ЈА НЕМОЋНИ И ЈОШ УВЕК ЖИВ

[Rajica Markovic]

ЕЈ ЧОВЕЧЕ ЈАДНО ЗВЕРЕ

Еј човече јадно звере
Зашто патиш преко мере
Патњом квариш људски битак
Земља ти је за ужитак.

Зашто рану солиш сољу
Мењаш срећу за невољу
Овај живот час обрне
Па те земљом заогрне.

Седам гладних крава чуваш
Трчиш да се не изуваш
Место да и тебе муне
То тајкунско златно јуне.

Закон држиш, слеп му служиш
Смртним кругом мртав кружиш
Бог те страши, људи лажу
Сви ти очи блатом мажу.

Закон стари, жеље нове
Зграби славу и фанове
Хајд полсакај мало души
Те, законске ланце сруши.

Законске те клетве бију
Зато учи мимикрију
Над закон те она диже
Ту где звер ти руку лиже.

Час подавиј људску шију
Учлани се у партију
Па ћеш срећу задобити
Отимати и робити.

[Rajica Markovic]

ДОХВАТАМ КОНОПАЦ

Из живога блата док извлачим ноге
Све у сат из сата кроз дане убоге
Блато пружа руке за глежањ ме стеже
Загрљајем блатним да ме навек веже.

Скривам се у себе пред поплавом блата
Које се прелива од врата до врата
Усамљено блато танким млазом цури
Скупљено у масу све бујицом јури.

Као тесто кипи умешено блато
Баш ће гробље бити глином обилато
И да не бих био жут, поиловачен
Дохватам конопац с облака добачен.

[Rajica Markovic]

ГОЛУБЕ МОЈ БЕЛИ

Верујем у Бога не у речи људи
Одлази сатано по људском не суди
Себичлук је болест с кореном у греху
Голубе мој бели сакри се под стреху.

Судија по људском и злочинац бива
Кад користољубљем суди и окива
Помилује себе па другога суди
Голубе мој бели сакри се од људи.

Бог је тих и један а не бучно мноштво
Многогласје гура свет у многобоштво
Умноженом виком људство Богу прети
Голубе мој бели у тишини лети.

[Rajica Markovic]

НИ СЛУТИО НИСАМ

Дубока је душа,
Свашта може у њу да стане,
Да из ње искочи,
Неке ноћи неспаване,
Неке давно заборављене очи.

Изненада, сасвим,
Један лик из душе ми бану
У мисли право, из чиста мира
Као пијанац у кафану
У којој циганска музика свира.

Погледах удесно, иде
Изникла из мисли семена
Уназад године руши
Ни слутио нисам да толико времена
Чучи у мојој души.