Razne zanimljive teme > Religija

Raj, Pakao, Andjeli...

(1/2) > >>

donwlayco:


Lekarka iz Ukrajine Tatjana Anisimova Bjelous ispricala pred kamerama kako je oživela posle tri dana smrti, kako je duša napustila, a kako se vratila i njeno telo

KIJEV - Doktorka Tatjana Anisimova Bjelous (65), iz Ukrajine bila je mrtva tri dana! Preminula je na operacionom stolu u bolnici u Odesi. Njena porodica je došla po telo posle 72 sata, ali sacekalo ih je iznenadenje...
- Telo nije ovde. Tatjana je oživela - rekli su im lekari.
- Šalite se. Kako mrtvac nakon tri dana može da oživi? - pitali su clanovi porodice.
Samo je Tatjanin suprug Veceslav jedini imao osecaj da ce njegova žena oživeti i vratiti se... Kazao mu Gospod Bog, tvrdi!

Probudila se u mrtvacnici

Tatjana Anisimova Bjelous majka je petoro dece i živi u Odesi. Cudotvorni dogadaj zbio se 1991. godine. Sada je prvi put progovorila o "onom" svetu.- Moja majka je kukala i govorila da je doživela smrt deteta i u isto vrijeme ludilo zeta. Govorili su da je sišao s uma. Ko ce paziti na decu - prepricava Tatjana o dogadajima iz 1991.
 "Zbog raka mozgu završila sam na operaciji, a nakon tri dana probudila se u mrtvacnici - otkriva Tatjana i prelazi na najvažnije - o tome kako je njen duh prošao raj, cistilište i pakao!

- Nakon što sam videla pakao i raj i stajala na podnožju Božjeg prestolja uletela sam u svoje telo uz veliku patnju i bol. I tada sam ugledala sobu, plocice na zidovima, ženu u beloj suknji i vodu prolivenu na podu. Žena je upirala prstom u mene u totalnom šoku, nije mogla ni rec da izustiti - opisuje Tatjana. - Ta žena je prebledela, a zatim pocela da vice. Upitala sam je "Zašto ti viceš, mene sve boli", a ona je sva izbezumljena odjurila iz mrtvacnice - kaže Tatjana. Bilo joj je hladno pa se ogrnula plahtom kojom je bila prekrivena...

Svedok cistišta, raja, pakla...

Opisuje putovanje kroz raj i pakao. Sve je pocelo u operacionoj sali nakon što je duša napustila telo. Stajala je pored stola i gledala kako je oživljavaju. Kolegi hirurgu vikala je da ne želi natrag u telo. Nakon što se on nije obazirao krenula je niz bolnicki hodnik. Na njegovom kraju videla je supruga na kolenima kako se moli za njeno ozdravljenje. Pokušavala je da mu kaže da je dobro i da se ne brine, ali on nije cuo, poput scene iz filma "Duh".

- U jednom trenutku našla sam se u tunelu koji je bio hladan, taman i vlažan i osecala sam kao da hodam po mocvari, ali sam na kraju ugledala svetlost i tacno sam znala kuda idem. Svetlost je bila prekrasna i jarka. U njoj su se nazirali obrisi coveka u beloj haljini koja je lepršala. Pomislila sam da je Isus. Kad sam došla pred njega pala sam na kolena a on mi je rekao "Ustani, nisam ja Hrist. Predamnom ne smeš da kleciš, ja sam andeo, poslao me Bog - opisuje Tatjana. ''Ne znam zašto je Bog odabrao baš mene''.

Ne znam zašto me je Bog izabrao

Ona ne zna zašto je Bog baš nju izabrao. Zašto ju je usmrtio, a potom joj pokazao raj i pakao i dao joj zadatak da svedoci u njegovo ime, da prenosi svima njegovu dobrotu.
- Lagala sam, nisam bila pokorna, kažnjavala sam i tukla decu. Ucila sam ih da se boje Boga, ali ne i da ga ljube. Nisam bila aktivna u crkvi, znala sam biti prepredena. Puno je toga bilo. I kad sam ga susrela otvorio mi je Knjigu mog života i videla sam sve što sam radila, što sam govorila i mislila - prica Tatjana.

Božji prestol osvetljavao je sve oko sebe. Htela je da pogleda Bogu u lice, ali nije uspela. Andeo koji ju je vodio celim putem položio je ruku na njenu glavu i nagnuo je dole. Pala je na koljena. - Rekao mi je da niko živ nije vidio lice Gospodnje. Da onaj, ko je video Hrista, video je i Oca i obratno - nastavlja Tatjana. Tada joj se, kaže obratio Bog i upitao je što je ona za njega ucinila. Tatjana je odgovarala da se stalno molila.
- Zatim su dva andela otvorila jedna svitak i videla sam sebe kako citam Bibliju, ali selektivno i to samo ono što mi se svida i da zapravo nisam razmišljala o tome što tamo piše. Citala bih stihove, a razmišljala o tome kako moram ici na posao, odvesti decu u vrtic, što skuvati danas. Molila sam i uvek tražila nešto, ali nikad nisam zahvaljivala. Rekao mi je da bi cula njegov glas da sam istraživala Sveto pismo - objašnjava Tatjana.

Jecala sam pred Bogom

- 'O Gospodine, oprosti mi, rekla sam mu i kao malo dete pocela da jecam, a on mi je odgovorio da su mi gresi oprošteni zbog smrti njegovog sina na Golgoti. I tada sam pred sobom ugledala Golgotu i ostala užasnuta. U svetini koja je vikala "Razapni ga" bila sam i ja. Bog mi je tada rekao da su moji gresi bili tamo. Tada sam rekla da necu grešiti više - prica Tatjana.

Duše na nebu ne vide pakao, on je za njih zatvoren. Vide zemlju i svoje bližnje za koje mole na podnožju Božjeg prestolja. Bog joj je pokazao nebo kako se otvara. Ugledala je zemlju i jasno videla svaku osobu na njoj. Pokraj svakog coveka bio je andeo i demon koji bi zapisivali svaku rec i misao. Videla je, kaže, mnogo ružnih lica i pitala je Boga otkud svi ti ružni ljudi.
- Pre si videla samo ljusku, a sad vidiš njihova srca. Vrati se i reci im da se ovaj svet bliži svom kraju. Ja stojim na vratima i cekam da se pokaju. Evo, pokazao sam ti ono što vecina ljudi nije videla - rekao mi je, a zatim me je andeo poveo u obilazak raja.

Videla mrtvog sina

Hodala je po vlažnoj, mekoj travi koja joj je milovala stopala. Sve je bilo prepuno cveca i zrelih, mirisnih vocki. Voda je tekla s trona Božjeg i od svih prizora zastajao joj je dah. Tada je andeo pred nju doveo mladica kojeg ona na prvu nije prepoznala. To je bilo njeno prvo dete, sin koji je umro s 10 meseci.
- Nazvao me mamom. Tada sam shvatila da je to moje dete. Jedino što sam htela da ga zagrlim. Ali andeo to nije dopustio jer sam bila predodredena da se vratim na zemlju. Sin mi je rekao da ne bi bio ovde da me nije napustio tada. Zahvalila sam Bogu - kaže Tatjana. Malo nakon toga ugledala je svog oca koji nije bio star vec covek od 30 godina. Pitao ju je što radi ovde jer da njeno vreme još nije došlo.
- Moj otac je završio u raju jer se zadnjih 15 minuta pre smrti pokajao u prisustvu sveštenika - nastavlja pricu Tatjana.

Nakon susreta s ocem približili su se zavesi od magle. Prošli su kroz nju i odmah je osetila užasan smrad i vrucinu. Jedva je disala. Bio je to užasno jak smrad spaljenog mesa, pokvarenih jaja i znoja, a celo vrijeme cula se muzika, hevi metal i žestoki rok.

Cekaju sud Božji

- Tamo nema vode, tamo je takva suša da sam osetila kao da mi puca koža. Osetila sam svežinu tek kad sam andela uzela oberucke moleci ga da me nikako ne ispušta. To mesto je prvi krug pakla poznatiji kao cistilište - istice Tatjana.
- Tu su ljudi u zatvorenom prostoru punom plina koji jure s jedne strane na drugu. Vide raj ali ne mogu uci u njega. Vape za pomoc. Oni malaksali koji pokušavaju da sednu ne uspevaju jer ih demoni progone. Dižu pogled prema nebu ali ne smeju izgovoriti ime Gospodnje. To su oni koji cekaju sudenje. Na sudu ce se možda opravdati, a možda i ne. Propustili su svoju priliku za spasenje na Zemlji - objašnjava Tatjana.

Tu se u plinovitom oblaku nalik akvarijumu nalaze duše abortirane dece koje jezivo vrište ali ne osecaju bolove. Oni vicu "Ne ubij me, hocu da živim, volecu te majko". Oni odlaze u raj jedino ako se njihovi roditelji na zemlji pokaju, a ako ne cekaju ih tamo kao svedoci.Kad su krenuli dublje prema paklu na putu je videla demone koji režu duše na sitne komade, a svaki i najmanji komad vrišti iz sve snage. Oni se kasnije spajaju i tako u krug. To su duše ljudi koji su za života razdvajali odnosno unosili razdor medu ljude.

U jednom od krugova pakla, u kojem se stalno cuju jecaju, urlici i krici, ugledala je poznate oci. To je bila njena baka s oceve strane. Iako je redovno išla u crkvu, volela je ogovarati i proklinjati ljude.
- Imala je užarenu štipaljku koja joj je vukla jezik. Vatra bi je preko jezika i dušnika spalila celu. Pretvorila bi se u prah i opet sve u krug - zatecena je bila Tatjana koja ni danas ne može obuzdati emocije kad se toga seti. Najviše su je pogodile sudbine ravnodušnih ljudi. Onih koji za života nisu cinili zlo, ali ni dobro. Nije mislila da ce i oni završiti u paklu. Videla je i demone koji vrhovnom davolu koji maskiran sedi na tronu i donose mu ljudske duše. Ugledavši jednu takvu prepoznala je politicara iz svoje zemlje. Upitala je andela ''Pa otkud on tu? On je živ.''
- Odgovorio mi je da je taj covjek sklopio pakt sa sotonom i prodao mu svoju dušu. Nju ce zauzeti demon koji ce na Zemlji živeti kroz tog coveka - kaže Tatjana. Nakon što je videla sve što joj je Bog želeo da pokaže, andeo ju je lagano gurnuo i ona se vratila u svoje telo.




http://www.youtube.com/watch?v=Oo2Z_HnR-AQ

donwlayco:


Interesantan video koji slikovito objasnjava razliku izmedju duha i duse

https://www.youtube.com/watch?v=RT3R-FBEiSQ

donwlayco:


Intervju Miroljuba Petrovića sa momkom koji se kao tinejdžer počeo baviti "astralnom projekcijom" i istočnjačkim okultizmom. Ubrzo su počele da se događaju "neočekivane posete".

http://www.youtube.com/watch?v=H9rmCZLakxs

Mikijagodina:
Kad duh napusti telo
Haydee Cortes
Krštena sam od Jehovinih svedoka godine 1970. Verovala sam u Boga, ali nisam verovala da je Isus Hrist Bog. Verovala sam da je Isus Hrist bio stvoren kao bog od pravog Boga. Nisam verovala da postoji nekakav život nakon smrti a uopšte nisam verovala da postoji nekakav duh koji napušta telo kad čovek umre. Nisam verovala ni u kakva čuda, isceljenja, ni u to da Bog komunicira sa svojim narodom kroz viđenja i snove. Naprotiv, verovala sam da su sve vrste isceljenja, čuda i vizije đavolsko delo. Bila sam verna učenju Jehovinih svedoka i niko me nije mogao ni u šta drugo uveriti.

1973. godine, tačnije 12. septembra sam imala carski rez, i dok sam ležala na operacionom stolu, mogla sam da vidim kako se doktori i sestre pripremaju za operaciju i mažu mesta na mom stomaku narandžastom tečnošću. Bojala sam se, pa sam pitala šta to rade. Doktor mi je objasnio da to rade pre anestezije, jer kad mi daju anesteziju, odmah moraju da počnu sa rezom da sedativi ne bi doprli u dete.

Kad su mi dali anesteziju, osećala sam se veoma čudno. Telo mi je utrnulo, ali moj um je ostao budan. Bila sam svesna da se upravo spremaju da seku moj stomak a ja još nisam zaspala. Trudila sam se da se pomerim i vičem, ali nisam mogla ništa da učinim. Kad su počeli da mi seku stomak, osetila sam strašan bol. Najednom, usred tog bola, čula sam glas koji mi je govorio: "Pogledaj šta će ti se desiti!"

U tom trenutku sam bila izvučena iz svog tela. Velikom brzinom, kružnim pokretima, našla sam se blizu plafona sobe. Lebdela sam tamo i gledala šta mi rade. Videla sam da su izvadili dete iz moje materice. Osećala sam se tužno i rekla sam: "Šta da se radi, za mene je na Zemlji sve završeno. Toliko sam želela da vidim to dete a na kraju nisam mogla ni da ga uzmem u naručje". Sa setom sam se setila i ostale svoje dece i rekla sam: "To je kraj; sada će moja deca zaboraviti na mene zauvek."

Onda sam počela da se uzdižem. Bila sam svesna toga da nemam materijalno telo. Bila sam kao neka vrsta energije ili sile i kružnim pokretima sam ovako letela velikom brzinom. Znala sam, da sam to ja i svega sam se sećala. Znala sam da sam napustila Zemlju. Našla sam se na mestu koje je bilo crno kao ugalj. Počela sam da se pitam: "Zar je ovo taj svemir? Gde sam ja to? Kuda idem? Hoću li ovde ostati zauvek?" Odjednom sam osetila nešto veoma čudno. Jedina reč kojom se to može opisati je mučenje ili užas. Htela sam da nekako odem odande i da se vratim nazad u svoje telo. Taj užas se nije mogao izdržati. Setila sam se tog glasa koji sam čula ranije u bolnici, pre nego što sam napustila svoje telo ("Pogledaj šta će ti se desiti!"). Počela sam da vičem: "MOLIM TE, NE DOZVOLI DA SE OVO DEŠAVA! PRIHVATAM TO DA SE NIKAD VIŠE NE VRATIM NA ZEMLJU, PRIHVATAM TO DA VIŠE NIKAD NEĆU VIDETI SVOJU DECU, ALI NE MOGU DA PRIHVATIM DA ĆU OVDE OSTATI ZAUVEK. NE, MOLIM, NE DOZVOLI DA SE TO DESI!"

Odmah sam čula mnoštvo glasova koji su mi jednoglasno govorili: "Ipak, u ovo ćeš morati da veruješ." Odgovorila sam: "Ja verujem samo u Svemogućeg Boga." Nastala je tišina.

Užas koji sam osetila, prestao je i opet sam počela da se krećem velikom brzinom. Odjednom sam se opet našla kod plafona bolničke sobe. Ovaj put je moje telo ležalo na nosilima i videla sam kako me sestra pljeska po licu i govori: "Hajdi, probudi se!" Veoma jasno sam je videla dok sam se kretala dole. Posle toga sam bila nežno spuštena u svoje telo. Sestra me je uporno pljeskala po licu i zvala me po imenu. Otvorila sam oči i ugledala sam je preda mnom. Gledala sam je u oči i u duhu sam govorila: "Volela bih da znaš odakle upravo dolazim."

Sećanje na ovo iskustvo mi je ostalo u mislima. Nisam nikako mogla da ga se oslobodim i počela sam da brinem za ljude u svetu. Razmišljala sam: "Jehovini svedoci su me prevarili. MI JESMO DUHOVNA BIĆA UNUTAR MATERIJALNOG TELA I IZ OVOG TELA ĆEMO IZAĆI KAD UMREMO! Ljudi ne znaju šta im se može desiti. Oni to moraju znati!"

Kroz ovo iskustvo sam naučila da sam bila u mraku, jer nisam verovala u Božijeg Sina. I u taj mrak sam otišla, doživela ga. "Ja sam došao na svet kao svetlost, da nijedan - koji veruje u mene - ne ostane u mraku." (Jn. 12,46 EČ). "A nekorisnoga slugu izbacite u krajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba." (Mt. 25,30 EČ). "Ko ima Sina ima život; ko nema Sina Božijeg, nema života." (1. Jn. 5,12 EČ).

Posle par dana su me ot pustili iz bolnice. Stalno sam razmišljala o ovom mom čudnom iskustvu. Bez prestanka sam ponavljala u sebi: "Jehovini svedoci su me prevarili, govore da nikakav duh neće izaći iz tela kad umremo, ali ja sam upravo to doživela."

Počela sam da brinem za sve ljude na svetu. Sve sam htela da upozorim na ovo mračno mesto. Odlučila sam da ću početi da verujem u Isusa Hrista kao u svog Spasitelja i Gospoda i počela sam da odlazim u jednu hrišćansku crkvu.

Nakon što sam prihvatila Isusa Hrista kao svog Gospoda i Spasitelja, jedne noći sam se probudila i ustala iz kreveta. Dok sam išla ka vratima, okrenula sam se i ugledala svog muža kako spava u krevetu. Ali na moje veliko zaprepaštenje, moje je telo ležalo pored njega! Shvatila sam da sam ponovo izvan svoga tela, ali sada nisam bila samo neka energija koja se kreće velikom brzinom. Sada sam imala telo. "Prema tome, ako je ko u Hristu - novo je stvorenje; staro je prošlo, vidi, postalo je novo." (2. Kor. 5,17 EČ). Ispružila sam svoje ruke ispred sebe i razgledala sam svoje novo telo. Onda sam otišla u dečiju sobu i bila sam tužna što moram da odem. Razmišljala sam: "Kad se moja deca probude, saznaće da sam mrtva. Sahraniće me i posle nekog vremena zaboraviće na mene. Jadna deca, nemaju nikog ko će o njima tako dobro brinuti."

Klekla sam i molila sam se: "Gospode, molim te u ime tvog Sina Isusa Hrista, vrati me nazad u moje telo. Potrebna sam mojoj deci." Osetila sam kako me je neko podigao i doneo iznad mog fizičkog tela. Zatim sam se polako spuštala sve dok nisam legla u telo. Pokušala sam da otvorim oči ali nisam mogla. Moje telo je bilo kruto kao od kamena.

Sav trud je bio uzaludan. Počela sam očajnički da se molim: "Gospode, molim te, potrebna sam mojoj deci; niko se neće dobro pobrinuti za njih, vrati me u život." Osetila sam kao da mi je telo probolo hiljadu igala. Osetila sam snagu života i lupanje svog srca. Kad sam ovaj put pokušala da otvorim oči, uspela sam. Onda sam probala da mičem prstima, i micala sam. Iskočila sam iz kreveta puna čuđenja.

Ovo iskustvo sam podelila u mnogim crkvama. Mnogi životi su dotaknuti kroz ovo i predali su svoja srca Gospodu. Slava Bogu

donwlayco:


Trogodišnja devojčica uz mesta Aurora na Filipinima probudila se u kovčegu u crkvi, za vreme sopstvenog pogreba. Osoba koja je otvorila poklopac kovčega da bi bolje namestila telo primetila je da se devojčica pomera i da diše. Otac je devojčicu odmah izvadio iz kovčega i odoneo u bolnicu.
Dete je proglašeno mrtvim u subotu, u bolnici u koju je dovedena u petak, jer je već danima bila u groznici i imala visoku temperaturu.

"Tokom tog perioda, bolničko osoblje i lekari tvrdili su da mala pacijentkinja više nema puls, a u subotu u devet ujutro proglešena je mrtvom. Zaista ne možemo da potvrdimo detetov status, ali na osnovu zapažanja polcajaca koje sam poslao na lice mesta, čini se da je dvojčica u svojoj kući bila u komatoznom stanju", ispričao je za "Filipin Star" policijski inspektor Heidil Telan.

Pošto je izvađena iz kovčega, devojčica je dobila vode, a zatim je odvedena u bolnicu, odakle su je pustili da se sa roditeljima vrati kući.

http://www.youtube.com/watch?v=ZsmhascatSY

Navigacija

[0] Indeks poruka

[#] Sledeća strana

Idi na punu verziju