Hitna služba u Paraćinu: Opština obezbedila sve uslove, problem - nema lekara

Tri decenije Službe hitne medicinske pomoći obeleženo u znaku manjka neophodnog kadra

ZAPOSLENI u paraćinskoj Službi hitne medicinske pomoći prvog dana marta su obeležili 30 godina od osnivanja, odnosno otkad je transformisana Dežurna služba ovdašnjeg Doma zdravlja.

- U međuvremenu se mnogo toga promenilo, počev od prostora i kadrova, a i posla je danas neuporedivo više, kao da su Paraćinci bolesniji - kaže medicinska sestra Slavica Pavlović, koja je u Hitnoj pomoći od početka, pa je i sama navršila tri decenije staža. - Startovali smo sa po pet lekara, sestara i vozača, a ja sam bila najmlađa. Noću nismo izlazili na teren, a najčešće intervencije su se svodile na zbrinjavanje manjih povreda, eventualno neka ušivanja. Ni infuzije nismo davali, a EKG je bio maksimum dijagnostike... Sada radimo i noći, i u cik zore, pa nije isključeno ni to da smo pacijente razmazili, pa više zovu. Uz to, danas radimo sve, uključujući i reanimaciju.

Hitna služba je uvek bila vezana za Dom zdravlja, a od 2013. - kada je ova ustanova prešla u nadležnost Opštine - zaposleni više ne brinu o tome da li imaju dovoljno opreme i vozila.

- Imamo sve, ali ne i ljude, pa tu tehnika ne pomaže. Sve što smo tražili, od lokalne samouprave smo i dobili, ali imamo samo devet lekara, od kojih jednog plaća Opština, pa smo uvek bez najmanje jednog doktora. Sa tim brojem je nemoguće "pokriti" grad i 33 sela, odnosno problem je kad lekar ode na teren, a sam je u smeni - zaključuje načelnica, dr Ljiljana Ivanović.

BILANS

SVAKE godine u radne protokole bude upisano između 32.000 i 35.000 pregleda. Ovom broju treba dodati još oko 5.000 ljudi koji svrate po savet ili da prekontrolišu kvrni pritisak...

Dr Stojan Velikić, specijalista urgentne medicine, procenjuje kako je nemoguće da u opštini sa 56.000 stanovnika bude toliko hitnih stanja, ali priznaje i da je teško odbiti poziv.

Izvor: link

Arhiva vesti...