Saznali iz Pressa da im ruše dedovinu

Porodica Mikić, iz Paraćina, traži zaštitu oduzete imovine

Protest - Naslednike predratnog privrednika Dragoljuba Mikića niko zvanično nije obavestio da je doneto rešenje o rušenju objekata. Traže ukidanje jer je parcela predmet restitucije.

Naslednici Dragoljuba Mikića iz Paraćina, predratnog paraćinskog privrednika, podneli su Osnovnom sudu tužbu protiv države i opštine, tražeći zabranu rušenja i otuđenja objekata u Ulici majora Gavrilovića 15. Mikići su saznali iz Pressa da će se rušiti zgrade koje su predmet restitucije, a koje im je država otela 1946. godine.

Uz tužbu sudu uputili su sličan zahtev i načelniku opštinske uprave, a od Opštinskog veća zatražili su ukidanje rešenja građevinske inspekcije o rušenju.
Prijavili još 2006.

Vera Mikić, snaja pokojnog vlasnika ove vredne imovine i majka njegovih unuka Zorana i Dragoljuba, kaže za Press da je u ime svih petoro naslednika prijavila oduzetu imovinu još 2006. godine. Ovih dana dobiće i poslednji neophodni dokument za podnošenje zvaničnog zahteva za povraćaj na osnovu Zakona o restituciji.
- Na spisku oduzete imovine je i parcela nešto veća od četiri hektara koja se nalazi između Ulice majora Gavrilovića, pruge Beograd-Niš i Kozaračke ulice. Deo te imovine je plac od 26 ari, sa objektima za koje je građevinska inspekcija donela rešenje za rušenje. Doživela sam pravi šok kad sam u Pressu pre nekoliko dana pročitala da opština, koja se vodi kao vlasnik, planira te zgrade da ruši. Godinama je moja porodica sanjala o tome da joj država vrati ono što je njeno. A što su objekti ruinirani i što je u jednom izbio požar, dovoljno govori o tome kakav je domaćin država bila - priča Vera.

Njen svekar, poznati predratni privrednik, na toj parceli imao je ciglanu, crepanu i pomoćne objekte za stanovanje radnika.
- Dragoljub Mikić sagradio je most kod EPS-a, danas poznat kao Mikićev most, da bi kupci iz Ćuprije lakše dolazili do crepane. Bio je najveći donator Crkve Svete trojice, koja je danas simbol grada. Umro je naprasno 1943, za vreme okupacije, da bi država 1946. godine od njegovo petoro dece otela najveći deo imovine na osnovu Zakona o agrarnoj reformi - objašnjava Vera.
Država ništa nije ulagala

Ona navodi da se Mikići nadaju da će im Zakon o restituciji omogućiti da bar deo te imovine dobiju nazad u naturi. Parcela od 26 ari upravo je takva.
- Tu ništa nije sagrađeno. U objekte, koje je nagrizao zub vremena, nije ulagano. U njih su se uselile neke siromašne porodice, takoreći na divlje. Neka nam država vrati ono što je naše, a mi ćemo sami odlučiti da li ćemo rušiti ili ćemo možda obnoviti nešto od toga - rekla nam je na kraju Vera.

O ovim objektima Press je u više navrata pisao. Prvi put prošle godine, kada se urušio deo krova na najvećoj zgradi, u kojoj je živelo više porodica. Sve porodice u međuvremenu su iseljene. Pololovinom juna u požaru izgoreo dobar deo manjeg objekta, u kom su živele četiri porodice. I one su u međuvremenu iseljene, nakon čega je opština donela rešenje o rušenju.


*Nema pravnih smetnji za rušenje*
Radomir Živković, načelnik Odeljenja za urbanizam i imovinskopravne poslove, kaže da je opština u listu nepokretnosti upisana kao vlasnik te parcele sa objektima i da nema pravnih smetnji da se sprovede rešenje.
- Građevinski inspektor je na licu mesta utvrdio da su objekti u veoma lošem stanju i da ih je nemoguće rekonstruisati. Rešenje o rušenju doneo je zbog opasnosti po saobraćaj i bezbednost građana - kaže Živković.

Izvor: link

Arhiva vesti...