Srbi žive od sto grama mesa

[zs]

Prosečna potrošačka korpa u Srbiji, prema poslednjim dostupnim statističkim podacima za jul, iznosila je 27.524 dinara. Istovremeno, prosečna neto plata bila je 27.752 dinara, iz čega proizilazi da se jednom platom pokrivaju svi osnovni troškovi četvoročlane porodice.

Da je ova statistika realna, Srbija bi bila zemlja blagostanja. Od jedne plate porodica bi jela, pila i oblačila se, a od druge bi išla na odmor, otplaćivala stan, auto i slično. Ipak, svi koji u Srbiji žive vide drugačiju stvarnost, što otvara pitanje otkud stručnjacima ove brojke. 

U Zavodu za statistiku kažu da poštuju sve standarde u pogledu kalorijskog i biohemijskog kvaliteta ishrane, što će reći da je oko 100 grama mesa ili parizera dnevno, koliko korpa predviđa, sasvim dovoljno prosečnom čoveku. Dosta mu je i tri grama šampona, četiri grama sapuna i osam listića toalet papira svaki dan. Ako papira, ipak, nestane, tu su novine, koje kupuje dvaput nedeljno, taman onoliko često koliko se vozi gradskim prevozom.

Međutim, tu nije kraj bravurama srpskih statističara. Tako, prema njima, prosečan građanin, a naročito građanka, kupi dva para čarapa godišnje i dva para donjeg veša. Farmerke kupuje na svake četiri godine, patike isto tako često, a sako, pantalone i košulju jednom u 12 godina. Žene naravno ne kupuju odela, ali zato na svaku 1,2 decenije idu u šoping i kupe po jednu suknju, džemper i bluzu. Kad je tako, nije ni čudo što nam propada tekstilna industrija, a nije čudo ni to što plata pokriva potrošačku korpu. 

Međutim, čak i ta prosečna zarada od 347 evra, koja na papiru i ne deluje toliko niska, za najveći deo Srbije predstavlja samo misaonu imenicu. Čak 135 od 167 opština u Srbiji ima manju platu od prosečne, a od tridesetak preostalih sa neto zaradama većim od prosečne, 14 otpada na beogradske opštine, a ostalo su gradovi u kojima posluju velike multinacionalne kompanije koje su kupile neku od kompanija u Srbiji, kao što su ,,Ju-Es-stil" u Smederevu, ,,Lafarž" u Beočinu, ,,Titan" u Kosjeriću ili ,,Interbev" u Apatinu.

Najmanja primanja imaju stanovnici Bele Palanke, koji u proseku primaju mesečno samo 10.276 dinara. Malo veće prosečne plate imaju u opštini Pantelej, 10.658 dinara, Vladičinom Hanu 11.112 dinara, dok Svrljižani mesečno zarade 12.175 dinara. S druge strane najbolje plate imaju Beočinci, koji primaju u proseku 4,5 belopalanačke plate, odnosno, 45.804 dinara. Druga najviša primanja imaju Surčinci, 44.635 dinara, a zatim stanovnici Novog Beograda, 39.403 dinara. Ako se uzme u obzir to da je u julu minimalna potrošačka korpa iznosila 17.200 dinara, u skoro 40 opština prosečna plata nije pokrila ni najosnovnije potrebe domaćinstva.

Na stranu, što je od jula Srbiju pogodio cenovni udar i da su cene mnogih životnih namirnica poskupele, uključujući i hleb, mleko, meso i ulje. Stanovnici najsiromašnijih opština mogu samo da sanjaju o pokrivanju platom prosečne potrošačke korpe koja je iznosila 27.524 dinara.

PROSEČNA NETO ZARADA U AVGUSTU 28.143 DINARA

Prosečna neto zarada u avgustu u Srbiji iznosila je 28.143 dinara i bila je nominalno veća za 1,41 odsto, a realno manja za 1,54 odsto nego u julu, saopštio je juče Republički zavoda za statistiku, a prenosi Beta. Prosečna avgustovska zarada sa porezima i doprinosima bila je 39.302 dinara i nominalno je veća za 1,52 odsto, a realno manja za 1,44 odsto od bruto zarade u julu, navodi se u saopštenju. Realno povećanje ovogodišnje avgustovske neto zarade u poređenju sa zaradom iz istog meseca 2006. godine iznosi 20,07 odsto, a nominalno 28,36 odsto. Kako se dodaje u saopštenju, prosečna neto zarada u Srbiji u prvih osam meseci ove godine realno je veća za 23,57 odsto, a nominalno za 29,01 odsto nego zarada isplaćena u istom periodu prošle godine.