Син је једино признање

[SENJOBER]

ЋУПРИЈА 18.08.2008 - Скромна и болешљива Жељка Прокић из Ћуприје прва је Српкиња, а пета жена у свету у историји медицине, која је успела да до краја изнесе високо ризичну трудноћу, условљену тешком урођеном срчаном маном и да на свет донесе здравог сина Матију Душана. У недељама њене трудноће, када је у неколико наврата била између живота и смрти, помпезно је писано о овој храброј жени. Сликале су је и снимале многе наше и иностране новинске и телевизијске куће, и њеном борбом, да по цену свог на свет донесе нови живот, испуњавали су своје странице и информативне програме.
Својеврсном људском драмом посебно се подичила српска медицина док се име Ћуприје провлачило домаћим и светским медијима и сви у граду на Великој Морави били су поносни на чињеницу да у њиховој средини живи таква жена – херој. Нажалост, на поносу је све и само остало.
Према речима главе ове скромне, али срећне породице Саше Прокића, веома брзо су их сви заборавили, ниједна хуманитарна организација није их посетила, ни Црвени крст Србије нити Ћуприје, ни ротаријанци. Нико од локалних политичара и њихових странака, каже за ,, Новости ,, Прокић, није им ни врата отворио, нити се држава заинтересовала за судбину жене која по цену сопственог живота нашем, српском друштву даровала здравог потомка. Није се, вели он, ни сада већ бивше руководство општине Ћуприја, на челу са тадашњим председником др Љубомиром Марићем, ,, претргло ,, да им било шта и било како помогне у подизању сина Матије Душана упркос чињеници да ни Жељка ни он немају стално радно место већ се за голу егзистенцију сами поштено боре како знају и умеју.
-   Разочарани смо понашањем свих којима смо требали док је моја супруга била ,, медијска звезда ,,, а од којих данас нема ни трага ни гласа. Нама јесте тешко и једва састављамо крај са крајем као и већина српских породица, али милостињу нити тражимо, нити је очекујемо. Оно што је важно за нас, посебно за моју супругу, јесте жеља да је не забораве, да јој српска јавност, држава и њене институције и медији одају признање на било који начин јер није све у новцу. Желимо једно искрено поштовање због њене храбрости и одлуке да носи до краја високоризичну трудноћу са изузетно неизвесним исходом по њен живот. Уједно, желимо да скренемо пажњу јавности на све жене, труднице које су се нашле или ће се наћи у сличној ситуацији, да их друштво и надлежне државне и општинске институције не забораве као што је то случај са Жељком. Што се помоћи тиче, не молимо и не просимо али свакако би нам добродошла – каже Саша Прокић.
-   Како ,, Новости ,, сазнају, градом на Bеликој Морави ових дана кружи петиција у којој велики број Ћупричана од локалне самоуправе своје општине захтева да Прокићима и њиховом сину Матеји Душану дарује веш-машину, електрични шпорет или оба ова кућна апарата, који су им неопходни.

Извор -Новости