Iskustvo Vere

[autentik_paracin]

Vera u Svevisnjeg je zaista jedno od najlepsih iskustava koje mi se ikada desilo.
Kad covek veruje njemu se mnogo ozari , svet mu se razbistri I on prebiva u miru I dobrodelanju.
Potrebno je mnogo strpljenja da covek ostane konstantno u veri.
Vera je narocito korisna coveku u nevolji ; ona ga upucuje da se preispita , preslozi , sabere I ponovo krene svojim pravim putem.

Jos par reci o moci Vere ...
Misljenja sam da je verujucem coveku mnogo lakse da razume svetovne tj. Materijalne stvari oko sebe jer se on kroz veru od njih postepeno distancira I od njih se ogradjuje na jedan suptilan nacin ... on prebiva u materijalnom svetu ali ne dozvoljava da on na njega u tolikoj meri utice ...moze da postane saosecajniji I smerniji ili okrenut ka nekom cilju za sveopste dobro ...

Preispitajte sebe I svoje zivote... Kako se osecate , da li osecate teskobu I ne vidite izlaz , da li ste nervozni kad vas roditelji iznerviraju ...kako reagujete, da li ste netrpeljivi ili malodusni prema nekim drugima , koliko ste saosecajni , da li vas uopste nerviraju ljudi , kakvi su to ljudi I zbog cega vas nerviraju ???

Ukoliko je mnogo odgovora sa DA , znaci malo je vere u vama !

[Mikijagodina]

Pocetak ti je jako interesantan i istinit, ali si nakon toga skroz ne definisan po pitanju vere. Da vera u Svevisnjeg, ali sta to stvarno znaci u praksi? Ja verujem i soferu autobusa cima sam kupio kartu i posao na put, ali to ne garantuje da nece biti neke neygode na putu...  O kakvom iskustvu vere pricas???
Zasto vera trazi da se distanciram od materijalnog sveta? dali to znaci da moram u neki manastir ili nesto drugo? Kad kazes ''malo je vere u vama'', sta tacno mislis?

[donwlayco]

Своје мисли не откривај свима, већ само онима, који могу да спасу твоју душу. - Преп. Антоније Велики

Сви знају да постоји нешто што се зове Тајна Исповести, али обично из неког разлога сматрају да њу треба да чува само свештеник. Медјутим то није тако. Тајна Исповести важи за све. Сам човек који се исповеда такодје треба да се чува. Чини ми се да је Тајна Исповести пре свега повезана са појмом целомудрености, с целомудреним односом према свом духовном животу и духовном животу другог човека.

Наравно, ми имамо пуно право да себе разоткривамо пред својим ближњима, и уопште тако је и било у древној Цркви, када су хришћани јавно исповедали своје грехе. Јер се човек не каје само пред Богом, већ и пред људима. Али Црква је врло брзо престала са јавном исповешћу, јер је она могла да буде саблазан за друге и искушење од ближњих. У ствари мало коме се може нешто поверити. Кажеш некоме: «Не говори никоме», – а он већ пренесе неком другом и каже: «Никоме не говори». А потом се догадјаји из твог живота враћају до тебе у потпуно другој светлости и ти схваташ да су те одавно разоткрили, осудили и да пред свима сада стојиш у потпуно друкчијем, изопаченом издању. То је наравно веома сложено питање.

Човек је слободан да прича о себи, то је његово право. Али у духовном смислу би било боље да се чува од тога још и зато што понекад прича о својим гресима без покјања, а понекад чак и са саосећањем ка греху. Чини ми се да је боље увек бити духовно целомудрен и прикривен. Та тајновитост је веома важна и због тога што зли дух не позање човека. Човек је скривен од нечастиве силе. Рецимо сатана није знао за Христово Оваплоћење, није знао да је Богочовек – Син Божији (Њега су називали Сином Божији, а Он је Себе називао Сином Човечијим). И зли дух не може да удје у човека уколико он сам то не допусти преко неких својих грехова и страсти. «Демони не знају наша срца, како мисле неки људи, – каже авва Евагрије, – јер само један Срцевидац зна ум људски ... Али нешто на основу речи, нешто по покретима они сазнају оно што је у срцу». И зато све што се човеку дешава, сва његова искушења, грешке које потом сваљује на демонску силу, дешавају се због тога што човек сам открива злом духу ствари о свом духовном животу. Некада можемо да се одамо чак и изразом лица. Зли дух може да прозре човека искушавајући га помислима.

Он покушава да преко њих «начне» човека, и ако овај почиње да се бави том мишљу, почиње разговор, пут је прокрчен, срце и помисли су откривени, злом духу је све откривено и тада може да победи човека. Али ако човек уме да се чува, не празнослови, понаша се целомудрено и тајновито, онда је он недоступан злом духу и овај не може тако лако да приступи људском срцу. Човек је недоступан злом духу и у време исповести, када се врши Тајна Покајања. И зато се треба довољно тактично и посебно брижљиво односити према свом унутрашњем миру и чувати се разматрања Тајне Исповести и духовног руководјења у разговору са људима. Могу се наравно поделити духовна искуства са ближњима, али то опет треба да буде тајновито. Када су двоје или троје сабрани у Име Христово (Мт. 18, 20), тада зли дух не може да буде присутан. Али када се нешто важно избрбља у празнословљењу, у осуди, у похвали или сујети, тамо где се нашој искрености додаје и нека страст, тамо ће се одмах наћи и лукави, који ће то обавезно искористити.

Уопштено говорећи, човеков духовни живот не може да буде јаван. Човек треба да чува себе и своје тајно општење са Богом ...

протојереј Алексеј Умински

preuzeto sa https://www.pravmir.ru/article_2671.html

prevod sa ruskog dr Radmila Maksimović

[donwlayco]

Kako da otkrijemo tajne prethodnih života svoje duše

Čovek je četvorostruko kodiran: večnim duševnim zapisom, genetskim kodom, uticajem galaktičkog sklopa u momentu začeća i imenom, ali on može da utiče na sva četiri koda...

Kada bi ljudski rod zaista spoznao dušu, njen značaj i način na koji se baš pomoću duhovnog razvoja mogu dostići mir i blaženstvo u kosmičkim ciklusima između rađanja i umiranja, više bi poštovali druge, ne bi se okretali nasilju, ubistvima, zločinima, više bi voleli i birali bi uvek Put ljubavi.

Karl Gustav Jung je ispravno mislio da je duša posrednik između svesnog subjekta i subjektu nepristupačnih dubina nesvesnog, da pristup duši mora biti holistički (jer je ona nedeljiva celina, u kojoj "sve zavisi od svega"), da kako god zamišljali odnos između Boga i duše ona ne može biti nešto izdvojeno, budući da joj je podarena sposobnost da kreira odnos prema božanstvu i da, konačno, duša nesporno poseduje religioznu funkciju.


Čovek je četvorostruko kodiran: večnim duševnim zapisom, genetskim kodom, uticajem galaktičkog sklopa u momentu začeća i imenom, ali on može da utiče na sva četiri koda.

Prvi kod, pomenut kao večni duševni zapis, jeste večna duša u kojoj su informacije iz svih prethodnih života. Njeno osvešćivanje je istovremeno samoshvatanje cilja života i dostignutog nivoa tokom prethodnih samodovršavanja. Ona je deo Boga. Nju prožima Bog. Ona je umna komponenta ličnosti, van tela je svesna, a u telu nastoji da se osvesti. Određuje karakter ličnosti. Vezana je za misli.

Umna komponenta duše se usavršava tako što ličnost misli o svojim mislima i vodi računa o izgovorenim rečima i svojim postupcima, budući da ponovljeni postupci stvaraju navike, navike stvaraju karakter, a karakter oblikuje sudbinu i pokazatelj je dostignutog nivoa u samodovršavanju duše.

Drugi kod je genetski kod. Određuje temperament ličnosti. Vezan je za emocije, a samim tim i za psihu. Kako je ličnost objedinjeni temperament i karakter, posle života upisuje se u podsvesni deo duše, dok karakter pripada svesnom delu.

To znači da je duša van tela trezvena i bez emocija. Genetika se može menjati svesnom promenom ponašanja (menjanjem strukture ličnosti preko podsvesti), što odgovara samodovršavanju duše u celini.

Treći kod, uticaj galaktičkog sklopa, proizlazi iz uticaja Sunca i planeta na dušu u momentu začeća, odnosno u trenutku ulaska duše u telo. Budući da je reč o uticaju zatečenih, tekućih, prožimajućih energija na dušu i telo, uloga tog koda je najverovatnije prilagođavanje duše energijama, telu, prostoru i vremenu.

Kosmički energetski splet daje duši životnu energiju, oblikuje nagon, instinkt i intuiciju. Naučnici su dokazali da od uticaja zvezda i planeta zavisi od kojih će bolesti ličnost bolovati, telesno, energetski i duševno.

Taj uticaj se može smanjiti, tako što se ublažuju programirane bolesti. Poznato je da embrion već ima jedinstvenu DNK kojoj odgovara jedinstvena duša.

Iako se embrion vidi samo pod mikroskopom, on je potencijalno novorođenče koje može da voli i bude voljeno. Embrion u sebi čuva prošlost čitavih generacija, dušu čoveka, srce ličnosti, budućnost roda... Jedan embrion!

Četvrti kod duše je ime novorođenčeta. Imenovanjem bebe čovekova celina (telo, životna energija i duša) dobija odgovarajući, veoma značajan informacioni program, koji ima snagu talismana i tako nastaje nova ličnost.


Ime se može promeniti ili se mogu iskoristiti prednosti imena i potisnuti njegove slabe strane. Sve se svodi na za istinu da su informacije presudne sve životne događaje. Kodiranje duše je u stvari određivanje njene informacione suštine.

Međutim, ništa manje nije važan proces koji joj prethodi: njeno nastajanje, stvaranje (rađanje). Reč je o procesu u kojem se duša energetski izdvaja, strukturno i informaciono uobličava, bira buduća iskušenja za samodovršavanje i potom ulazi u novo telo.

Iz večne duše kod se menja tako što ličnost prepoznaje zadatke, odnosno osvešćuje se i počinje da brine o svrsi postojanja. Ličnost i duša su još jedan kosmički dualitet – jedna vrsta kosmičkih dvojnika. Savladavanjem prividno nepremostivih životnih prepreka, vremenom se ličnost i duša prepoznaju i postaju jedno. Nakon toga osvešćeni čovek je slobodan, a takav uvek bira besprekoran život.

Po svemu sudeći, dovoljno usavršena duša rastapa se u ljubav u jedinstvenom Savršenstvu. Samo se dovoljno dovršena duša više ne pomalja u obnovljenim životima, budući da se željno, voljno i svesno stapa sa Praizvorom.

Tako se završava još jedan kosmički ciklus koji je za ljudski um nedostižan i neopisiv zbog nesavršenosti logike, pisma i jezika, istovremeno prepun povremenih ushićenja.

[donwlayco]

3 simptoma izgubljene duše

Izgubljene duše su ljudi koji su spiritualno izgubljeni. Iz nekog razloga, ovi pojedinci blokiraju intuitivne savete koji dolaze iz više svesti. Usled toga, oni su odsečeni od beskrajne ljubavi univerzuma, zbog čega su često besni ili tužni. Njihov život je često veoma izazovan.

Ukoliko radite na tome da povećate svoju vibraciju i pratite put više svesti, verovatno će vam biti teško da komunicirate sa izgubljenim dušama. Ovi pojedinci znaju da budu veoma nezgodni za razgovor jer zrače niskom vibracionom energijom.

Međutim, ako želimo da pomognemo ovim ljudima, moramo reagovati sa simpatijama, a ne s besom i neprijateljstvom. Izgubljenim dušama je potrebna bezuslovna ljubav više nego svima ostalima jer su gladni za njom. Iako to nekad zna biti izazovno, ljubav i prihvatanje su jedine stvari koje možemo dati izgubljenima kako bismo im pomogli.


Evo koji su neki od najgorih simptoma izgubljene duše i kako na njih treba odgovoriti:

1. Odbrambeni stav

Izgubljena duša je osoba koja deluje iz ega, a ne iz višeg stanja svesti. Pošto ih vodi ego, izgubljene duše često osećaju potrebu da brane svoj položaj i tvrde da su uvek u pravu i da sve znaju. One odbacuju čak i prijateljske savete sa listom razloga zbog kojih ne veruju da će im savet pomoći. Najbolja reakcija na ovaj odbrambeni stav jeste njegovo prihvatanje. Nemojte ulaziti u suvišne rasprave sa izgubljenom dušom, čak i ako smatrate da je vaš savet upravo ono što treba toj osobi.

Ne zaboravite, izgubljene duše blokiraju svoje unutrašnje vođstvo, tako da će blokirati dobroćudne savete odakle god da dolaze. Najbolje što možete da uradite jeste da postavite sve svoje ideje na sto, ali da izbegavate raspravu.

Oni će vam kasnije reći da se sećaju šta ste im rekli i da je to bio dobar savet. Ono što je karakteristično za izgubljene duše jeste da ne smete da izazivate njihov ego. Veće su verovatnoće da će prihvatiti vaš savet ako se ne osete ugroženi zbog vašeg pristupa.

2. Ograničenost

Izgubljene duše često neće biti zainteresovane da prihvate različite ljude i različite izbore. Oni blokirajući bezuslovnu ljubav više svesti ne mogu da prenose bezuslovnu ljubav drugima. Kao rezultat toga, njihova ,,ljubav" će dopirati samo do onih ljudi koji se ponašaju tako da njihov ego to prihvata.

Zbog toga će izgubljene duše često dolaziti u kontakt sa ljudima koji ne tolerišu druge religije, koji su rasisti, homofobi ili mizogeni.

Ukoliko smatrate da je nešto što vam je izgubljena duša rekla netolerantno ili uvredljivo po druge, najbolja reakcija na takvo ponašanje jeste da im ljubazno date do znanja da vam to smeta i da to ne govore. Zapamtite, svađanje sa izgubljenom dušom je gubljenje vremena. Kažite šta mislite i produžite dalje. Ukoliko ne izazivate ego izgubljene duše, velika je mogućnost da će ona poslušati vaš savet.


3. Ponavljanje istih grešaka iznova i iznova

Mnogima od nas je potrebno nekoliko pokušaja da naučimo neku lekciju iz života, a kod izgubljenih duša je taj šablon beskonačan. Često ćete videti kako izgubljena duša ide iz jedne loše veze u drugu, kako je stalno švorc i kako nikad nema posla. Nažalost, izgubljena duša stalno ponavlja svoje greške, što zna da bude prilično bolno po nju.

Ne zaboravite da je izgubljena duša isključena sa ljubavi univerzuma, te ne ume da donosi odluke na osnovu samoljublja. Izgubljena duša je zaboravila kako da se brine za sebe. Ovi pojedinci ne donose loše odluke zato što žele da povrede sebe ili nekog drugog. Njima jednostavno fali vođstvo univerzuma. Oni čak često donose loše odluke zato što pokušavaju da priguše bol koji osete zbog spiritualne isključenosti.

Nemojte ih osuđivati. Najbolje rešenje je da ih prihvatite i volite takve kakvi jesu. To ne znači da treba da im dopustite da vas uvuku u svoj haos, ali im prosto treba dati do znanja da vam znače i da im želite sve najbolje.

[donwlayco]

Stotine vernika hrle u jednu crkvu u Sidneju gde se dešava, kako tvrde, pravo čudo...

Vernici su pre nekoliko dana u Crkvi svetog Šarbela u Sidneju snimili ikonu Device Marije koja se, kako tvrde,  molila zajedno sa njima. Šokirani vernici objašnjavaju da se jasno vidi kako Devica Marija pomera usta usred molitve.

Snimak je postao hit na Internetu, međutim, mnogi sumnjaju da se ikona zaista molila sa vernicima.

- Moguće da je tako ispalo zbog svetlosti i kretanja kamere - rekao je jedan od vernika.

Međutim, više njih je bilo oduševljeno i istakli su da "čuda postoje".

https://www.youtube.com/watch?v=JHkoImWxO0A