Štampaj

Molim vas da se prijavite ili se registrujete.
1 čas 1 dan 1 nedelja 1 mesec Zauvek
Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije

[ignja]

Muškarci su hrabri pred drugim muškarcem, a žene pred celom sudbinom.

[NameNo]

             


                   


Jovan Dučić se rodio 17. februara 1871. (5. februara po starom kalendaru) u Trebinju. Osnovnu školu učio je u mestu rođenja, a nižu gimnaziju i učiteljsku školu u Mostaru  i Somboru. Učiteljevao je kratko vreme po raznim mestima, između ostalog u Bijeljini, odakle su ga austro-ugarske vlasti proterale zbog patriotskih pesama „Otadžbina“ („Ne trza te užas b’jede, nit’ te trza užas rana/Mirno spavaš, mila majko, teškim sankom uspavana“) i „Oj Bosno“. Zbog njih Dučić biva stavljen pod istragu, a zatim, u maju 1894. godine ,vlasti ga protjeruju iz grada.
Kasnije dolazi u Mostar, gde je u društvu sa Šantićem stvorio književni krug i pokrenuo časopis Zora. Potom je proveo skoro deset godina na strani, najviše u Ženevi  i Parizu. Na ženevskom univerzitetu je svršio prava i potom se vratio u Srbiju. Od 1910. je u diplomatskoj službi.
Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 23. januara 1888, a za redovnog 15. novembra 1892. Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901, zatim drugu u Beogradu  1912. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, Blago cara Radovana i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke, Španije  itd.

Umro je 7. aprila 1943. i bio sahranjen u manastiru Svetog Save u Libertvilu, SAD. Njegova želja je bila da ga sahrane u njegovom rodnom Trebinju. Ova poslednja želja Jovana Dučića ispunjena je 22. oktobra 2000.

[NameNo]

Lepa tema ignja!

[ignja]

Kao glad, ni ljubav nema očiju, ali ljubomora nema pameti.

[ignja]

 

[ignja]

Ljubav je čak i herojstvo, jer traži žrtve.

Mladost i ljubav, to je sve što život ima.

Samo se u ljubavi i u snrti ljudi mogu da izjednače, i da poslednji stigne prvog.

[ignja]

Ljudi koji mrze, to su najpre glupaci, a zatim i kukavice, ali nikad heroji.

[ignja]

Svi ljudi imaju iste mane, ali nemaju iste vrline.

[NameNo]

Ljudi koji mrze, to su najpre glupaci, a zatim i kukavice, ali nikad heroji.

 



Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku.
Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata - i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.

__________________________


Kad vidi koliko na svetu ima glupaka, ludaka, podlaca i bezličnih ljudi, čovek izgubi svaku ljubav za život u tako otrovnom vazduhu.

J. Dučić

[ignja]

Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku.
Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata - i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.

[ignja]

Naše mržnje škode nama, više nego našem protivniku.
Govorite rđavo o nekom čoveku pola sata - i vi ste posle toga nesrećni i otrovni; a govorite pola sata o njemu dobro, pa čak i kad to ne zaslužuje, i bićete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja, ili bar na lepotu svojih reči.

__________________________


Kad vidi koliko na svetu ima glupaka, ludaka, podlaca i bezličnih ljudi, čovek izgubi svaku ljubav za život u tako otrovnom vazduhu.

J. Dučić

[ignja]

Prva osobina primitivnog čoveka ja da se boji svega što ne razume, a na prvom mestu se boji pameti.

[ignja]

Veliki čovek sudi čoveka po njegovim vrlinama, mali sudi po manama.

[ignja]

Pola sata govorite o nekom dobro, i vi postanete mirni i blaženi, čak i ponosni na lepotu svojih osećanja.

[ignja]

Ko smisao života nije tražio, taj nije živeo, ali ako ga je tražio, nikad nije bio dovoljno srećan

[ignja]

Treba se čuvati više sebe nego svojih zlotvora.

[ignja]

Glupak se naslanja na glupaka, kao slepac na slepca.

[ignja]

Za samoću treba biti sposoban, čak i spreman

[NameNo]

                                               
                                                 



USAMLJENOST

U neprestanom maštanju i strahovanjima od svega oko nas, mi doživimo više nego što doživimo u stvarnosti, i to kroz ceo dugi čovečji život.
Najveći deo naših nesreća bile su zato čisto imaginarne ili bezmalo preterivane, a čitave katastrofe kojih ste se bojali da ih ne doživite,
nikada niste ni doživeli.
Zbog tog imaginarnog sveta, naš život izgleda načinjen od hiljadu života, a naša sudbina od hiljadu sudbina. Samo udubljivanjem u svoju ličnost, čovek uspe da bolje pozna i prirodu drugih ljudi, i odmeri svoje odnose prema stvarima i najzad, da bar donekle potisne iz sebe naš urođeni mračni strah od života. Što čovek duže vremena živi u društvu, on sve više živi u strahu; i osamiti se, to znači u mnogom pogledu, lečiti se od straha. Usamljen čovek je jedini čovek oslobođen. I samoća je jedino mesto gde se ne strahuje. Usamljen čovek se najmanje boji gubitaka, pošto usamljeniku najmanje treba. Pećinski čovek se jedino bojao jače životinje nego što je on, dok današnji društveni čovek živi u strahu od hiljadu priviđenja. Uglavnom, izvor sve njegove bede na zemlji, jeste strah više od priviđenja nego strah od stvarnih mogućnosti.
Jovan Dučić 

[ignja]

Retko je čovekov cilj zao, a često su zla sredstva kojima ostvaruje cilj.