Srpska tradicionalna muzika

[Svilena]

Srpska tradicionalna muzika

Negde duboko u vekovima na izvoru srpskog naroda potekla je i pesma. Pevalo se u svim prilikama, naročito pri radu. Pesme su nastajale tako što bi začele u nekoj duši a kasnije nastavljale svoj život putujući od grla do grla, od srca do srca... menjajući se polako i prolazeći kroz mnoge unutarnje šake dobijale su svoj besprekoran i plemenito prost oblik pun sažetog i koncentrovanog emotivnog položaja duše jednog naroda. Ovakav vid narodne pesme javlja se u svim delovima sveta, ali poseban i atmosferski jedinstven oblik narodne pesme javlja se u dušama naroda posejanim na poljima Balkana. Pre svega misli se na zemlje Bosne, Herceg Bosne, Crne Gore, Srbije, Makedonije i Bugarske. Slovenski duh oseća se u pesmama mnogih krajeva... zahvaljujući nepristupačnosti i zabačenosti sela u kojima je živeo i radio prost narod neke pesme su se do danas očuvale netaknute i nepromenjene.

Neki etnomuzikolozi smatraju da neke pesme, što sama njihova sadržina kaže, datiraju čak iz vremena mnogo pre pokrštavanja Srba i drugih južnih Slovena. Pesme često pevaju o paganskim obredima i o običajima koji su se u nekim oblicima u Srpskom narodu održali do danas. U gradskoj muzici duboke tragove ostavile su mnoge kulturne vojske koje su marširale pod ovim nebom, ipak kratka i jaka emotivna snaga u rečima pesme dala je osnovnu prepoznatljivu crtu....onu koja potvrđuje balkansku dušu koja peva tačno iz srca. Poetika južnoslovenske duše najbolje i najjasnije vidljiva je u tradicionalnim pesmama... česte teme su ropstvo, junaštvo, zabranjena ljubav, plač majke sestre ili ljube za sinom bratom, draganom, koji je u ropstvu ili je poginuo u boju... postoje i običajne i obredne pesme... koje pevaju o žetvi, mobi, prelu... o igranju i pevanju...

Šarolikost pesama je velika, svaki kraj ima svoj karakterističan napev, čak i tematiku i ritam. Klijanjem i listanjem pravoslavnog Hrišćanstva u tekstove pesama dospevaju i duhovne teme, mada se češće samo pominju imena Gospoda Isusa Hrista, Bogorodice i svetitelja...a da je tematika pesme zapravo nešto drugo. Ukorenjivanje velikih Hrišćanskih praznika rodilo je u narodu Vaskršnje, Božićne, Lazaričke i druge pesme...

Jednostavnu prostodušnu pesmu prate isti takvi instrumenti. U Srpskom i ostalim bratskim narodima svako muziciranje zove se svirka. Najčešće se sreću jedan ili dva svirača ređe nekoliko... u gradovima su se pod uticajem orijenta okupljali mali sastavi tzv. čalgije posebno u južnim krajevima... Svirači su sami izrađivali instrumente i temperovali ih otprilike po sluhu, a kada bi svirali zajedno koristili bi dva približno ista instrumenta. Neki majstori znali su da ustanove neki standard tzv. kalup i pravili po njemu instrumente stalno usavršavajući kalup.

Instrumenti koji su najviše svirani su svirale (frula, svirka), gajde, dvojanke, dvojnice koje su zajedno sa guslama karakteristične za ovo podneblje. U nekim krajevima sviraju se razni oblici tambura, pretpostavlja se da su se odomaćile nakon dolaska sa istoka. Po nekima proširile su se po Balkanu iz Vizantije, a po nekima dolaskom i ulaskom Turaka. Nekada je najomiljenija tambura u narodu bila tambura samica iz porodice dugovratih tambura. U Srba i drugih balkanskih naroda javlja se u više oblika i naziva. Šargija, dangubica, ćitelija, samica, saz, srodni su instrumenti u raznim krajevima sa različitim načinom štimovanja i brojem žica. Tambure su ipak ređe svirane od gusala i aerofonih instrumenta. Na jugu su bile veoma popularne, odekle su migracijom stanovništva odomaćene u raznim krajevima.

Na jugu zapravo na području Kosova i Metohije pastiri su svirali na kavalima, koji su veoma zastupljeni i u Makedoniji i Bugarskoj.

Od ostalih instrumenata narod je voleo da svira i pravi diple, ćemane, gusle, lejke, klanete, cevare, šupeljke, duduke(frule).... Od udaračkih instrumenata najomiljeniji su Goč(tapan), daira, tarabuka, def.........

Na jugu osetan je uticaj orijentalne kulture, kako u sviranju tako i u pevanju. Na zapadu pak specifično za Balkan pevaju se pesme u sekundama, groktalice, rozgalice.....

U Srbiji karakteristično je grleno pevanje. Postoje pesme koje se pevaju na glas(jako prodorno), i pesme na bas.

Zahvaljujući etnomuzikolozima i svima koji su snimili i zapisali pesme i svirke od autentičnih narodnih pevača i svirača, danas je najveći broj pesama sačuvan i opet se sa buđenjem nacionalne svesti koja je u određenim političkim periodima bila pomućena, ponovo prenosi sa kolena na koleno. Sretna okolnost je što uticaj Zapada i tvrde harmonizacije nije bio toliko jak, te se velik broj pesama sačuvao u svom izvornom modalnom obliku. Sigurno i srećni zaostatak u mnogim progresima faktor je kome treba zahvaliti što usmena tradicija nije izumrla i pesma kao predanje u nekim krajevima živi i danas... žudnja za modernim tekovinama dovela je do toga da mnoge evropske zemlje izgube dosta od izvorišta svoje muzike. Mnoga iskušenja i teška prošlost naroda Balkana dovela je do očuvanja duha zajednice i učinila balkanske zemlje možda najvećim čuvarima tradicionalne svirke i pesme.
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

[Svilena]

Dragoslav Pavle Aksentijević (60) diplomirao je i magistrirao na Likovnoj akademiji u Beogradu, a pored slikarstva bavi se i crkvenom i narodnom muzikom – srpskom i vizantijskom. Ovaj autentični tragalac – restaurator i interpretator zvuka srednjovekovnih muzičkih zapisa, u velikoj meri je doprineo očuvanju i predstavljanju srpske i vizantijske muzičke zaostavštine. Dobitnik je brojnih značajnih priznanja kod nas i u svetu, a pre dve godine osnovao je grupu “Zapis”, koju čine četiri mlada umetnika: Rastko i Damjan Aksentijević (sinovi), Bojan Ivković i Spasoje Tufegdžić. Svi članovi grupe sviraju na autentičnim narodnim instrumentima. Nakon brojnih nastupa u inostranstvu i širom Srbije i Crne Gore, nedavno su objavili CD pod nazivom “Šareno pile”, a sam Pavle Aksentijević kaže da ne može da se seti koji mu je ovo album po redu, sedmi ili osmi...
http://www.balkanmedia.com/magazin/2319/pavle_aksentijevic_jednostavnost_i_lepota_pojanja.html



Cajdana http://www.youtube.com/watch?v=yHD8aqkdmWY
Cije je ono Devojce http://www.youtube.com/watch?v=nchZQKwbwjU&feature=related
Marije bela Marije http://www.youtube.com/watch?v=4wiIi7wcc3I&feature=related
Svu Noc Mi Bilbil Prepeva http://www.youtube.com/watch?v=yDCOCmelEF8&feature=related
Marijo deli bela kumrijo http://www.youtube.com/watch?v=AEQljU1r6PI&feature=related

[Svilena]

Braca Teofilovici

"Teofilovići su u potpunosti okrenuti tradiciji, velikom skladištu narodnog iskustva sa koga razni razno uzimaju. Braća biraju ono što drugima, izgleda, ne treba. Kad zapevaju, shvatate šta znači oglašavanje u pustinji. Za Teofiloviće postoji samo jedan način pevanja. Onaj, zatvorenih očiju, stegnutih šaka, glava ka nebu i otvorenog srca, u kome zbir emocija nadrasta sam razlog pesme... Svaka pesma Teofilovića starija je od najnovijeg svetskog carstva!" napisao je o braći blizancima Radiši i Ratku Teofiloviću muzički kritičar Petar Peca Popović u predgovoru njihovog prvog CD-a "Čuvari sna". A, vibracije ljudskog glasa, lepota i moć pevanja Radiše i Ratka, čak i u maloj sobi, u njihovom domu u Beogradu, uz domaću rakiju, za koju su sami kupili šljive, učinili su da narodna pesme odjekne, zazvući, i rastuži i razveseli. Braća Teofilovići su hrabri i odlučni. U trenutku kada je prestala da se peva stara narodna pesma, Teofilovići su starim, kako znanim, tako i zaboravljenim pesmama, udahnuli novi život. Zbog toga su jedinstveni izvođači drevne srpske i balkanske vokalne muzike. Kako u pesmi, gde između blizanaca vlada izuzetan sklad, tako i u stvarnom životu, razgovor sa Radišom i Ratkom je zajednićki intervju.
Braća Teofilovići: Poceli smo daleke 1983. u gradskom horu "Stevan Mokranjac" u Čačku. Posle dugogodišnjeg iskustva hora i rane smrti dirigenta Petra Peruničića javila se ideja da nastavimo da se bavimo muzikom jer hora više nije bilo. Osećala se praznina, a muzički dar i ljubav prema muzici koju nam je Peruničić otkrio trebalo je da se razvije. Slušali smo stare izvođače na talasima Radio Beograda, snimali, tražili interesantne pesme. Veliki je uticaj i odrastanja u selu Vidovo, s druge starne jezera oivičenog starim manastirima, tzv. Srpskom Svetom Gorom, kod bake i deke. Devedesetih smo dočli u Beograd, upoznali muzičke stručnjake u domenu tradicionalne muzike, sa različitim iskustvima, različitim pristupima, od kojih smo svesno uzimali najlepše i najbitnije. Tada se i rodila ideja da se napravi jedan ovakav duet, dvoglas, koji dosad nije zabeležen ni kod nas ni u svetu. On je specifičan jer mi note ne znamo, orijentisani smo samo na traganje ka zvuku.
http://www.balkanmedia.com/magazin/1451/braca_teofilovici_u_potrazi_za_snom.html



Navali se Sar planina http://www.youtube.com/watch?v=Wp3jem7KW3o&feature=related
Preletese ptice lastavice http://www.youtube.com/watch?v=_Z8SBhFkzSo&feature=related
Varaj Leno Magdaleno http://www.youtube.com/watch?v=QHKQJcXJOQE&feature=related

[Svilena]

Slobodan Trkulja (rođen 29. maja 1977. u Odžacima) je srpski muzičar, multi-instrumentalista, kompozitor i pevač grlenog i vizantijskog stila. Trkulja sa svojim sastavom „Balkanopolis“ izvodi muziku inspirisanu tradicijom Srbije i Balkana ali na nov i moderan način. Njihov zvuk na zapadu tretiraju kao novi pravac u muzici zvani „Moderna tradicija Balkana“. Za poslednjih 10 godina, pod uticajem zvuka „Balkanopolisa“, nastali su mnogi muzički sastavi koji idu njihovim stopama.

Živi u Holandiji.
Slobodan nije pohađao muzičku školu i instrumente je sam učio, prvo klarinet, zatim narodne instrumente. U profesionalnom folklornom ansamblu "Kolo" iz Beograda počeo je da svira sa 14, a kada mu je bilo 15 godina, proglašen je za najboljeg instrumentalistu na festivalu muzičkih društava Vojvodine. 1998. godine je, kao jedan od prvih nosilaca pokreta moderne tradicije u Srbiji radio šou program na 3K, svirajući kaval, frulu i gajde (nosio je pletenice i kiku). Gostuje u Švedskoj kao umetnički lider u "Međunarodnom etno kampu" i predstavlja balkanske zemlje na "Miksu svetske muzike" u Stokholmu. 1997. kreće sa sviranjem moderne tradicije po novosadskim klubovima i osniva svoj sastav "Balkanopolis", sa kojim održava koncerte i objavljuje nezavisno CD izdanje "Let iznad Balkana".

Slobodan Trkulja je završio karlovačku gimnaziju. 1998. odlazi u Amsterdam, gde upisuje Amsterdamski džez konzervatorijum, odsek za saksofon, instrument koji je tek svirao nepunih godinu i po dana. 1999. neposredno pred bombardovanje se vraća u Srbiju i prekida školovanje do završetka Nato agresije. Nastavlja sa školom od februara 2000. 2004 diplomira, a 2007. magistrira sa najvišom ocenom, CUM LAUDE sa svim počastima. Za magistarski koncert je nagrađen.

Od 11. godine svira klarinet, a od 15. godine Trkulja je posedovao i svirao: tri para gajdi, diple, dvojnice, kaval, frule, akustičnu gitaru, od 18-teflautu 19-te tenor saksofon. Danas uz sve ove svira i tamburu, jermenski duduk, okarinu, alt i sopran saksofon, a holandski večernji list NRC Handelsblad ga je nazvao i "jednim od najlepših muških glasova Balkana".

Trkulja je sarađivao sa brojnim džez sastavima i filharmonijskim orkestrima. U Amsterdamu se pridružio višenacionalnom gruv-džez sastavu "Turqumstances", na čijim nastupima su se izdvajali njegova sola i dvojci sa klarinetistom Oguzom Bujukberberom. Osim ovoga, ubrzo se probio na latino džez sceni, proputujući zemlje Beneluksa sa Latino big bendom Edija Martineza iz Kolumbije. Holandski duvački ansambl je na tradicionalnom novogodišnjem koncertu 1. januara 2002. sa Trkuljom izveo njegovo Pitagorino oro u amsterdamskom Koncertgebouwu. Nastup na ovom koncertu, koji direktno prenosi holandska televizija, bio je visoka tačka Trkuljine karijere, naišao na odlične kritike i doneo mu prepoznatljivost u Holandiji. Usledio je i niz nastupa kao gostujući solista sa Jazz Orchestra of Concertgebouw. 2002. godine, na Nacionalnom džez takmičenju Holandije, sa "Balkanopolisom" stiže do finala i osvaja nagradu "najbolji novi talent". 15. septembra iste godine, učestvuje na dobrotvornom koncertu etno muzike "Kuća na putu" u beogradskom Sava centru sa blagoslovom patrijarha Pavla. 2003. godine je bio jedan od glavnih solista u prestižnom projektu "Izmešani orasi" Tea Huka i Metropol Orkestra. Na dobrotvornom koncertu "Dar za Hilandar", 13. aprila 2004. u Sava centru je svirao narodnu pesmu Lepe moje crne oči. 3. decembra 2004. održao je u Sava centru gala solistički koncert uz Balkanopolis saBeogradskom filharmonijom pod dirigentskom palicom Arjana Tina pod nazivom Prizivanje kiše, koji je povodom završetka holandskog predsedavanja EU organizovala Ambasada Holandije u Beogradu. DVD i CD snimak sa koncerta je najavljen za izdanje u maju mesecu 2007. 6. februara 2005. je osvojio holandsku Erasmus džez nagradu svirajući saksofon i klarinet 45 min samo sa bubnjarem Arijem den Burom. Nagrada je osim novčane od Roterdamskog konzervatorijuma nosila i izvestan broj koncerata na poznatim džez scenama u Holandiji. Iste godine je svirao na koncertu neo-balkanske muzike "Večiti most" 28. avgusta u okviru izložbe Ekspo 2005. u Japanu predstavljajući Srbiju. Nastupio je i na Egzitu 2006 potpuno sam na sceni pred oko 3000 ljudi.

Trkuljinu muziku opisuju kao "savremenu i umetnički inteligentnu sintezu tradicionalne srpske muzike i modernog džeza i fuzije", "asimetričnih taktova Balkana i udarnih ritmova modernog fanka", koja ishoduje "neviđenim primerima ritmičnih vatrometa". Ne libi se egzotičnih, gotovo delirijumskih taktova poput 25/8, ili u vokalnim duetima sa Goranom Miloševićem, bubnjarom i vokalistom, balkanskog pevanja sa minimalnim intervalima, koje proizvodi snažan efekat u melanholičnim baladama. Sam za sebe kaže da nije žanrovski uzak i da za njega stvaranje muzike ne podleže bilo kakvoj vrsti klasifikacije. Pre odlaska u Amsterdam svirao je sa sastavom "Garavi sokak". Na njegovim albumima ima pesama od popa preko etna i ambijentalne muzike do džeza i fanka. Sarađivao je sa muzičarima raznih provenijencija u Srbiji: Kornelijem Kovačem, Ortodoks keltsima, Gocom Tržan, Slađanom Milošević, Vasilom Hadžimanovim, Banetom Krstićem, Lajkom Feliksom, pomogao u osnivanju i kreiranju zvuka Sanje Ilića i "Balkanike", sa odsecima za etnomuziokologiju novosadske i beogradske Akademije umetnosti, kao i sa muzičarima poput Avišaj Kohena, Dika Oatsa, Petera Herbolchajmera, Martin Fondse oktambla, Stijana Karstensena, Jana Kuipera, Erika Fluimansa, Martina Fondsea. Svirao je sa harmonikašem Petrom Ralčevim, kavalistom Teodosijem Spasovim, i drugima, pevao u srpskom crkvenom horu u Holandiji.
http://sr.wikipedia.org

Goro moja http://www.youtube.com/watch?v=Wa7r2uXt1Mg
Lepe moje crne oči http://www.youtube.com/watch?v=7WhnRXMzTMg&feature=related
Pesma za moju Jelenu/Kosovka devojka http://www.youtube.com/watch?v=td3wU5K4qVo&feature=related

[Svilena]

 Светлана Стевић-Вукосављевић
(Текст преузет из чланка "Песмом чува традицију" Илустроване Политике, аутор: Огњан Радуловић)

После једног њеног наступа неко је прокоментарисао: "Ни крхкијег створења, ни јачег гласа". А дати јој микрофон и музичку пратњу био би не само промашај, већ и увреда. Јер глас Светлане Стевић је јединствен, моћан, тражи тишину и поштовање. Током њеног наступа у салама влада гробна тишина. Што да би се чуле речи давно заборављених изворних песама, што да би се уживало у гласу какав, кажу стручњаци, давно нисмо имали на нашим просторима. А има Светлана и наследнице. И то најближе. Њеним стопама кренуле су ћерка Александра и унука Драгана.

Рођена је и одрасла у крају који представља право благо за истраживаче обичаја и традиције. Ту је до данас задржан стари начин живота, а о празницима и весељима певају се изворне песме. У Хомоље и сада хрле етнолози, археолози, историчари уметности, етно музиколози...
http://www.izvornepesme.org/i.aspx?ic=2



http://www.youtube.com/watch?v=VEffnRYZpB8&feature=related

[Svilena]

Бело платно
Музичке корене Бeлог платна трeба потражити у византијској црквeној музици, за коју се интересује вeћина чланова групe, како садашњих тако и нeгдашњих. До данас се византијска црквена музика сачувала у богослужбеној пракси у појединим деловима источног православног света (Грчка, Света гора, Блиски исток), док се некада тако појало Богу и у већини балканских земаља. Византијска црквена музика је кроз векове до данас сачувала своју модалну структуру, и због тога је веома значајна као живи сведок и добар пример очувања и развоја традиције у исто време. На жалост, традиционална музика Балкана је, у последњих век и по, напустила модалну структуру развијајући се по правилима хармонизоване дур-мол музике.

Основну одлику музике Бeлог платна чине балкански модални стил, упечатљиви женски гласови и свирка на традиционалним музичким инструментима. Модални стил подразумева певање и свирање по модусима, без акордске пратње, која се везује за дур-мол систем. Од музичких средстава, постоје ритам, мелодија и хармонија која поштује модалну основицу мелодије . Аранжмани за групно извођење настали су на основу теренских и других тонских записа. Песме су отпеване на локалним дијалектима.
http://beloplatno.rastko.net/onama/index.html



Karanfilce Devojce http://www.youtube.com/watch?v=7R9pCQJ5xnA&feature=PlayList&p=4345372148D05D56&index=0
Udade se Zivka Sirinicka http://www.youtube.com/watch?v=z9qROUaNf00&feature=PlayList&p=4345372148D05D56&index=1
Sto se beli more, gore Sar planina http://www.youtube.com/watch?v=mLNpe4jYzxs&feature=related
Gusta mi magla padnala http://www.youtube.com/watch?v=qthJ3qD9Bs0&feature=related

[Svilena]

Музички састав СТУПОВИ
Свако певачко и свирачко наслеђе потекло из народа, носи са собом велику снагу и особен израз. То је искуство преношено генерацијама које добијамо од својих предака, а преносимо потомцима и које непрестано тече, као река, добијајући само печат времена у коме живи. Тај печат јс у сваком времену веома битан јер он, управо, сведочи о непрестаном животу и лепоти народног стваралаштва и преноси јасну поруку која нас све упућује на један Извор. Желећи то да искаже, музички састав "Ступови" је свој корен утврдио на српској традиционалној музици кроз старе, народне инструменте (фрула, кавал, двојнице, зурла, гајде, шаргија, лаута, виела) и народно певање, али је стварајући у овом времену, песмама које изводи, дао обележје тог времена кроз савремене аранжмане. Музика коју изводи заснива се, углавном, на наслсћу Косова и Метохије, али и других крајева Србије (јужна и централна Србија), а састав такође има и сопствени, ауторски израз. У заједници са осталим учесницима који на различите начине изводе нашу традиционалну, али и духовну, црквену музику, до  сада је  имао  низ  концерата у Србији,  Црној Гори и Републици Српској. Ови концерти су, углавном, музичко-сценски дагађаји у чије ткиво су уткани текстови или песме које говоре истакнути глумци или песници из наших крајева. Састав је, као пријатељ манастира Ђурђеви Ступови у Расу, део акције Подигнимо Ступове и кроз то преноси поруку једног заједничког дела, усмереног ка истом циљу: обнови овог древног манстира на врху Србије, обнови косовско метохијских светиња, али пре свега буђењу нашег духа у времену у коме живимо са молитвом: "Господе, отвори нам и освети духовни и телесни слух и подари нам снагу да својим недостојним устима и срцима, сведочимо и благовестимо Твоја бескрајна савршенства у пуноћи истине, доброте и лепоте. Помози нам да целомудрено и трезвено, смиреним духом и чистим срцем, појући Теби, очистимо духовно и телесно себе, да се кроз појање ове песме обучемо у светлост љубави и живота, у заједнпци са Тобом и свима светима."
http://www.muzickisastavstupovi.com/index.html



http://www.muzickisastavstupovi.com/Spotovi.html

[Svilena]

Бојана Николић и Дар изводе српске и балканске традиционалне сеоске и градске песаме. На репертоару групе су песме и кола из свих крајева Србије - Војводине, Шумадије, Косова и Метохије, источне и западне Србије, као и песме са простора бивше Југославије, Бугарске, Грчке и Румуније.
Чланови групе су студенти и апсолвенти Факултета музичке уметности у Београду и професионално се дуги низ година баве овом врестом музике (видети биографије). Нумере изводимо у различитим аранжманима који не нарушавају основну мелодију песама и кола. Комбинацијом гласа, дувачких инструмената (фрула, гајде, кавал, двојнице, окарина, кларинет), гитаре и удараљки (гоч, тарабука, даире, шушке) дајемо нову свежину песмама и приближавамо звук истих садашњем времену.
Циљ нам је да очувамо и продужимо постојање српских традиционалних песама које су на прагу да сасвим нестану; да на тај начин сачувамо сведочанство о српском народу и прикажемо лепоту, квалитет и разноврсност наше културне баштине.

Бојана Николић, рођена 1984. године,
апсолвент је одсека за етномузикологију на Факултету музичке уметности у Београду. Дипломирала је на одсеку за српско тардиционално певање и свирање у С.М.Ш. «Мокрањац» у Београду. Већ више од десет година професионално се бави певањем. Од шеснаесте године вокални је солиста групе «Балканика». Учествовала је на преко двеста концерата у земљи и иностранству (Америка, Канада, Мексико, Луксембург, Белгија, Холандија, Француска, Кина, Индија, Италија, итд.). Сарађивала је са многим еминентним музичарима и групама које се баве музиком Балкана, као што су Слободан Тркуља, Огњен Поповић и група «Пријатељи», Драгољуб Ђуричић и група «Балканска лавина», Драган Миленковић и група «Хазари», Мадам Пиано, група «Теодулија»,Теодоси Спасов, Бранкица Васић – Василиса, Васил Хаџиманов, Милан Рајковић, Светлана Стевић и други.

Ненад Николић, рођен 1982. године,
дипломирао је кларинет у С.М.Ш. «Коста Манојловић» у Земуну. Поред кларинета свира кавал, гајде, саксофон, двојнице, фрулу, окарину и зурле. Сарађивао је са бројним музичарима који изводе традиционалну и world музику, и учествовао на многим концертима и фестивалима у земљи и иностранству. Стални је члан групе «Теодулија». Дискографска издања на којима је учествовао су: «С колена на колено», «Тројанац», «Икаров сан» итд.

Марко Алексић, рођен 1984. године,
редован студент пете године на Факултету музичке уметности у Београду, на одсеку за композицију у класи професора Властимира Трајковића. Дипломирао је на одсеку за класичну гитару у С.М.Ш. «Коста Манојловић» у Земуну. Одржао је више солоистичких концерата у Београду и другим градовима Србије, као и неколико концерата у сали Београдске филхармоније на којима су извођене његове композиције. Поред класичне гитаре свира хармонику и клавир.



Marijo, cero, Marijo http://www.youtube.com/watch?v=axbcpRqlVQk&feature=PlayList&p=CEA5E7DF4C02997C&playnext=1&playnext_from=PL&index=7

[Svilena]

Biber je muzički sastav iz Srbije, koji komponuje i izvodi ambijentalnu, elektronsku, popularnu i rok muziku oslanjajući se na balkanske tradicionalne motive. Sastav predvodi Rastko Aksentijević, kompozitor i izvođač na nekoliko žičanih instrumenata, a čine ga još klavijaturista i programer Milorad Kocić, te vodeći vokal i žičani instrumentalista Damnjan Aksentijević (Rastkov brat) i inženjer zvuka Goran Šimpraga. "Biber" često u svojim kompozicijama, na primer vokalnim ili već prema potrebi, angažuje i druge izvođače. Sa "Biberom" se mogu čuti i Miki Perić, Miloš Nikolić, Dragoslav-Pavle Aksentijević i drugi.

Za razliku od brojnih drugih srpskih etno sastava, "Biber" nikada nije imao potrebu za tradicionalnom kostimografijom jer se i pored snažnog oslanjanja na izvorne narodne motive od početka jasno određivao pre svega kao moderan rok bend. Rastko Aksentijević je sin čuvenog pojca staroslovenske i crkvene muzike Dragoslava-Pavla Aksentijevića a skupa sa ocem i bratom Damnjanom je deo grupe "Zapis" koja se bavi upravo izvornom srpskom muzikom. Akademski je obrazovan na klasičnoj gitari, a na "Biberovom" albumu je pored nje svirao i na šargiji, sazu i tamburama. Rastko je na sazu svirao i kao član sastava "Ad hok orekstar" koji je pratio Željka Joksimovića u pesmi Lane moje koja je osvojila drugo mesto na Pesmi Evrovizije 2004.

Prvi singl i verovatno najzapaženija do sada pesma "Bibera" bila je etno balada Gde si bilo jare moje, u izvođenju Jelene Tomašević. Za ovu pesmu sastav je snimio i spot sa manekenkom Ivanom Stanković. Usledio je potom i album prvenac "Biber" za Siti rekords 2004, za koji su na hercegnovskim "Sunčanim skalama" dobili nagradu za najbolji etno album. "Biber" je za ovaj album priredio kako grupu pesama nošenih Tomaševićevinim vokalom (Gde si bilo jare moje, Čije je ono devojče, Gipsy,...) te takođe veoma zapaženu Zmaj preleće otvorenu gajdama te pojanjem Pavla Aksentijevića praćenim Jeleninim glasom, tako i niz tehno-plesnih instrumentalnih kompozicija na etno osnovama (Turta, Sitan biber, Skundrinka, Drum'n'bass,...). U raznim pesmama "Biber" ističe egzotične instrumente poput kavala, šargije, saza, potom frulu, tambure, a u pojedinim numerama pevaju i na engleskom jeziku ili se dotiču i dalekoistočnih motiva. Jelena Tomašević je nakon saradnje sa "Biberom" pobedila na Beoviziji 2005. i zauzela drugo mesto na Evropesmi-Europjesmi 2005. samostalnom izvedbom pesme Jutro.

Svirali su u inostranstvu, na novosadskom "Egzitu" i brojnim drugim festivalima, a na Beoviziji i Evropesmi-Europjesmi 2006. nastupili su sa pesmom Kapija (6. i 12. mesto).
http://www.bibermusic.com/

Gde Si Bilo Jare Moje http://www.youtube.com/watch?v=RB-I0AyT7As

[Svilena]

Grupa "Izvor" bavi se negovanjem, čuvanjem i izvođenjem tradicionalne balkanske muzike, sa naglaskom na područja Južne Srbije i Kosova i Metohije.
   
Članovi grupe, koji su inače mladi ljudi, su i u svom prethodnom individualnom radu, ili u okviru drugih grupa, bili posvećeni ovoj istoj vrsti muzike. Oni međutim, zajedno sviraju od januara 2004. godine. Osim sviranja, ujedno rade i na traženju i sakupljanju terenskih muzičkih snimaka u izvornim gradskim sredinama ili udaljenim i nepristupačnim planinskim oblastima na pomenutim područjima.

Uz pomoć tog iskustva i uz korišćenje originalnih tradicionalnih instrumenata (tapan, tarabuka, saz, tambura, ćemane), te izvornog načina pevanja, oni nastoje da svoju interpretaciju tradicionalne muzike utemelje na autentičnom shvatanju njenog izvornog duha.

Grupa "Izvor" nastupala je na koncertima u više gradova Srbije, te takođe u Grčkoj i Španiji. U toku 2005. godine snimila je svoj prvi CD "Ogrejala mesečina".
http://www.izvorbalkanmusic.com/ogrupi.htm



Danica Krstic and Izvor Goranine, cafanine http://www.youtube.com/watch?v=dV4bfjhkO9c
Tamna noci, tamna li si http://www.youtube.com/watch?v=ct09e4ncUj8
Setnala se kuzum Stana http://www.youtube.com/watch?v=1EvF6EKb1BA
Navali se sar planina http://www.youtube.com/watch?v=0vB2MsCcPb8&feature=related

   
          

[Svilena]

Grupa Iskon predstavlja skup mladih stvaralaca i poštovalaca tradicionalnog sviranja i pevanja muzike stare više vekova sa prostora Balkana. Osnovana u leto 2001. godine u Subotici, sa idejom da izvornim pesmama iz različitih krajeva Srbije podari novi život i sačuva ih od zaborava.Upoznajući divno kulturno nasleđe i drugih balkanskih naroda, Iskon uključuje u svoj rad i muzičko stvaralaštvo sa prostora Makedonije i Bugarske.Shvatajući da je muzika univerzalni jezik razumevanja i međusobnog poštovanja ne samo balkanskih naroda, već i drugih, Iskon čvrsto temelji svoj rad i postojanje na širenju svog muzičko-kulturnog nasleđa i poštovanju kulture drugih naroda.
http://www.grupaiskon.com



Pavle mi pije vino em rakija http://www.youtube.com/watch?v=xQQBCHtcou4&feature=related
Čije je ono devojče - Djurdja http://www.youtube.com/watch?v=wvEXiNx37ug&feature=related
Adana oro http://www.youtube.com/watch?v=ONlL4jA4w-o&feature=related
Oj livado rosna travo  http://www.youtube.com/grupaiskon
Zamuci se Bozja majka http://www.youtube.com/watch?v=bVeo-j6SgQY&feature=related

[Svilena]

Mara Ðorđević (1916-2003)

 
   Značajne stranice u istoriji pevanja na Radio Beogradu, kao i u istoriji narodne muzike uopšte, velikim slovima ispisala je velika Mara Ðorđević. Rođena je 31. januara 1916. godine u Odabeštu (Rumunija), gde su joj roditelji bili na privremenom radu. Leta iste godine umro joj je otac, a majka se s njom i sinom Jovanom vratila u rodno Tetovo (Makedonija). Odrastajući u izrazito muzikalnoj porodici Mara se susrela s pesmom u najranijem detinjstvu, slušajući priče o ocu koji je bio odličan pevač, a stariji Tetovci pamtili su i dedu kao takođe vrlo muzikalnog. Mara je uvek i rado pevala ne samo na porodičnim slavljima već i po Tetovu, gde god bi je zvali. Većinu pesama naučila je od starog tetovskog pevača Noneta Grnčara, a neke i od majke i tetke. Kada je završila malu maturu, želela je da postane učiteljica. Prošla je lekarski pregled, ali nije položila prijemni ispit iz muzičkog s obrazloženjem profesora Stevana Šijačkog da "nema dovoljno razvijen sluh". Završila je krojački zanat i 1934. godine udala se za učitelja Slobodana Ðorđevića, koji je bio na službi u Tetovu, i tu su im se rodili sinovi Dragiša i Vojislav.
   Po osnivanju Radio Skoplja (januar 1941) bila je raspisana audicija za pevače i Mara se, po nagovoru starijih članova porodice, prijavila. Od 85 kandidata, primljena je kao jedina pevačica. Ovog puta isti onaj profesor Šijački bio je oduševljen njenim glasom i pesmom. Kada ga je podsetila ko je, rekao joj je: "E, dete moje. Onda nisi imala sluh, a sada ti se sluh razvio". Međutim, na Radio Skoplju pevala je veoma kratko jer je ubrzo počeo Drugi svetski rat, pa je radio-stanica bila zatvorena. Tokom rata Mara nikada i nigde nije pevala. Kad se rat završio, njen suprug dobio je službu u Prištini, gde je porodica živela od avgusta 1945. do decembra 1950. godine. Mara se priključila KUD-u "Radnički" kao solista i član hora, gde je pored tetovskih pevala i kosovske pesme, koje je učila od starijih žitelja u Prištini, a zbog sličnosti, odmah ih je zavolela. Ubrzo po otvaranju Radio Prištine (1946) postala je solista i ovog radija. Prelomni trenutak u karijeri bila joj je turneja "Radničkog" po Istri (1947). Organizator Sava Bugarčić, tadašnji direktor "Putnika", oduševljen njenim pevanjem i do tada nedovoljno poznatim repertoarom, o njoj je obavestio Radio Beograd, na kome do tada nije bilo pevača s Kosova (ne računajući studentkinju etnomuzikologije Nadu Patrnogić iz Prizrena koja je pevala povremeno i iz hobija). Leta 1947. godine muzički urednici Radio Beograda poslali su joj poziv za audiciju, koju je položila i oduševila članove komisije: Vlastimira Pavlovića Carevca, Maksu Popova, Boru Ilića i Ðorđa Karaklajića. Posle samo nedelju dana bila je zakazana emisija i Mara je s Carevcem zapevala "uživo" ispred mikrofona Radio Beograda. Do 1950. godine, kada je njen suprug Slobodan dobio posao u Pančevu, paralelno je pevala na Radio Prištini i Radio Beogradu. Nakon preseljenja u Pančevo, gde je živela do kraja života, postala je stalni solista Radio Beograda i dobila status "radio-pevača I A klase". Nastupala je s Carevcem, a po osnivanju seksteta Dušana Radetića, koji je imao jaku ritmičku sekciju pogodnu za kosovske pesme, muzički uredici odlučili su da bude prvi pevač koga će sekstet pratiti. Posle ukidanja Rezolucije Informbiroa (1956) Mara je s grupom najboljih radio-pevača gostovala mesec dana u Bugarskoj. Turneja je ponovljena nakon dve godine i to su jedine strane turneje na kojima je učestvovala. Pored nastupa u tadašnjoj SFRJ, u društvu kolega nastupala je i u Pančevu, najčešće u bašti Vajfertove pivare i nekadašnjem restoranu "Slavina".
   Sve trajne snimke u Radio Beogradu Mara je snimila od 1956. do 1969. godine. Prvu ploču, grafitno-lomljivu, snimila je za zagrebački "Jugoton" 1952. godine, a ubrzo zatim još jednu. PGP RTB izdao je samo dve singl ploče, ali se 2000. godine pojavio i njen CD. Udruženje estradnih umetnika Srbije i Jugoslavije 1971. godine priznalo joj je pevački radni staž na radio-stanicama u Skoplju, Prištini i Beogradu. Otišla je u penziju i tu bi priča o pevačkoj karijeri mogla biti završena. Međutim, za pravog pevača ne postoji penzija. Nasa sugrađanka Mara tada je pevala za sebe i one koji je vole. Događalo se da dok šeta s društvom uveče, čim čuje tamburaše u restoranu "Park", uđe i bez ikakve probe, krajnje spontano, po pola sata peva na opšte zadovoljstvo i muzičara i gostiju. Često je pevala i u Klubu prosvetnih radnika, gde je njen suprug svirao prim i gitaru. Za svoj rad nikada nije dobila nijedno priznanje, ni od Radio Beograda ni od Radio Prištine. Mara Ðorđević napustila nas je zauvek 22. januara 2003. godine, u 87. godini. Ostale su pesme "Oj, golube", "Srce mi boluje", "Karanfil se na put sprema", "Beli lice Prizrenka devojka" i mnoge druge, koje čuvaju sećanje na ovu veliku umetnicu. Pesme koje je proslavila i zbog kojih je bila i ostala neponovljiva. Nažalost, niko u Pančevu do danas se nije setio da u znak sećanja na nju i u znak zahvalnosti neka od ulica ponese njeno ime, kada već za života nije bila proglasena zaslužnom građankom ovoga grada.
 izvor: http://www.kodkicosa.com/mara_djordjevic.htm

http://www.youtube.com/watch?v=g489K5nnbYU&feature=PlayList&p=488063182A14E521&index=0
http://www.youtube.com/watch?v=rwF9FWcYq9M&feature=related

[Svilena]

З А Н О В Е Т

Етно музички пројекат, настао у Београду у лето 2007 године. Бави се својим специфичним виђењем српске традиционалне музике.
У овој супер - групи су помешани младост и искуство.
Брат и сестра из Сомбора БОЈАНА (вокал) и НЕБОЈША БРДАРИЋ (кавал, фрула),већ неколико година самостално наступају као дует.
Одгајани су у духу љубави према традиционалној музици Балкана. Изузетно снажан и аутентичан Бојанин глас је нешто што се ретко чује.

Овом младом тандему су се придружила двојица уметника који сарађују преко десет година, композитор, певач и продуцент ЉУБА НИНКОВИЋ
( ех С времена на време) и басиста и продуцент БРАНКО ИСАКОВИЋ ( ех Сунцокрет, Булевар, Идоли, Кербер, Дејан Цукић и Спори ритам, Кал...)

Љуба и Бранко су заједно са БИЉОМ КРСТИЋ 2001 снимили ЦД Бистрик и Основали Бистрик оркестар, а Бранко као аранжер стоји иза оба ЦД-а етно пројекта ТЕОДУЛИЈА.


Зановет - Чаглавчанке, све девојке http://www.youtube.com/watch?v=DOpgfTfNhCI
Златна киша ( Зановет ) - 'Oр невесте' http://www.youtube.com/watch?v=U9XYVURbWWw&feature=channel_page

[Jare-kg]

Milinko Ivanovic Crni

Rodjen u Kragujevcu 16.02.1958.Tradicionalnom muzikom se bavi od ranog detinjstva.Melodije koje je voleo kao decak povezale su ga sa jednim od najstarijih instrumenata na Balkanu-frulom.
Ostavlja veliki trag u Kulturnim drustvima i centrima grada Kragujevca.Aktivni clan je ,,Abrasevica,, sadasnjeg centra za kulturu grada Kragujevca,povremo nastupa i sa KUD,,Zastava,, i AKUD,,Svetozar Markovic,,
Velika zelja za usavrsavanjem i uporni rad doprinose da njegova karijera ide uzlaznom putanjom.1985. godine clan je orkestra Radio Televizije Sarajevo,posle aktivnog ucesca u RTSarajevo postaje cetvorogodisnji clan orkestra Radio Televizije Srbije pod vodjstvom Mise Mijatovica,godinu dana u orkestru Radio Televizije Novi Sad pod rukovodstvom Slavka Mitrovica -Caleta
Visestruki je pobednik takmicenja koja su se odrzavala sirom nase zemlje i nosilac je MAJSTORSKOG PISMA  koje je dobio od SEMUS-a 2006.godine.
Njegova ,,carobna,, frula se cula na mnogim knjizevnim vecerima,slikarskim kolonijama,pozorisnim predstavama kao i na Brajnih Humanitarnim koncertima sirom zemlje i inostranstva.
Organizator je skole frule ,,SVETI VLADIKA NIKOLAJ,,(na cijim je frulama i svirao i izdao CD izdanje Svecu u cast) i aktivni predavac mladim narastajima u zelji da tradicionalni instrumenti dobiju vise na populaciji.Trenutno ima trideset ucenika koji vrlo brzo savladavaju tajnu frule. Vecina ucenika su sa Kosova i Metohije koje on redovno posecuje radi njihovog usavrsavanja.
Nastupao je kao gost mnogim tradicionalnim sastavima kao sto su ,,Stupovi,,,,Duo Moderato,,Vesna i Koreni,,i mnogi drugi.
 


Poslednjih osam godina je clan Orchestra ,,Bistrik,, sa Biljom Krstic.Na svakom koncertu ima zapazenu solo tacku koja uvek privuce osmeh na lica svakog gledaoca i buran aplauz.
Ovih dana privodi kraju svoj drugi CD (prvi je bio PGP-RTS Kola na fruli) koji ce biti sasvim nesto novo na nasoj tj. Srpskoj Tradicionalnoj sceni.
Razne melodije docarane u World -Traditional -Ambijentalnoj varijanti nikoga nece ostaviti ravnodusnim.

Jednom recju umetnik koji uvek zraci pozitivnom energijom i svakom se nadje na putu kada mu je potrebna pomoc.

[Svilena]

Evo, prilažem jedan snimak ,,Majstora frule,, Milinka Ivanovica

http://www.youtube.com/watch?v=qbXDM3LMMaE

[Jare-kg]

Evo, prilažem jedan snimak ,,Majstora frule,, Milinka Ivanovica

http://www.youtube.com/watch?v=qbXDM3LMMaE

Svaka cast za snimak to je dosta stari snimak ,,Crni,, je sada tek extra!!!!

[Jare-kg]

Danica Krstic

Rodjena 25.11.1995. Kragujevac.
Aktivna solistkinja centra za negovanje tradicije i kulture ,,Abrasevic,, iz Kragujevca kroz ciju skolu su prosle Jelene Tomasevic,Sonja Perisic†,Bora Dugic......
Upravo sa Jelenom Tomasevic je imala prvi nastup kao duet pesme ,,Jare Moje,, kada je imala samo 6 godina.Mozemo reci da je to bio njen pocetak koji i dan danas traje kao najlepsa bajka na svetu u kojoj je ona glavni junak.
Prvi medjunarodni nastup je bio u Brnu u Ceskoj gde je svojom pesmom otvorila deciju Svetsku olimpijadu.Te 2005.godine na prepunom stadionu u Brnu ju je slusalo preko 40 000 ljudi.
Iste godine gost Bilji Krstic i ,,Bistriku,, na Biljinom solistickom koncertu.
Nakon  ,,Bistrika,, gost u Jagodini na koncertu ,,Djurdjevih Stupova,,
01.11.2005. snima pesmu za predstavu DR Strap-uloge Mirko Babic,rezija John Merdok
,,Deca pevaju hitove,,-prvo mesto osvojeno na regionalnom takmicenju,Finalista ,,Dida Carolije,, u Sava Centru u konkurenciji 5400 malisana iz cele Srbije i osvojeno prvo mesto za najbolju interpretaciju-muzika i tekst Zika iz ,,Zane,,

Pored mnogobrojnih nastupa treba izdvojiti vise nastupa na RTS-u,i nastup povodom 60 godina Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu(SANU)



Zaspo Janko ,,Zikina Sarenica http://www.youtube.com/watch?v=PPxj-bHKARY


Danicin glas je culo 3 800 000 gledalaca poslednje serije ,,Ranjeni orao,, gde je pevala pesmu ,,Zaspo Janko,,
2008 u Kragijevac dolazi kod Danice Linda Nijland iz Holandske ethno-grupe Ygdrassil sa kojom snima dve pesme koje ce izdati Londonski BBC na kompilaciji ,,Green note,,

Put za Bhutan-Lynda Nijland            http://www.youtube.com/watch?v=4-pq1a9Drh0
Snimak iz crkve koji treba da izadje (sniman amaterskom kamerom)http://www.youtube.com/watch?v=w8f8mTX8LYI



Na finalnoj utakmici Play-off Lige Srbije bila joj je ukazana cast da pred sirokim auditorijumom peva himnu Srbije RTS 2
http://www.youtube.com/watch?v=VcegWRaUGxE



Gost grupe ,,Izvor,, na koncertima i mnogim izvodjacima koji postuju i neguju tradiciju pesme Srpstva
Priprema drugi CD koji ce izdati za RTS-PGP 2010 godine ujedno nastupa samostalno i sa orkestrom ,,Balkan magic Orchestra,,
Utice na mladje generacije da vole,uce i postuju tradiciju i kulturu nase zemlje,odlican djak sedmog razreda(polazi u osmi) i odlican djak u muzickoj skoli u Kragujevcu gde je 2009 godine zavrsila dva razreda muzicke skole sa svim peticama smer- violina.

[Jare-kg]

Ajmo malo na nesto sto isto vredi (bar po meni jer o ukusima ne treba raspravljati)

BELORYBITSA-Ruska traditional grupa
Pravi primer negovanja tradicije muzike,osnovana 1998,neguje tradicionalnu muziku juzne i zapadne Rusije

Ova grupa je iz Sankt Peterburga i strogo neguje akustiku kako se ne bi zaboravili stari tradicionalni instrumenti Rusije.Dosta dobro su ukomponovani i pridodali su neke instrumente koji su iz drugih krajeva ali sve u stilu koji oni podrzavaju.
Mene je impresionirao ,,Kugikli,,posebno radjena verzija frule-kavala,zatim imaju Turski bubanj-darduku,i neobican zvuk gajdi koji me podseca na Galiciske Bugarske gajde.


Koliko sam upoznat svi su zavrsili akademije,naravno muzicke.
Ekaterina im vodi glas,pomalo lici na Rusku ,,babusku,,i izgledom deluje da je starija ,medjutim ona je poreklom iz juznih krajeva gde se malo teze zivi i dan danas.
O njima pisem jer oni neposredno ispunjavaju moju zelju,a to je predstavljanje nase Srpke muzike u svetu.
Srpske stare pesme ,,Karanfilce devojce,,(,,Belo platno,, izvodi tu pesmu)

,,Karanfilce devojce-Belorybitsa,, http://www.youtube.com/watch?v=GmvA3FPpTbI&feature=channel_page

i pesmu ,,Gugutka,,koju izvodi ,,Izvor,,
Belorybitsa-,,Gugutka,, http://www.youtube.com/watch?v=iFBQACEVrhw&feature=channel_page

Dobra stvar ili pojava kod ove tradicionalne grupe je sto su svestrani tj svaki pojedinac svira vise od pet instrumenata,a sto se tice predstavljanja nase muzike oni su nastupali na mnogim festivalima sirom sveta gde su obavezno uvek imali blok Srpskih pesama.

Njihove strane gde mozete pogledati i oslusnuti malo njihovog tradicionalnog umeca

http://www.myspace.com/belorybitsa
http://www.youtube.com/user/Belorybitsa

[Svilena]

Теодулија је етно-музичко-плесна група која спаја стару српску и савремену музику са игром.Групу су формирали Ивица Стојановић и Бранко Исаковић, музичари са великим искуством на потпуно различитим пољима музике. Дружећи се у процесу сазревања, поделили су заједничку љубав према сопственим коренима, савременој музици и према Богу.
 Група је добила име управо по делу Светог Владике Николаја: Србски народ као Теодул, које је посебно инспирисало оснивача групе, Ивицу Стојановића. Тако да чим је канонизован Свети владика Николај (2004), чланови групе Теодулија су одабрали да тај дан славе као своју славу. Принцип служења Богу (Theos-dulos) је био основни животни принцип владара свете лозе Немањића, који су се трудили да своје рачуне полажу Богу, и да иза себе оставе што више манастира, задужбина, добрих дела..., и који су се потписивали са раб тј. слуга Христа Бога. То је био златни период за српски народ... И чланови групе Теодулија желе да укажу на тај основни животни принцип, и да се може живети савременим животом, а у исто време и служити Богу. У свом раду, негујући изворну и духовну музику, као и бавећи се ауторском музиком која се ослања на српску традицију, чланови етно групе Теодулија покушавају да споје савремено са изворним, аутентичним. Уз помоћ старих музичких инструмената: фруле, кавали, тамбуре, шаргије, њихова музика има племениту патину, а са савреминим клавијатурама, басом, бубњевима... и савремени звук.

Историјат групе ТЕОДУЛИЈА:

• 2001 - урађена је музика за позориштну представу ''Вилинско коло'', позоришне трупе ''Балкан нови покрет''
• 2001- представа ''Вилинско коло'' је са великим успехом изведена у Лондону (EALING TOWN HALL), а након тога и у Единбургу (TEATRE SOUTH BRIDGE RESOURCE CENTRE), где је побудила велико интересовање публике и критике, која је музику оценила највишом оценом
• 2002 - објављивање албума ''Приче из давнина'', са бројним гостима : Мадам Пиано, Предраг-Цуне Гојковић, Оливер Њего, Марија Михајловић, Ансамбл Ђердан... Издавач HI-FI CENTAR.
• 2003 - учешће на концерту у Сава Центру као један од оснивача акције за обнову манастира Ђурђеви Ступови
• 2003 - већи концерти : Бања Лука, Краљево, Лазаревац, Будва, Херцег Нови...
• 2003 - снимљен музичко-играни филм ''Прича из давнина''
• 2004 - већи концерти : Беч, Изола (Медитерански фестивал), Копар, Бања Лука, Бјељина, Подгорица, Беране, Бијело Поље, Нови Сад, Чачак, Рашка, Крушевац, Крагујевац...
• 2005 - као представници српске културе, запажени наступи у Лондону, Москви, Будимпешти
• 2005,'06,'07 - већи концерти Београд (Битеф, Пинки, Студентски Град ...), Нови Сад, Панчево, Зајечар, Топола, Александровац, Бечеј, Охрид, Никшић, Подгорица, Сарајево, Пале, Тузла, Брчко...
• 2007 - учешће на фестивалу ''The World Master Festival in Arts & Culture 2007'', у Сеулу
• 2007 - објављивање албума ''Вино истине''. Гости : Василија Радојчић, Јордан Николић, Мадам Пиано, Мерима Његомир, гуслар Бошко Вујачић... Издавач MULTIMEDIA RECORDS
http://www.teodulia.com/
http://www.spc.rs/sr/sveti_vladika_nikolaj_slava_grupe_teodulija
http://www.myspace.com/teodulia


Земи ме, земи
Заиграле мамо девојчиња
Дуни ми, дуни лађане
Бађанаг

[Svilena]

Неки нови снимци за уживање:

Зановет - Џам Стојанке
Зановет - Сву ноћ ми билбил препева