелно раздвојити. Свако вајарско дело је настало од материјала који имају масу и егзистирају у тродимензионалном простору.

Маса скулптуре је материја која заузима одређени дио простора. Простор као елемент скулптуре се манифестује на три основна начина: материјалне компоненте скулптуре шире се и простиру у и кроз простор; материја затвара или омеђује неки простор, стварајући шупљине и празнине у скулптури; и материјалне компоненте скулптуре се повезују у и преко простора у једну скулптуралну, односно уметничку целину.

Количина важности која се придаје маси или простору приликом стварања скулптуре значајно варира. У египатским скулптурама, али и у већини скулптура, на пример модерног вајара Константина Бранкузија, маса је од велике, или готово апсолутне важности, и већина идеја египатских уметника и Бранкузија су уско повезане са тражењем одређених, јасно дефинисаних облика форме масе материјала. У делима неких других модерних вајара, као што су Антоан Певзнер или Наум Габо, с друге стране, маса је сведена на минимум, и чине је транспарентне пластичне плоче или танки метални штапови. Чврста форма самих компоненти је од мање важности, пошто је њихов главни задатак да створе утисак кретања кроз простор, или да затворе, омеђе, одређени простор. У делима вајара као што су Хенри Мур и Барбара Хепворт, елементи као што су простор и маса су третирани као више или мање равноправни партнери.

Немогуће је одједном, у потпуности сагледати тродимензионалну форму скулптуре. Посматрач једино може сагледати целину, ако обиђе око скулптуре, или се окрене око себе, у случају да се налази у унутрашњости неког од монументалних модерних вајарских дела. Из тог разлога, понекад се погрешно подразумева, да скулптуру треба конструисати с циљем представљања серије задовољавајућих пројекција или погледа, као и да вишеструки погледи представљају главну разлику између вајарства и сликарства. Такав приступ игнорише чињеницу да је могуће схватити чврсте форме као заобљене волумене, конципирајући идеју заобљења из било које пројекције или угла погледа. Велики дио скулптура је креиран тако да на првом месту буде схваћен као волумен.

Волумен је фундаментална јединка тродимензионалне чврсте форме коју је могуће конципирати. Неке скулптуре се састоје од само једног волумена, друге чини више њих. Људска фигура је међу вајарима обично схваћена као композиција више волумена, сваки од којих одговара неком од већих делова тела, као што су глава, врат, торзо и екстремитети.

Шупљине и удубљења у скулптури, које су пажљиво дефинисане као и чврсте форме, су од једнаке важности за целину, и понекад их се назива негативним волуменом.

Површине скулптуре су у суштини, оно што је видљиво. Преко промена форме површина долазимо до закључака о унутрашњој структури скулптуре. Стога, површина има два аспекта: обухвата и дефинише унутрашњу структуру маса скулптуре и уједно је део скулптуре који је повезује са простором.

Експресивни карактер различитих врста површина је од највеће важности за скулптуру. Конвексне површине сугеришу пуноћу, уздржаност, затварање, спољашњи притисак унутрашњих сила. У индијском вајарству, такве површине имају посебно метафизичко значење. Представљањем „инвазије“ простора у масу скулптуре, конкавне површине сугеришу деловање спољашњих сила које су индикатор колапса и ерозије. Равне површине имају тенденцију да дају утисак тврдоће и ригидности материјала. Равне површине су стриктне и нефлексибилне, и не дају утисак унутрашњих и спољашњих притисака. Површине које су конвексне у једној кривини, а конкавне у другој, могу сугерисати утицај унутрашњих сила и притисака, али у исто време су рецептивне за спољашње силе и притиске. Асоцирају на раст форме, односно експанзију волумена у простору.

За разлику од сликара који ствара светлосне ефекте у свом делу, вајар обликовањем форми скулптуре индиректно манипулише светлост. Дистрибуција светлости и сене преко форми скулптуре зависи од правца и интензитета светлости из спољашњих извора. Тако да, до одређене границе вајар може одредити врсту ефеката коју ће та спољашња светлост имати на његову скулптуру. Ако зна место где ће његово дело бити изложено, вајар може адаптирати форме скулптуре врсти светлости којој ће бити изложена. На пример, бриљантна сунчева светлост Египта и Индије, захтева другачији третман од слабе светлости интеријера једне средњовековне катедрале на северу Европе. Могуће је створити ефекте светло-сена (или клароскуро), усецањем или моделирањем дубље, где усечене форме стварају утисак дубоке сене, а избочења примају светлост. Многи вајари Готике су у својим делима користили светло и сену као упечатљив експресивни елеменат, потенцирајући мистериозну тамноћу, са формама које се ломе преко сене која долази из тамне позадине. Грчки, индијски и многи скулптори италијанске Ренесансе, моделирали су форме својих скулптура тако да приме светлост на начин на који ће волумен и маса скулптуре да оставе утисак радијантне светлосне јасноће.

Боја скулптуре може бити природна, или настала вештачким путем, односно бојењем материјала који чине скулптуру. У блиској прошлости, прецизније са почецима модерне скулптуре, вајари су више него икада раније у историји, постали свесни лепоте многих материјала који се користе у вајарству, покушавајући да искористе њихове природне особине, боју и текстуру. У савремено доба, постоји тенденција коришења чистих вештачких боја и индустијски већ обојених материјала, као битног елемента скулптуре.

Вајарске технике


Разлика између техника моделирања, клесања и изливања је од фундаменталне важности за вајарство, које уједно кроз историју представљају три основен технике вајарства. Конструисање склапањем истих или различитих материјала, као и склапање варењем делова метала, такође припадају основним техникама, али су оне настале у 20. веку. Моделирање је техника у коју се одлично уклапају глина и восак, пошто се ради о материјалима које је због њихоих природних карактеристика, могуће лако обликовати, додавањем, или скидањем материје.

Клесање је вајарска техника која се користи са материјалима, које због њихове трвдоће није могуће обликовати без употребе алата и вајарског оруђа. Материјали који се најчешће обликују овом методом су: камен, дрво, марфил и мермер.

Изливање је вајарска техника у којој завршене скулптуре настају преко калупа који се праве на основу претходно урађених модела, обично у глини.

Када се направи модел у глини, у глину се забадају танке лимене плочице да би се направило више одвојених комада калупа. За портрет, калуп је обично састављен од пет делова. Горњи део главе, задњи део главе, и предњи део из два или три дела. Након тога, модел прекријемо текућим гипсом како би након стврдњавања добили гипсани калуп. Калуп тако постаје негатив модела. Након што смо из готовог калупа извадили сувишну глину и очистили га, унутрашњи дио се премаже специјалном смесом (вазелин, сапуница), која онемогућава да се материјал од кога лијемо скулптуру не лепи за подлогу калупа.

Најчешће коришћен материјал за изливање кроз историју скулптуре су бронза и гипс, мада постоје примерци у гвожђу, а у модерно доба развојем индустрије и технологије и нових материјала, овом методом се праве и скулптуре у резини и пластици.

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #6 poslato: 27-05-2009, 19:36:39 »

skulptura od stakla                                                                                                                                       skulptura od metala
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #7 poslato: 27-05-2009, 19:39:57 »

Skulptura od bronze                                                                                                                                         Skulptura od drveta
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

Pop Milan

  • Svakodnevni prolaznik
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 316
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #8 poslato: 27-05-2009, 20:31:31 »

Ovu cesmu sam video u Kini  i nisam odmah provalio o cemu se radi, mislio sam da haluciniram ali kad sam zagledao video sam o cemu se radi.
Sačuvana
--------SAMO VAS GLEDAM --------

SunđerBoba

  • Gost
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #9 poslato: 28-05-2009, 14:55:31 »

Pa o čemu se radi?
Sačuvana

Pop Milan

  • Svakodnevni prolaznik
  • *
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 316
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #10 poslato: 28-05-2009, 15:19:10 »

Pa radi se o tome da unutar mlaza vode koji ide sa cesme u fontanu postoji cev koja  vodi  vodu  gore u cesmu ( iz fontane vodu gura pumpa) i normalno prirdnom padom se vraca dole a to je tako odradjeno da se ta cev nevidi .Kad vidis pitas se odakle ova voda dolazi kad nema dovoda .
Sačuvana
--------SAMO VAS GLEDAM --------

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #11 poslato: 29-05-2009, 01:59:39 »

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #12 poslato: 29-05-2009, 02:00:25 »

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #13 poslato: 29-05-2009, 02:00:59 »

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #14 poslato: 29-05-2009, 02:01:52 »

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #15 poslato: 29-05-2009, 02:02:47 »

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #16 poslato: 29-05-2009, 02:03:55 »

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #17 poslato: 30-05-2009, 22:37:34 »

Skulpture od raznih vrsta guma

 
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #18 poslato: 30-05-2009, 22:38:44 »

 
Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.

DEDA-EU

  • Zvezda u usponu
  • ****
  • Karma: +0/-0
  • Van mreže Van mreže
  • Pol: Muškarac
  • Poruke: 4940
  • Ко у разговору с другим људима упорно настоји да н
Одг: vajarstvo-skulpture...
« Odgovor #19 poslato: 30-05-2009, 22:39:54 »

Sačuvana
Ко у разговору с другим људима упорно настоји да наметне своје мишљење, макар оно било и тачно, нека схвати да болује од болести ђавола.
 

Stranica je napravljena za 0.213 sekundi sa 24 upita.