Otac mladića koji je poginuo u Novom Sadu: Nisam još preboleo majku i suprugu, a ode mi i dete

Radosav Milošević, otac oficira VS, sahranio sina na groblju u Deonici kod Jagodine, uz vojne počasti

TRAŽIO sam da vidim Spasoja. Morao sam da izdržim da ga pogledam poslednji put. Ovo je treći kovčeg u našoj kući za šest godina. Još nisam preboleo smrt moje majke, ni supruge Nevenke, koja je preminula pre dve godine. Danju znam da je ona mrtva, a kada zaspim, sanjam da je živa. Kada ustanem, pomislim da je sa nama.

Ovako drhtavim glasom priča Radosav Milošević, otac oficira Spasoja (25), koji je poginuo u Novom Sadu vozeći bicikl, dok ga je preticao kamion.

- Već vidim da postoji tekst kako vozač kamiona nije kriv, da je Spasoje vozio bicikl van biciklističke staze... - nastavlja Radosav. - Za 65 godina video sam svega, ali najmanje dobrote. Većina dobrih ljudi je već umrla, bolesna ili su se povukli u sebe. Zato, za sve koji su prerano otišli ili boluju od teške bolesti kažem da je to nagrada za dobrotu.

Spasoje je juče sahranjen na seoskom groblju u Deonici kod Jagodine. Potporučnik po činu, zaposlen u Komandi Prve brigade Kopnene vojske u Novom Sadu, Spasoje je na večni počinak ispraćen uz počasni plotun i sve vojne počasti.

- Dve decenije sam u prijateljskim odnosima sa porodicom Milošević, o kojoj mislim sve najbolje. Spasoje je bio revnosan, odličan čovek, human i svakome na usluzi - rekao je za "Novosti" kapetan Đorđe Stojisavljević, vojni sveštenik u Komandi prve brigade.

Nemanja Petrović, koji je sa nastradalim mladićem dve godine bio na Vojnoj akademiji, drhtavim glasom rekao nam je da ne može da dođe sebi od trenutka kada je saznao da je poginuo.

- Bio je jedan od najboljih ljudi na Vojnoj akademiji - kaže Petrović. - Izuzetno pametan, načitan, uvek je bio vedar i nasmejan. Nikada ga nisam video ljutog, tužnog, neraspoloženog ili besnog. Ovo ne govorim zato što je običaj da se o pokojniku govori sve najlepše, već zbog toga što je on stvarno bio takav čovek. Mogao si da ga pozoveš u dva noću, on će doći da pomogne.

Spasoje potiče iz porodice intelektualaca, a njegova pokojna majka Nevenka bila je direktor jedne seoske škole. Ona i Radosav su svoju decu vaspitavali da budu dobri i uzorni, patriotski nastrojeni ljudi. Spasoje je imao još pola ispita da bi dobio magistarsku tezu na Evropskim studijama u Novom Sadu, kako bi što više napredovao u Vojsci. Njegova sestra bliznakinja Milica završila je švedski jezik, a mlađi brat Luka je student Medicinskog fakulteta.


VEĆ DOŽIVEO NESREĆU

SPASOJE je 2011. godine doživeo saobraćajnu nesreću na samom izlasku iz Jagodine. Jedna devojka je poginula, a Spasoje je bio najteže povređen.

- Posle toga je postao još bolji, još humaniji, nesebičniji. Kada sam mu govorio da se pazi, rekao je da čovek treba kvalitetno da živi. "Umiru i optimisti i pesimisti, ali ne žive jednako. A ja sam optimista", imao je običaj da kaže - priča otac Radosav.

Izvor: link

Arhiva vesti...