Knjiga Milisavova

[ilija7777]

1

[ilija7777]

Пишем поново:

Испијен до дна, као рат без почетка и краја
Као љубав неиспијена до краја
Као љубичица у рани март
И оно велико црвено што ми срећу даде
Као рат против протува и гласника ноћи
Који као сенка прате ме
Добио сам једну битку, изгубио сто
А где је правда притом
Када нам прете на трен уснуле гранате
О ја и ти
Поново
Како?

[ilija7777]

Kroz viziju novog krštenja
Tamo gde lete digitalne ptice
Reč većnika i kapi kiše
Tamo je telo što jedva diše

Krik ptice pred umor
Kao kuća u lišću
Nov dogovor je propao
Ne znam, jedva se diše

Kuće u divovskom skrivanju
Težine sonetske forme
Intime jadnog pevca
I njegove žene, što za njega diše

[ilija7777]

Muzika muza verna ka sebi
Vernija ne bi, vernija ne bi
Bila u mome naručju mila
Gledaj na večernjem dnevniku fosila
Kako recituje pesme za laku noć
A nekada dušo da li ćeš meni doć
O legende i sage
Od deve i maga grockog
Političke istine i laže
Okrenuti broj gde je Tolstoj
O duga cifro videla ne bi
Ostvarenje matičnog koda
Gde je moja draga, ide u svemir
A glup i pametan u paru
Nude groteskni mir

[ilija7777]

Tv i publika
Me teraju da psujem
Urbanu kočiju marve
Kao oblak muva rasterujem

I da smo se znali nekad
Ne bi drugačije bilo
Od onog časa kada je prvo
Pile selo u moje krilo

I dok drhte na dnevniku
Od vođa belosvetskih
Kako rasteruju harmoniju
Nisam baš prvi vesnik

Deponije sranja, ovo nije metafora
Koja se formirala naglo
Hoće život da mi oduzmu
I celo moje blago

[ilija7777]

Kroz dodire utrnuća
I mrake sebe vodimo
Ako ima izlaza iz pećine
Divljač će da lovimo

Kad iz šume isteramo
Gazdu i šumara
Naša mala pričica
Doćiće do cara

Kad pokaže pesnicu
Brada petstoletma
Smrviće u prvom redu
Ali ostaće bar jedna

Ruka da prenese glas
Kroz kilometre, milje
Dok ljube i slobode bude
Biće i mirnije

[ilija7777]

Iz crvenih pupoljaka ruža
Jedna se istakla vešto
U cvatu svome prkosi
Al ima svoje mesto

Kad se granje uzjvijori
I rat prestade, zub do zuba
Ruža će i dalje stajati
Kao znak nestale civilizacije
Poslednji odjek truba

[ilija7777]

negovana izobilja puna
anti ratna, bez iole bunta
zlatnu granu kraj kafane gleda
misli sebi, suva si ko reka
posle suse, sva gadna, a konobar i njen muz
uopste ne lice

njene strasti umrle su mnoge
dok kroz prozor pogledom prati obzor
kuća stan, posao i klima
pitam se dal tu nesto ima

svakog dana izmenjuju mesto
isti prozor posmatraju cesto
dok konobar mislima reseta
ceste goste, sto ih pak'o ceka

[ilija7777]

Pod mojim prozorom
Dva pijana lica
Ja lijem suze
Ovo prolazi

Kao da nikad nisam
Pao u boje
Odbačen fašistoidnim rečima
Jedne devojke

Napuštam te kao telo
Nastavljam po svom
Da ostavim nešto
A vi terajte ovce preko reke

[ilija7777]

Dragi prijatelju
Ideš utabanom stazom
Narolja se ko pi***
A svet nek se nosi

Dok maljem i mačem
Upravljaju scenom
Vrelo pomoravsko brisanje
I greška u strukturi
Ja odoh u utonuće, slavu
I gnevom odagnah vas, vinske mušice

Dok se vetar nad kosmetom sprema
A bosanske jure nas paše
Kometa briše iz sunčevog sistema
Kraj civilizacije naše

[ilija7777]

Dok kucam ove rime
Dok se dveri rajskih ne plašim
Gledam stradalnike, Kosovo
Pod plaštom oluja, bljeskova, smrti
I opravdanja odavno propalih i dekadentnih
bombardovanja, razoračaranja redova pred ugašenim i prodatim imetkom
sve stečeno otišlo je rekom

[ilija7777]

Smak sveta naših očiju,
Gde se ličnost ne razlikuje od stava
Kulja na jednom kraju sveta lava
Drugi u požaru vrije
Tamo-vamo po kući
Gledaju
Strije, botoks, parfemi
Igranke od nekada
I ljubav u crno-belo oslikanom svetu
Zamenio je rat polova
Najveći rat na svetu

[ilija7777]

U istoriji potkovanom
od suludih mostova želja
Dve duše se spajaju jedno
Kroz snoviđenja

Rat za svetlost kroz mrak se čuje
Di Di Di Di Di
Svet je vezan kroz razne struje

Ali misao nije kroz buru izašla
Već je nje posledica
Dok nestaje dan
Ostaje činjenica

[ilija7777]

Krvožedne pijavice
Da li ste se zasili moje krvi?
Da li ste siti moga daha?
Da li se istina izlizala na vama?
U šumi osetih prve ljubavi plam
Potom prvi strah
A u bivku prvo priviđenje
Vatra gori u mom umu
Nastati I nestati
Sve ne postoji
To je znak lude
Nešto je znak običajnog prava
Nema laži među bliskima
Ne
O ne
Dete raste u džungli
Da bi bio kriminalac
Odeš, bez znanja zabeleženog
Ostao si sam
Bez ikoga na zemlji
Ovenčan oreolom zvezda
Kada se društvo klati
"Ovo je zemaljski raj"
Ali ipak se borim
Dočekujem san kao cvrkut ptica
Kao najslađi stisak ljube
Dok napolja kiša prede
Aveti se naglo gube
Ostarih I ja
Povređen mement mori
Dok kroz moje umorne kapke
Prete novi ugovori
Nemam drugog osim Kafke
Da se prezir drugim čita
Osvanućeš ti na svetlu
Jednog novog magazina
A na mene koke, krave
I drugovi od detinjstva
Kiša pada, osim snega
Nema pravog gubilišta
Urlam, u sebi nalazim
Demona krik, kroz taoističke džungle
Ateisti pokazuju klete noževe
Dok virim, ja, na jedan atom
Ostalo je da prokunem jesen
Kao dremljivu bolest
Ljudi se prosipaju po ulicama
Film po knjizi, one što bride
Od soka što gudi kroz vene
Velike tamne prilike
Kao statue sa Filipina
Ili bog što kroz crkvu pušta zrak sa visina,
Kao da gubi snagu, izgubio je dejstvo
Daleke lame pridikuju, na čistini
Da li glava puna ideja može kroz šator
Da, ali posle kiše nešto se sprema
To nije sunce od koga zagore
Mladi, vesnici, ta krhka bića
O, da se slepcu dala ti nebi
Osmeh pokraj gubilišta

[ilija7777]

Priča koja je dobila 2. mesto na forumu krstarice, na temu "Stari Sat."

Stari Sat

Kucati je zamorno. Naročito kada ti vreme odkucava. I na međi si između stvarnosti I magije. Ostajao je do kasno u noć, učio dosta o spiritualnim fenomenima, dok je prebacivao mnoge knjige na računar njegovog dede. Ničea je voleo, da bi kasnije, mnogo kasnije, usvojio veru, pravoslavnu, čitajući sa ekrana mobilnog telefona, učeći i naprosto uživajući pohođajući liturgije. Bradati popovi su bili strahotna pojava, naročito pri onim njihovim, jezivim proglasom "Iziđite, niko od oglašenih da ne ostane".

Paralelno je pisao kritiku rok muzike. Kako-tako. Imao je jednog vodiča, dok nije jednog dana video znak.

Nije imao kadionicu, pa je palio tamjan u piksli. Jednog jutra dok je uživao u prvoj jutarnjoj kafi, video je ravnokraki krst, ocrtan u staklenom krajnjem stratištu svake cigarete. I trebao je da je odnese duhovniku. Dok seokrenuo, obrenuo, piksla je nestala, kao i njegova vera.
Kasnije, životni sat je zamenio stvarni, deda mu je preminuo, prijateljica-vodič se preselila, a dani su jurili ka zalasku večnog sunca, što nikad ne gasne, moj voljeni rode!

Malo toga može da stane u stih, a kamoli u priču. Negde je pročitao da ono što ne možemo izraziti rečima, stane u pesmu. A ono što ne stane u stih, postaje istorija.

Kajao se što neki od satova nije prisvojio. Jer, na kraju svih krajeva, vreme je sve. Od peščanih, do digitalnih "pametnih" satova. Od pećine-do pisaćeg stola. Od zaljubljenosti-do braka. I od interesovanja-do strastvene pasije. Stajao je ponosno, gledao ka istoku, i najzad se osećao ispunjeno.

[ilija7777]

Kroz močvare rodne
Izdržah
Ali ljudske grehe
Ja ne sagledah
Kasnih ponovo
A i on je
Ona nije
Dole se brije
Iskreno reći
Bogatstvo preći
I kroz vrata raja
Pre reda preći
Mistika? Dajte
Vepra i vina
To svaki drugi pop
Pred kraj svete službe
Pevuši

[ilija7777]

Realnost je podvojena u dva dela: svesni i podsvesni. Kod ljudi kojima je stvarnost-horor,
podsvest počinje da biva okrenutija stvarnosti, pa iz toga počinju nestvarne slike stvarnosti,
dela mašte, ali i strahotni zločini. Često u ime hrista boga i bogorodice. Kontemporarnost
u svojim ludističkim izletima, ali i naime hrabrim, a u stvari stupidnim, čini kulturu.

Niče je rekao da bez muzike, stvarnost bi bila greška, ali se slagao sa tvrdokornim
hrišćanima da je pijanstvo glupost. Naša civilizacija je takva, stupidna, pijana, opijena,
osnovana na kratkotrajnim zadovoljstvima, bez bilo kakvog obzira ka individui.

Ako je cilj nauke samo da se naučnik posle "posla", napije, onda moramo reći da je ta
nauka doživela svoj krah.

Ako je cilj religije da se vernik pokaje, onda je ona uspela.

A ako je cilj čoveka da nađe put, između ove dve "misli," često guran i namerno spotican,
onda mu možemo poželeti sreću, ako nas je "strah" da mu se pridružimo.

[ilija7777]

Tuge nema više
Samo neko da izbriše
I ratnim bojama oboji
Ovo što između nas diše

Slabić rakiju čeka
I da mu je osamdeset
Zgrabiće ga životna reka
Možda će u raku odneti dvosed'

Molite se, molite braćo
Više mira a manje krvi
E da je u prvom svetskom ratu
Neko od vas bio prvi.

[ilija7777]

U senci tvoga večitog sjaja
Idem opijen levo pa desno
I kad zaplešem, rećiće pijan
Ili nekim drugim životnim pićem zanesen

Dok se tanana budi, ide po buri
Neko je olujnim vetrom raznesen
i dok ne napadnu gavrani suri
Ploviću, ovo je prelepa, prelepa jesen

Oj lepi sude, moje mi časti
Nisam nikad bio prokleti hulja
Meni se podaj, vina donesi
Lepota je tvog suda je lepša
Od svih drugih, pazite se
Još jedna kaplja
Ja sam zanesen