Postoji nešto utešno u vezi sa smrću!

[DEDA-EU]

Nismo svi isti, i iste stvari prihvatamo svako na svoj način.Pre mesec dana imao sam operaciju što se kaže na otvorenom srcu,ali pred operaciju jednostavno ja nisam uopšte razmišljao o tome dali ću preživeti ili ne,i nijednog momenta mi nije palo na pamet da bih ja mogao i umreti.Operacija je počela u 15:00 i trajala do 02:00,probudio sam se, ono svesno oko 16:00 popodne.Kažu da sam se budio i ranije ali ja se toga ne sećam.Prvo što sam ugledao bila je moja supruga i prvo što sam pitao"koji je danas dan sreda ili četvrtak" pošto sam operisan u utorak. Posle je išlo sve bolje i sada se polako oporavljam mada je i to stanje još kritično ali stvarno uopšte ne razmišljam o smrti i da bi mi se moglo desiti i da umrem.
Imao sam kriznu situaciju početkom devedesetih godina kada su me svi već bili odpisali i  još živog ožalili ali ni tada iako sam bio dosta mlađi jednostavno ja o smrti ne razmišljam,kao da to nema ama baš nikakve veze samnom.Zbog čega je tako ni ja sam neznam?

[Luna]

da razliciti smo,to je tacno.
ni ja se nikada operacija nisam plasila jer sam verovala da ce mi pomoci.
na 2 sata pred zadnju operaciju sam sa zenom sa kojom sam delila sobu,a koja je imala istog dana takodje OP,pustila radio i igrala!

[Dr.Sky]

Pa zar nije smrt sastavni deo života.Rođeni smo da obavimo neku svoju misiju u određenom periodu života,kada smo obavili ono zbog čega smo i rođeni prirodni tok nas dovodi do smrti,gde se završava naš fizički oblik postojanja.Neko obavi svoju misiju u mlađim godinama, nekome je to predodređeno za kasniji period fizičkog života.Momenti u kojima smo bili blizu smrti i čudom je izbegli,samo nas verovatno na nešto upozoravaju.Ja recimo ne verujem u slučajnosti,i sve što se događa događa se sa nekim razlogom.Uzmimo recimo primere u kojima su takoreći beznačajne stvari i događaji ljudima drastično promenile život,nekom na bolje nekom na gore.Za mene lično utešno u vezi sa smrću je to što to smatram čisto prirodnim procesom koji teče svojim prirodnim tokom koji je nezaustavljiv,i zato nemam nikakvog straha od smrti

Za mnogo stvari u životu se pokajemo, ali još se niko nije pokajao zato što je umro.

Ja se ne slazem sa ovim ,niko nije predodredjen i nikom nije nista zaspisano i nema neke misije koje treba neko da obavi pa da ide.  to mi sve "smrdi " na sudbinu  ako se nevaram....a ja u sudbinu ne verujem,jer je meni verovanje u sudbinu slabost u zivotu u realnom vremenu.
Ili verujete u boga ili u sudbinu......ja bi se odlucio.

Sto se tice smrti....nerazmisljam o njoj niti se plasim....zasto?    Pa i kad umrem necu ni znati da sam umr'o,  jedino da budem iskren plasim se tog poslednjeg min pred smrt....mada nije ni to strasno .

"postoji li nesto utesno u vezi sa smrcu"??      Ako mene pitate ....NE.

[Luna]

Postoji...ali samo za naslednike!

[Ivanka]

Postoji...ali samo za naslednike!

Ne za sve naslednike!

[Luna]

Pa dobro,za NEKE  naslednike! 

[SunđerBoba]

Ako ste ostavili testament, proćiće manjeviše mirno. Ako niste...počinju Nušićeve komedije! 

[Luna]

Iz tih razloga necu ni praviti testament,da se duze svadjaju / secaju me se!  

[autentik]

Postoji... Odmoriću se ko čovek...

[autentik]

postoji... videćemo šta ima posle... tako je uzbudljivo... hehehehehe