Da li su Ameri stvarno sleteli na mesec?

[Svilena]

Četiri decenije od spuštanja na Mesec

Milioni ljudi širom sveta su 20. jula 1969. godine bili prikovani za svoje crno-bele televizore sa kojih je svetlucala nestvarna slika prvog čoveka na Mesecu. Danas, četiri decenije kasnije svet se ponovo ujedinio ali preko interneta.


Na sajtu WeChooseTheMoon.org, postavljenom povodom 40. godišnjice spuštanja na Mesec, od četvrtka, 16.jula, dana kada je lansiran Apolo 11, ide istorijski snimak iz 1969, u "realnom vremenu", istom dinamikom i u istom trajanju. Zahvaljujući Tviteru svi koji na ovaj način ponovo ili možda prvi put doživljavaju ovu avanturu, mogu da razmenjuju svoje utiske i komentare.

Dotad nezamisliva misija Apola 11 bila je kruna višegodišnjih grčevitih napora na hiljade stručnjaka i naučnika.

Kada je u aprilu 1961. godine, u jeku hladnog rata, Jurij Gagarin obleteo Zemlju kao prvi čovek u kosmosu, izgledalo je da Sovjeti pobeđuju svoje rivale na svim frontovima. Samo nedelju dana kasnije, Amerikanci su dobili još jedan šamar: operacija iskrcavanja na Kubu doživela je fijasko u Zalivu svinja.

Džon Kenedi, tadašnji američki predsednik, morao je hitno da povuče potez kojim će povratiti pokolebani moral nacije. Malo je ko, međutim, mogao da nasluti koliko će visoku metu Kenedi postaviti tokom obraćanja Kongresu, u maju 1961.

"Smatram da ova nacija treba da upotrebi sve svoje potencijale i do kraja ove decenije spusti čoveka na Mesec", smireno je objavio Kenedi i dodao: "Odlučni smo da odemo na Mesec, ne zato što je to lako već zato što je teško, uvereni da će ovaj poduhvat probuditi ono najbolje u nama".

Ove, danas istorijske reči, bile su šok za malobrojne inženjere upućene u tajne kosmičkog leta, ali je nacija zdušno prihvatila iskušenja koje je projekat Apolo doneo sa sobom. Budžet agencije NASA postao je skoro neograničen.

I tako se 16. jula 1969, na lansirnoj rampi u močvarama Floride našla posada Apola 11 - Nil Armstrong (kapetan), Edvin Baz Oldrin (pilot mesečevog modula) i Majkl Kolins (pilot komandnog modula).

Posle tri dana leta i 400.000 pređenih kilometara, Kolins je ostao da u Kolumbiji kruži oko Meseca, dok su Armstrong i Oldrin prešli u mesečev modul zvan Orao i počeli završno spuštanje na Mesec.

Orao se spustio u "More tišine" 20. jula 1969, u 15 časova i 17 minuta po Hjustonu a Armstrong je na mesečevom tlu izgovorio čuvenu rečenicu: "Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo". Armstrongu se potom pridružio i Oldrin.

Pošto je razvijena američka zastava, astronauti su počeli slobodnije da se kreću po Mesecu. Tokom dva i po časa "na terenu", postavili su više naučnih instrumenata i sakupili oko 25 kilograma stenja i prašine sa Mesečeve površine.

Nakon dvadeset časova na Mesecu, Armstrong i Oldrin su aktivirali gornji deo Orla, pridružili se Kolinsu na orbiti, a zatim su svi zajedno krenuli kući. Predsednik Kenedi nije doživeo da vidi Amerikance na Mesecu. Ubijen je u Dalasu 1963.

Posle Apola 11 Amerikanci su još šest puta leteli na Mesec i načinili još pet uspešnih sletanja. Čim je postalo jasno da Sovjeti nemaju ni novac ni tehnologiju da urade nešto slično, Nikson je jedva dočekao da obustavi nove letove Apola i skreše budžet namenjen budućim poduhvatima.

Sovjetsko-američka svemirska trka se usporila nakon sletanja Apola 11 na Mesec, a mnogi smatraju da je njen kraj je došao sa zajedničkim projektom Apolo-Sojuz 1975. Sovjetska letelica Sojuz 19 tada je u svemiru pristala na američki Apolo, dozvolivši astronautima iz suparničkih država da pređu u drugu letelicu i da učestvuju u zajedničkim eksperimentima.

Amerikanci sada planiraju da se do 2020. godine ljudi ponovo spuste na Mesec. Postoje, međutim, i oni koji ne vide prednost u povratku na Mesec. Među njima je Baz Oldrin, koji danas kaže da ne postoje komercijalni razlozi za osnivanje kolonije na Mesecu.

Oldrin smatra da bi NASA trebalo da se usmeri ka ekonomski isplativim istraživanjima, kao što su potencijalni izvori minerala na asteroidima ili na Marsu.

Lunarna misija mogla bi da košta više od 100 milijardi dolara, pa je predsednik Barak Obama naredio reviziju tog plana. Komisija koja razmatra američki svemirski program podneće izveštaj predsedniku Obami u avgustu.

Naravno, i posle četiri decenije, ima mnogo pobornika teorije zavere koji tvrde da je priča o spuštanju na Mesec najveća laž u istoriji čovečcanstva, kreirana na Zemlji, u nekom filmskom studiju. Za to se navode i brojni dokazi, a jedan od njih je i fotografija na kojoj se vidi kako američka zastava pobodena u tle Meseca vijori, iako je poznato da na Mesecu, koji nema atmosferu, ne može biti vetra.

Neosporno je ipak da je 20. jula 1969. čovečanstvo bilo ujedinjeno osećanjem ponosa i dostojanstva.
Izvor https://www.b92.net

Da li su Ameri stvarno pre 4 decenije sleteli na mesec? Milivoj Jugin je u nekom intervjuu kad su ga pitali da li je sletanje bilo hoax, dao najjednostavniji mogući odgovor: "Da je bilo lažirano, to bi prvi otkrili Rusi!"

[reksys]

Ma jesu ljudi, nije to neka nauka sleteti na mesec.
Samo sto je tada tehnologija na niskom nivou pa je velika sreca sto su oni to uspeli...

[Alkar]

Ma jesu ljudi, nije to neka nauka sleteti na mesec.
Samo sto je tada tehnologija na niskom nivou pa je velika sreca sto su oni to uspeli...

Sreca? Mozda jednom ali oni su isli i vracali se sest (6) puta 

[Svilena]

Od čega vijori američka zastava?


Priču na ovu temu najbolje bi bilo početi sa izjavom jednog NASA-inog čoveka, kada su ga nedavno pitali kada će ponovo na Mesec. Njegov odgovor bio je, "Kada ovladamo tehnologijom, ponovo ćemo tamo"...
Da li je greškom napravio lapsus ili je samo bio iskren, ali ovo je prilično čudno. Pre 40 godina, pomoću štapa i kanapa su išli na Mesec, a danas sa ovakvom tehnologijom, još čekaju... Zanimljivo!
Kada je novinar Bart Sibrel prišao jednom prilikom Nilu Armstrongu, ovaj mu je odgovorio "Nemojte me ništa pitati i ja vam neću ništa slagati". Da li bi Armstrong rekao ovako nešto da nema ništa da sakrije? Inače, Nil Armstrong se danas suočava sa mentalnom bolešću. Da li je to rezultat povezivanja njegovog imena sa najvećom prevarom u istoriji ili mu je jednostavno proradila savest? Uverenje da je čovek kročio na Mesec, odnosno da su poduhvati misije Apolo bili uspešni, toliko je čvrsto ukorenjeno u našoj svesti da tvrdnja da to nije istina deluje prilično smešno svakome. Međutim, ima mnogo ozbiljnih dokaza u prilog tvrdnji da je celo čovečanstvo žrtva jedne od najvećih podvala u režiji Amerike, to jest NASA-e, (Američka agencija za svemirska istraživanja).
izvor: magazin.navidiku.rs

[Svilena]

Počelo je pre dvadeset godina kada jednom od inženjera koji je radio na projektu savest više nije dozvoljavala da ćuti. Izdao je knjigu gde je potanko objasnio ovu neviđenu prevaru. Tu su bile navedene sve same činjenice, kao što su: mesto gde je sve snimano, boravak astronauta u karantinu posle "vraćanja na Zemlju" (gde su u stvari učili odgovore na sva moguća pitanja koja će im biti postavljena od strane novinara, izbacivanje modula iz transportnog aviona - kao navodno spuštanje modula na Zemlju), pogibija tog pilota koji je vozio taj avion već na njegovom prvom sledećem letu, istina o lunarnom modulu koji nikada nije testiran na Zemlji i mnogo toga još. NASA je bila potpuno zatečena i uložila je nekoliko desetina miliona dolara da bi demantovala ove informacije. A zašto uložiti toliki novac za nešto što se smatra potpuno normalnim, očiglednim i sveprihvaćenim.


Kada su Rusi otišli u orbitu, Amerikanci su bili poniženi. Da i oni odu u orbitu, bili bi samo drugi koji su to uradili. Samo je postojala jedna opcija sa kojom su mogli da preteknu Ruse. Odlazak na Mesec bio je jedino rešenje. I šta su uradili - pa otišli su na Mesec i to u rekordnom roku. Ovde treba pomenuti jednu činjenicu kada su vojni avioni u pitanju, a to je da je jednom vojnom avionu, od ideje pa do konačne realizacije, potrebno 15 godina. Koliko je potrebno onda jednoj napravi koja " ide na Mesec"? Po toj logici oni su trebali još početkom 50-ih godina da krenu u realizaciju projekta leta na Mesec. A kakva je tehnologija bila 50-tih godina? Pogledajte auto industriju, ili avio industriju tog doba.
1969. godine (a kamoli na početku projekta) kompjuterski čip još nije bio pronađen. Kompjuter u Apolo 11 imao je "neverovatnih" 32 kilobajta memorije. Danas kada kod Kineza kupite dve majice, na poklon dobijete kalkulator koji ima deset puta više memorije nego računar Apola 11. I sa tim su oni otišli na Mesec!?
NASA je iznenada "izgubila" ni manje ni više nego 13.000 kaseta na kojima su bili snimci sa Meseca. Ono što nema, ne možete ni testirati. Gde su kasete sklonjene, samo oni znaju. Izvor : magazin.navidiku.rs

[Svilena]

Na slici koju je načinio Ruski špijunski satelit poznate Oblasti 51 može jasno da se vidi oblast koja je potpuno čista od bilo kakvog biljnog sveta. Na tom delu postoje krateri, koji izgledaju potpuno isto kao krateri na Mesecu. Kamera koja se koristila da napravi sve snimke na Mesecu, bila je postavljena na prednjoj strani odela astronauta. Sve što su astronauti mogli da urade je da se okrenu prema objektu koji žele da slikaju, upere kameru i nadaju se da će im to ući u kadar. To je jednostavno bilo slikanje na slepo, a da ne spominjemo skakanje i slično. Međutim, pogledajte slike sa Meseca, one su fantastično kadrirane, svaki objekat je potpuno fokusiran, nema kadrova koji izlaze van okvira, niti zamućenih slika usled skakanja. Tako je napravljeno hiljade perfektnih slika. Još jedan dokaz tvrdnji da je sve to napravila filmska ekipa.
Čarls Barent sakupio je preko 500 stranica NASA izveštaja koji su se ticali sigurnosti. Rakao je: “Apollo program je velika zbrka i nered, oni nikada to neće napraviti za let na Mesec”. Nedelju dana kasnije voz je udario u njegov auto, ubivši njega, ženu i ženinu ćerku iz prvog braka. Svi njegovi izveštaji su nestali! Izvor:magazin.navidiku.rs



Nekoliko godina nakon NASA-inog navodnog spuštanja na Mesec, Baz Oldrin, “drugi čovek na Mesecu” bio je upitan na jednom prijemu kakav je osećaj hodati po Mesečevoj površini. Oldrin je nakon toga pogledao u svoja stopala i napustio prostoriju plačući nekontrolisano. To nije bio ni prvi ni poslednji put da je učinio tako nešto. Odmah ćemo navesti i slučaj astronauta na misiji Apollo 12. Pit Konrad rekao je da će javno progovoriti o prevari letova na Mesec kada bude 30-godišnjica njegovog navodnog leta na Mesec. To je trebalo da se desi 1999. godine. Ubijen je nedelju dana pre navršetka 30 godina od njegovog leta i tako sprečen da progovori.
Slika sa Apollo 11 misije pokazuje Nila Armstronga kako čini veliki korak za čovečanstvo. Fotograf bi morao biti u tom slučaju na površini Meseca. Ako je Armstrong bio prvi čovek na Mesecu, ko je onda načinio fotografiju?
U NASA-i kažu da su samo dva čoveka šetala po Mesecu prilikom Apolo 12 misije. Astronaut koji se vidi na viziru naslikanog astronauta nema kameru, pa ko je onda načinio fotografiju?

[Svilena]

Lunarni modul kojim su se navodno spustili na Mesec bio je težak 17 tona. Imao je izuzetno snažne raketne motore na donjem delu koji su ga trebali prizemljiti, kao i izbaciti pri povratku sa mesečeve površine. Međutim, na slikama modula, nigde nema nikakvih tragova ispod njega. Nikakvog, ni najmanjeg kratera koji bi trebao ostaviti, nikakvih tragova u prašnjavom tlu Meseca. Modul deluje kao da nikada nije upaljen.
Kada pogledate šta su Apolo misije ostavile na Mesecu, zapitajte se zašto ništa od toga nije vidljivo putem jakih teleskopa. Sonda Klementina periodično mapira Mesečevu površinu, ali nikako da pokaže bilo koji artefakt koji je ostao tokom Apolo misija. Gde su Mesečev bagi i baza od Lunarnog modula nestali? Bilo je nemoguće imati svemirska odela sa vodenim hlađenjem, kada je spoljna temperatura bila stalno na tački ključanja vode.
Mesečevo kamenje doneto sa Meseca je basaltna stena pronađena negde na Zemlji, a NASA ju je veštački načinila radioaktivnom.



Radijacija je ono što i dan danas predstavlja najveću prepreku putovanjima u svemir. Veliko je pitanje kako je NASA zaštitila filmove i kamere od radijacije i ekstremnih temperatura?
Rusi su obelodanili da oni neće nikada pokušati da odu na Mesec, pošto nemaju ideju šta sve radijacija može da uradi. Količina radijacije u pojasevima varira od godine do godine, ali svakih 11 godina zračenje postaje najgore. I koja slučajnost - baš od 1969. do 1970. godine, bio je jedan od najgorih perioda u kome je radijacija dostigla svoj vrhunac. NASA je na ovo pitanje odgovorila da aastronauti nisu dugo prolazili kroz Van Alenov Pojas. Kada smo kod ovoga, setite se samo koliko traje snimanje na rendgenu. Delić sekunde, a i to je dosta. Zašto je onda NASA koristila tanke ploče od aluminijuma da bi zaštitila astronaute, kada su znali da je nivo radijacije u Svemiru nekoliko stotina puta jači od smrtonosne doze.
Svaka od Apolo raketa provela je približno oko 4 sata u pojasu, izložena ogromnoj količini radijacije. Nikada nijednom od astronauta nije ni dlaka sa glave falila, a kamoli da su oboleli od bolesti koje prouzrokuju i mnogo manje količine radijacije.
Putovanje, to jest navodno spuštanje na Mesec je savršen primer događaja za koji ne postoje dokazi osim snimaka i fotografija koje je za prikazivanje izabrala NASA. Ali, kao da se nije očekivalo da će neko pažljivo proučiti taj materijal i otkriti da tu nešto nije u redu. Tada ni oni znali da će se jednog dana pojaviti internet i da neće moći blokirati informacije, da će se pojaviti tehnike kojima se lako dokazuje svaka falsifikovana i montirana fotografija i video.
Stručnjaci su ustanovili nepodudarnost filmskih kadrova snimljenih navodno na Mesecu sa fotografijama koje su "astronauti" tamo napravili. Na tim kadrovima i na fotografijama, navodno napravljenim na Mesecu, vide se nemogući svetlosni efekti.
Šta raći na kraju sem da danas NASA nema tehnologiju da pošalje čoveka na Mesec i da ga sigurno vrati na zemlju. To će možda biti moguće u budućnosti, ali za mnogo, mnogo godina. Izvor : magazin.navidiku.rs

[DEDA-EU]

https://www.youtube.com/watch?v=iIW2cLOgMl8