Mozgopol - Kolumna - Kratke Price - Goran - Cine - Stevanovic

Navigacija

Početna

Prethodne "MOZGOPOL" priče

Brza Pretraga

Sponzori

www.jagodina.autentik.net

www.uimerocka.autentik.net

www.paspartu.autentik.net

Prijatelji

www.raskrsnica.com

nocnizivot.autentik.net

www.radiomorava.rs

Ukupno 6151 Juče 114
Danas 58

mozgopol@gmail.com

Fotke sa snimanja novog spota Jagodisnke grupe Paspartu u Caffe Clubu Celts

Исповест мађионичара и остале нуспојаве

Гледао сам неку читаву хрпу документараца за време празничних дана и могу рећи да је пријало јер је и време ишло на руку свима онима који су били више за гледање филмова и сличних врста разоноде уз битисање код куће уместо вратоломија по правој “тропској“ ситуацији напољу. Но, што се документараца тиче, било је ту свега и свачега, од поновних потрага за Атлантидом, новооткривених планета које могу да подсете на нашу, путовања кроз време, ванземаљаца и непознатих летећих објеката, али и виртуелне реалности... Е то је већ посебна прича за себе. Виртуелна реалност... Пошто ионако сви трендови углавном долазе са запада, управо тамо читаве гомиле људи живе своју виртуелну реалност кроз невероватно усавршене сајтове, игре, и на разне остале начине. Постоје особе које никада нису имале девојку или дечка у правом животу, али су зато тамо прави шмекери и изазовне љубавнице. Имају своје аватаре илити цртане ликове које сами креирају онаквим каквим би желели да заиста буду у правом животу и ето, целодневно или целоноћно куцкање по тастатури лаптопова, мобилним телефонима и осталим справама које се тако брзо појављују у продаји да не можеш ни да стигнеш да запамтиш како се тачно зове прошли модел, а већ би се рекламирао нови, и неки измишљен илузијски живот би могао да почне. У сваком случају, те људе то испуњава и причињава им задовољство тако да нека уживају у томе, мада ја више волим оно право небо изнад мене и оно право сунце и прави живот уз праве љубави и право женско тело... Па, треба увек бити искрен. Него, малопре написах да обично трендови долазе са запада, па некако и нешто увек мало касније и ову нашу страну света закачи, онако као талас. Можда ће и неке ваше или моје комшије, наши нам драги земљаци, живуцкати уз виртуелну реалност, а то би баш било занимљиво. Помно сам пратио те документарце, али нигде нисам успео да сазнам да ли је и у тим виртуелним световима могуће оговарање, завист, љубомора и остале безвезне и тривијалне ствари које су као мапиране у генетици у већини људи са ових простора. Ако и ви нисте такви и немате то у себи онда сте дефинитивно фрик. Вероватно као и ја. Те тривијале нас и праве таквим какви смо, а уместо да се нешто покуша да се исправи, да се мало пропегла тај међуљудски однос, некако се све више учвршћују на свој трон и све дубље урезава у наше гене као у кору стабла, тако да ће вероватно и потомци имати ту “жицу“ магичне пратиље наших народа и народности. Оговарање, завист, љубомора... Слободно можете и ви сами да наставите низ. Интересантно је да у ту групу спадају они чији живот у основи не чини нека игрица виртуелне реалности, већ свакодневница уз масмедије, коју чине риалити шоуи, фејсбук и политика. Уз то наш просечан земљак проводи највише времена ван посла и спавања. И све тако у круг. Али опет, то њих чини срећним и задовољним, па нека је. Некако и немају избора, можда би имали када би показали интересовање за све оно ван тога што им се нуди, толико тога, а опет као марионете прихватају горе наведене ствари као нешто што им се чини да је то то и онда и о томе причају где год стигну, о томе се препричава у сав глас и све само тако. Можда зато одавно више и не гледам телевизију. Опет и поред тога некако сазнаш и оно што те апсолутно не интересује, и то управо од можда твојих комшија, неких пријатеља у пролазу и то кроз сав смех и одушевљење шта се издешавало у неком риалитију, ко је коме шта написао или какву слику објавио на фејсбуку као и најновије политичке информације. Сви су овде новинари, мултимедијалне личности и политичари. Као да не постоји нека тема која нема везе са горе наведеним. Да ли и то спада у виртуелну релност? Само, истина је да смо ипак добри људи, који умеју и да одмогну и да помогну, па како коме, ком обојци, а ком опанци. Наравно, и мултимедијално. Скоро сам се срео испред мог дворишта са познаником, који је након мултимедијалног монолога који ме нимало није занимао (попут ходајућих вести), имао и да дода како је наш пријатељ купио неки ауто. Наравно, познаник је, након што је мултимедијално објавио ту вест, одмах и реаговао како је тај наш пријатељ купио неки крш од аута и да је прави идиот да за ту суму новца купи такав крш. Игром случаја, мало након тога, опет ме је био срео исти познаник, отприлике на истом месту, и рекао како је онај наш пријатељ веома брзо и продао онај ауто који је купио. Само се насмејао и рекао је како је идиот продао онако добар ауто уместо да га задржи, а онда је само наставио даље, поносно, свезнајући, мултимедијално. Како би он прошао у некој игрици виртуелне реалности? Вероватно би “забаговао“ негде или би оборио читав сајт као и тај комплетан виртуелни свет. Да смо живи и здрави. “Чини ми се да немам више коме да показујем трикове“ рекао је мађионичар, а онда је додао да су људи некако превише одсутни, гледају у своје мобилне телефоне, радују се новим лајковима за неку свежу фотографију коју су објавили, радују се некој новој поруци коју су добили, или праве селфије са њим док се труди да покаже трик који је годинама мукотрпно усавршавао. И опет исто, са толико узбуђења, а са мало присутности. Вероватно су им и мисли такође заокупљене неким друштвеним мрежама или масмедијима или комшијином куповином аута. Но, то је огроман пратећи део овог новог доба. Неко дигитално доба. А можда одавно пре запада наше окружење у највеће већ живи своју виртуелну реалност. Само нек је весело, уз добре мисли и уз осмех на лице.

0 Comments

Posted on 18 Jan 2017 by Ćine

UVODNA REČ - Dijana Petrović Lukić - autentik.net

Sigurno je već poprilično tesko biti deo domaće kulture u danasnje vreme, bilo da je to muzika, stih, slikarstvo. Na svu sreću, puni smo bisera u svim oblastima. Sva nasa blaga se kriju u njihovim dusama i srcima. I to se pojavi, nekada, od nekud, nekamo... kroz note, stih ili obojeno platno.
Mi bojimo nase dane, mi kreiramo nasu sadasnjost, ponekada i samu budućnost. Goran Ćine Stevanović je jedan od tih bisera. Jagodinski rock muzicar, koji je i ljubitelj knjige i poezije. Tako je i nastala pre skoro čitave decenije i njegova kolumna, a preko milion pregleda i nekoliko nagrada u vezi nje samo je potvrdilo predivnu dugogodisnju saradnju sa najvećim pomoravskim portalom autentik.net. A sve je započelo upravo iz Ćinetove ljubavi prema čitanju i pisanju. Nesebicno je i ukrasavao gitarom mnoge knjizevne veceri i afirmisanih i neafirmisanih pisaca, medju kojima je stekao i mnogo iskrenih prijatelja. Na nasu radost, imate priliku i cast da u ovom izdanju kolumne procitate pesme sjajnih i predivnih pisaca, koji su itekako biseri nase umetnosti, a koje smo zajedno sa Ćinetom, na opste zadovoljstvo izabrali da ih prezentujemo za vas. Imajte predivno proleće.

3 Comments