Tolerantnost

[anny]

Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma.Posto je
trebala dugo da ceka, odlucila je da kupi knjigu kako bi joj vreme brze
proslo.

Uz knjigu je kupila i paketic keksa.
Sela je u cekaonicu.
Pored nje je bila stolica sa keksom, a sa druge jedan gospodin koji je citao
novine.

Kad je ona pocela uzimati keks i gospodin je uzeo jedan. Ona se sokirala,
ali nista nije rekla i nastavila je citati knjigu.
U sebi je pomislila: ma gledaj ti ovo, da imam samo malo vise hrabrosti, do
sada bih ga vec udarila...
Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, covjek pored nje, ne obaziruci se
ni na sta, uzimao je isto tako jedan.
Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu i devojka pomisli: bas
me zanima sta ce sad
uraditi!!!
Covek uze poslednji i podeli ga na dva dela!
Ovo je zaista previse, pocela je da hukce sokirana, uzela je svoje stvari, knjigu,
torbu i otisla prema izlazu iz cekaonice.
Kada se osecala malo bolje, nakon sto ju je prosla uznemirenost, sjela je na
mesto gde nije bilo nikoga da bi izbegla neke druge neugodne dogadjaje.
Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci u nju.
U tom trenutku ugleda
paketic keksa jos uvek netaknut.

Postide se kao kradljivac i tek tada shvati da je keks, isti kao njen, bio
od gospodina koji je sedeo pored nje, ali koji je, bez sokiranja, nervoze
ili prepotencije, podelio i svoj poslednji komad sa njom, totalno
suprotno od nje, kojoj su bili povredjeni ponos i osecanja.

ZAKLJUCAK:
Koliko puta u nasem zivotu cemo ili smo pojeli tudji keks, a da
to nikad necemo ili nismo ni saznali?

[Schnuffel]

E na žalost više je onih koji su kao ova devojka.
Odličan primer anny.