Da li je Srbija blizu grčkog scenarija?

[donwlayco]

...preuzeto sa sajta "Nedeljni Telegraf"...

Profesor dr Ljubomir Madžar o propasti u koju srlja srpska ekonomija
Dinkić direktno ugrožava budžet
Miloš Obradović

Srbija je dosad živela od tuđih sredstava. To nije moglo dugo da traje, a tragedija je što se znalo i što su ekonomisti na to upozoravali, objašnjava prof. dr Ljubomir Madžar, član Naučnog društva ekonomista, u intervjuu za ,,Nedeljni Telegraf".

Da li je Srbija blizu grčkog scenarija?

- Mi smo u grčki scenario zakoračili pre Grčke, jer smo imali razvoj koji nije bio dugoročno održiv. Živeli smo od tuđih sredstava, naša lična potrošnja bila je na nivou bruto društvenog proizvoda, a ukupni izdaci u poslednjih desetak godina bili su za petinu iznad. Taj veliki jaz između onog što smo trošili i što smo proizvodili, zatrpavali smo na nekoliko načina. Prvo, imali smo prihode od privatizacije nešto manje od 15 milijardi evra. Drugi priliv nezavisan od naše ekonomije bilo je pozajmljivanje, posebno u privredi, gde je došlo do eksplozije zaduživanja u evrima. Treći izvor bile su strane direktne investicije, koje su jednim delom išle kroz privatizaciju, a drugim kroz grinfild investicije, mada njih nije bilo koliko smo priželjkivali.

- Kada trošite više nego što proizvodite to ne može da traje dugo, već samo dok ima tih priliva, a oni su uglavnom vremenski ograničeni. Preduzeće se jednom privatizuje i posle od njega nema novih prihoda.

- Zaduživanje ne može da ide daleko, jer strani finansijeri prate šta se kod nas dešava i kad vide da dug dostigne određeni nivo BDP, postanu zabrinuti i plašljivi i prestanu da budu voljni da nas finansiraju.

- Nije samo nivo stranog duga problem, već i brzina kojim se on povećava. Mi još nismo dostigli nivo zaduženosti nekih zemalja u tranziciji, ali naš je problem što se to brzo povećavalo i to ne sluti na dobro.

Postoji li među ekonomistima svest o tome kuda vodi takav scenario?

- Znalo se unapred čemu to vodi i da ne može dugo da traje, i da će, kada se iscrpu ti prilivi, biti velikih teškoća. Jedan od usputnih problema je ,,holandska bolest" koja je pogodila našu privredu, a to je da smo imali jak dinar u slaboj privredi. I to u privredi koja je posebno bila slaba tamo gde je trebalo da bude najjača, a to je izvoz. Jaka valuta u privredi sa nikakvim izvozom je paradoks koji ne može dugo da opstane.

- Jak dinar je naneo veliku štetu našoj privredi, jer je smanjio rentabilnost izvoza. Štete su golim okom vidljive. Naš metaloprerađivački kompleks je upropašćen, a nije morao biti zbrisan. Dobar je primer i Novog Pazara, koji je do 2000. cvetao, lepo se privređivalo i dobro zarađivalo jer su mahom bili orjentisani na izvoz. Izvoz je postao jako nerentabilan i danas je to privredna pustinja, tuga i jad. Mislim da to doprinosi i političkim problemima, to što se muslimanske stranke koškaju dobrim delom je uzrokovano teškom situacijom u kojoj se ceo kraj našao.

- Zbog svega toga znalo se da će vraćanje u okvire sopstvenih resursa biti teška i bolna operacija. Tragedija je što se sve to znalo i u ekonomskim krugovima isticalo.

Pa, kada se znalo, kako smo došli do ovakve situacije?

- Sve su znali, ali su morali tako da se ponašaju, jer je politička konkurencija kod nas posebno opasna i razorna. Vlast je htela da sačuva sebe, a opozicija je bila još gora alternativa ovoj vlasti, spremna da arči društveni kapital koji je nasledila iz socijalizma i da na taj način preuzme glasove. Zato je vlast častila narod prodajući taj kapital iz prošlosti i pretačući ga u potrošnju. To je bio način da se vlast sačuva, ali ni tako je nisu sačuvali, jer je u maju 2008. takozvani demokratski blok izgubio izbore. Da nisu našli način, koji je nekima od nas i danas nejasan, da iščupaju SPS iz kruga prirodnog savezništva i priključe demokratskom bloku, oni bi izgubili vlast.

- Politička konkurencija je takva da se stranke takmiče u prikupljanju glasova tako što će trošiti društveno bogatstvo ove zemlje i naroda.

- To je delom i rezultat činjenice da se posle 2000. veliki deo kapitala našao u rukama države. Tako smo ušli u višestranačje koje je na našim prostorima izuzetno razorno.

Umesto da to višestranačje bude prednost?

- Politička panorama kod nas je jako diferencirana. Malo je zemalja u kojima ima tako mnogo različitih stranaka. To je razlog što nijedna stranka na izborima nije mogla da sakupi dovoljan broj glasova da sama ili s manjim brojem saveznika sastavi vladu koja će normalno da funkcioniše. Ovako, to je uvek koaliciona vlada u kojoj svaki partner može da obori vlast, svako može da ucenjuje i u takvoj situaciji vlast nema snage da se odupre trošenju nasleđenog kapitala.

- Na prvi pogled izgleda da su političari krivi, ali ja mislim da nisu, jer su se našli u ambijentu u kome će na tako razoran način gazdovati bogatstvom, ili će izgubiti vlast.

Najavljena je prodaja ,,Telekoma". Da li je pravo vreme za to?

- Nije dobro vreme za prodaju ,,Telekoma", još vlada kriza u svetu i kod nas. Cena koju bismo izvukli za ,,Telekom" manja je nego što bi bila kad se normalizuju prilike. U svetu će se to desiti u dogledno vreme. Sad je vlast u dilemi, da li da sačeka sa prodajom ,,Telekoma" i tako štiti interes i društveno dobro uz rizik da izgubi deo političke podrške, ili da ga sad proda, što je dobro za vlast, ali loše za državu i društvo. Izgleda da su oni odlučili da postupe kako je dobro za njih. Situacija je takva da ono što je od opšteg dobra nije isto kao ono što je dobro za vlast i što daje glasove. To je tragedija ovog društva.

Šta mislite o predlogu Mlađana Dinkića da se od septembra povećaju plate i penzije kako bi se rešio problem niske tražnje?

- Ne može biti problem nedostatka tražnje u privredi u kojoj se troši za petinu više nego što se proizvodi. Naš problem nije nedovoljna, već prevelika tražnja. Kada bi bilo političke volje i snage, trebalo bi menjati nešto na strani ponude, stvarati uslove da se privrednici bace na preduzetništvo, proizvodnju i stvaranje vrednosti.

- Prva moja zamerka toj ideji je da povećava ono što ne bi trebalo da se povećava. Tražnja je u poslednjih deset godina uvek bila daleko veća nego što je trebalo.

- Takođe, Dinkić hoće da poveća plate iz budžeta i penzije, a 40 odsto penzija ide iz budžeta, i time ugrožava budžet.

- Osim toga, imamo ogromnu nezaposlenost. Nije u skladu sa ekonomskom logikom da se poskupljuje resurs koji je ionako nedovoljno iskorišćen i čija je ponuda mnogo veća od tražnje.

Poslednjih nedelja ekonomska vlast govori o promeni modela rasta, prelasku na izvozno orjentisanu privredu. Da li je to izvodljivo?

- Imam dve krupne primedbe na ovu ideju. Prvo, setili su se novog modela rasta baš sada kada nema sredstava. Za poslednjih desetak godina uglavnom je bilo sredstava i ona su iscurela u potrošnju. Kada je bilo mogućnosti da se nešto pokrene, nije bilo reči o drukčijem modelu rasta, iako su ekonomisti upozoravali da ovako ne može dugo da traje. Sada kada nema mogućnosti i kada ni tekuće troškove ne mogu da pokriju, traže novi model rasta. Nema tog modela rasta koji ne traži ulaganja, samim tim i velika sredstva. S druge strane, ne možemo mnogo da se zadužimo, jer kreditori gube poverenje zbog brzog rasta našeg duga. Osim toga, investitori su paralisani i u svojim privredama, zbog ekonomske krize i kod kuće slabo ulažu, a kamoli da dođu ovde i lome vrat po privrednim bespućima Srbije.

Kakav model onda kroji naša vlast?

- Uplovili smo u režim upravljanja privredom u kome ključne odluke donosi Međunarodni monetarni fond, jer su postavili neke uslove koje mi nismo mogli da odbijemo. Pokušaj da se stvori predstava da naša vlast kroji neki model je apsurdna jer oni, na sreću, rade po diktatu MMF-a. Oni nas štite od nas samih, jer bismo mi i uši svoje pojeli da njih nema.

- Svi koji se ljute na MMF i pričaju o štetnom Vašingtonskom konsenzusu zaboravljaju da MMF ni u jednu zemlju ne dolazi sa dugim cevima. Oni dolaze na poziv, i to kada ta zemlja svojom ekonomskom politikom toliko upropasti situaciju da mora njima da se obrati.

- Kada se razgovara sa MMF-om nema drugih koji su voljni da nas finansiraju. Najveći prijatelj nam je u stvari MMF, jer hoće da da pare, doduše pod nekim uslovima, za koje mislim da su dobri za nas. Ali te pare daju kada niko drugi ne da. Setite se ruskog kredita od milijardu dolara, od njega sada nema ništa.

- Takođe je važno da MMF daje kredite po povoljnim uslovima, jer je kamata niža nego kod drugih poverilaca. A i čim MMF dođe u Beograd, odmah se poveća rejting Srbije kod međunarodne ekonomske zajednice.

- MMF donosi ekspertizu kojom mi nismo baš bogati. Daju dijagnozu koja je po mom mišljenju tačna, daju predloge koji su dobri i oni jedini plivaju protiv tog našeg oportunizma. Nema sumnje da se onaj koji najavljuje povećanje plata i onaj koji se bori za penzije, bore za glasove i svoje interese, a rade protiv interesa naroda. MMF ne pati od tog oportunizma. Oni insistiraju na zdravoj ekonomskoj politici koja je dobra za društvo, ali ne nužno i za političare koji zbog toga mogu da izgube deo glasova.

Kako ocenjujete predlog ministarke finansija da se poveća PDV, a smanji oporezivanje rada?

- Smanjenje poreza na rad je zdrava i dobra ideja, jer je rad kod nas skuplji nego što treba. Ako je rad oporezovan kao kod nas onda je on učinjen još skupljim. Naravno, to podrazumeva da će se budžet slabije puniti, pa se onda mora nadoknaditi, i zato ministarka predlaže povećanje PDV-a. Ali ni to ne valja. Kada zamrsite ekonomsku situaciju, sve što se uradi ne valja. Privreda nam je finansijski strašno iscrpljena. Imamo 70.000 preduzeća u blokadi, na desetine hiljada bi išlo u stečaj kada bismo imali mašineriju za sprovođenje stečajnih postupaka i kada bismo bili dosledniji u sprovođenju zakona, što u Srbiji nikada nije bila vrlina. Povećati porez znači dodatno opteretiti privredu koja se već davi.

U Vladi se priča o deevroizaciji kao o rešenju ekonomskih problema. Da li je moguće vratiti dinar u Srbiju?

- Postoje mnoge prepreke za sprovođenje deevroizacije. Naša privreda, ali i neprivreda, jako su se orijentisale na evro i prilagodile stilu koji podrazumeva evro kao sredstvo plaćanja i meru vrednosti. ^im se priča o nekoj većoj transakciji, odmah se misli u evrima. Teško je tu glomaznu mašineriju, koja se sastoji od privrede i stanovništva, preorijentisati, naročito u kratkom vremenskom periodu. Ne vidi se kojim instrumentima oni to mogu da postignu. Sada daju subvencionisane dinarske kredite, i to će jedan broj ljudi navesti da ih uzmu, ali to neće biti dovoljno da se ljudi okrenu dinaru.

- Problem je logistički, kako se preorijentisati na drugačiji stil poslovanja. Druga stvar je pitanje poverenja. Naš narod nema poverenje u našu vlast, ni u našu monetarnu vlast, iako smo imali guvernera koji je, po mom mišljenju, bio dobar, stručan i ozbiljan, koji je ne jednom imao hrabrosti da se suprotstavi vlasti i da traži drugačije ponašanje. To što je podneo ostavku neće doprineti povećanju poverenja.

- Nepoverenje koje se akumuliralo godinama neće tek tako nestati. Instrumenti kojima vlast raspolaže su oskudni i donekle štetni. Poverenje se gradi sporo i teško, a gubi preko noći.

Šta mislite, zbog čega je guverner Jelašić podneo ostavku?

- Teško mi je da poverujem da je otišao iz ličnih razloga. Mala je verovatnoća da su se lični razlozi pojavili baš u ovo vreme. Mogli su da se pojave i ranije, kada je ekonomska situacija bila manje kritična i kada je napetost između Narodne banke i Vlade bila manja. Jako je indikativno da se to pojavilo baš sada kada su se napetosti izoštrile. Ovo je moja procena kao posmatrača sa daleke distance.

- Pretpostavljam da se njemu prodaja ,,Telekoma" u ovom trenutku ne bi svidela, kao što se i meni ne sviđa. Mislim da mu se ne sviđa ni subvencionisanje kredita, on smatra da je to odstupanje od tržišnog mehanizma, a to se tiče njega, jer baratanje sa kreditima utiče ne samo na realnu, nego i monetarnu sferu. Verujem da je osetio da mu vlast otežava život i kvari posao. To je moralo doprineti odluci da da ostavku.

Da li postoji opasnost da dođe novi guverner koji je podložniji savetima Vlade, privrednika, da se kursom upravlja u korist nekih interesnih grupa?

- Takva opasnost nesumnjivo stoji. Sada ne mogu da se setim čoveka koji bi na poziciji guvernera bio bolji od Jelašića. Ima nekoliko vrsnih stručnjaka, ali se kod Jelašića spojila stručnost, nezavisnost i čvrstina koja se kod guvernera uvek smatrala za vrlinu. Guverner treba da bude surov i nepristupačan. Ako se nađe neko ko će biti tako energičan u odbrani svojih stavova, to će biti velika sreća za ovu zemlju. Ali nisam siguran da možemo da dobijemo dva Jelašića zaredom.
Pogažena tržišna zakletva

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić pokrenuo je dinarske subvencionisane kredite. Šta mislite o toj meri?

- To je trošenje novca poreskih obveznika za nešto što nije legitimna upotreba javnih sredstava. Zašto bi vlast imala pravo da iz sredstava koje svi formiramo časti neke koji su spremni da se zadužuju? Drugo, to će povećati tražnju koja je ionako prevelika i predstavlja problem.

- Treće, te kredite neće koristiti oni kojima država treba da pomogne, koji su socijalno ugroženi. Naprotiv, dobiće ih oni koji već imaju neka sredstva, koji su obrazovani, imaju neke ideje. To će biti čašćenje gornjeg sloja društva.

- Četvrto, to će izazvati greške u alokaciji resursa, jer državno subvencionisanje znači odstupanje od onoga što naše, kakvo-takvo, tržište određuje kao neki nivo kamatne stope koja predstavlja cenu novca. To je udar na tržište, pa je malo čudno da vlast koja se toliko puta zaklinjala u tržište sada kvari ono što bi tržište bolje regulisalo.

Opasno ako ode MMF

Mnogi smatraju da to što se aranžman sa MMF završava pre izborne godine može da bude opasno, jer niko neće moći da kontroliše rasipništvo Vlade?

- To jeste problem, ali se nadam da će se aranžman produžiti. Dok smo imali stend baj aranžman sa MMF-om do 2003. naša ekonomska politika, pre svega državno trošenje, bila je daleko bolja. Kada se MMF povukao, došlo je do prave provale i to je činjenica koja nije dovoljno sagledana u javnosti.

- Priča o povećanju plata samo pokazuje da je izborna kampanja već počela, da političari hvataju dug zalet, i to je način da oni uz znatnu štetu za državu pokušavaju da isteraju svoj partijski interes.

[NameNo]

  Ovo što se dešava u Srbiji prevazilazi sve dosadašnje scenarije, ali sve!

  Ostavka Jelašića, a razlog lični problemi, ma da, svakako! Povećanje plata?    Demagogija, demagogija ..

      Ne znam dokle ćemo ovako?!

[ignja]

," a to je da smo imali jak dinar u slaboj privredi. I to u privredi koja je posebno bila slaba tamo gde je trebalo da bude najjača, a to je izvoz. Jaka valuta u privredi sa nikakvim izvozom je paradoks koji ne može dugo da opstane. "

Ovaj paradoks, zatim bacanje prašine u oči narodu sa subvencionisanim dinarskim kreditima je takav apsurd, koji nas "vuče na dno" (gde mi i jesmo već 20. godina) samo su postajali trenutci nade da se odatle možemo pomeriti.
Na kraju krajeva poslovne banke su vrlo uzdržane, u odobravanju istih. Zakon je stupio na snagu (ili Uredba, ne znam već....)1. aprila, ali poslovne banke su vrlo restriktivne u odobravanju istih. Zapravo svaka poslovna banka je krajnje oprezna, što je i razumljivo u situaciji kursa domaće valute.
Ponekad se zamislim (kada kritike zbog privatizacija postanu glasne) Možda tako mora,  da bi se produžila agonija i da bi određene političke elite opstale na vlasti. Ono što smo preživeli 90-tih "naplaćuje" svoje.
Ne može to besplatno.

[ignja]

Da se nadovežem, na ovo gore. Mislim da 80 % ljudi (a verovatno i više) je petooktobarske promene, očekivalo kao socijalne promene, ali.................desile su se samo političke promene (daleko manje nego štp je narod očekivao-socijalnih, za neke ništa..............)
Ali kada vratim film iz tih dana, sada retraktivno, kada se setim reči jednog ekonomiste, zaključujem......................NE MOŽE.........ONO DŽABE.
Kada su jednog ekonomistu 6. oktobra 2000. pitali kada će nam biti bolje on je odgovorio da uz rast proizvodnje na godišnjem nivou od 3% (što je fenomenalan rast treba nam, e "sad se uhvatite za stolicu" rekao je 50. godina da dostignemo nivo ekonomski razvijene zemlje zapada (zamislite gde će ta zemlja biti za 50. godina)
                                                                                   NE MOŽE.........ONO DŽABE

[SunđerBoba]

Pa da, ovo je stvarno filozofsko pitanje