Željkino srce još kuca samo za sina Matiju

Matija Dušan, dečak iz Ćuprije čija je majka rizikovala život da ga rodi, proslavio osmi rođendan. Volim mamu najviše na svetu jer se namučila da me donese na svet, kaže ovaj živahni dečak

PRE osam godina Ćupričanka Željka Prokić (42) prošla je pravu golgotu da bi donela na svet najveće blago koje sada ima. Kada je carskim rezom u sedmom mesecu rodila Matiju Dušana, teškog svega 1.140 grama, postala je prva žena u Srbiji, a peta u svetu, koja je preživela porođaj sa teškom srčanom manom. Jer, Željkino srce ima samo jednu komoru i nalazi se na desnoj strani, pa je rađanje u takvom stanju bilo pravo kockanje sa životom.

A Željka, iako po prirodi nije hazarder, odlučila je da se kocka...

Danas, u skromnom stanu porodice Prokić na periferiji Ćuprije, plod njene čelične volje i ogromne ljubavi ne prestaje da trčkara i zapitkuje. Osam godina napunio je 24. decembra. Pun je utisaka sa rođendana i još agilnije sprema se da okiti jelku i "baci mozak na otavu" na zimskom raspustu.

Mali Matija (i još Dušan) ima dva imena. A i ponaša se u skladu sa tim, Nemiran je za dvojicu. Prvo ime dali su mu kumovi, a drugo nosi po Dušanu Stanojeviću, doktoru koji je njegovoj mami obavio carski rez, tadašnjem direktoru Ginekološko-akušerske klinike u Beogradu.

- Od septembra 2007. održavala sam trudnoću u GAK. Bila sam svesna da ugrožavam svoj život, čak sam potpisala da taj rizik prihvatam. Potpisali su i moj otac i suprug Saša. Znala sam da sve moram da izdržim. Poslednji mesec pre porođaja nosila sam na licu masku sa kiseonikom. Morala sam jer beba nije imala dovoljno kiseonika, zaostajala je u rastu. Carski rez urađen mi je u sedmom mesecu na VMA jer je tamo bilo najsigurnije. Moj Matija imao je samo 1.140 grama i 39 centimetara. Bio je potpuno zdrav, a u inkubatoru je proveo 53 dana. Izašao je 13. februara naredne godine, tačno onda kada je meni bio termin za porođaj - priseća se Željka najdramatičnijih, ali i najsrećnijih trenutaka u svom životu.

Sve vreme uz nju je bio suprug Saša bez čije podrške, tvrdi, teško da bi izdržala. Pre trudnoće čak su planirali da usvoje dete jer se veoma retko desi da žena sa takvom srčanom anomalijom zatrudni.

- Od kad se Matija rodio, Saša mi je glavni oslonac. Matija je kruna naše ljubavi. Prvih šest meseci nisam smela ni da ga povijem. Imala sam užasan strah da ga tako malog ne povredim. Inače, zbog srca ne mogu duže da hodam niti teret da nosim, pa mi je pomoć u kući neophodna. Čak je i Matija već veliki i sve razume. Pomaže mi, doda, donese, prinese - objašnjava Željka ne prestajući da grli sina.

- Kad je ostala trudna, krenuli smo kod jednog lekara, pa drugog, trećeg... Svi su joj rekli: "Kakva trudnoća, ni po koju cenu ne smeš da rodiš! Umrećeš na stolu! Nećeš se probuditi iz anestezije!" Svi su govorili isto osim dr Maše Ilić Marić, ginekologa iz Ćuprije. Ona nam je ulila veru, a kasnije smo došli do svih tih divnih doktora sa Dedinja, VMA i GAK koji su nas podržali. Svima smo im neizmerno zahvalni za sreću koju sada imamo - dodaje Saša.

Doktori su bili u pravu kada su tvrdili da će Željki porođaj pogoršati zdravlje. Pre tri godine srce joj je otkucavalo svega 30 puta u minuti. Zbog slabosti srčanog mišića i nagomilavanja vode u telu, hitno je prebačena u Institut za kardiovaskularna oboljenja na Dedinju i odmah joj je ugrađen pejsmejker. Septembra prošle godine aparat je otkazao pa joj je ugrađen drugi. Pejsmejker sad daje ritam Željkinom srcu, ali daleko od toga da je njoj dobro. Kreće se polako, brzo se zamara. Uskraćena je za mnoge životne radosti, ali ne i za radost materinstva.

Zbog želje za Matijom sve je počelo, pa tako on i završava ovu toplu porodičnu priču. Matija ide u drugi razred OŠ "Vuk Karadžić" i od svih predmeta najviše voli - veronauku.

- Volim i svoju učiteljicu Veru Lukić, volim da trčim i plivam. Ali najviše volim svoju mamu jer se toliko namučila da bi me donela na ovaj svet. Možda je zbog toga i stroža pa ja više slušam nju, a mene tata - zaključuje vispreni dečak naš razgovor.

Izvor: link

Arhiva vesti...